Порекло презимена, село Ливађе (Липљан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ливађе,  општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Порекло становништва села Ливађе,  општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Ливађе (Липљан)

Порекло презимена, село Ливађе (Липљан)

Порекло становништва села Ливађе,  општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Livadje

Село је у равници, на Сушичкој реци, која у свом делу кроз поље пресушује у лето. Кроз село пролази стари пут Приштина-Качаник.

Збијеног је типа. Дели се на Доњу махалу и Г орњу махалу.

Из предања се зна да је село раније било делом у Шумици и делом на Селишту. Од 18. века је било чифлик, те се у њему становништво смењивало. Одржао се само један род, чије се порекло не зна, те се сматра за стариначки.

Родови:

Марковчићи (2 к., Св. Арханђео), старинци.

Секулићи (12 к., Митровдан). Досељени крајем 18. века од тетовске стране да избегну крвну освету.

Павићи (6 к., Ваведење). Досељени из Севца (Сиринић) после Секулића.

Митровчићи или Митровчани (10 к., Митровдан). Досељени из Старог Колашина кад и Павићи.

Пршендићи (1 к., Св. Никола). Пресељени из Сушнце после Митровчића.

Шопци (1 к., Св. Арханђео). Пресељени из Мужичана почетком 19. века.

Живковићи (8 к., Св. Никола). Пресељени почетком 19. века из Сушице, из рода Марковчана. Даља им је старина у Сиринићу.

Дрмончићи (13 к., Св, Стефан). Досељеници непознатог порекла са почетка 19. века.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

_______________

ДОДАТАК: Подаци према Попису становништва Косова и Метохије из 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Село ЛИВАЂЕ, извештај учитеља Вукадина Поповића:

Овде је живело 45 српских домаћинстава. Своју земљу и агину имало је 13, а само своју 4 домаћинства. Гага Живанче са 12 чланова поседовао је површину од 20 дана орања. Преци су му дошли у ово село пре 280 година . Алекса Танасковић са 7 чељади имао је земљу од 30 дана орања. Његови преци су се доселили пре 200 година из Гребена. Оба домаћинства била су доброг имовног стања. Дана Крстић са 2 члана поседовао је земљу од 13 дана орања, доселио је пре 30 година „од села“ (?). Четврти земљорадник био је Васа Ђорђевић са 10 чланова и земљом од 15 дана орања. Био је староседелац. Два последња домаћинства била су „орта“ имовног стања.

Домаћинство Арсе Ђорђевића од 15 чланова имало је своје земље 13 дана орања, аа толико је обрађивао и Амета Љопе. То је било староседелачко домаћинство доброг имовног стања. Од осам домаћинстава с мања своје а више агине земље Шериф-агине чифлуке од 46 дана орања обрађивали су: Дана Цвејић са 16 чланова обрађивао је 4 дана орања и Јорга Филиповић са 6 чланова, 3 дана своје и 8 дана агине земље. Оба домаћинства су дошла овде пре 280 година из села Могиле. Била су имућна. Из Могиле су дошла још 4 домаћинства. Уста-Јајине чифлуке обрађиваоао је Дела Колић са 14 чељади и 5 дана орања своје земље. Здравко Нешић са 25 чланова и 5 дана орања своје земље обрађивао је Амадијин чифлук од 55 дана орања, а Филип Димић са 10 чланова и 7 дана орања своје земље Муртезин чифлук од 23 дана орања. Аме-агину и Амет-ефендијину земљу од 15 дана, односно 28 дана орања обрађивали су Здравко Микић са 7 и Коста Аксић са 11 чланова, а оба су имала своју земљу од по 4 дана орања. Преци првог домаћина доселили су се из Дренице, а други је био старинац. Ових осам кућа биле су имућне.

