Порекло презимена, село Горње Црквице (Плужине, Пива) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горње Црквице, стање из 1912. године Ово се место звало до пре 100 година Корита, а по многим црквиштима на Капавици прозвало се Цркви Порекло становништва села Горње Црквице, стање из 1912. године Ово се место звало до пре 100 година Корита, а по многим црквиштима на Капавици прозвало се Цркви Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горње Црквице (Плужине, Пива)

Порекло презимена, село Горње Црквице (Плужине, Пива)

Порекло становништва села Горње Црквице, стање из 1912. године

Ово се место звало до пре 100 година Корита, а по многим црквиштима на Капавици прозвало се Црквице. Старије име Корита показује да се село налази у пределу пуном корита, плитких вртача – над кањонима Таре и Сушице. У селу нема живе воде, воде су грађене и пије се кишница и снијежница.

Село се дели по родовима на крајеве: Кнежевићи, Војводићи, Шарићи, Јеринићи, Никовићи, Бауцале и Бојати. Неискусну посматрачу изгледа као да су ови крајеви засебна села, те их и зову: село Кнежевићи, село Јеринићи, село Никовићи. Ова неучвршћеност између села и краја знак је да су то нова насеља.

Село је врло пространо. Њиве и ливаде налазе се у селу између и око кућа. Зимњи станови – стаје – и летње колибе су заједно. Нису далеко од кућа, те се чељад никада не раздвајају, но су увек сви заједно „и на даду и на чанку“, што је веома добро за бољитак економског развитка ових планинштака.

Куће Никовића су на таласастом земљишту са многим облим главицама. На западној страни од кућа налази се троспратна и богата четинарска шума. Крај је на висини од 1382 м. Има своју цркву. Куће Јеринића су такође на таласастом земљишту, растурене по долинама и главицама без икаквога реда. Шарићи су на брдовитом терену; куће су подигнуте по брдима изнад таласастога поља. Војводића Крај је на висини од 1335 м., на земљишту без икаквога тачно одређеног облика Ту су праве карсне вртаче, долине свакога облика и правца, обле главице и влаке. Крај има своју црквицу. Кнежевићи су југоисточно од Војводића на самим кањонима Сушице. Куће и стаје су растурене без реда по главичастом терену, препуном главица, коса, долина и влака.

У Никовићима живе:

Никовићи (8 к., св. Лука); Требјешани. По последњој разури Требјесе (1789) ускоче Требјешани у Морачу, па из Мораче пређу у Дробњак, у Сировац и Подструг и тај се крај дробњачки по њима, као ускоцима, прозове: Ускоци. Из Ускока три брата Требјешанина: Драго, Јоко и Нико оду и населе се у Горње Црквице. Драго и Јоко врате се у Ускоке, а Нико остане и од њега су Никовићи. То сељакање било је пре сто десет година[192]. Преци Никовића су: Нико – Јоле – Ристо – Петар – Милош, човек од својих 30 година (1924). Никовића има у Србији.

Бауцале (4 к., св. Ђорђије). Ово је најстарији род у Никовићима. Не зна се откуда су дошли. У Дрини до Фоче има доста муслимана Бауцала, који су се ту доселили из Никовића из краја Корита. Код цркве у Никовићима има турско гробље које се зове: „Бауцалско гробље“. Код Бијељине се налази једно село Бауцале. Од Бауцала су Авдићи у Доњим Црквицама.

Бојати (13 к., св. Ђорђије) су од Јауковића из Дробњака. Бојо Јауковић служио код једнога Кнежевића и ту остао и по њему се његови потомци прозову Бојати. Бојата има у Србији.

У крају Јеринића живе:

Живковићи (11 к., св. Ђорђије) старином су из Дробњака од Церовића из Тушине. Доселио се Живко, по њему Живковићи, а по његовој жени Јерини познат крај Јеринићи. Род су им Гашовићи и Ликићи.

Патићи (2 к., Срђевдан) су из села Велинића испреко Таре.

Јокановићи (1 к.) од Јокановића са Трсе.

Бајагићи (1 к.) од Бајагића са Зукве.

Цицмили (10 к.) од Цицмила из Стоца. Врачари (4 к.) од Врачара с Безуја. Обоји живе на засеоку „Шорићи“.

Војводићи (4 к., св. Лука), Требјешани су, род Никовићима.

У Кнежевићима су:

Кнежевићи (14 к., св. Ђорђије) старином из Дробњака.

Огњеновићи (2 к.) од Огњеновића из Мратиња.

Поповићи (2 к., Мала Госпођа); дошли испреко Таре; раније се звали Каримани.

Плошчићи (Плоска) (1 к.) и Ковачевићи (2 к.)

ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top