Vasojevići su najveće srpsko pleme, koje je nastanjeno u istočnom delu Crne Gore, u Lijevoj Rijeci i s obe strane Lima sve do reke Lješnice, a nekada se taj predeo zvao Stara Srbija.
Po predanju Vasojevići vode poreklo od Vasa, sina hercegovačkog kralja, koji se takođe preko Crne Gore doselio iz Hercegovine i nastanio na Nožici u Lijevoj Rijeci.
Po legendi, Vaso je imao još četiri brata: Pipa, Ozra, Krasa i Ota. Od njih su nastala plemena Piperi i Ozrinići u Crnoj Gori i Krasnići i Hoti u Albaniji.
Pavel Apolonovič Rovinski, koji je više od četvrt vijeka boravio u Crnoj Gori, proučavao prošlost, život i običaje i napisao kapitalna dela o Crnoj Gori, ističe da Vasovi potomci “nijesu znali da objasne, odakle i kada je Vaso došao u Crnu Goru”. Nijesu mogli jer Vaso nije “došljak” ili srpski prebeg u Crnoj Gori, već je ponikao, opstao i čelnik plemena Vasojevića postao u Lijevoj Rijeci.
Prvobitna, početna, plemenska teritorija i plemensko jezgro Vasojevića formirani su u Lijevoj Rijeci u periodu od druge polovine XV, do sredine XVI veka, ujedinjavanjem bratstava crnogorskog podneblja, a Vaso je bio jedan od prvih ili možda prvi vasojevićki čelnik. A sam Vaso je, navodno, imao četiri sina – Raja, Novaka, Mija i Đura.
Najmlađi Đuro se odselio u Crmnicu i od njega je nastalo veliko bratstvo Đurovići, a od ostala tri Vasova sina razvile su se tri velike bratstveničke grupe u Vasojevićima – Rajevići, Novakovići i Mijomanovići.
Danas, doduše u Vasojevićima nema nijednog takvog prezimena jer su se bratstva dalje delila i cepala na manje podgrupe ali svi tačno znaju ko od koga vodi poreklo i svaki iole stariji čovek može nabrojiti sve pasove svojih predaka do samog rodonačelnika plemena.
Taj broj se već popeo na dvadeset pasova i ako se uzme prosek od oko trideset godina od pasa do pasa, koji se u nauci smatra objektivnim, potvrđuje se predanje da su Vasojevići na ovim prostorima najmanje šest vekova.
Kako u svojoj knjizi “Pleme Vasojevići” piše profesor dr Radoslav Jagoš Vešović, od tri bratstveničke grupe ovog plemena, najjača i najbrojnija je ona koja je postala od Vasovog najstarijeg sina Raja. Nju čine tri podgrupe bratstava: Lopaćani, Dabetići i Kovačevići.
Lopaćani su:
Raketići, Radulovići, Popovići odnosno Vešovići, Marsenići, Vulevići, Bojovići, Đukići, Miloševići, Velidžiknići, Čukići, Golubovići, Lalevići, Rajičevići, Ivanovići, Novovići, Vašovići, Pavićevići, Dragićevići, Mikovići, Neradovići, Aleksići, Vukašinovići, Spasojevići, Stojanovići, Stojkovići, Vukićevići, Boričići, Labani, Mijovići, Radunovići, Radivojevići, Vukanići, Ugrenovići, Jelići, Perovići, Mirkovići, Ivanovići, Kikovići, Karadžići, Šakovići, Folići, Zulevići…
Drugi ogranak Rajevića – Dabetići – su:
Dabetići, Deletići, Lekići, Đekići, Novovići, Rajovići, Vukovići, Mirčići, Labovići, Rosnići, Ćirovići, Grozdanići, Lazarevići, Stanisavići – Ilići, Laškovići, Radunovići – Drndari, Kuburovići, Osmajlići, Vulinići, Zonjići, Dragojevići, Ivanovići – Sjenožećani (od kojih su Bakići i Rajovići), zatim Arsenijevići, Protići, Vuksanovići, Lakićevići, Stanići, Lalići, Lašići, Žurići, Kojići, Mitrovići, Palevići i Garčevići.
Treći ogranak – Kovačevići – su:
Kastratovići, Vojvodići, Mićovići, Akovići, Đurišići, Martinovići, Jojići, Simovići, Carevići, Medonići, Đurkovići, Stanići, Otaševići, Bradići, Marijanovići, Rakići, Plavšići, Ružići, Obradovići, Savići, Miketići, Jukići, Vuksanovići, Zekići, Vučićevići, Katanići, Vulići, Šarovići, Novičići, Aletići, Bacanovići, Dedovići, Đinovići, Milovići, Taići i dr.