Потпуних чифчија је било 32 куће. Село је још од 18. века било чифлук те се стновништво у њему смењивало. Одржао се само један род, чије се порекло не зна, те се сматрало старинско. У последњој години Турске власти, сем три домаћинства која се нису сматрала староседеоцима, било је таквих још 12. Три су била чифчије Мустафе Абдула: Максим Лазић са 9 чланова обрађивао је чифлук од 40 дана орања, Рајко Јовановић 6 од 30 дана и Апостол Васић 7 од 32 данаорања. Чифчије су биле доброг имовног стања. Имућни су били и два чифчије Етема-аге – Станислав Митић са 12 чланова и 45 дана орања агине земље и Петар Томић 7 са 30 дана орања. Чифчије староседеоце имао је Азир-ага. Чифлуке од 20, односно 30 дана орања обрађивали су Нића Симић са 4 и Миљко Ивић са 8 чељади. По једног чифчијустароседеоца имао је Назив-ага – Стојана Галића, са 7 чељади и 35 дана орања, затим Кадрија Муставић – Станка Цвејића 13/40, Шериф-ага – Станка Крстића 8/32, Амдија – Ристу Васића 4/7 и Амет Љопа – Блага Ђорђевића 6/15. Амет-ефендија је имао чифчију Марка Јовановића 10/32, Велија – Маринка Јовановића 12/32, Азир-ага – Симу Миловановића који је са 7 чељади обрађивао земљу од 35 дана орања. Блага Ђорђевић, Риста Васић и Марко Јовановић били су сиромашни. Станко Крстић и Мића Симић били су „орта“ стања, а остали доброг.

Чифчије дошљаци потицали су претежно из митровачког краја. Чифлуке Амдијине обрађивали су Мита Недељковић са 10 чланова и 20 дана орања, Стеван Деичетовић 6/20, Трифуновић Стојан 7/25 и Цвеја са5 чланова и 25 дана орања. Од досељеника из Митровачког краја Вебијине чифлуке од 25, односно 5 дана орања обрађивали су Дана Максимовић са 9 и Зака Данић са 7 чланова, Шериф-агеине од 40 дана орања Наста Живић са 12 чланова. преци ових чифчија доселили су се пре 250 година, аостали пре 280 година. Чифчија Уста Јаје Ђорше Костић са 10 чељади обрађивао је 30 дана орања. Више досељеника је било из Дренице. Од њих је Амдијин чифлук од 60 дана орања обрађивао сава Васић са 24 чељади, од 10 и 15 дана орања земље Амет-аге Сима Андрејић са 3 и Стеван Макић са 5 чланова,а Алије Акса ристић 16/80 доброг имовног стања. Насељеници из Дренице дошли су пре 200 година. Из села Могле стигли су овде преци Станка Декића, који је имао 7 чланова породице и Коста Ристић са 20 чланова. Први је обрађивао Кадријину земљу од 30 дана, а други од 60 дана орања. Из Мораве пресељени су пре 250 година преци Станоја Михајловића, који је имао 16 чланова и Наста Димића 3 члана. И они су обрађиваличифлуке аге Муртеза – први 35, а други 10 дана орања. Из Добротина су се пре 150 година доселили прецци Станка Трајковића који је имао 6 чланова и обрађивао земљу Амет-ефендије од 15 дана орања. Из Грачанице се пре 10година преселио Наћко Недељковић са 12 чељади на чифлук Шериф-аге од 30 дана орања, из Добрева, пре 50 година, Миљко Ивић 8 чланова, који је радио на чифлуку Азир-аге од 30 дана орања. Аге ових досељеника биле су имућне. Имовно стање чифчија било је различито. Слабог имовног стања био је Стеван Макић, а „орта“ Дана Максимовић, Зака Данић, Станко Крсић, Сима Андрејевић, Нићко Недељковић и Наста Димић, док су остали били доброг стања.

Све аге биле су из Приштине. Чифчијамасу од 1887. године узимали четвртину уместо петине производа, а Шериф–ага је 1912. године узимао Јорги Филиповићу половину. Све чифчије имале су своје куће и дворишта.


Коментари (20)

  • galic

    Lose vam je ovo poreklo. Kao prvo, jedna od mnogobrojnih familija Zivanci postoji jos od 1735g ima zapis, a i sve turske tapije i tapije iz vardarske banovine, npr prezimena Zivic, Galic, Dekic, Ristic, Cvejic, Filipovic, krsna slava sv Petka. Tolko, samo da se zna.

