Фељтон: Ко су Шумадинци (23)

18. јул 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Долазак предака из старе Рашке

Из ових предела се најчешће долазило

Попис Београдске митрополије, сачињен око 1735. године одсликава не само тадашње стање у цркви и народу, већ и порекло становништва које се у то време насељавало у прилично запустелу Шумадији. Од десет свештеника, колико их је укупно било на подручју које је припадало Крагујевцу (предели Груже, Јасенице и Лепенице и Левча), четворица су потицала из Старе Рашке и Старог Влаха. А управо из ових предела потиче и највећи део досељеног становништва. Најзначајнија улога овога становништва је, према оцени академика Петра Влаховића, једног од најугледнијих савремених етнолога, у томе што је оно, потичући из предела у којима је био заметак и духовно средиште старе српске државе, носило државотворну идеју и имало мисију, коју ће, напокон, у Шумадији, са више српских устанака, успети и да оствари.

Тако је 1735. године свештеник Василије Станимировић, у чијој су нурији Дренова, Кукљин, Јасика и Падеж, пореклом из Вранеша у Старој Рашкој. У селима његове нурије су досељени из Старе Рашке у Јасику Поповићи, Ђорићи, Савковићи и Булурдићи (Тинчићи), који су сви дошли пре Првог устанка.

У Жабару, то јест Горовичу, чијој нурији припадају Чумић и Сараново, свештеник је Филип Обрадовић, пореклом из Бедине Вароши. Бедина Варош је код села Шуме у околини Ивањице, а уз Жабаре, односно Горович, код Тополе, постоји такође село Шуме, што, свакако, није случајност. Код Гацкога у Херцеговини постоји и треће село са истим називом: Шуме, што, такође, није случајност. Јер, као што пуж носи своју кућицу, тако и становништво које се сели носи називе свог завичаја за собом. Ако се споје линијом три села Шуме, добиће се непогрешиво тачан пут којим се кретало становништво: Херцеговина – Стари Влах – Шумадија. Према запису из 1923. године, у Жабару је 260 кућа, од којих су 192 куће потомака досељеника пре Првог устанка из околине Сјенице и из правца Бијело Поље-Сјеница.

Из Кладнице (по попису 1991. године село са 439 житеља, од којих 432 муслимана), која се налази са једне, а Ивањица са друге стране Јавора, дошао је кад и поп Филип у Жабаре и извесни Недељко, родоначелник групе породица чије је скупно презиме по њему Недељковићи, и којих је 1923. године било у Жабару 84 куће. У исто време је, такође од Сјенице, дошао у Жабаре са четири брата и Радош, од кога је настала скупина породица, названих по њему Радошевићи, којих је 1923. године било 79 кућа.

Од Сјенице-Студенице су нешто касније (после 1735. године) у Жабаре дошли и Лакићи (Живићи), којих је 1923. било 12 кућа. Из ове породице је поп Живић, један од коловођа тополске буне 1877. године.

Следећа породица која је, приближно у исто време кад и поп Филип, дошла из правца Сјеница-Бијело Поље у околину Жабара су Благојевићи (старо презиме Величковићи), којих је 1923. године било 17 кућа. Из ове породице је Десимир Благојевић (рођен 1905. у Тополи), један од највећих српских песника овог века. Родоначелник Благојевића се, заправо, прво населио у Горович и од њега је тамо фамилија Пиштољевића (1923. било 16 кућа), од којих једни почетком XIX века пређу у Јунковац (18 кућа Пиштољевића 1923. године), а други у Жабаре (данашњи Благојевићи). Родоначелник Благојевића и Пиштољевића се доселио са два брата. Од једног брата су Спасићи у Тополи и Крћевцу (1923. године укупно 29 кућа), а од другог Симићи у Божурњи (1923. године 30 кућа). По породичном предању, које је записао Дробњаковић, „кад су Симићи дошли у Божурњу, кмет Савко (родоначелник данашњих Савковића) није им дао да се настане, те се они крену натраг и дођу до Лужница (Лепеница). На наваљивање осталих сељака Савко се предомисли, пошље човека те их врати, и да им земљиште да подигну куће и да се настане.” Доказ сродства и заједничког порекла ових родова у Горовичу, Јунковцу, Жабару, Божурњи, Тополи и Крћевцу је и иста слава (Св. Стеван).

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 2. април 2001. године

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.