Фељтон: Ко су Шумадинци (45)

19. јул 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Ко су Биорци

Дошли за Карађорђем после војевања на Сјеници и Суводолу

Кошани су Зарићи у Книћу, који су од старине једна фамилија са Мијатовићима, Милутиновићима и Ђокићима (Максимовићима) у истом месту. Овом братству припадају Јекићи и Степановићи у Лесковцу, чији се предак Јован Кошанин овде доселио, добивши надимак по селу из кога је дошао. Заједничко презиме Кошани имају Недељковићи, Лазовићи, Тодоровићи и Марковићи у Липници, чији су се преци Недељко и Тодор доселили из Коша, који је тада био „у Турској”, као и Јоваши (Бојовићи, Јеремићи и Васиљевићи) у истом месту. У Љубићу су Кошани Зорнићи, потомци четворице браће (Радивоја, Максима, Мирчете и Милића), досељене из Гошева код Сјенице. Зорнићи знају да су им сродници Кошани у Липници и Закути.

Да су Кошани братство види се и по крсном имену, јер све кошанске породице у Бечевици, Гледићу, Закути, Книћу, Лесковцу, Липници и Љубићу, као и њихове расељене породице, славе Свету Петку (27. октобра), а преслављају Петку Трновску (8. августа).

Даљим истраживањима се могу добити и подаци о неким кошанским породицама које су остале у околини Сјенице. Кошанско презиме Зорнић, које налазимо у Љубићу, спада у ређа презимена. Ово презиме налазимо данас у селу Понорцу код Сјенице, где има јак род Зорнића, а у оквиру њега угледни род Лемића, назван по мајци Леми. Но, ови су Зорнићи, као и Лемићи, муслимани. Знају кад су примили ислам, али не знају која им је била крсна слава, што само показује да су делили судбину српског становништва које је остало у овом крају, изложено турчењу у више наврата.

Што се, пак, тиче села Коша, матице братства Кошана, ово село у општини Исток по попису 1991. године има 426 житеља (423 Србина и два Југословена), од којих су 425 православне вере. Етнолог Милисав Лутовац је у Ибарском Колашину нашао јако братство Кошана који тврде да су пореклом из места Кос у Прекобрђу у Морачи, одакле су се пре три столећа иселили, а што потврђују називи Кошко гробље и Кошка планина, очувани тамо до данас. Кошана у Ибарском Колашину има у селима Газиводе (4 куће), Бања (2), Тушиће (6, где се презивају Алексићи и Димитријевићи), Вукосављевиће (8, Вукомановићи и Миловићи), Виткојевиће (4, Јанићијевићи и Миленковићи) и Табалије (9, Добросављевићи и Луковићи), затим у Великој Шотри у Топлици (4), Врачеву у Доњем Ибру (1) и др. Осим братственичког имена, и ови Кошани су очували и заједничку славу, Св. Петку.

Биорци у Борчу (1923. године их је било 11 кућа) су дошли за време Карађорђевог војевања на Сјеницу и Суводол 1809. године, кад су се из Бихора, повлачећи се са војском, дошла четири брата – Ника, Алекса, Антоније и Димитрије. У Борач је тад дошла и баба са синовима Симићем и Весом, а са њима и њихови рођаци Витко и Радосав, но овај се део Биораца пресели у другој половини прошлог века у Кусовац, где су у 12 кућа 1921. године били ови биорски родови: Симићевићи и Весовићи (од Симића и Веса), Ћировићи, Радосављевићи (од Радосава), Лазаревићи и Биорац, у чију је кућу ушао Глишовић из Коњуше. Биораца има и у Белој Стени код Студенице.

У Лепеници има јако братство Биораца у Цветојевцу (1911. године их је било 16 кућа), подељених на више родова (Крсмановићи, Марковићи, Мијаиловићи, Бабовићи, Ђурђевићи, Јовановићи, Ђорђевићи), који су досељени између Кочине крајине и Првог српског устанка, док су Биорци у Корићанима досељени у време Првога устанка. Изузев ових у Корићанима, који славе Аранђеловдан, сви остали Биорци славе Св. Јована, а преслављају Ивањдан, што говори о њиховом сродству. Такође и кумство као духовно сродство, врло важна установа у животу српског народа може ово да потврди. Пачаризи у Борчу су кумови са Биорцима, а кумство су држали још у старом завичају, пре досељења из Бихора.

Врло угледно братство Лутоваца има свој огранак у Борчу, који се ту населио из племена Васојевића пре Кочине крајине. Борачки Лутовци, чији су огранци Мишковићи, Марковићи, Татићи или Ћурчићи, славе Срђевдан. Матица Лутоваца је село Лутово у Братоножићима. Расељени Лутовци, попут Лутоваца у васојевићким селима Загорју и Дапсићу, славе Никољдан, што значи да су Лутовци у Борчу променили славу, највероватније да би заварали траг и избегли освету.

Међу досељеницима и пребезима из Црне Горе је и мноштво припадника племена Братоножића, који су се такође распршили по Шумадији. Тако су Кораћевићи у Жунама овде дошли премештајући се од своје матице, преко Сјенице и Расна у околини Ужица, до Пајсијевића, где се настанио њихов род Спасенића.

Племену Братоножића припада и род Барјактаровића (Барјактаревића) у Јовановцу, досељен у Првом устанку. Тоша Радивојевић каже да су ови Барјактаровићи досељени са Косова и славе Св. Јована, но они сами чувају предање да су досељени из села Петњика и да су од Васојевића. Међутим, Барјактаровићи у Петњику, који је у земљи Васојевића, досељени су из Братоножића и очували су своју племенску славу, Никољдан, док Васојевићи славе Св. Аранђела, а преслављају Св. Александра Невског. Почетком овог века у Петњику је било око шездесет кућа, подељених на два рода – Бабовиће (Новаковиће), који су Васојевићи, и Барјактаровиће, који су Братоножићи. По овоме је несумњиво да су Барјактаровићи у Јовановцу Братоножићи, али су славу променили приликом пресељења. Из овог јовановачког рода је и поп Милоје Барјактаровић, крагујевачки свештеник, прослављен по свом достојанственом држању на суду и одбрани младих социјалиста оптужених због демонстрација „Црвени барјак” 1876. године.

Из Осата, граничног предела Босне уз Дрину, такође је знатан број досељеника у Шумадију, где су долазили да раде, познати као врсни грађевинари, па су се, временом, овде и настањивали, било прижењивањем, било довођењем својих породица из овог брдовитог и пасивног босанског предела. По овим досељеницима је назван и тип куће брвнаре – осаћанка, чији се последњи остаци још могу срести погдегде у Шумадији.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 27. април 2001. године

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.