Od drugog Vasovog sina, Novaka, postala su bratstva:
Milikići, Tomovići, Radevići, Đekići, Mujovići, Kićovići, Lakušići, Račići (čiji su ogranci Jelići i Vukići), zatim Asanovići, Boričići, Ljubići, Nikolići, Miloševići, Pantovići, Zekovići, Radunovići, Radonjići, Malevići, Ivanovići u Slatini, potom Dujovići, Marnići, Bakići, Prelići, Dragovići, Ćulafići, Mimovići, Adžići, Babovići, Čakići, Vukovići, Đurovići, Radojevići, Lakovići, Orovići, Kočanovići, Salevići, Bandovići, Radojevići, Radosavljevići, Vukadinovići, Mitrovići, Đekovići, Matovići, Žujovići itd.
Treća bratstvenička grupa, Mijomanovići, od Vasovog trećeg sina Mija, kao i prethodne dve, ima svoje podgrupe, a uglavnom joj pripadaju sledeća bratstva:
Delevići, Cemovići, Joksimovići, Mićovići, Ćeranići, Markovići, Štipalji, Zečevići, Sajičići, Maslovarići, Dubaci, Guberinići, Fatići, Novovići, Miškovići, Vukovići, Leposavići, Đerkovići, Turovići, Jovovići, Vučelići, Vujovići, Savovići, Vukićevići (različiti od Vukićevića Lopaćana), Stijovići, Ćorci – Šunjevići, Bajići, Šarbajići, Mališići, Nedići i Kruščići.
IZVOR: www.komovi.com; “Pleme Vasojevići”, profesor dr Radoslav Jagoš Vešović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
1. april 2015. u 12:09
Djukic
Da li neko zna poreklo Djukica?Hvala
5. april 2015. u 17:47
Rade Brakočević
Đukiću imaš li ti ime?
Đukići – Vasojevići su Lopaćani, grana Rajevića. Po predanju vasojevićko bratstvo Đukići vode porijeklo od Đuke Miličkova, prapraunuka Vasova. ( Đuka-Miličko-Đuro-Rao-Vaso… Đukića Vasojevića ima u : Lijevoj Rijeci, Cecunima više Andrijevice, u Gračanici (Polimlje), Donjoj Ržanici, Na Polici ( sela Goražde i Babino). Od ovih sa Police je čuveni četobaša Radoje Đukić iz vremena vojvode Miljana Vukova… Imao bi puno da nabrajam dobrih junaka, ustanika i četovođa Đukića. Moja pokojna majka je od Đukića sa Police. Đukića ima u Metehu kod Plava, u Vranještici kod Kolašina… Ima ih preseljenih u Srbiji. Đukića Vasojevića ima poislamljenih ( Polica, Bihor, Pešter- Sjenica), zadržali prezime Đukić. Neki otseljeni u Tursku. Pogledajte knjigu: Bratstvo Đukića u Vasojevićima od Đukić V.Dimitrija, priredio i pripremio za štampu Mirko Zarije Markov Đukić. Titograd, 1988. Viđeti i: radove Slavoljuba Đukića ( o Đukićima iz Meteha), monografiju “Polica”, od Dušana Vuletića. Davno sam čitao još jednu knjigu o Đukićima Vasojevićima, ne mogu da se sjetim autora. Od kojih Đukića Vasojevića si rodom? Ako znaš selo, potraži monografiju tog sela. Nemojte miješati Đukiće Vasojeviće sa drugim Đukićima. Npr. Đukići u Brskutu nijesu Vasojevići, već Bratonožići. Od ovih poslednjih su pisacTrifun Đukić i njegov sin Radivoje Lola Đukić. “Bezimeni” Đukiću pozdrav i svako dobro.
Rade
5. april 2015. u 23:12
Djukakg
Poštovanje,
Interesuje me da li neko zna poreklo familije Đurović iz sela Pretoke, opština Knić. Zna se da su najbliži srodnici sa familijom Petković iz istog sela. Pretpostavlja se iz ”priča” starijih da su došla odnekud sa severa Crne Gore dva brata Đuro i Petko po kojima ove familije nose prezimena. Slava obema familijama je Đurđevdan. Uzalud pokušavam da nađem pravi trag, od kojih vode poreklo ali se svaka moja istraga završava na Đuru i Petku.
Unapred hvala svima koji nešto znaju o ovome.
6. maj 2015. u 12:19
Aleksandar
Poštovanje,
Interesuje me nešto više o Kujovićima iz Vasojevića. Slava je Sv. Aleksandar Nevski. Hvala.
