Фељтон: Ко су Шумадинци (70)

20. јула 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Дробњаци стигли у Рипањ

Дробњаци су, каже њихов познавалац Светозар Томић, „чисто српско племе, без икакве туђе примесе и очували су необично чистоту језика и чистоту народних обичаја. Горштаци су, високи, лепо развијени, потпуно здрави и бистри људи.” Услед оскудице у земљи, Дробњаци су најпре са подручја Језера протерали старо племе Криче у подручје преко Таре, али, како то није било довољно, морали су и сами да се исељавају, па је тако данас, као спомен и потврда тих сеоба, много топонима и презимена од Лике до Скопске Црне горе, од Рисна до Подриња и Београда, који подсећају на Дробњаке.

Тако су многе дробњачке породице допрле и у Шумадију. Многе од њих су, приликом ових сеоба, стицајем околности изгубиле племенско обележје Дробњака, али их је већина очувала дробњачко име, племенску крсну славу (Ђурђевдан) и друге племенске одлике. Досељавање Дробњака у Шумадију је, по свему судећи, текло у три правца – уздољем Дрине, одакле се један крак одвајао преко Ужичке Црне горе ка околини Ваљева (1), затим преко Сјенице и Драгачева (2) и силаском ка Ибарском Колашину и Косову, а отуд долином Ибра допирао преко Западне Мораве.

У средишној Шумадији је највише Дробњака у Јасеници, а потом у Лепеници, док су у Гружи врло малобројни. Почетком XX века укупно их је било девет родова са 151 кућом, од чега је у Јасеници било 17 дробњачких родова са 84 куће, у Лепеници три рода са 67 кућа, а у Гружи један род са две куће. У осталим пределима Шумадије Дробњака је у то време било 14 родова са 140 кућа, од чега у Такову четири рода са 47 кућа, у Левчу три рода са 31 кућом, у Темнићу два рода са 25 кућа, у околини Београда два рода са 14 кућа, у Качеру један род са 12 кућа, у Љубићским селима један род са седам кућа, а у Шумадијској Колубари један род са четири куће, док у Смедеревском Подунављу, Космају и Белици није било дробњачких породица.

Дробњаци у Левчу и Темнићу су имали особиту судбину. У Левач су дошли у XVIII веку, а истакли су се у Првом српском устанку, особито јунак Милосав Дробњак (1762-1822) из Рековца, који је као славан мегданџија допао рана, па је Карађорђе препоручивао да му се 1812. године обезбеди издржавање, о чему сведочи и једна нумера Вождовог Деловодног протокола. Међутим, његови потомци буду за владе кнеза Милоша протерани као хајдуци из Рековца и зато се настане у Рипњу код Београда. За њих, како је Ристо Т. Николић записао, „веле да им је кнез Милош давао земље на Теразијама у Београду, али они нису пристали, хтели да буду у шуми и зато заостали овде”. Међутим, није им годила ни близина Београда, па се убрзо део одсели у Темнић – у Милутовац (15 кућа, од којих једна има презиме Вељковић) и Малу Крушевицу (10 кућа). По сачуваном породичном предању Дробњаци у Рипњу потичу од три брата, па су, по свему судећи, потомци једног брата остали у Рипњу, а потомци друга два брата отишли у Милутовац и Малу Крушевицу. Са овим Дробњацима су род Дробњаковићи у гружанском селу Балосави (2 куће).

У Левчу су се Дробњаци настанили у Рековцу (7 кућа), Божуревцу (20 кућа) и Опарићу (4 куће). Да су Дробњаци у околини Београда (Рипањ), Темнићу (Милутовац, Мала Крушевица) и Левчу (Рековац, Божуревац, Опарић) исти род сведочи и то што сви славе племенску славу Ђурђевдан. Сви левачки Дробњаци преслављају Св. Илију, као и они у Милутовцу, док Дробњаци у Малој Крушевици преслављају Ђурђиц. За разлику од њих, Дробњаковићи, који су се у крају Брђанима у Балосави (2 куће) настанили пре Првог српског устанка, славе Св. Луку, а стара слава им је била Велика Госпођа. У Љубићским селима Дробњака има у Тамнику (7 кућа, од којих се једна презива Ивановић), а у Качеру у месту Руднику (12 кућа), где се презивају Недељковићи, а смештени су у засеоку Звезди, пространој голој коси која по свему подсећа на завичајни предео Дурмитора.

