Poreklo stanovništva sela Bezuje, stanje iz 1924. godine
Selo je na gredama kanjona reke Komarnice u podnožju Osmo Gomile. Tvrde stene kanjonske, koje su ispod sela, nisu dale da se ivice kanjona; survavaju, no se načinio kao podinjak-zaravan sa dolinama i vlakama raznoga pravca. Tle je sela tvrdi krečnjak sa trošnim materijalom, rasturenim po tom podinjku, snet sa Osme Gomile i Velike Oble Glave. Selo je na koti 1046 m. a korito Komarnice na 683 m., te je visina kanjona ispod Bezuja 363 m. Iznad sela su Strme Strane, gole sa rastresitim krečnjakom i priličnom ispašom.
Teren je čist karst, te niti u selu niti igde u blizini ima žive vode. U vrhu sela, pod rtom Pištetom, nalazi se pištet, jedna gustijerna (bistijerna) dosta primitivno načinjena sa malom količinom vode i to samo zimi, inače svaka kuća ima ispod streje velika korita za hvatanje kišnice i za topljenje snega iz sniježnica. Iz ovih korita, kišnicu, a tako i sniježnicu piju čeljad, a i stoku odatle poje. Ovo je najbezvodnije selo u celoj Pivi.
Seoske su kuće bez ikakvoga reda rasturene po stranama dolina i vlaka. Kuće su sve od kamena i većinom šindom pokrivene. Jedne su “na ćelici”, a jedne na izbi.
Njive su po selu i oko sela, a livade iznad sela, u Dragaljevu i po planini. Letuju na planini, a katuni su im: Katin Do, Ravna Doca i Duboki Do. Sva je planina seoski komun i tu se ništa ne seje, jedno zbog velike visine, a drugo što nema nigde drveta za ogradu. Seoski je komun i Brijeg u udutu sela, Staje su sa pribojima u Dragaljevu, u Polju, u Nadublju i u Vroštici. Čobani zimi dolaze kući na noćište.
Selo su osnovali Gagovići na katunu; pre jedno 140 do 150 godina. Miro Gagović, rođen oko 1830 g., pamti Bezuje sa 16 kuća: 8 Gagovića, 6 Vračara i 2 Bošnjaka. Matica Gagovića je današnji zaselak sela Rudinica: Dolje Kruševo.
Na Bezuju su:
Gagovići (21 k., sv. Nikola). Ovo je jedna od starijih i uglednijih porodica u Pivi. U njoj je uvek bilo dobrih i otresitih ljudi, koji su bili poznati i izvan Pive. Takav je bio arhimandrit Hadži-Arsenije Jovanov Gagović krajem XVIII i početkom XIX veka. On je igrao važnu ulogu u Prvom ustanku, održavao vezu između Karađorđa i hercegovačkih Srba. Arhimandrit Arsenije, kao Hilendarski jeromonah, odlazio je manastirskim poslom u Rusiju 1783 godine, pa je posle bio glavna veza između ruskoga otseka za srpske poslove i Srba. Arhimandritu Arseniju Karađorđe šalje proklamaciju da se Srbi dižu na Turke. Ova je proklamacija: “pisato podú Błogradomú u taboru serbskomú KZ (27) avgusta aωd(1804)” i na njoj je deset potpisa: prvi Karađorđe Petrović, a poslednji kapetan Radić Petrović u ime cele Serbłe.
Po jednoj zabeleženoj priči Gagovići su starinom iz Metohije. “Po propasti carstva na Kosovu tri brata, pretka Gagovića, pošli su iz svoga rodnoga mjesta iz Metohije sa ostalim narodom ka moru. Došli su u Banjane i tu jedan ostane i od njega su Petrovići u Banjanima. Drugi brat ode u Gacko i od njega su Zvizdići. Potomak ovoga, Đuro Zvizdić, dao je ime svome selu: Metohija (u Gacku) kao sjećanje na Metohiju u St. Srbiji, odakle su rodom. Treći, pak, brat ode u Pivu, naseli se u Donjem Kruševu; i od njega su Gagovići. Ovo je sve bilo za vreme Sinan Paše”.