17. maj 2015. u 11:33
Goran
Pozdrav!
Zanima me prezime Đukić… Slava je Sveti Stefan… Djed i njegov otac i djed su od Banja Luke… Ako netko zna nesto više …
Hvala
2. avgust 2015. u 18:01
Miki
Ja se ipak uzdam u izvore i autoritete kada su u pitanju crnogorska plemena i njihovo poreklo. Prof. Mirko Barjaktarević se u svojoj studiju poslužio predanjem i nalazima Marka Miljanova,Šobajića ,Gopčevića i Rovinskog, gde se kaže da Vasojevići sa Pipereima ,Hotima i Krasnićima vode poreklo od Arbanasa Keć Pontina. Drugo, po zapisima Mary Durham, Vasojevići su do 18.veka bili katolici i govorili su albanski.
19. januar 2016. u 01:24
Ivan
Džaba se uzdaš u ona imena koji neznaju istoriju! Mi Vasojevići nismo bili niti ćemo biti katolici a Albanski (tj.Šiptarski) nismo govorili nikad! Rodbinski jesmo u vezama sa Krasnićima jer je Krasni bio Srbin koji se arnautizovao i oni dan danas se drže sa nama kao rodbina! I priznaju da su bili Srbi!
21. maj 2016. u 02:45
Snežana
Poštovani Miki,
Probaj samo da kažeš nekom Vasojeviću da vodi poreklo od Arbanasa.Uostalom,po mojim izvorima, Arbanasi su došli sa Kavkaza kada su ih Turci naselili.
4. avgust 2017. u 18:53
Miki
Poštovana Snežana,
Ja sam naveo pisanje crnogorskih istoričara i etnologa,što možeš naći u naučnom radu prof. Mirka Barjaktarevića o zajedničkom poreklu crnogorskih i albanskih plemena(Srbi nisu plemenski narod). Tvoja reakcija je ista kao kada bi neko rekao doktoru : ”pokušaj samo da kažeš pacijentu da ima grip”
8. februar 2017. u 22:33
Anonimni
Vasojevići su poreklom od Nemanjića, te tvrdnje o njihovom albanskom poreklu nemaju istorisko utemeljenje. Vasojevići nikada nisu govorili albanskim jezikom niti su ikada bili katolici, jer i danas je jaka njihova vera pravoslavna i pre prvog srpskog pravoslavnog sveca Petra Koriškog, kome su se molili i vladari iz dinastije Nemanjića. Vaso, Pipo, Oto (Hoto) i Kraso su bili rođena braća, to jest bili su sinovi Vasojević Steva (Stevana Musića).
10. avgust 2017. u 16:55
Miki
Čitam nebuloze da je rodonačelnik Vaso sin hercegovačkog kralja i pitam se kojeg kralja?!!! Postojala je u Hercegovini samo titula hercega,koji su bili u vezu sa Mađarima i tamo su bežali kada su ih Turci napadali.Drugo,ako su Vasojevići potomci kralja Vukana, sin Nemanjin Vukan i njegovi naslednici su bili katolici ,vezani za katoličke zemlje i njegovi potomci se nisu naseljavali u dinarski krš i vuko—— ,što ne dolikuje plemstvu,već su odlazili u Mađarsku i Austriju ,katoličke bogate zemlje.
10. avgust 2017. u 21:16
Joksim
Miki, sve što si sada napisao o nebulozama (izmišljotinama i falsifikatima…) je tačno tako.
3. avgust 2015. u 12:36
Nebojša Babić
Miki,
Meri Darhem ti je slab autoritet i ne bi trebalo mnogo da je uzimaš za pouzdan izvor.
Poznata je njena naklonost Albancima i opovrgavanje srpstva Crnogoraca.
Vasojevići, po svoj prilici jesu vlaškog / vlaho-albanskog porekla, a da su bili katolici tako kasno, u to ne verujem. Zna se da su među poslednjima koji su primili pravoslavnu veru bili deo Kuča i Pipera, negde u vreme Svetog Stefana Piperskog i Svetog Vasilija Ostroškog (sredina 17. veka). A da su Vasojevići govorili albanski u to doba za to tek nema dokaza a i ne zvuči realno,
Za zajedničko poreklo nekih brdskih i albanskih plemena postoji niz predanja različite sadržine. Gde ima dima ima i vatre. Sigurno ima tu delimične istine. Genetika potvrđuje da postoji neka veza, i to u haplogrupi E-v13, koja je zajednička za neka brđanska (Kuči, Vasojevići, Bjelopavlići, Piperi, izgleda i Bratonožići) i neka malesorska plemena. Slično je i sa haplogrupom R1b koja je zajednička Moračanima i nekim Malesorima. Genetika sada potvrđuje neka predanja, ali neka i oporvrgava.