У подручје Такова, према испитивањима Миленка С. Филиповића, Дробњаци су досељени после 1739. године у Прањане, где се презивају Станојевићи (20 кућа) и Јанковићи (10 кућа), а уз њих се убрајају и Којовићи (6 кућа). По родословном памћењу, прва два рода потичу од браће Станоја и Јанка, чији је отац Раде дошао из Дробњака, док су, по једној верзији, Којовићи потомци трећег брата Које, а по другој – они су потомци Станојеве и Јанкове сестре, удате за Коју. Дробњаци су Продановићи (1 кућа) у Прањанима, чији је предак дошао из села Комарнице у Дробњаку, као и Дробњаци (1 кућа) у Озрему, који су дошли из Горњих Бранетића на имање. Дробњака има у Доњим Бранетићима (5 кућа), који су ту дошли од Сјенице, одакле је један сродник око 1880. године отишао у Накучане као домазет (3 куће 1950. године). Из Доњих Бранетића је један сродник касније прешао у Мајдан (1 кућа), где се презивају Дробњаковићи. Ови последњи су променили славу (Ђурђевдан), узевши славу земље – Никољдан.

У Лепеницу Дробњаци долазе у времену од Друге сеобе до Кочине крајине (1737-1787), а њихове породице је Тоша Радивојевић нашао 1902. године у три насеља – Добрачи, Баљковцу и Белошевцу. У Добрачи, где су једна од три оснивачке породице овог села, дробњачки родови су Маркељићи, у чијем су саставу Николићи, Василијевићи или Мијајловићи, Вуковићи, Јовановићи, Маринковићи звани Ђурђевићи и Стевановићи, којих је почетком XX века укупно било 32 куће. У Баљковцу су Дробњаци једна од две оснивачке породице села, а 1902. године су били ови њихови родови – Бојанићи, Вукомановићи, Јаковљевићи, Павловићи, Антонијевићи, Арсенијевићи, Јанковићи, Љубисављевићи, Мијаиловићи, Раденковићи, Благојевићи, Вукосављевићи, Гавриловићи, Гмитровићи, Ђурђевићи и Максимовићи.

За разлику од Дробњака у Баљковцу и Добрачи, Дробњаци у Белошевцу, чије је друго презиме Томићи (две куће), дошли су у Лепеницу касније, за време Карађорђа. Све дробњачке породице у Лепеници су сачувале родовско памћење и крсну славу (Ђурђевдан), а Вукомановићи у Баљковцу су очували и старо кумство са Здравковићима и Обрадовићима у Баничини. Преци Здравковића и Обрадовића у Баничини су „прадедови Здравко и Обрад”, који су око средине XVIII века дошли из Црне Горе, по свему судећи скупа са Дробњацима настањеним у Баљковцу, који им све време кумују, а највероватније је то кумство пренето из земље матице.

У време око Кочине крајине пристижу дробњачке породице и у Вукасовце, где, уз племенско презивање Дробњаковићи, имају и друго презиме Ивановићи. Овај род, који се сматра најстаријим од живућих родова у селу, имао је учесника у Првом српском устанку. Од вукасовачких Дробњаковића има огранак у Аранђеловцу, а око 1830. године је из Вукасоваца отишао један њихов део у Рушањ код Београда, где се презивају Дробњаци. И све дробњачке породице у Баничини, Вукасовцима, Аранђеловцу и Рушњу су одржале племенску славу Ђурђевдан.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 24. мај 2001. године

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.