Тоба (мађ. Toba) је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 518 становника.
Тоба је насеље настало крајем 18. века, када и околна села Банатска Топола и Торда. Прво насеље на подручју данашње Тобе подиже 1789. године Фелдмаршал Гроф Роберт Зичи-Ферарис (RobertZichy–Ferraris).
Зичи-Ферарис је свој посед продао негде у периоду између 1838. и 1845. године претенденту на француски престо Анрију V (Henry V, comte de Chambord, 1820–1883). Анри V поставља за управитеља свог поседа француског Барона Кирила Билеа (Joannes Cyril Billot), који са својим синовима управља овом регијом у периоду од око 50 година. Баронови синови, Хенрик и Јудокс (Henrik, Eudoxe) се истичу у помоћи и бризи о сиромашним и болесним о чему говори и спомен плоча постављена у част њихове донације 1893. године у холу старе зграде Болнице у Кикинди. У то време су највероватније у селу подигнути каштел и резиденција који нису сачувани.
1876. године је подигнута црква Свете Тојице. До средине 19. века насеље је било познато под називом Велика Тоба, а становништво се углавном бавило гајењем дувана. У селу је тада био око 100 домаћинстава. Након смрти Анрија V, његове поседе наслеђује Војовода Роберто I od Парме (Robert I di Borbone-Parma, 1848-1907), а након његове смрти, његов син Војвода Илија од Парме (Elias di Borbone-Parma, 1880-1959).
Почетком 20. века земљиште прелази у власништво „Делмађарорсаги“ банке која врши парцелизацију у периоду од 1910. до 1911. године. Након другог светског рата, 1949. године сазидана је двоспратна зграда Дома локалне задруге. 1976. године завршена је нова школа, у то време, прва савремена, образовна установа у региону. Тренутно у школи раде четири разреда. У склопу исте зграде је и обданиште.
Село данас има Дом културе, Ватрогaсну станицу и амбуланту. У Тоби се налази и седиште културног удружења “Петефи Шандор”. У насељу Тоба живи 557 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (41,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 265 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61. Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године).
ИЗВОР: Википедија
14. децембар 2017. у 14:39
Војислав Ананић
Историјски развој насељеног места Тоба
Према историјским подацима, Тоба је настала релативно касно, тачније у XVIII веку. Први засеоци старог насеља, изграђеног око пустаре Светог Хуберта, помињу се 1781. год. под називом Велика Тоба. У XVIII веку помиње се и Мала Тоба, која је касније добила име Хенријета мајур. Овако мала насеобина имала је свега неколико кућа. Када је ова територија постала посед грофа Зичија, услед потребе за радном снагом, нови власник великог имања доселио је становнике из околине Сегедина. Колонизација је вршена у два маха 1811. и 1813. год. Сваки досељеник добио је у закуп 10 катастарских јутара обрадивог земљишта, грађевинско земљиште и основни материјал за градњу кућа. Број становника нагло је почео да расте. Касније је овај посед неколико пута мења власнка.
Од зачетка првог насеља до 1848. год. читава територија чинила је велику самосталну пустару под називом Велика Тоба. Временом овом насељу се прикључују још четири околна мајура. Године 1869. насеље је припадало Торонталској жупанији, општини Жомбоља. Имала је 1.762 становника мађарске и немачке народности.
Значајнији јавни објекти подигнути су у насељу од 1811. до 1928. год. Најстарија зграда је бивша зграда општинског одбора, сада месне канцеларије. Затим следи изградња католичке цркве. Сви остали јавни објекти подигнути су после Првог светског рата.
Извор: Општина Нова Црња, Стратегија одрживог развоја општине Нова Црња, 2015-2020. Нова Црња, децембар 2015.