Naravno, treba biti oprezan, jer broj uzoraka testiranih je isuviše mali da bi se donosili neki krupni zaključci. Još uvek je sve u fazi pretpostavki.
4. avgust 2015. u 19:44
Miki
Nebojša ,
još je Sima Milutinović Sarajlija ,kao Njegošev učitelj , konstatovao da su više od polovine Bjelopavlića i Pipera bili katolici i to u 19. veku, a što se tiče ostalih brđana,oni su prihvatili pravoslavlje ranije.Prostor gde su bili Kuči i Vasojevići je bio veoma blizu etničkim arbanasima,sa njima su sarađivali više nego sa katunskom nahijom, Cetinjem,te ništa nije čudo da su govorili albanski jezik. Čak i Kola-sin na albanskom znači Sveti Nikola.
14. avgust 2018. u 14:43
Dejan
Miki (ili Miroslave, ako se ne varam), Sima Milutinović je pisao na osnovu pogrešne verzije o primanju katoličanstva, ali ne kod Bjelopavlića i Pipera nego kod Kuča. Kao drugo, ako ga već spominješ, onda nemoj da mu “menjaš reči”. Naveo je samo Bjelopavliće i Kuče. Vladimir Ćorović je taj koji je naveo da su Piperi do 1610. bili skoro svi katolici, a od tad pravoslavci, ali nije naveo iz kojih izvora je došao do toga. A kada se uzme ugovor između naroda gornje Zete (gde su eksplicitno spomenuti Piperi, tada su to selo) i Crnojevića i Mlečana sa druge, iz 1455. godine, vidi se jasno da, ne da su pravoslavci, nego da traže da im se ne dodeljuju katolički sveštvenici.
Osmanskim osvajanjima, i to baš u periodu imigracije novog stanovništva u prostor Pipera (verovatno su to ti iz predanja “Lutovci”), u defterima iz 1485. i 1497. godine se jasno vidi da su Piperi pravoslavci i to mahom se spominju slovenska i hrišćanska imena, i samo nekoliko vlaških.
Za razliku od jednog čoveka koga si spomenuo, a nisi ni pročitao ispravno rad njegov, jer svako ko je upoznat sa načinom rada u nauci zna da nisu svi radovi koji su dati kao literatura na kraju knjige korišćeni za jedan njen deo, ja ti navodim ljude koji su zaista istoričari i to crnogorski, a i naši, i eksperti za to – tvrdnje da su pravoslavci i ove podatke o defterima, sa slikama deftera i imenima iz njih, možeš naći najviše kod prof. Branislava Đurđeva, ali i Jovana Erdeljanovića, Jovana Cvijića i drugih.
Jedini izvori koji spominju katolike među njima jesu izveštaji iz perioda na samom početku 17. veka, u to u kratkom periodu prve decenije. Npr, Marin(o) Bici ih spominje sa Bjelopavlićima, Bratonožićima i Cucama i za sve njih navodi da su Dalmatinci (čitaj Sloveni to jest govore slovenski, pošto odvaja posebno Albance od “Dalmatinaca” među kojima je i on sam) i da su pola šizmatici pola latini – i to katolik navodi izveštaj, koji je imao misiju pokatoličavanja stanovništva o čemu sam svedoči, a usput ova brdska plemen pogrešno svrstava u oblast Klimenata (kao oblast) koje posle posebno odvaja). Ovo jeste posledica pokušaja pokatoličavanja ovih krajeva, a vidimo da su katolički emisari bili aktivni u tim delovima, dok ih nisu sprečile reakcije naših pravoslavnih patrijarha poput Rufima. Jedini koji su mogli biti (potencijalno) u jednom periodu većinski katolički jesu Kuči, i o tome svedoče predanja o prelasku na pravoslavlje, dok kod Bjelopavlića niko ne isključuje da je deo (ali očigledno manji) bio katolički i to verovatno doseljenici, mada opet, niko ih ne navodi kao većinski katoličko pleme, već upravo kao pravoslavno. A opet, Marijan Bolica, Kotoranin, katolik, navodi Bjelopavliće, Pipere, Bratonožiće i Vasojeviće kao pripadnike pravoslavne veroispovesti i Srbe u svom izveštaju iz 1614. godine. Ne znam za tumačenja drugih istoričara, sem ovih koji zaista jesu imena u ovoj oblasti, ali kada vidim primarni izvor koji nešto eksplicitno ukazuje, onda o drugima nema govora.
