Порекло презимена, село Безује (Плужине, Пива)

17. август 2012.

коментара: 20

Порекло становништва села Безује, стање из 1924. године

Село је на гредама кањона реке Комарнице у подножју Осмо Гомиле. Тврде стене кањонске, које су испод села, нису дале да се ивице кањона; сурвавају, но се начинио као подињак-зараван са долинама и влакама разнога правца. Тле је села тврди кречњак са трошним материјалом, растуреним по том подињку, снет са Осме Гомиле и Велике Обле Главе. Село је на коти 1046 м. а корито Комарнице на 683 м., те је висина кањона испод Безуја 363 м. Изнад села су Стрме Стране, голе са растреситим кречњаком и приличном испашом.

Терен је чист карст, те нити у селу нити игде у близини има живе воде. У врху села, под ртом Пиштетом, налази се пиштет, једна густијерна (бистијерна) доста примитивно начињена са малом количином воде и то само зими, иначе свака кућа има испод стреје велика корита за хватање кишнице и за топљење снега из снијежница. Из ових корита, кишницу, а тако и снијежницу пију чељад, а и стоку одатле поје. Ово је најбезводније село у целој Пиви.

Сеоске су куће без икаквога реда растурене по странама долина и влака. Куће су све од камена и већином шиндом покривене. Једне су “на ћелици”, а једне на изби.

Њиве су по селу и око села, а ливаде изнад села, у Драгаљеву и по планини. Летују на планини, а катуни су им: Катин До, Равна Доца и Дубоки До. Сва је планина сеоски комун и ту се ништа не сеје, једно због велике висине, а друго што нема нигде дрвета за ограду. Сеоски је комун и Бријег у удуту села, Стаје су са прибојима у Драгаљеву, у Пољу, у Надубљу и у Вроштици. Чобани зими долазе кући на ноћиште.

Село су основали Гаговићи на катуну; пре једно 140 до 150 година. Миро Гаговић, рођен око 1830 г., памти Безује са 16 кућа: 8 Гаговића, 6 Врачара и 2 Бошњака. Матица Гаговића је данашњи заселак села Рудиница: Доље Крушево.

На Безују су:

Гаговићи (21 к., св. Никола). Ово је једна од старијих и угледнијих породица у Пиви. У њој је увек било добрих и отреситих људи, који су били познати и изван Пиве. Такав је био архимандрит Хаџи-Арсеније Јованов Гаговић крајем XVIII и почетком XIX века. Он је играо важну улогу у Првом устанку, одржавао везу између Карађорђа и херцеговачких Срба. Архимандрит Арсеније, као Хилендарски јеромонах, одлазио је манастирским послом у Русију 1783 године, па је после био главна веза између рускога отсека за српске послове и Срба. Архимандриту Арсенију Карађорђе шаље прокламацију да се Срби дижу на Турке. Ова је прокламација: “писато подú Бłоградомú у табору сербскомú КЗ (27) августа аωд(1804)” и на њој је десет потписа: први Карађорђе Петровић, а последњи капетан Радић Петровић у име целе Сербłе.

По једној забележеној причи Гаговићи су старином из Метохије. “По пропасти царства на Косову три брата, претка Гаговића, пошли су из свога роднога мјеста из Метохије са осталим народом ка мору. Дошли су у Бањане и ту један остане и од њега су Петровићи у Бањанима. Други брат оде у Гацко и од њега су Звиздићи. Потомак овога, Ђуро Звиздић, дао је име своме селу: Метохија (у Гацку) као сјећање на Метохију у Ст. Србији, одакле су родом. Трећи, пак, брат оде у Пиву, насели се у Доњем Крушеву; и од њега су Гаговићи. Ово је све било за време Синан Паше”.

Станиша Гаговић, старац од својих 80 година (1912), причао ми је да су Гаговићи старином од Призрена, па су се из Призрена прво отселили у Пећ, у Метохији. Из Пећи су дигли и дошли на Јасен под Равно у Пиви. Из Јасена су се преселили на Крушево код манастира, У Крушеву су дуго живели, били су кнежеви, имали су свој двор и своју придворну цркву, па су све то Турци разрушили. Из Крушева су се отселили на Безује на турску земљу. Имали су своје земље по Буковцу и по Брезнима.

И сам архимандрит Арсеније каже у своме писму Свјатјејшему Правитељствујушчем Синоду од 4 марта 1814 године: да су његови преци подигли манастир Успенија Св. Богородице, звани Пива, и да су живели у селу Доњем Крушеву: В’ сем’ мјестје бил’ предков’ моих’ зимниј дворец’ с придворноју церковију Свјатаго Николаја Чудотворца.