    Одговори
  • administrator

    Александар:

    zdravo braco,postoje 3 familije cvejic,ako mislis na cvejce markovce,koi su naselili Livadje oda gresis mi slavimo sv.arhagela mihaila,prva kuca je napravljena 1932 godine a napravio je Zarko Cvejic moj pradeda,U toj kuci sada zivi Stojan Cvejic-taka.Od njega Nebojsa mozes dobiti tacne informacije.Moj otac Miroslav je poceo da pise knjigu o prezimenima iz Livadja dosta je napisa ali kada je bio rat knjiga je ostala u Pristinu.

    Одговори
  • nebojsa filipovic(zivanci)

    A kada su zivanci stigli u livadje, i odakle su tu stigli?

    Одговори
  • daniela

    a gde su mihajlovici?

    Одговори
  • dragisa

    ovde se uopste ne pominju ZIVANCI .familije Mihajlovic, Stankovic, Galic Filipovic krsna slava SV PETKA molimda nam kazete sve podatke o ovim porodicama

    Одговори
  • dejan

    Draga moja familijo ZIVANCI treba jedno da znate da u selo Livadjej postoje 2 familije zivanci i to jedna izvorna familija sa prezimenima Galic Ristic Dekic i Cvejic i njihovo pravo prezime je Zivic koje potice od kurdjela Zive i oni su ziveli kao jedna familija preko reke dok se nisu odvojili.Druga familija su Isto Zivanci Dzakcici a prezimena Mihajlovic Filipovic i Stankovic.Ako neko vise zna i ima veca saznanja nek objavi da i mi budemo upoznati veliki POZDRAV

    Одговори
  • srbin

    dejane ovde se uopste ne spominje krsna slava SV PETKA kao da niko ne slavi tu slavu u livadju , i aako je SV PETKA druga slava po velicini u LIVADJU

    Одговори
  • Deka

    Poz svima,zna li neko mozda poreklo Dekica iz Prizrena,pradeda mi iz sela Krusa? Inace slavimo slavu sv.Nikola
    Vidim pominju se Dekicu pa me zanima 🙂

    Одговори
  • Шарко

    Дека, немате ви ништа са овим Декићима из Ливађа код Липљана. Погледао сам литературу Милета Букумирића и он вас не бележи у В и М Круши 1979 године. Можда се твој прадед давно иселио из Круше пре 1979. године, па вас зато и нема забележених. Можда имате рођаке под нека друга презимена које је М. Букумирић забележио током испитивања 1979. године. Ваше презиме Декић није старо у то сам сто посто сигуран и највероватније сте га добили по претку који је звао Дека и који је рођен у првој половини 19. века. Препоручујем ДНК анализу по мушкој линији, више о гентском пореклу Срба можете да се информишета на портал и форуму порекло..

    Одговори
  • Deka

    Pradeda(Deka) i prababa (Stana) se jeste preselio iz Kruse u Prizren sa dedom(Blagoje) mnogo pre 1979,mislim da su dosli od 1900 do 1905 nisam siguran,deda je bio mali kada su se doselili.

    Одговори
  • Владимир

    Postovanje svima,

    Iz Livadja su i Nerandzici i Mikici. Cak sam dosao i do saznanja da je i prezime Janicijevic umesano u poreklo. Slavimo Sv. Nikolu.

    Ako neko ima dodatne informacije bilo bi zgodno da ih podeli sa mnom.

    Hvala.

    Одговори
  • predrag

    A gde su Sekulići, pa Drmončići, najbrojniji po Urpševiću?

    Одговори
  • n1x1

    Da li zna neko porodicno stablo jevtica? …rat me docekao mladog pa ni ne znam puno o mojima…ono sto vidim da je zajednicno jeste krsna slava Sv.Petka.

    Одговори
  • SladjanaDimitrijevic Dedic

    Mislim da su Vam informacije delimicne.Jedna od najcenjenih porodica je porodica Dramonjci koja je veliki doprinos dala ovom selu.Doseljeni su na ovom prostoru po nekim podacima u 16 i 17 veku.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top