Portal Poreklo objavljuje feljton Miodraga Nedeljkovića „Ko su Šumadinci“, koji je prvi put publikovan 2001. godine u dnevnom listu „Glas javnosti“
Poreklo došljaka
Od deset sveštenika samo onaj u Vrbici zna sedam svetih tajni
Crkve su, blago rečeno, u skromnom stanju. Najbolja je crkva u Žabarima (stara crkva u Goroviču), kojoj pripadaju Čumić i Saranovo, zidana „na manastirsko podobije” – sva od kamena, sa svodom i pokrivena ćeramidom. Od kamena je, pokrivena crepom, i crkva u Kragujevcu, ali je ona, u stvari, prepravljena turska džamija. U Stragarima je kamena crkva pokrivena šindrom, a u Vitanovcu je brvnara pokrivena šinrdom. U Grošnici je 1734. godine oborknez Staniša Marković Mlatišuma ozidao crkvu kamenom, na svod, patosao ciglom i pokrio šindrom, a preko nje crepom.
Stanje i znanje sveštenstva – nimalo uzorno. Od deset sveštenika je samo onaj u Vrbici dobro upućen u sedam svetih tajni. Od ostalih, pop u Vitanovcu zna neke od sedam tajni, a pop u Drenovi je čuo za sedam tajni, ali im ne zna forme, dok sedmorica ne znaju ni tajne ni forme. Dobro da čitaju i pevaju znali su samo pop u Vrbici i Žabarima, pop u Bačini je dobro čitao, ali ne zna pojanje. Od ostalih, pop u Drenovi je pojao pomalo, a onaj u Grošnici dosta loše, dok šestorica nisu znala pojanje. Po starinski i polako su znali da čitaju popovi u Kragujevcu i Stragarima, a ostali, kako je ocenjeno – slabo, pomalo ili dosta loše.
Međutim, iz ovog crkvenog izveštaja se može, posrednim načinom, zaključiti o seobama stanovništva. Jer, od deset popova – devetorica su došljaci, od kojih su četvorica iz Stare Raške i Starog Vlaha – Vasilije Stanimirović u Drenovi je iz Vraneša, Filip Obradović u Žabaru je iz Bedine Varoši, Veselin Borisavljević u Stragarima je iz Trudova, Sava Nedeljković u Vitanovcu je iz Koznika; dvojica su iz Hercegovine – Mijat Stanković u Jagodini i Jovan Vukosavljević u Vrbici; jedan iz Crne Gore – Damjan Janković u Bačini je iz Morakova kod Nikšića; jedan iz Metohije – Radosav Jovanović u Kragujevcu je iz Tihnića; jedan od Skadra – protopop Vule Đorđević u Kragujevcu je iz sela Vlasojevića. Jedino je Ostoja Atanasijević u Grošnici rodom iz Kragujevca, a knjizi se učio u Voljavči.
Upravo iz oblasti iz kojih potiču sveštenici (Stara Raška i Stari Vlah, Hercegovina, Crna Gora, Metohija, Skadar) najviše je i stanovništva doseljenog u Šumadiju.
U Vrbici (današnji Aranđelovac i selo Vrbica) oko 1735. godine je sveštenik Jovan Vukosavljević, poreklom iz Hercegovine. Po svemu sudeći je ovaj Jovan predak današnjih Popovića u Bukoviku, za koje Drobnjaković kaže da im se, mnogo pre Prvog srpskog ustanka doselio predak kaluđer Pahomije iz Hercegovine. Sve do sredine XX veka iz ove porodice su bili sveštenici, dvanaest zaredom, od kojih je najpoznatiji prota Atanasije, koji je zakleo ustanike na Orašačkom zboru 1804. godine. Iz ove porodice su učesnik i istoričar Prvog srpskog ustanka Lazar Arsenijević Batalaka (sinovac prote Atanasija) i savremeni književnik Danko Popović (r. 1928. godine u Aranđelovcu).
Iz Hercegovine je i Mijat Stanković, sveštenik oko 1735. godine u Jagodini. No, u celoj Belici je udeo tzv. dinarske struje zanemarljiv. Sredinom ovog veka je bilo samo 2,5 odsto kuća doseljenika iz Crne Gore, Sjenice i Hercegovine. Kao oaza stoga deluju Tomići, Miljkovići i Bojovići doseljeni od Vasojevića u Crnču početkom XVIII veka (20 kuća 1948).
Po pravilu, za stanovništvom su išli i popovi. Tako je bačinski pop Damjan Janković imao nuriju u selima oko Rožaja, ali, posle devet godina, kada se zbog turskih zuluma srpsko stanovništvo počelo raseljavati, krene i on za njim 1729. godine, te dođe u Bačinu. Četiri godine ranije, ostavši bez nurije kod manastira Crne Reke, došao je i pop Mijat, prvo u Bačinu, a odatle u Jagodinu. Zbog turske globe je i pop Radosav ostavio nuriju u Drenči i došao u Kragujevac 1721. godine. Za popa Veselina u izveštaju stoji da je imao nuriju u svom rodnom selu Trudovu (uz selo Božetiće kod Nove Varoši, koje je po popisu 1991. srpsko selo sa 122 žitelja), i da je popovao osam godina, ali „po tom, kako su drugi ljudi počeli odonud seliti se nužde radi turske u cesarsku stranu, tako i pop, ne mogavši ostati, preselio se u državu cesarsku, u selo Stragari, leta 1721.”
IZVOR: Mile Nedeljković, “Ko su Šumadinci”, Glas javnosti 1. april 2001. godine
Komentari (0)