A sada i genetika pokazuje da su plemena uglavnom mešano vlaškog i slovenskog porekla, gde procenat grana E-V13 koje se vezuju za vlahe i arbanase, dominira kod Bjelopavlića i Kuča, kod Vasojevića ide potpuno odvojena grana koja se vezuje za starosedelačka bratstva u Hercegovini (a ironično, ti si ih odmah otpisao), dok kod Pipera dominira malo jače slovenska I2a i mešana sa R1b granama, mada nema nijedan dokument koji taj “neslovenski” deo Pipera navodi kao Arbanase, nego samo kao Vlahe.
Ovo sam gore navodio, da bih upravo zbog rezultata istraživanja izneo razlike u odnosu na ostala brdska plemena. Dok su ova ostala plemena lokalizovana tu gde jesu, gde Kuči i Bjelopavlići imaju (samo) predanja o migracijama sa prostora malo južnije, Piperi da su oduvek bili sa tih prostora ili da su došli iz Pirota u Srbiji (makar Lutovci kao novopridošlo stanovništvo), Vasojevići su imali priče da su došli iz Hercegovine, i kao i uvek, od nekog plemića (ili se radi o Nemanjićima). Interesantno mi je kako si odmah otpisao narodno predanje kao moguću smernicu, dok sa druge strane Miki odmah prihvataš narodno predanje o nekakvom Keć Pontinu koje je, evo, genetika poobarala. Otpisuješ predanje o Hercegovini samo zato što je neko “narodski” prozvao hercega ili vojvodu za kralja, a prihvataš neverovatnu tezu da se o nekom čoveku iz 14. veka tačno zna i ime i prezime i odakle je tačno došao. Vasojevići su primer da to nije tačno.
Takođe, što se vere tiče kod njih, ni to nije tačno da su katolici. Brkaš ideju o “Homliji” koju je izneo Nikola Radonjić Vasojević iz 19. veka. To je bila samo ideja u kojoj je, ako već ciljaš na njega, onda je makar razumi i konkretno iznesi, a ne suvoparno čitanje i izvrtanje činjenica kako ti odgovara. On je tražio da se formira država, nezavisna, Srba (kako je i sam izneo) od srpskih i nekih severnoalbanskih plemena (sa kojima se rođakaju po predanju, iako to nema veze sa istorijskim činjenicama) koja bi bila katolička i da pravoslavci pređu na tu veru. O tome koliko su ga podržali Vasojevići govori i činjenica da je vrlo brzo ubijen, uz blagoslov Vasojevića koji se nisu pobunili zbog njegove smrti nego je i dočekali.
U turskim defterima takođe, ne navode se kao katolici.
Između ostalog, za kraj, iako je ovo gore dovoljno da obori tezu da su to katolici (ili većinski katolici – mada i tih par izvora ih opet navode kao Srbe), samo bih te priupitao jednu stvar – navedi mi ijednu katoličku crkvu u tim krajevima gde su Vasojevići, a i Piperi? Nema ih. Nema ni crkava koje bi mogle biti po arhitekturi katoličke, već su sve građene u pravoslavnom stilu. Još gore, tu se nalazi nekoliko veoma starih manastira. Činjenica je da je manastir Ćelija Piperska (u sred Pipera) samo obnovljena u 17. veku, jer pojedina manastirska dokumenta, a i sami Piperi navode da je tu pravoslavni manastir bio i ranije, ali je zapušten i porušen u vreme dolaska Osmanlija. Napravljen je najverovatnije u 12/13. veku od strane Nemanjića, ali nije jasno kog. A onda da ne navodim i neke druge za koje se zna da su iz tog perioda, a i manastir Duga koji je bio centar za okupljanje Pipera, a pravoslavni.
Eto, čisto da se završi priča o brdskim plemenima i njihovom “katoličanstvu”.
4. avgust 2015. u 23:32
Nebojša Babić
Miki, toponim Kolašin nema s tim nikakve veze. Ima raznih tumačenja, od slovenskog kolo, kolaš, do turcizma kolaza. A Sveti Nikola bi po albanski bio Šin Kolj.
26. avgust 2015. u 10:13
Darko
Postovanje,zovem se Darko Bozic iz Lazarevca sam.Zanima me dalije moja porodica od Vasojevica?Otprilike u 17 veku su se moji doselili na ove prostore iz Crne Gore,i to tri brata:Bozo,Zivko i Ivko.Po Bozi mi smo Bozici i slavimo Aleksandra Nevskog.Unapred hvala