Родоначелник Гаговића је, по писању архимандрита Арсенија: Књаз Вукашин, који се презивао Рудич. Вукашин је имао два сина: Саватија, патријарха српског, који је подигао манастир Пиву 1573 г., и Гаврила по коме су се они и прозвали Гаговићи.[189]

Јован-архим. Арсеније-Атанасије-Сава-Миро (1912 имао око 80 година)-Лазар (од 35-40 год.). Гаговића има 30 кућа на Гласинцу у Босни, од њих су Цицварићи у Србији. Неки Јован Гаговић, а звали га и Јовча и Јовчета, отсели се с Безуја у Пљевља, и ту је био трговац. Један од његових унука, кога су звали Јован (Јовча) Цицвара, оде из Пљеваља у Ужички крај и од њега су Цицварићи у селу Никојевићима.

Врачари (19 к. св. Никола). Од ових 19 кућа презивају се: Врачари 8 кућа, Бајовићи 4 куће, Таушани 4 куће и Пантовићи 3 куће. (Не узимају се између себе). Врачари су од Гаговића. Један Гаговић врачао (гатао), и његови се потомци по њему зову Врачари. Врачара има у Лици. Гаговићи и Врачари су међу собом слични. Сви су они црномањасти људи, црне косе и прилично космати.

Бошњаци (7 к., св. Лука), старином су са Заграда из Жупе Никшићске. По разури Требјесе отселе се у Босну, отуда им и презиме Бошњаци, па се из Босне врате на Безује на турску земљу.

ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године

Коментари (20)

Одговорите

20 коментара

  1. ranko lopatic

    Dali postoji mogucnost da su Bajovici postali od Gagovica i jesu li uopste rod? Moje prezime je Lopatic, a pouzdano znamo da smo iz nekog razloga pobjegli na Romaniju kao i nasi rodjaci Soje. Do tad smo se prezivali Bajovici. Moja pokojna baba kada sam bio mali uvijek je pominjala nemoj sine zaboraviti da nam je staro prezime bilo Bajovic iz Pive. Zna li neko nesto vise o tome? Jako bih volio znati. HVALA [email protected]

  2. Небојша Новаковић

    За Шоје из околине Сарајева постоји следећа прича :

    ” Шоје (3 куће) су некад становале у Горњем Сињеву (Мокро), одакле су се одселили у Вогошту, затим у Азиће, па су прешли у Осијек пре 60 година (око 1848. године). Једна су породица са Лопатићима у Јеловцима. Старином су из Пиве, где су се звали Бајовићи. Шојама су се назвали по некаквом Шоји, ковачу у Вогошти, код кога им је дјед Никола учио ковачки занат. Славе св. Николу. ”

    Поп Стијепо и Владимир Трифковић, Сарајевска околина, 1908. године

    Ови Бајовићи из Пиве, који славе св. Николу директни су потомци Баја Пивљанина. Ранко, можете бити поносни на своје порекло!

    http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/43/Bajo_Pivljanin_ubija_Tur%C4%8Dina.jpg

  3. Milovan Cicvaric

    1810g.tri sina Jovana Gagovica krenuse iz Pive : Nikola prema Srbiji i na tom putu se ustavljao na vise mesta . Pljevlja , Drazevici kod Nove Varosi , Bela Reka na juznoj strani Zlatibora da bi se ustavio u selu Nikojevici izmedu Zlatibora i Uzica. Od njega su Cicvarici , jedan potomak se odseli u selo Bioska ispod Tare i od njega su Terzici , Petronijevici i Cicvarici . Drugi potomci se odselise u selo Stojice kod Kosjerica i od njih su : Gagici , Gagovici , Krstici , Nikolici ,Jevtovici . Teodor se odseli prema Slavoniji i na tom putu se ustavio na Majevici kod Ugljevika i od njega su Lazici , Lukici i Trifkovici . A treci sin Jovica se odseli prema Banja Luci i na tom putu se ustavi izmedu Vlasenice i Kladnja u selu KLjestane i od njega su Jovicici .

  4. Milovan Cicvaric

    Markovici u selu Ljuljaci u Gruzi poticu od Baja Pivljanina i oni su sacuvali predanje da su sa Gagovicima jabuka rasecena na dva dela . Bajo je imao devet sinovaca koima je rekao da se sele iz Pive . Ovde u selu Rozanstvu ispod Zlatibora postoji familija Micic koi su potomci od Baja odnosno njegovog sinovca .