Staniša Gagović, starac od svojih 80 godina (1912), pričao mi je da su Gagovići starinom od Prizrena, pa su se iz Prizrena prvo otselili u Peć, u Metohiji. Iz Peći su digli i došli na Jasen pod Ravno u Pivi. Iz Jasena su se preselili na Kruševo kod manastira, U Kruševu su dugo živeli, bili su kneževi, imali su svoj dvor i svoju pridvornu crkvu, pa su sve to Turci razrušili. Iz Kruševa su se otselili na Bezuje na tursku zemlju. Imali su svoje zemlje po Bukovcu i po Breznima.
I sam arhimandrit Arsenije kaže u svome pismu Svjatjejšemu Praviteljstvujuščem Sinodu od 4 marta 1814 godine: da su njegovi preci podigli manastir Uspenija Sv. Bogorodice, zvani Piva, i da su živeli u selu Donjem Kruševu: V’ sem’ mjestje bil’ predkov’ moih’ zimnij dvorec’ s pridvornoju cerkoviju Svjatago Nikolaja Čudotvorca.
Rodonačelnik Gagovića je, po pisanju arhimandrita Arsenija: Knjaz Vukašin, koji se prezivao Rudič. Vukašin je imao dva sina: Savatija, patrijarha srpskog, koji je podigao manastir Pivu 1573 g., i Gavrila po kome su se oni i prozvali Gagovići.[189]
Jovan-arhim. Arsenije-Atanasije-Sava-Miro (1912 imao oko 80 godina)-Lazar (od 35-40 god.). Gagovića ima 30 kuća na Glasincu u Bosni, od njih su Cicvarići u Srbiji. Neki Jovan Gagović, a zvali ga i Jovča i Jovčeta, otseli se s Bezuja u Pljevlja, i tu je bio trgovac. Jedan od njegovih unuka, koga su zvali Jovan (Jovča) Cicvara, ode iz Pljevalja u Užički kraj i od njega su Cicvarići u selu Nikojevićima.
Vračari (19 k. sv. Nikola). Od ovih 19 kuća prezivaju se: Vračari 8 kuća, Bajovići 4 kuće, Taušani 4 kuće i Pantovići 3 kuće. (Ne uzimaju se između sebe). Vračari su od Gagovića. Jedan Gagović vračao (gatao), i njegovi se potomci po njemu zovu Vračari. Vračara ima u Lici. Gagovići i Vračari su među sobom slični. Svi su oni crnomanjasti ljudi, crne kose i prilično kosmati.
Bošnjaci (7 k., sv. Luka), starinom su sa Zagrada iz Župe Nikšićske. Po razuri Trebjese otsele se u Bosnu, otuda im i prezime Bošnjaci, pa se iz Bosne vrate na Bezuje na tursku zemlju.
IZVOR: Svetozar Tomić, „Piva i Pivljani“, Poseban otisak iz Srpskog etnografskog zbornika knj. LIX Naselja i poreklo stanovništva knj. 3, iz 1946. godine
26. decembar 2012. u 19:04
ranko lopatic
Dali postoji mogucnost da su Bajovici postali od Gagovica i jesu li uopste rod? Moje prezime je Lopatic, a pouzdano znamo da smo iz nekog razloga pobjegli na Romaniju kao i nasi rodjaci Soje. Do tad smo se prezivali Bajovici. Moja pokojna baba kada sam bio mali uvijek je pominjala nemoj sine zaboraviti da nam je staro prezime bilo Bajovic iz Pive. Zna li neko nesto vise o tome? Jako bih volio znati. HVALA [email protected]
26. decembar 2012. u 23:31
Nebojša Novaković
Za Šoje iz okoline Sarajeva postoji sledeća priča :
” Šoje (3 kuće) su nekad stanovale u Gornjem Sinjevu (Mokro), odakle su se odselili u Vogoštu, zatim u Aziće, pa su prešli u Osijek pre 60 godina (oko 1848. godine). Jedna su porodica sa Lopatićima u Jelovcima. Starinom su iz Pive, gde su se zvali Bajovići. Šojama su se nazvali po nekakvom Šoji, kovaču u Vogošti, kod koga im je djed Nikola učio kovački zanat. Slave sv. Nikolu. ”
Pop Stijepo i Vladimir Trifković, Sarajevska okolina, 1908. godine
Ovi Bajovići iz Pive, koji slave sv. Nikolu direktni su potomci Baja Pivljanina. Ranko, možete biti ponosni na svoje poreklo!
