Фељтон: Ко су Шумадинци (65)

20. јул 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Између Аустрије и Турске

Други велики покрет и премештај становништва, под вођством патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, подстакнут је ратом Аустрије и Русије против Турске (1736-1739). Иза ово рата, који је завршен склапањем Београдског мира (1739), уследило је релативно мирно раздобље, у којем је досељено становништво углавном образовало садашњи распоред насеља и главних путних праваца у Шумадији.

У овом времену је новопристигло становништво од Сјенице, Богута, Вапе и Кијеваца смештено у још седамнаест лепеничких села, а део насељен уз претходне досељенике из Сјенице у Грошницу и Ракинац.

А) Сјеница

Баточина (село): Јовановићи, 3.

Ботуње: Скорупаћи, 11 (Рајићи 4, Живадиновићи 2, Живковићи 2, Илићи 2, Пантелићи 1). Њихов огранак су Миливојевићи, 9 (Ђорђевићи 4, Недељковићи 3, Павловићи 1, Поповићи 1), у истом селу.

Горња Баточина: Петровићи, 5. Род са Петровићима (Перишићима) у Лапову.

Грошница: Миловановићи, 7 (Милетићи 2, Миловановићи 2, Михаиловићи 2, Јовановићи 1).

Добрача: Јованчевићи или Јованчићи – старо презиме Мијаиловићи, 13 (Димитријевићи 4, Алексијевићи 3, Арсенијевићи 3, Тодосијевићи 2, Танасијевићи 1). Једна од три оснивачке породице села.

Доње Грбице: Батавељићи, 53 (Марковићи 9, Ђорђевићи 8, Батавељићи 5, Ђурђевићи 5, Максимовићи 5, Максимовићи 5, Тодоровићи 5, Јовановићи 4, Матићи 4, Симићи 4, Јаковљевићи 2, Обрадовићи 2, Пантићи 1). Једна од три оснивачке породице села. Од њих су Батавељићи у Дивостину (1) и Книћу (4). Од Батавељића (Марковића) је род Николића у Цветојевцу, 1. – Гвозденовићи, 70 (Максимовићи 6, Миленковићи 5, Николићи 5, Обрадовићи 5, Грујичићи 4, Милановићи 4, Митровићи 4, Јаћимовићи 3, Миливојевићи 3, Пајићи 3, Радовановићи 3, Рафаиловићи 3, Танасијевићи/Танасковићи 3, Тодоровићи 3, Гајовићи 2, Гвозденовићи 2, Милојковићи 2, Милосављевићи 2, Стевановићи 2, Благојевићи 1, Вујичићи 1, Вукићевићи 1, Гавриловићи 1, Јелесијевићи/Смиљановићи 1, Маринковићи 1). Њихов род су Павловићи у Барама (Гружа), који потичу од свештеника из рода Смиљанића (Јелесијевића), који је тамо службовао. Од њих су Радисављевићи (Милићевићи и Гвозденовићи) у Жабару и Срећковићи, друго презиме Гвозденовићи (1), у Прекопечи.

Доње Јарушнице: Петронијевићи, 7.

Кутлово: Ранковићи, 9 (Ранковићи 5, Барутџићи 3, Петровићи/Петронијевићи 1) и Синђелићи, 11 (Синђелићи 7, Матићи/Матовићи 4).

Лапово: Банковићи, 10 (Банковићи 9, Благојевићи 1), Петровићи, друго презиме Прешићи, 75 (Прешићи 22, Ивковићи 19, Голубовићи 16, Пауновићи 6, Лукићи 4, Вујичићи 3, Ненадовићи 3, Танасковићи 2), род са Петровићима у Горњој Баточини; Поповићи, 6, и Радовановићи, 3.

Мартић: Миливојевићи, 10 (Миливојевићи 6, Костићи 3, Милићи 1), Милошевићи, 14 (Марковићи 5, Пауновићи 5, Ранковићи 3, Илићи 1).

Поповић: Величковићи, 6 (Петровићи 2, Стојановићи 2, Димитријевићи 1, Тривуновићи 1), од њих су Павловићи, 4 (Павловићи 2, Миливојевићи 1, Нешићи 1) и Димитријевићи (други) 2; Глишићи, 10.

Поскурице: Петрићевићи, 5, Степановићи, 4 (Живановићи 2, Благојевићи 1, Стевановићи 1).

Прекопеча: Спасојевићи, 6 (Николићи 3, Јанковићи 2, Спасојевићи 1).

Ракинац: Павловићи, 6, и Тимотијевићи, 4 (Танасковићи 2, Тимотијевићи 2, Маринковићи 1).

Ресник: Радивојевићи, 25 (Драгутиновићи 6, Милијићи/Ђорђевићи 5, Радивојевићи 5, Ђаковићи 4, Ђорђевићи 3, Павловићи 2). Њихов огранак су Калајџићи, 6 (Гавриловићи 5, Димитријевићи 1), од Радивојевића у истом селу и Радивојевићи у Сипићу.

Рогојевац: Милојевићи, 12 (Павловићи/Јовичићи 3, Вукадиновићи 2, Пантелићи 2, Стевановићи 2, Јовановићи 1, Милошевићи 1, Младеновићи 1), Милосављевићи, 9 (Обрадовићи 7, Вукашиновићи 1, Милосављевићи 1) и Степановићи, 6 (Радовановићи 3, Стевановићи 1, Степановићи 1, Урошевићи 1).

Б) Богуши

Чумић: Богдановићи, 16 (Богдановићи 9, Рајичићи 4, Тошићи 3).

В) Вапа

Аџине Ливаде: Перовићи, 9, даљом старином од Жабљака у Црној Гори. Од њих су Павловићи у Вучковици. Род са Павловићима у Грошници.

Г) Кијевци

Кијево: Толићи, 9 (Ђорђевићи 4, Миленковићи 4, Ђурђевићи 1).

Међу насељима се издвајају Доње Грбице које су по превази сјеничких досељеника (велики гроздови фамилија Батавељића и Гвозденовића, 123 куће 1911. године) можда најцеловитије насеље настањено из Старе Србије. Највећи број сјеничких породица, које су се, силазећи са Сјеничко-пештерске висоравни, расуле по “равној Шумадији”, не памти тачно насеље из кога су им се стари доселили. То не памте ни оне породице чији су преци дошли у великој сеоби 1809. године, а некмоли да то памте потомци досељеника око средине XVIII века.

Сеобе су биле ненадане, присилне, пресељења болна, прекиди у памћењу изнуђени, а живот на новом биваку крајње неизвестан. Све је то утицало да у бежанијама, које су праћене раскидима и поморима, утону у заборав пејсажи старог завичаја, а са њима и имена насеља, потока, брда. Па, ипак, поједине породице, упркос свим недаћама, памтиле су насеља из којих су дошле.

Тако су, као места порекла неких сјеничких породица у Лепеници, упамћена села Вапа, Богути код Штавља и Кијевци код Врсенице. У верском погледу је Вапа мешовито, Кијевци су муслиманско, а Богути православно насеље. Ова три села у данашњој општини Сјеница имају ту заједничку црту да се у њима у другој половини XX века, што сведоче сви пописи од 1948. године до 1991. године, непрестано смањује број житеља.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 19. мај 2001. године

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.