Порекло презимена Вугделија

1. јул 2012.

коментара: 1

Презиме Вугделија је, како пише сарадник портала Порекло Владан Вугделија, пореклом из околице Дрниша (Далматинска загора). Његов прилог (и молбу да му се помогне у откривању порекла) објављујемо у целини:

Целокупна, мени позната, историја породице ВУГДЕЛИЈА ( 6 генерација уназад) везана је за просторе Петровог поља код Дрниша, у данашњој Хрватској, и село Биочић.

Наша крсна слава је Ђурђевдан.

Постоји и братство ВУГДЕЛИЋА у огранку Рајевића (Лопаћана) у Васојевићима.

Ево цитата из књиге Р. Ј. Вешовића “Племе Васојевићи”:

“Вугделићи су прозвани по своме претку Вук-Делији, који је био јако хитар, дивно развијен и угледан у мјесту. Прича се да је прескакао лако најшире шанчеве, “ендека”, и да је био упао свакоме у очи ради своје љепоте, хитрине и одважности. Отуда име Вук Делија. Надимак Делија, значи, дошао је по томе, што је био “зоран као делија”. Вукделићи објашњавају постанак свога презимена по љепоти и делијском изгледу свога претка, слично ономе што говоре Деље у цетињском племену за своје име и своје претке. Њихови су огранци поменути Јелићи, Вуканићи и Угреновићи”.

Ова братства припадају јакој васојевићкој грани Лабана, од претка Лабана Перова, који се рано одвојио од браће са Лопата и одселио у Полимље, а предходно је боравио неко вријеме у плавскогусињском крају.

Лабан је имао 5 синова, који су се звали:Радун, Радисав, Петар, Радивоје и Вук са надимком Делија. Тако да нема дилеме да је вук Лабан у ствари Вук Делија. Од Вука су се народили Вуканићи, Угреновићи и Јелићи. Од Вукове браће народила су се братства: Радуновићи, Мирковићи, Ивановићи, Радивојевићи. Наравно има оних који су задржали презиме Лабан.

Везано за Вука Лабана (Делију) има података да је надимак добио после боја Васојевића против Климената, на Крчеву који се десио се на дан Светог Александра Невског 30.августа (12.септембра по новом календару) 1751.године.

Опет, људи упознати са историјом Васојевића су ме упутили да порекло пре потражим у источној Херцеговине него у Васојевићима.

Унапред Вам се захваљујем на помоћи и желим вам свако добро у животу и раду.

Владан Вугделија

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан

ПОЗНАТИ:

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    Загора у првобитном и најужем смислу се односи на простор тзв. Каштеланске, Трогирске и шибенске загоре и унешићки дио Дрнишке крајине. Простире се између Мосећа на сјеверу, и Тртра, Бораје, Опора и Козјака, на југу, затим од села Брштанова, Дугобаба и Радошића на истоку, до ријеке Чиколе на западу. Припада простору изразитог крша и нема трајних водених токова. Ранији назив за простор Загоре је Загорје. Припадају јој насеља: Убли (Лећевица), Радошић, Велики Броћанац, Вучевица, Брштаново, Сушци и Сичане, у залеђу Шибеника Коњеврате, Градина, Лозовац и Радонић.

    Извор: Тромеђа Далмације, Лике и Босне