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/43/Bajo_Pivljanin_ubija_Tur%C4%8Dina.jpg
3. maj 2020. u 14:27
Siniša
E neka si zdravo Bajo Pivljanin nije imao poroda. Imao je samo braću i sinovce!
13. septembar 2013. u 23:26
Milovan Cicvaric
1810g.tri sina Jovana Gagovica krenuse iz Pive : Nikola prema Srbiji i na tom putu se ustavljao na vise mesta . Pljevlja , Drazevici kod Nove Varosi , Bela Reka na juznoj strani Zlatibora da bi se ustavio u selu Nikojevici izmedu Zlatibora i Uzica. Od njega su Cicvarici , jedan potomak se odseli u selo Bioska ispod Tare i od njega su Terzici , Petronijevici i Cicvarici . Drugi potomci se odselise u selo Stojice kod Kosjerica i od njih su : Gagici , Gagovici , Krstici , Nikolici ,Jevtovici . Teodor se odseli prema Slavoniji i na tom putu se ustavio na Majevici kod Ugljevika i od njega su Lazici , Lukici i Trifkovici . A treci sin Jovica se odseli prema Banja Luci i na tom putu se ustavi izmedu Vlasenice i Kladnja u selu KLjestane i od njega su Jovicici .
13. septembar 2013. u 23:33
Milovan Cicvaric
Markovici u selu Ljuljaci u Gruzi poticu od Baja Pivljanina i oni su sacuvali predanje da su sa Gagovicima jabuka rasecena na dva dela . Bajo je imao devet sinovaca koima je rekao da se sele iz Pive . Ovde u selu Rozanstvu ispod Zlatibora postoji familija Micic koi su potomci od Baja odnosno njegovog sinovca .
18. septembar 2013. u 13:14
Stanislav Mitrović
Pozdrav svima,uključujem se u pricu,posto sam poreklom iz sela Ljuljaka,tacnije moj deda koji je bio kraljev gardista u Beogradu.Gospodin Cicvaric je pomenuo moje selo,ali me fasciniralo to sto je znao jednu stvar koju retko ko zna.Bratstvo Markovica ili familija kako kazu Ljuljacani je najbrojnija u Ljuljacima i najcuvenija slobodno mogu reci u celoj Gruzi i Rudnickoj podgorini.Poznati su kao domacini,ali se najvise ponose poreklom od Baja Pivljanina.Nema kuce koja to ne zna.Mene puno zanima poreklo,time me je pokojni deda zainteresovao.Zato me Cicvaric iznenadio sto zna pricu Markovica za jabuku rasecenu popola sa Gagovicima.Ja sam to istrazio i doista sam nasao da su obe familije poreklom iz Rudinica i da su svi starosedeoci u Rudinicama jedan rod.Fascinantno je kako su Markovici to sacuvali kroz vekove.Kada sam pre 30 tak godina u Ljuljacima pricao sa starim Ilijom Markovicem,ispricao mi je sve muske pretke do Baja, pa od Baja do nekog Dimitrija i Jovana Sokolovica.Tu mi je i pomenuo Gagovice sto sam tad zabelezio.Cestitam Cicvaricu i zanimame odakle mu taj podatak za jabuku?
26. oktobar 2013. u 00:20
Milovan Cicvaric
Jos lepsa prica ima sacuvana kod familije Micica u selu Rozanstvu ovde kod mene o Baju Pivljaninu i njegovim sinovcima . Ja se izvinjavam Bajo je imao dvanaest sinovaca .