  5. Pozdrav svima,uključujem se u pricu,posto sam poreklom iz sela Ljuljaka,tacnije moj deda koji je bio kraljev gardista u Beogradu.Gospodin Cicvaric je pomenuo moje selo,ali me fasciniralo to sto je znao jednu stvar koju retko ko zna.Bratstvo Markovica ili familija kako kazu Ljuljacani je najbrojnija u Ljuljacima i najcuvenija slobodno mogu reci u celoj Gruzi i Rudnickoj podgorini.Poznati su kao domacini,ali se najvise ponose poreklom od Baja Pivljanina.Nema kuce koja to ne zna.Mene puno zanima poreklo,time me je pokojni deda zainteresovao.Zato me Cicvaric iznenadio sto zna pricu Markovica za jabuku rasecenu popola sa Gagovicima.Ja sam to istrazio i doista sam nasao da su obe familije poreklom iz Rudinica i da su svi starosedeoci u Rudinicama jedan rod.Fascinantno je kako su Markovici to sacuvali kroz vekove.Kada sam pre 30 tak godina u Ljuljacima pricao sa starim Ilijom Markovicem,ispricao mi je sve muske pretke do Baja, pa od Baja do nekog Dimitrija i Jovana Sokolovica.Tu mi je i pomenuo Gagovice sto sam tad zabelezio.Cestitam Cicvaricu i zanimame odakle mu taj podatak za jabuku?

    • Milovan Cicvaric

      Jos lepsa prica ima sacuvana kod familije Micica u selu Rozanstvu ovde kod mene o Baju Pivljaninu i njegovim sinovcima . Ja se izvinjavam Bajo je imao dvanaest sinovaca .

    • Rade Micic

      Pre baje(pivljanina) vekovima pa do Jovan (sokol) Micic ili poznatiji kao Serdar Jovan Micic.Lepo je ispricao Ilija Markovic,dosta toga sam trazio i nasao o mojoj familiji.Ja sam poreklom iz sela Rozanstva ispod zlatibora u samom selu postoje Dve familije Micic koje nisu u srodstvu vec u kumstvu…duga prica a ima se i pisati dosta o tome ali postoji knjiga o familiji Micic poreklom od Baje pivljanina,u njoj je objasnjeno dosta toga pa cak i predci Baje Pivljanina…postoji i rodoslov u njoj ja mislim do 1995god

  6. Milovan Cicvaric

    10 avgusta 1836g . moj imenjak Milovan Cicvaric je ovako zabelezio : ( pisano je staroslovenskim )
    U vreme pocivseg gospodara Karadorda prisavsi iz Hercegovine u Srbiju na kako svoje prezime napusti i po dedi oca Milovanova ime na Nikola . Koji se zajavi visoko ( bese visok covek ) i povijat ga jadi kak poce sala nazovu Cicvara ( govorahu ljudi povija se , povlaci se ko cicvara ) prozovu se Cicvarici i ovo prezime na bitja Milovana no i oca mu evo sa svoja zadruga sto zali promenu i stvorit se budjet Gagovici , pozivavi .
    Gagovici nosi prezime od predaka svojih. Imali jednoga knjaza u zemlji Hercega Sjepana . Gubernavjara Hercegova i knjaza koji se zvao Gavrilo – Gago i po ovom imenu svi se njegova familija naziva tamo zvana Gagovici pa i danas 3-4 kuca od familije u Hercegovini .

  7. Наталија

    Moji su Bajovići sa Golije( selo Bekova, opština Novi Pazar), zna li neko nešto o tome?
    Hvala

  8. j.bajović

    J.Bajović….Srednja reka Golija …………..slava.Aleksandar Nevski

  9. laki

    postoji li grb,bratstva Gagovic i ako postoji,ima li kakve sanse da se vidi

    • Бранко Тодоровић

      Не постоји. Ако је и постојао грб неког Гаговића, право на њега имали би само његови потомци. А праксе баштињења братственичких грбова код нас никада није било. Наравно, увек је постојала могућност и право да се такав грб направи, али за то постоје посебна правила, уосталом као и за све друге врсте грбова.

    • Milovan Cicvaric

      Ima grb nasih predaka Sokolovica u Fojnici .

  10. aleksandra danilovic

    Moj deda po majci je Milutin Zujic iz Bukovice kod Pljevalja. Znam de mi se pradeda zvao Nenad i da je doselio u Bukovicu iz Bobova. Cukun deda mi je Jovan Gagovic iz Pive. Ako neko ima vise informacija bila bih zahvalna.
    Aleksandra Danilovic

    • Milovan Cicvaric

      Jedna Gospoda mi se obratila na stranici Cicvarici sa komentarom : Da ovi Zujici imaju isto poreklo sa Cicvaricima kao i familija Markovici u Meljaku .Ako je to tacno nikako ti Jovan Gagovic nemoze biti pradeda nego 5-6 kolena unazad .