Мркоњић Град и околна села

21. јун 2012.

коментара: 17

МРКОЊИЋ ГРАД

Баљвине, Бјелајце, Брдо, Дабрац, Доња Пецка, Доња Подгорја, Доњи Бараћи, Доњи Граци, Дубица, Герзово, Горња Пецка, Горња Подгорја, Горњи Бараћи, Горњи Граци, Густовара, Јасенови Потоци, Копљевићи, Котор, Лисковица, Магаљдол, Мајдан, Медна, Млиниште, Мркоњић Град, Оћуне, Оканџије, Ораховљани, Подбрдо, Подоругла, Подрашница, Ступари, Сурјан, Шеховци, Шибови, Тријебово, Трново, Убавића Брдо и Власиње.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (17)

Одговорите

17 коментара

  1. Milka Pekez

    zanima me poreklo prezimenaPekez.To mi je sa oceve strane deda,majka mog oca je poreklom iz Rozica isto okolina Mrkonjic grada,selo Graci,umrla je mlada sa 33 godine,Bila bi vam zahvalna da dodjem do nekih podatakaili da me uputite gdje to mogu naci.Hvala

  2. Milka Pekez

    Zaboravila sam navesti da poticemo iz Podrasnice okolina Mrkonjic grad

  3. nedja gogic

    interesuje me poreklo ,loza iz prica smo iz crne gore doselili u bih
    slava sveti stefan otac ceda gogic deda ilija mesto baraci

  4. mirko

    interesuje me porjeklo prezime Ilicic moji poticu iz Surjana opstina Mrkonic Grad.Krsna nam je Slava Sveti Jovan krstitelj

  5. Nenad

    Interesuje me poreklo prezimena Klepić(Medna) i Govedar(Jasenovi Potoci),opština Mrkonjić Grad,kolonizovani u Vojvodinu.Klepići slave Sv.Nikolu,a Govedari Aranđelovdan.To sam ja čuo od moje majke,čiji je otac Klepić,a majke Govedar.To sam ja čuo.Ako nešto saznate,unapred vam se zahvaljujem!!!

  6. interesuje me familija DOSLO od gospodina DOSLO LUKA SELO OCUN KO JE SA MOJIM OCEM BIO U KRALJEVOJ VOJSCI U BEOGRAU i koji je zajedno sa mojim ocom RAJKO ERIC lopartev kozjak dosao pjeske iz albanije dali je ziv i ma li familije veliki poz Rajkin sin BORO javite na fejzbuk adresu borislav eric slika covek u stolici sa dugom kosom

  7. LOPARE ISPRAVKA U PREDHODNOM TEKSTU HVALA

  8. Војислав Ананић

    МРКОЊИЋ ГРАД – Историја

    Први значајнији трагови о постојању насеља на мјесту данашњег града, досежу до времена римске империје. Једна од најважнијих римских магистрала (Salona-Servitium), која је преко западне Босне повезивала Јадранско море са Савом и Панонијом, пролазила је овим крајем (Млиништа – Пецка – Штрбина – Подрашница – Рогољи – Бусија – Јована вода -Тријебово – Ханови – Бочац). Постојало је још неколико путева према Шипову, Котору и Језеру. Раскрсница тих путева је било насеље “LEUSABA”, смјештено у подножју Грабежа, из којег ће се касније развити данашњи Мркоњић Град.
    Интеграцијом становништва из Мајдана и Оћуна са древним насељем Варцаревом настаје Нови град (на турском Јенџе касаба). Од тог периода, насеље почиње да се шири и увећава све до данашњих дана. Велики препород град доживљава 1593. године када Крзларага-родом Ђукановић, подиже своју задужбину (вакуф) на Колобари (мјесто на којем се данас налази споменик Краљу Петру I Карађорђевићу), џамију, 24 дућана, водовод, пекару, библиотеку, те оснива фонд за унапређење занатства и трговине. Успостављањем вакуфске задужбине град добија име Варцарев вакуф, а затим Варцар вакуф. Овај назив остаје све до 1924. године када град добија данашњи назив Мркоњић Град. У знак захвалности за учествовање у првом босанско-херцеговачком устанку против турака 1875. године, Краљу Петру I Карађорђевићу-Мркоњићу, поред тога што град носи његово име, становништво подиже споменик, који ће бити рушен и подизан у неколико наврата.
    Значајнији датум у историји града је 25. новембар 1943. године. Тог дана је одржано I засједање ЗАВНОБиХ-а, на којем је одлучено да Босна и Херцеговина постане шеста федерална јединица тадашње Југославије.
    Послијератни период обиљежава развој општине у свим сегментима привредног и друштвеног живота. Град и села се електрифицирају, граде се путеви, водоводи, школе, амбуланте, библиотека, музеј, позориште, модеран хотел. Оснивају се и прве радне организације из којих ће касније настати велике фабрике; Творница вијака (400 радника), Мањача (380 радника), Лисина (260 радника) и Младост (1100 радника).
    Прва средња школа је основана 1961. године под називом Гимназија.
    У новијој историји град трпи велико разарање током посљедњег рата (1992-1995.г.). Повратком становништва на ово подручје почиње његово обнављање које траје још увијек.
    • Историјско – археолошка налазишта

    ИЗВОР: http://www.mrkonjic-grad.rs/6/mrkonjic-grad/Istorija-

  9. Sonja

    Da li možete da saznate poreklo prezimena Kodžo? Unapred zahvalna