27. avgust 2015. u 22:30
Rade Micic
Tacno je da ih je bilo 12 sinovaca…
6. novembar 2015. u 18:02
Rade Micic
Pre baje(pivljanina) vekovima pa do Jovan (sokol) Micic ili poznatiji kao Serdar Jovan Micic.Lepo je ispricao Ilija Markovic,dosta toga sam trazio i nasao o mojoj familiji.Ja sam poreklom iz sela Rozanstva ispod zlatibora u samom selu postoje Dve familije Micic koje nisu u srodstvu vec u kumstvu…duga prica a ima se i pisati dosta o tome ali postoji knjiga o familiji Micic poreklom od Baje pivljanina,u njoj je objasnjeno dosta toga pa cak i predci Baje Pivljanina…postoji i rodoslov u njoj ja mislim do 1995god
17. novembar 2016. u 10:33
Saša Mićić
Rade zamolio bih te da mi kažeš tačan naziv knjige o familiji Mićić pošto moji koreni vuku poreklo iz Rožanstva.
Unapred zahvalan Mićić Saša
26. oktobar 2013. u 20:50
Milovan Cicvaric
10 avgusta 1836g . moj imenjak Milovan Cicvaric je ovako zabelezio : ( pisano je staroslovenskim )
U vreme pocivseg gospodara Karadorda prisavsi iz Hercegovine u Srbiju na kako svoje prezime napusti i po dedi oca Milovanova ime na Nikola . Koji se zajavi visoko ( bese visok covek ) i povijat ga jadi kak poce sala nazovu Cicvara ( govorahu ljudi povija se , povlaci se ko cicvara ) prozovu se Cicvarici i ovo prezime na bitja Milovana no i oca mu evo sa svoja zadruga sto zali promenu i stvorit se budjet Gagovici , pozivavi .
Gagovici nosi prezime od predaka svojih. Imali jednoga knjaza u zemlji Hercega Sjepana . Gubernavjara Hercegova i knjaza koji se zvao Gavrilo – Gago i po ovom imenu svi se njegova familija naziva tamo zvana Gagovici pa i danas 3-4 kuca od familije u Hercegovini .
30. novembar 2014. u 18:34
Natalija
Moji su Bajovići sa Golije( selo Bekova, opština Novi Pazar), zna li neko nešto o tome?
Hvala
10. novembar 2015. u 13:11
j.bajović
J.Bajović….Srednja reka Golija …………..slava.Aleksandar Nevski
9. avgust 2017. u 20:56
laki
postoji li grb,bratstva Gagovic i ako postoji,ima li kakve sanse da se vidi
9. avgust 2017. u 22:52
Branko Todorović
Ne postoji. Ako je i postojao grb nekog Gagovića, pravo na njega imali bi samo njegovi potomci. A prakse baštinjenja bratstveničkih grbova kod nas nikada nije bilo. Naravno, uvek je postojala mogućnost i pravo da se takav grb napravi, ali za to postoje posebna pravila, uostalom kao i za sve druge vrste grbova.
18. novembar 2017. u 19:33
Milovan Cicvaric
Ima grb nasih predaka Sokolovica u Fojnici .
23. novembar 2017. u 23:10
aleksandra danilovic
Moj deda po majci je Milutin Zujic iz Bukovice kod Pljevalja. Znam de mi se pradeda zvao Nenad i da je doselio u Bukovicu iz Bobova. Cukun deda mi je Jovan Gagovic iz Pive. Ako neko ima vise informacija bila bih zahvalna.
Aleksandra Danilovic
31. decembar 2017. u 18:39
Milovan Cicvaric
Jedna Gospoda mi se obratila na stranici Cicvarici sa komentarom : Da ovi Zujici imaju isto poreklo sa Cicvaricima kao i familija Markovici u Meljaku .Ako je to tacno nikako ti Jovan Gagovic nemoze biti pradeda nego 5-6 kolena unazad .