Порекло презимена, село Дучаловићи (Лучани, Доње Драгачево)

28. јун 2012.

коментара: 3

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић

Постанак села и порекло становништва

Дучаловићи ће по свом постанку и старини становништва бити једно од најстаријих села у Доњем Драгачеву. Осамдесетогодишњи, веома разборити старац Радосав Шибинац тврди да има на триста година како су најстарије дучаловачке породице засновале ово село. Исти старац прича да је, по казивању његовог покојног оца (који се родио у „Кочовој Крајини“ а умро 1860. године), у Карађорђево доба било свега седам кућа у Дучаловићима.

О Селишту дучаловачком ништа се не зна, сем што се тврди да је врло старо. А у селу још постоје успомене о неким старим, сад већ изумрлим породицама дучаловачким. Све су то поуздани знаци, да су данашњи Дуачаловићи наследници много старијег насеља.

У дипломи Проте Гучанина (1811. године) помињу се Дучаловићи као засебно село. У пописном списку од 1818. године у њему има 24 дома са 47 арачких лица.

Најстарији су делови села: Садљике и Под-Овчар. У њима су и сад најстарије сеоске породице.

За најстарије породице у Дучаловићима сматрају: Терзиће, Шибинце, Пантелиће и Ковачевиће.

За Терзиће (стари назив: Тотрци) нико не зна одакле су старином. Од Терзића су пореклом и Сретеновићи: они су унуци једног од Терзића, који се привенчао у замрлу кућу Ђутурића у засеоку Планини; по његовом сину Сретену они су се прозвали Сретеновићи. – Од Терзића има две куће у Дљину (Петровићи – Терзићи).

Шибинцима је право презиме Филиповићи, а Шибинцима су се прозвали што су у време ратовања с Турцима (Кочина Крајина?) живели неко време у збегу у Шибинама, засеоку села Негришора. И они су врло стара породица, те им се већ не зна порекло. Шибинци су и Цвијовићи и Вуловићи.

Пантелићи су се пре 150 година доселили из вароши Бијелог Поља. Имају сад презимена: Михајловићи, Ђорђевићи и Пауновићи. Има ових Пантелића одсељених и у Паковраћу и у Тијању (од уљеза). У једни замрлу кућу дучаловачких Пантелића ушао је и некакав уљез Кандић (довела га мајка) из Врнчана у срезу таковском, те сад од њега има две-три куће његових унука Кандића-Пантелића. Такође у једну од садашњих кућа Пантелића привенчао се један Мандић из суседног села Лучана, а у другу (Михајловића) неки Јелић из Нове Вароши.

Ковачевићи су по причању најстаријих чланова те породице (допуњено подацима од г. Ранка Ковачевића, испитаног учитеља) пореклом из „Пресјеке са границе“ (веле: близу Херцеговине, али ће то бити Пресјека на граници Србије у срезу моравичком). Они су се из Пресјеке најпре, још за време турске владе, преселили у Катиће близу Ивањице. После погибије збега на Татинцу (село у црногорском срезу, ужичком округу) Ковачевићи се растуре на више страна. Један од њих, Давид (чукундед данашњих Ковачевића), дође с породицом у Дучаловиће, други отиду некуд око Јагодине, трећи у околину Ваљева (од њих су они у Петњици), а четврти у Жељезник код Београда, где се, веле, презивају Тодоровићи. – Давид је имао девет синова (који су учествовали у првом устанку) и једноме од њих, Милосаву, стоји на надгробном споменику да је умро 1818. године. Куга 1817. -18. поморила је све Ковачевиће осим двојице Милосављевих синова, Богосава и Добросава, које склони у једну воденицу у Овчару владика Нићифор (он живљаше тада у манастиру Сретењу). Од те двојице намножише се данашњи Ковачевићи.

Старије су породице још:

Милојевићи, Миловановићи и Пауновићи, који су сви једна породица. Њихов се прадед Јован доселио из села Шапоња од Нове Вароши. По именима његових синова они се сад разно презивају, али им се заједничко порекло познаје и по истој слави – Св. Стевану. Гавриловић је такође од ове породице (од Миловановића). У Ртарима сам дознао да је старо презиме ове породице Шапоње и да је једног порекла са ртарским Шапоњама (в. у опису Ртара породицу Василијевиће).

