Порекло презимена, село Ливађе (Липљан)

Порекло становништва села Ливађе,  општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Livadje

Село је у равници, на Сушичкој реци, која у свом делу кроз поље пресушује у лето. Кроз село пролази стари пут Приштина-Качаник.

Збијеног је типа. Дели се на Доњу махалу и Г орњу махалу.

Из предања се зна да је село раније било делом у Шумици и делом на Селишту. Од 18. века је било чифлик, те се у њему становништво смењивало. Одржао се само један род, чије се порекло не зна, те се сматра за стариначки.

Родови:

Марковчићи (2 к., Св. Арханђео), старинци.

Секулићи (12 к., Митровдан). Досељени крајем 18. века од тетовске стране да избегну крвну освету.

Павићи (6 к., Ваведење). Досељени из Севца (Сиринић) после Секулића.

Митровчићи или Митровчани (10 к., Митровдан). Досељени из Старог Колашина кад и Павићи.

Пршендићи (1 к., Св. Никола). Пресељени из Сушнце после Митровчића.

Шопци (1 к., Св. Арханђео). Пресељени из Мужичана почетком 19. века.

Живковићи (8 к., Св. Никола). Пресељени почетком 19. века из Сушице, из рода Марковчана. Даља им је старина у Сиринићу.

Дрмончићи (13 к., Св, Стефан). Досељеници непознатог порекла са почетка 19. века.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

_______________

ДОДАТАК: Подаци према Попису становништва Косова и Метохије из 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Село ЛИВАЂЕ, извештај учитеља Вукадина Поповића:

Овде је живело 45 српских домаћинстава. Своју земљу и агину имало је 13, а само своју 4 домаћинства. Гага Живанче са 12 чланова поседовао је површину од 20 дана орања. Преци су му дошли у ово село пре 280 година . Алекса Танасковић са 7 чељади имао је земљу од 30 дана орања. Његови преци су се доселили пре 200 година из Гребена. Оба домаћинства била су доброг имовног стања. Дана Крстић са 2 члана поседовао је земљу од 13 дана орања, доселио је пре 30 година “од села” (?). Четврти земљорадник био је Васа Ђорђевић са 10 чланова и земљом од 15 дана орања. Био је староседелац. Два последња домаћинства била су “орта” имовног стања.

Домаћинство Арсе Ђорђевића од 15 чланова имало је своје земље 13 дана орања, аа толико је обрађивао и Амета Љопе. То је било староседелачко домаћинство доброг имовног стања. Од осам домаћинстава с мања своје а више агине земље Шериф-агине чифлуке од 46 дана орања обрађивали су: Дана Цвејић са 16 чланова обрађивао је 4 дана орања и Јорга Филиповић са 6 чланова, 3 дана своје и 8 дана агине земље. Оба домаћинства су дошла овде пре 280 година из села Могиле. Била су имућна. Из Могиле су дошла још 4 домаћинства. Уста-Јајине чифлуке обрађиваоао је Дела Колић са 14 чељади и 5 дана орања своје земље. Здравко Нешић са 25 чланова и 5 дана орања своје земље обрађивао је Амадијин чифлук од 55 дана орања, а Филип Димић са 10 чланова и 7 дана орања своје земље Муртезин чифлук од 23 дана орања. Аме-агину и Амет-ефендијину земљу од 15 дана, односно 28 дана орања обрађивали су Здравко Микић са 7 и Коста Аксић са 11 чланова, а оба су имала своју земљу од по 4 дана орања. Преци првог домаћина доселили су се из Дренице, а други је био старинац. Ових осам кућа биле су имућне.

