Општина Пријепоље:
Аљиновићи, Балићи, Баре, Бискупићи, Бјелахова (до 1992. године Бјелохова), Брајковац, Брвине, Бродарево, Буковик, Виницка, Врбово, Гојаковићи, Горње Бабине, Горње Горачиће, Горњи Страњани, Гостун, Грачаница, Гробнице, Дивци, Доње Бабине, Доњи Страњани, Дренова, Душманићи, Ђурашићи, Забрдњи Тоци, Завинограђе, Залуг, Заступ, Звијезд, Ивање, Ивезићи, Избичањ, Јабука, Јунчевићи, Камена Гора, Караула, Карошевина, Каћево, Кашице, Ковачевац (од 1979. године обухвата и део укинутог насеља Велика Жупа), Копривна, Косатица (до 1959. године подељена на Горњу Косатицу и Доњу Косатицу), Кошевине, Крушево, Кучин, Лучице, Матаруге, Међани, Мијани, Мијоска, Милаковићи, Милешево, Милошев До, Миљевићи (од 1979. године обухвата и део укинутог насеља Велика Жупа), Мрчковина, Мушковина, Ораовац (до 1991. године Ораховац), Орашац, Осоје, Оштра Стијена, Поткрш, Поток, Правошево, Прањци, Пријепоље (од 1972. године обухвата укинуто насеље Коловрат), Расно, Ратајска, Седобро, Сељане, Сељашница, Скокуће, Слатина, Сопотница, Ташево, Хисарџик, Хрта, Црквени Тоци, Чадиње, Чаушевићи и Џурово.
29. јун 2013. у 21:58
Mileta Urošević
Interesuje me poreklo roda DRENOVČANI u selu Velika Krsna kod Mladenovca.
Odakle su došli u Drenovo kod Prijepolja??
U Velikoj Krsni su :
Drenovčani (Ćosići,Davidovići, Karići, Rakići, Šišići, Ilići, Obradovići, Markovići, Ristići, Dabići, Brkovići, Maksimovići, Pavlovići, Mašići) 203 k., slave Vidovdan. Stari su im došli od Sjenice.
14. фебруар 2014. у 13:00
vaso
poreklo preyimena Dragojlovic iz sela Mijani Prijepolje
14. мај 2014. у 20:41
Goran Saponjic
VELIKI POZDRAV ZA SVE ONE KOJI SU RODOM OD NOVE VAROSI I SA ZLATIBORA! AKO MOGU DA NAPISU NESTO O SVOM POREKLU I FAMILIJI POSEBNO ONI KOJI SU OD NOVE VAROSI I IZ BJELOG POLJA, A SLAVE SV STEFANA 9.1. I AKO MOZE, DA NESTO PISU SAPONJICI I LAZOVICI IZ DRAGACEVA I ZLATIBORA O SVOJIM SEOBAMA KROZ CRNU GORU I SUMADIJU, GDE SAD I GDE SU DAVNO NEKAD STANOVALI.
29. јул 2017. у 12:41
Dobrica Gavrilovic-Vajdic
Vi imate zemljaka u Mladenovcu-Sumadija. Zove se Dejan a preziva Saponjic, od oca Predraga. Slavi 01.9. Sv. Stevana. Pozz.
20. новембар 2014. у 15:49
Kenan
Znali iko ista o porjeklu prezimena Melunovic?
2. март 2015. у 00:01
Milka
Da li neko zna nesto o selu Bjelobabe,nadomak manastira Mileseva u Prijepolju?
24. август 2016. у 17:15
Dobrica Gavrilovic
Da li neko zna nesto vise o selu Kovacevac koje pripada Prijepolju? Interesuje me period od1690-1790.
4. јул 2017. у 20:51
Jovo
Zašto u popisu naseljenih mjesta opštine Prijepolje nema mjesta Ravne,gdje je sada novo groblje.Sva naselja od Kolovrata preko uzvišice Kosa pa do Groblja su Ravne i poprilično je to veliko naselje.Pozdrav svima iz opštine Prijepolje iz Makarske.
29. јул 2017. у 12:33
Dobrica Gavrilovic-Vajdic
Moze li neko napisati nesto o Velikoj Zupi i naselju Kovacevac ( kojoj naselje pripada), kako i o prezimenu Vajdic proslavljaju Sv. Jovana Krstitelja ( potonji svi Gavrilovici u selu Kovacevcu kod Mladenovca grada) iz istog kraja ( Prijepolje-Mileseva). Veliki pozdrav za “stare” zemljake svih vera i nacionalnoati!