Поповићи су деосељени из Нове Вароши мало пре Првог устанка. Била су дошла четири брата, од којих су двојица били калуђери (Данило и Митрован), па се после покалуђери и трећи (Вилиман). Од четвртог брата, Спасоја, сви су данашњи Поповићи.

Гајовићи и Васовићи пореклом су од једне породице, која се звала Дервиши (заједничка слав Св. Стеван). Дервиши су се доселили од некуд од Лима најпре у Овчарску Бању, затим на Бијелу Стијену под Овчар и одатле у дучаловачки заселак Садљике. Презивају се по двојици браће: Гају и Васу.

Радојичићи под Овчаром досељени су у време првог устанка од Нове Вароши.

Остале су сеоске породице млађе:

Радојичићи у Садљикама потомци су старца Радојице, који је пре 70 године дошао од Лима и привенчао се у замрлу кућу неког Андрије Зоре, потомка једне давнашње дучаловачке породице. Радојичићима је старо презиме Илићи и нису род са Радојичићима у Под-Овчару.

Стамболића дед доселио се из Брезове под Мучњем (срез моравички).

Томовићима је дошао дед, не зна се откуд, и привенчао се у кућу неких Златића, која беше по мушкој лози замрла.

Чоловићи су из Бијеле Ријеке у Златибору.

Јованић се доселио пре 40 година такође из Бијеле Ријеке у Златибору.

Раовић је пре више од 20 године дошао из села Бистрице код Бијелог Поља. Најпре је служио у овим крајевима, па се после привенчао у једну кућу Васовића.

Цвијетић ковач доселио се пре петнаестак година од Ужица.

Дучаловићи дакле имају још из прошлих векова 6 великих, јако разгранатих породица. У 19-ом веку добили су највише досељеника у времену од другог устанка до српско-турског рата (10 породица). Како су старе породице куд и камо веће од ових нових, то су Дучаловићи расли много више прираштајем него досељавањем.

Сеоска је слава Константин и Јелена.

 ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Н. Кузмановић

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Saponja

    Molio bih strucne saradnike portala poreklo ako mogu da mi kazu nesto vise o familiji prezimenu GAVRILOVIC iz sela DUCALOVICI.Slava je sv.arhidjakon stefan.Procitao sam da poticu od Milovanovica,zapravo da su promenili prezime i uzeli navodno nekadasnje prezime predaka GAVRILOVIC.Mozete li mi ovo nekako proveriti.Kazu da su nekad ziveli kod Bjelog polja,korita,da li je tamo zaista bilo GAVRILOVICA stevanjstaka.Dali se negde u bihoru pominje prezime gavrilovic da slave sv stefana.

  2. goran saponjic

    I ovi saponje iz sela ducalovici poticu od grkovica koji su iz okoline gacka sa planine volujak oko 1740god otisli u pravcu pestera neko vreme ziveli su kod sela korita predeo saponje po kome su i oni tako prozvani.odatle su kao grkovici saponje dvadesetak godina kasnije otisli na uvac selo komarani.tu se naselio scepan grkovic sa sinovima i unucima koji se u novom kraju predstave kao saponje po onom predelu u koritima pod pesterom i to ime posle ostane svoj familiji sto od njih potice.slava je sv stefan zimski koju su grkovici slavili jos od trebinja odakle su otisli za gacko u 17veku.

  3. Aleksandar Pantelić

    Pročitao sam tekst i svaka čast na iscrpnom odgovoru vezano za Panteliće iz Dučalovića ja sam od dede Živorada Pantelića. Mada kako mi je tetka koja ima 70 godina pričala , moji čukundedovi su tu još mnogo ranije nego što se ovde navodi. Ona je udata u Marinkovićima i zna gotovo 6-7 kolena unazad iza moga oca i to se nekako ne slaže sa ovom konstatacijom od 150 i kusur godina da smo došli iz Belog Polja. To je morali biti 1700 i neke godine ako je i bilo tako. Takođe ima grobova Pantelića u Dučalovićima na starom pismu tu su datumi sve iz 1800 i neke.