Потпуних чифчија је било 32 куће. Село је још од 18. века било чифлук те се стновништво у њему смењивало. Одржао се само један род, чије се порекло не зна, те се сматрало старинско. У последњој години Турске власти, сем три домаћинства која се нису сматрала староседеоцима, било је таквих још 12. Три су била чифчије Мустафе Абдула: Максим Лазић са 9 чланова обрађивао је чифлук од 40 дана орања, Рајко Јовановић 6 од 30 дана и Апостол Васић 7 од 32 данаорања. Чифчије су биле доброг имовног стања. Имућни су били и два чифчије Етема-аге – Станислав Митић са 12 чланова и 45 дана орања агине земље и Петар Томић 7 са 30 дана орања. Чифчије староседеоце имао је Азир-ага. Чифлуке од 20, односно 30 дана орања обрађивали су Нића Симић са 4 и Миљко Ивић са 8 чељади. По једног чифчијустароседеоца имао је Назив-ага – Стојана Галића, са 7 чељади и 35 дана орања, затим Кадрија Муставић – Станка Цвејића 13/40, Шериф-ага – Станка Крстића 8/32, Амдија – Ристу Васића 4/7 и Амет Љопа – Блага Ђорђевића 6/15. Амет-ефендија је имао чифчију Марка Јовановића 10/32, Велија – Маринка Јовановића 12/32, Азир-ага – Симу Миловановића који је са 7 чељади обрађивао земљу од 35 дана орања. Блага Ђорђевић, Риста Васић и Марко Јовановић били су сиромашни. Станко Крстић и Мића Симић били су “орта” стања, а остали доброг.

Чифчије дошљаци потицали су претежно из митровачког краја. Чифлуке Амдијине обрађивали су Мита Недељковић са 10 чланова и 20 дана орања, Стеван Деичетовић 6/20, Трифуновић Стојан 7/25 и Цвеја са5 чланова и 25 дана орања. Од досељеника из Митровачког краја Вебијине чифлуке од 25, односно 5 дана орања обрађивали су Дана Максимовић са 9 и Зака Данић са 7 чланова, Шериф-агеине од 40 дана орања Наста Живић са 12 чланова. преци ових чифчија доселили су се пре 250 година, аостали пре 280 година. Чифчија Уста Јаје Ђорше Костић са 10 чељади обрађивао је 30 дана орања. Више досељеника је било из Дренице. Од њих је Амдијин чифлук од 60 дана орања обрађивао сава Васић са 24 чељади, од 10 и 15 дана орања земље Амет-аге Сима Андрејић са 3 и Стеван Макић са 5 чланова,а Алије Акса ристић 16/80 доброг имовног стања. Насељеници из Дренице дошли су пре 200 година. Из села Могле стигли су овде преци Станка Декића, који је имао 7 чланова породице и Коста Ристић са 20 чланова. Први је обрађивао Кадријину земљу од 30 дана, а други од 60 дана орања. Из Мораве пресељени су пре 250 година преци Станоја Михајловића, који је имао 16 чланова и Наста Димића 3 члана. И они су обрађиваличифлуке аге Муртеза – први 35, а други 10 дана орања. Из Добротина су се пре 150 година доселили прецци Станка Трајковића који је имао 6 чланова и обрађивао земљу Амет-ефендије од 15 дана орања. Из Грачанице се пре 10година преселио Наћко Недељковић са 12 чељади на чифлук Шериф-аге од 30 дана орања, из Добрева, пре 50 година, Миљко Ивић 8 чланова, који је радио на чифлуку Азир-аге од 30 дана орања. Аге ових досељеника биле су имућне. Имовно стање чифчија било је различито. Слабог имовног стања био је Стеван Макић, а “орта” Дана Максимовић, Зака Данић, Станко Крсић, Сима Андрејевић, Нићко Недељковић и Наста Димић, док су остали били доброг стања.

Све аге биле су из Приштине. Чифчијамасу од 1887. године узимали четвртину уместо петине производа, а Шериф–ага је 1912. године узимао Јорги Филиповићу половину. Све чифчије имале су своје куће и дворишта.

Коментари (20)

Одговорите

20 коментара

  1. Владимир

    Postovanje svima,

    Iz Livadja su i Nerandzici i Mikici. Cak sam dosao i do saznanja da je i prezime Janicijevic umesano u poreklo. Slavimo Sv. Nikolu.

    Ako neko ima dodatne informacije bilo bi zgodno da ih podeli sa mnom.

    Hvala.

  2. predrag

    A gde su Sekulići, pa Drmončići, najbrojniji po Urpševiću?

  3. n1x1

    Da li zna neko porodicno stablo jevtica? …rat me docekao mladog pa ni ne znam puno o mojima…ono sto vidim da je zajednicno jeste krsna slava Sv.Petka.

  4. SladjanaDimitrijevic Dedic

    Mislim da su Vam informacije delimicne.Jedna od najcenjenih porodica je porodica Dramonjci koja je veliki doprinos dala ovom selu.Doseljeni su na ovom prostoru po nekim podacima u 16 i 17 veku.