Порекло презимена, село Кожуар (Уб)

Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“

Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по плећима и странама сеоских брда и разређена у два велика џемата: Гајиће с леве стране речице и Брдарске с десне стране речице.

Додирна зона равни и Пљоштаре је најбогатији тамнавски крај с водом. Целом линијом, пошав од Кожухара, па све до Колубаре, на сваком кораку, има по један јак извор, који је богат водом и стално у Пљоштару преко целе године, отиче у једну или више бара.

Имена села која опомињу на ранија насеља и људске творевине је, између осталих, и Кожухар.

Стара гробља позната су под овим особним именима: Бобије, Умке, и Старо Гробље. Бобија и Умки има у сваком селу, а као особна имена су Бобије у: Докмиру, Кршној Глави, КОЖУХАРУ, Дружетићу и Туларима.

Село, која су настала као засеоци од других села пре 200 (сада 300) година је, између осталих и Кожухар који је раселица села Вукона.

Порекло фамилија-презимена села Кожухар-Кожуар-Кожур

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

Брдаревићи* (Брдарски), прва половина 18. века, Македонија, 63 куће, Алимпијевдан.
*Брдарску су породицу основали Стојша и Остоја Брдарски, рођена браћа, досељени као мајстори стругари. Из њихове је породице тамнавски кнез Вићентије Брдаревић из 1827. године (Путешстветије 2/65).

-Гајићи 1, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.

-Гајићи 2, после 1827. године, Црниљево у Подгорини, Ђурђиц.

-Дамњановићи, после 1827. године, Стубленица у околини, Михољдан.

-Казимировићи, после 1827. године, Грабовац у Срему, Св. Василије.

-Лукићи, друга половина 18. века, Дебрц у Посавини, Јовањдан.

-Максимовићи, после 1827. године, оближњи Калиновац, Аранђеловдан, од тамошњих Јуришића уљез у Курјачиће.

-Митровићи, после 1827. године, Јазовик у Посавини, Никољдан.

-Радовановићи, после 1827. године, Тиквеш у Македонији, Никољдан.

-Станојевићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

-Стевановићи, после 1827. године, Крнић у Посавини, свештеничка породица.

У области је 1050 циганских-ромских кућа, раздељених у 50 села. У селима: Звечкој, Бањанима, Врелу, Грабовцу, КОЖУХАРУ, Докмиру, Јабучју, Трлићу, Тврдојевцу и Уровцима има их на два или више места. Засеоци насељени Циганима-Ромима, имају своје засебне атаре, особног су типа, са засебнима међама и међницима, као: Иверић у Бањанима, Песак у Дрену, Дубрава у Грабовцу и Стублинама, Посово у Голој Глави, Цајиновац у Кожухару, Дубрава у Јабучју, Рукладама и Рубрибрези, Бујовица у Памбуковици, Богдановица (сада засебно село, оп. Милодан) у Такову, Уровачки у Уровцима итд.

Македонци и Шопови слични су и никога није тешко испитати као њих, јеру се битно изменули и своје карактерне етничке особине погубили само ако су се раније доселили.

Код Кожухараца Македонаца истиче се лепота тела, средњи раст, скромност и необична вредноћа. На сваком послу су вредни, честити и издржљиви, па су с тога, поуздано се може мислити, онако мирни и уредни. Не примају лако новачења и не уплићу се ни у какве комбинације, а према властима су послушни. У власти су тачни и савесни, и увек сматрани као одлични представници.

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.