Фељтон: Ко су Шумадинци (39)

18. јула 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Спомен завичаја

У средишној Шумадији најјача досељеничка струја динарци

У Нови Милановац, који се тада звао Пусто Село, долазе из Херцеговине Брадићи, а од Ужица Павићевићи (Сретеновићи). Друга два досељеничка рода чувају у свом имену успомену на завичај – Жупљани (Јовановићи, Николићи) на Жупу, а Глуваћани (Миленковићи, Гајићи, Радосављевићи, Тривуновићи) на Глуваћ, заселак Дубнице у Ђетињи.

У Опорници налазе прибежиште невољници с Косова, Вујадиновићи (Милановићи, Миленковићи, Радивојевићи) и Кандићи (Миљковићи, Филиповићи, Милојевићи), доходећи од Приштине.

У Пиносави, која је заправо збег, будуће насеље замећу Миладиновићи, чији су род Миладиновићи у Марковцу, који долазе из Врмџе (Моравица, Соко Бања), и Петронијевићи (Петровићи, Мијаиловићи/Миџићи), огранак Петронијевића у Ракинцу, који долазе са другог краја Србије, из Старог Влаха (ужичко-моравички крај).

У Радовање се слива досељеничка река од Полимља, Моравице и Западне Мораве. Из Катрге (Рудничко Поморавље) долазе Аћимовићи (Томићи, Радисављевићи), Милутиновићи (Сретеновићи, Станишићи, Филиповићи), Обалаши, друго презиме Николићи, затим Павићи (Симићи, Костићи, Стевановићи) и Стругаревићи, друго презиме Џуџовићи (Павловићи, Јовановићи). У исто време су од Нове Вароши пристигли Вуловићи, Дабовићи, Ђокићи (Петровићи, Ђоковићи), Зарићи, Јовчићи, Милентијевићи и Мирковићи, а Лазовићи (Симићи, Марковићи), чији су сродници Лазовићи у Ракинцу, долазе из Страгачине (заселак Маскове, код Ивањице).

У Рачи преовлађују досељеници са истока – Јовановићи и Крстићи од Књажевца, Миливојевићи од Зајечара и Првуловићи из Раковице код Видина, међу које долазе и Станимировићи (Глишићи), пореклом од Тетова (Македонија).

Теферич добија нове житеље са пет стране – Бајићи (Ђорђевићи, Павловићи) стижу из Врања, Павловићи други (слава Св. Никола) и Лазаревићи (Петровићи) из Лесковца, Вучковићи (Трифуновићи, Симићи) од Пећи, Ивановићи (Недељковићи) из Прокупља, а Младеновићи, друго презиме Тројановићи од Пирота.

Шаролик је и састав првих насељеника у Цветојевцу – од Зајечара су Асурџићи (Живадиновићи, Анђелковићи), Сретеновићи (Вучетићи) и Младеновићи, чији су огранци Миленковићи, Ристићи, Илићи, Милосављевићи, Милошевићи, Стевановићи и Лазаревићи, док су Мијаиловићи, чије је друго презиме Стевановићи (слава Ђурђевдан), од Пећи, а Биорци (Крсмановићи, Марковићи, Мијаиловићи, Бабовићи, Ђурђевићи, Јовановићи и Ђорђевићи), као што им и име казује од Бихора (Стара Србија).

У овом времену је снажан прилив и у Црни Као, Баточину и Шљивовац. У Црни Као долазе из Ресаве Вељковићи, а из Црне Траве Стрељићи (Стојаковићи) и Главашевићи, што је старо презиме скупине родова Марковића (Милојевића, Илића, Милановића), Станојевића (Петровића, Милосављевића), Лазаревића (Цветковића), Николића (Петровића) и Панића. Тада из Трнске клисуре пристижу и Деспотовићи (Антићи, Миловановићи).

У Шљивовцу, где су се раније сместили само Џајовићи, дошљаци из Црне Горе, превагу имају из Старе Србије – од Новог Пазара стижу Бојанићи, друго презиме Миловановићи, затим бројни Јовановићи (Ристићи, Станкићи/Димитријевићи, Марковићи, Гавриловићи, Ђорђевићи, Вићентијевићи, Милошевићи) и Лукићи, а од Сјенице Пејовићи (Тодоровићи, Јовановићи, Игњатовићи, Мијаиловићи). Од Великог Извора на Тимоку долазе Симићи, а Стојановићи из Видина.

Тако се, уочи великог прегнућа какав је био Први српски устанак, слагало становништво у Лепеници, која је, као и остала подручја Шумадије, пригрлила досељенике из свих српских предела, даљих и ближих. Отуда није чудо што је устанак у Шумадији имао шире оквире и видике – од Тимока до Дрине, и од Београда до Косова, како је певао песник буне Филип Вишњић.

Састав становништва Шумадије је врло шаролик. Безмало да нема шумадијског предела у којем се не би могли наћи досељеници из свих крајева у којима Срби живе или су некад живели, што је разумљиво ако се има у виду да је од свих делова Србије Шумадија била, и остала, најпривлачнија област за насељавање.

У средишној Шумадији, коју сачињавају три предеоне целине – Гружа, Јасеница и Лепеница, тај досељенички мозаик је и најупечатљивији. У сваком од ова три предела је најјача динарска досељеничка струја (Стара Рашка, Стара Црна Гора, Херцеговина, Босна). Динарски досељеници, према истраживањима Михаила Драгића, Боривоја Дробњаковића и Тоше Радивојевића, чине више од половине житеља данашње Груже и Јасенице и петину житеља Лепенице. У оквиру динарске струје су најбројнији досељеници од Сјенице, свака четврта породица у Гружи и Јасеници, а свака десета у Лепеници је пореклом од Сјенице.

Друга по јачини досељеничког млаза је косовско-метохијска струја, која је и најстарија по настанку, јер је после погибељи на Косову (1389) почело оно жалосно премештање и бежање нашег народа, које се ни до данас није смирило. Ова струја је најзаступљенија у Гружи (15 одсто становништва), затим у Јасеници (10 одсто), док је у Лепеници најслабија (три одсто). Али је зато у Лепеници на другом месту по бројности становништво које припада тимочкој струји.

Предео Лепенице је по свом географском положају био предодређен да се на њему сударе четири најпретежније селидбене струје. Са југозапада су притицале динарска и косовско-метохијска струја, а на њеном тлу су се пресецале моравско-вардарска струја, долазећи моравском удолином с југа, и тимочко-браничевска струја са истока. Зато је, међу овим областима, а може се рећи и у целој Шумадији, становништво Лепенице и најсложеније, јер су у њој приметне породице пристигле са тако широког подручја које се, у време досељавања, могло сматрати за четири стране света разбацаног Српства – од Видина на истоку, из Хрватске на западу, из Солунског залива на југу и од Будима на северу.

Особеност Лепенице, у поређењу са Гружом и Јасеницом, као и са осталих једанаест предеоних целина Шумадије, чини управо снага тимочке струје. У 44 лепеничка насеља су досељеници који припадају овој струји, а у пет они чине већину.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 20. април 2001. године

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.