Нова Црња и околна села

11. јун 2012.

коментара: 2

Општина Нова Црња:

Александрово (1948-1992. године званични назив је био Велике Ливаде, а до 1948. године Банатско Александрово), Војвода Степа, Молин (насеље расељено), Нова Црња, Радојево (до 1947. године Кларија), Српска Црња и Тоба.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. vojislav ananić

    НОВА ЦРЊА

    Општина Нова Црња налази се на североистоку Србије, у Војводини (Средњебанатски округ), на самој граници са Румунијом. Суседне општине су јој Кикинда и Житиште. Општину чине насеља Александрово, Војвода Степа, Нова Црња, Радојево, Српска Црња, Тоба. По последњем попису општину насељава 10.222 становника.
    Општина Нова Црња, у историјском и културним смислу, има дугу и богату традицију. Насеља Радојево и Српска Црња се у писаним документима помињу још у 14. веку. У културном, етничком и конфесионалном погледу представља хетерогену средину, што је последица бројних насељавања током прошлих векова.
    Општина Нова Црња , са својим природним ресурсима (ловиште Коштанац је једно од најстаријих ловишта на овим просторима – шума у атару Војводе Степе из 18. века, термални извори у Српској Црњи ) и културно- историјским споменицима (родна кућа- Спомен-музеј Ђура Јакшић, дворац Каштел, црква Св.Прокопија и родне куће Драге Гавриловић, Александра Зарина, Момчила Миланкова у Српској Црњи, затим црква Св. Николе у Радојеву, црква Св.Аготе у Новој Црњи…) представља општину са изузетним потенцијалима за развој ловног, бањског, културног и транзитног туризма.
    У Српској Црњи рођен је познати песник и сликар Ђура Јакшић, у чију се част већ више од 40 година, одржава културна манифестација под називом ”Липарске вечери – Ђурини дани”.

  2. vojislav ananić

    Кларија

    Припадала је Тамишкој жупанији. Забележена је 1334—5.Насељена је на месту некадашње Петерде. Још 1717 забележена је као Петерда. Тада је имала 15 домова, али je убрзо опустела. Већ на мапи од 1723—5 означена је као ненасељена. 1770—1 населио ју је гроф Клари Србима и Румунима и по њему је насеље добило име. 1773 имала је 123 дома.
    Потеси: Велике ливаде, Детелина, Излаз, Ливаде, Масна ленија, Нова земља, Оређ, Попове њиве, Радојево, Старе земље, Стојкинске њиве, Хетин, Хрватс’ки излаз, Црквиште, Широка бара.
    У Кларији се родио др Милутин Јакшић, историк (1863 —1927).

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.