22. новембар 2017. у 14:49
ratomir vasiljević
tragajući za zapisima o poreklu prezimena Vasiljević (staro prezime Velisavljević) sa Zlatara zapazio sam da u delima mnogih istoričara nema nikakvih podataka o nekim selima sa ove planine (Pravoševa, Biskupići, Međani, Drmanovići, Aljinovići, Kosatica, Milošev Do, idr.) odnosno da se stari zapisi svode na deo do reke Mileševke a dela/pisanija posle II svetskog rata prema administrativnim podelama posle tog perioda. Mene zanima period od 1690-1918 god. Da li negde ima podataka o ovim selima ( mene zanima moja Pravoševa) gde bi se moglo pročitati nešto o poreklu stanovništva na tom prostoru. Savremeni istoričari kao da preskaču jedan broj sela te nema ništa napisano o njihovom stanovništvu.
18. март 2018. у 15:58
Ковачевић
Мене занима село Међани и Ковачевац. Имам податке да моји преци воде порекло одатле, ево:
“По казивању његових најстаријих предака из ове лозе, сматра се да воде порекло са тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине из села Међани у општини Пријепоље. Један од браће је остао у том селу 45 километара источно од Пријепоља. Други брат је отишао на другу локацију на падинама Думљанског брда, са леве стране Лима, где формира насеље Ковачевац, 8 километара јужно од Пријепоља, трећи је отишао у Босну и Херцеговину, а четврти у Македонију у село Селце код Прилепа у подножју Дрен планине. …”
Ево мој имејл: [email protected]
20. април 2018. у 23:15
МК
http://www.opstinaprijepolje.rs/OPSTINA-PRIJEPOLJE-Geografija_424____cir овде у делу “Географско проучавање сакралне топографије на простору општине Пријепоље” имате набројана насеља из општине Пријепоље
13. март 2021. у 12:13
Marko
Imate , moj deda sa majcine strane je bio Vasiljevic, iz Topole, Zabara, i imamo navodne veze sa Karadjorsjwvicima, ovde imate da je posle 1. ustanka , Vasiljvici se selili iz Prijepolja u sumadiju..
http://www.maksimovic.rs/literatura/eknjige/MileNedeljkovic_KoSuSumadinci.pdf
35,36,37, strana
21. април 2018. у 12:05
Војислав Ананић
Основни подаци о Пријепољу
Општина Пријепоље се налази у југозападном делу Србије на тромеђи Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Припада Златиборском округу и са површином од 827 км2, друга је општина по површини у округу.
Тачка са најнижом надморском висином је место ушћа реке Милешевке у Лим – 440 м надморске висине. Највиша тачка је врх планине Јадовник, Катунић – 1.734 м надморске висине.
Кроз Пријепоље пролазе важни магистрални путеви ка Црној Гори, М21 преко Бјелог Поља и М8 преко Пљеваља, као и, железничка пруга Београд – Бар.
По попису становништва из 2011. године општина Пријепоље имала је 37.059 становника, што је чинило 12,93 % становништва Златиборског округа.
По попису из 2011. године општина Пријепоље има 12.073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3.21.
Старосна структура становништва,по последњем попису је: од 0-19 год. има 8.617 становника (23.25%),од 20-64 год. има 22.642 становника (61.1%), 65 и више година има 5.800 становника (15.65%).
Просечна старост становништва у 2011.години у општини Пријепоље је 40.1 годину.
По овом попису становништва, национална структура становништва је следећа: Срби – 52,6 %; Бошњаци – Муслимани – 44,08%, Остали – 3,32%.
Пријепоље је насељено још у римско доба и налазило се у саставу српске државе Рашке. Пријепоље се први пут помиње као трг манастира Милешева у уговору о трговини сољу из Дубровника за Пријепоље из 1343. године.
До средине 14. века Пријепоље је добило карактеристике насеља са тргом као централним простором. Развоју насеља много је допринео веома повољан положај јер се налазио на раскршћу важних путева.
Град се развио као друмско насеље на караванском путу познатом под називом «Дуборвачки друм». Овај пут је повезивао централне и источне делове Балкана са средњим делом Јадранске обале.
Други важан пут био је «Босански друм» који је ишао од Добруна, Белих брда, Увца, Прибоја, Бање, Кратова према Новој Вароши, спајајући се у Сјеници са Дубровачким Друмом.
Крупне промене Пријепоље доживљава доласком турске владавине половином XIV века, као и владавином Аустро-угарске крајем XIX века.
Након великих ратова који су вођени у XX веку, у другој половини овог века Пријепоље је доживело свеукупни друштвени и економски развој.
Данас Пријепоље представља пограничну општину Србије са Црном Гором и има важан положај на путу ка црногорском приморју и Босни и Херцеговини.
Извор: Општина Пријепоље