Општина Горњи Милановац:
Бело Поље, Бершићи (од 2007. године Беришићи), Богданица, Бољковци, Брајићи, Брђани, Брезна, Брезовица, Брусница, Варнице, Велереч, Враћевшница, Врнчани, Гојна Гора, Горња Врбава, Горња Црнућа, Горњи Бањани, Горњи Бранетићи, Горњи Милановац, Грабовица, Давидовица, Доња Врбава, Доња Црнућа, Доњи Бранетићи, Драгољ, Дренова, Дружетићи, Заграђе, Јабланица, Калиманићи, Каменица, Клатичево, Коштунићи, Крива Река, Леушићи, Липовац, Лозањ, Лочевци, Луњевица, Љеваја, Љутовница, Мајдан, Мутањ, Накучани, Неваде, Озрем, Полом, Прањани, Прњавор, Рељинци, Рудник, Ручићи, Сврачковци, Семедраж, Синошевићи, Срезојевци, Таково, Теочин, Трудељ, Угриновци, Церова, Шарани и Шилопај.
2. јун 2013. у 20:04
Милодан
Рудник, наставак….
Порекло становништва.
-Од 24 фамилије, колико их је у Руднику, само се за три каже да су старинци. Једна је, пак, старинска породица пре 20 година изумрла. Стариначких кућа има свега 11.
Породице су по засеоцима овако резређене:
У Прлинама су:
-Чивовићи (Максимовићи, Вучетићи, Банковићи, Продановићи), који су за време Првог устанка досељени од Сјенице, славе Никољдан.
-Пешићи (Миленковићи, Томовићи, Вукићевићи), које је доселио Кара-Ђорђе од Сјенице 1809. одине, славе Св. Петку.
У Салашима су:
-Радовановићи, старинци. једна су фамилија са Драгићевићима на Блатима, славе Аранђеловдан.
-Гавриловићи су дошли из Осата у Босни,одмах по ослобођењу Србије, славе Никољдан.
-Павловићи су старинци, славе Аранђеловдан, али нису род Радовановићима.
-Бошковићи су досељени из Херцеговине на неколико година пред Први устанак. Њихов деда “стари Бућа”, по коме се Бућићима називају, био је неки војвода у време Другог устанка, славе Мратиндан.
-Недељковићи су досељени од Сјенице за време Првог устанка, славе Стевањдан.
-Аврамовићи су такође дошли из Сјенице за време Првог устанка, славе Ђурђевдан.
-Радивојевићи су једна фамилија са Милетићима у засеоку Звезда.
У Златарици су:
-Деверџићи, старинци, славе Аранђеловдан.
-Караулићи су из Лепојевића у Црној Гори, како они веле, одакле су дошли у село Дунишиће (3 часа од Сјенице), а одатле су се за време Прво устанка доселили у Клоку (округ крагујевачки) а одатле у Рудник, славе Никољдан.
-Васовићи су дошли из ужичког округа пре Првог устанка, славе Јовањдан.
-Милићи и Милосављевићи су од Сјенице, одакле су 1809. године дошла три брата: Милија, Милисав и Јовица, од којих су Милићи и Милосављевићи у овоме и Јовичићи у засеоку Ћерамиде, славе Никољдан.
-Петровићи су досељени из Заграђа.
У Ћерамидама су:
-Јовичићи, рођаци Милића и Милосављевића у Златарици.
-Никићи су истог порекла са Караулићима у Златарици.
-Караулићи – исти који и у Залтарици.
-Даниловићи (Живковићи) су досељени из Доброселице у округу ужичком, зна се да су из дубље старине једна фамилија са Караулићима, славе Никољдан.
-Томићи, чији је предак дошао пре 30 година из Гуришеваца као уљез једнога Караулића, славе Јовањдан.
У Звезди су:
-Радојевићи (Бабићи), досељени од Мораче у Црној Гори неколико година пре Првог устанка, славе Никољдан.
-Петровићи (Драговићи), које је доселио Кара-Ђорђе 1809. године од Сјенице, славе Јовањдан.
-Милетићи су у време Кара-Ђорђево досељени из Мораче у Црној Гори, славе Аранђеловдан.
-Бакићи су дошли из Васојевића у Црној Гори, за време Кара-Ђорђево, славе Аранђеловдан.
-Недељковићи (Недовићи) су досељени у време Кара-Ђорђево из Дробњака. Најпре су дошли у једно село код Пожеге а одатле у Рудник, не каже се шта славе.
-Ивковићи, Ђорђевићи, Марковићи су од старине једна фамилија. Доселили су се из Сјенице од Суводола за време Првог устанка, због убиства некаква Турчина. Да би се боље сакрили променили су и славе, те сада славе Аранђеловдан а стара им је слава Св. Петка.
-Негосавићи су се 1809. године доселили од Сјенице, славе Ђурђевдан.
-Милиновићи су дошли из Доброселице-округ ужички пре 120 година, славе Стевањдан.
-Милановићи (Кезуни) су дошли пре 40-45 година из Црне Горе, славе Аранђеловдан.
-Ставановићи, сада већ изумрли били су најстарија фамилија у Руднику, славили су Аранђеловдан.
На Блатима су:
-Драгићевићи, старинци. Ова је фамилија у мушкој линији пре десетину година изумрла, те је у кућу дошао, као уљез, један од Ивковића из Звезде, славили су Аранђеловдан.
-Ракићи су дошли из Прилика (ужички округ) и то, по свој прилици, пре Првог устанка, славе Ђурђевдан.
-Марковићи – исто као и у засеоку Звезда.
Не каже се која је преслава у Руднку
Крај!
Може да се линкује, обзиром да је текст подугачак, на уредништву је да га скрати, прилагоди и преуреди.
2. јун 2013. у 20:15
Јовица Кртинић
Хвала, добри и вредни наш Милодане!
24. октобар 2013. у 20:02
Владимир
Poštovanje,
zapazio sam da nema za opštinu Gornji Milanovac, selo Jablanica. Mene zanima poreklo mog prezimena Jelesijević (krsna slava je Sv. Arhiđakon Stefan). Ranije je još neko pisao o poreklu porodica takovskog kraja i prema tom izvoru, moja porodica je iseljena zbog učešća u ratu protiv osmanskog carstva na prostorima Prijepolja i da smo zapravo sa teritorije te opštine.
19. јануар 2014. у 20:10
Милодан
Порекло становништва села Богданица, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села, земље и шуме.
-Богданица је од Зеленог Бријега право на север преко Каменице уз Тињу толико дубоко отишла да излази на Сувобор и Риор. Део села је на десној страни Каменице је брдовит, пошумљен, насељен и врло много изломљен, а северни је нижи, насељен, у ридовима и без иједног дрвета. Добра су имања на десној страни и нешто пру ушћу Тиње у Каменицу. Куће са Зеленог Брега спуштају се низ потоке до саме реке. На левој страни неколики велики џемати врло збијени и спојени, а сви се зову Тиња. Ту су два главна џемата; Павловићи и Чоловићи. И ово село гради раселице по планини. Стално излазе из села и уз Тињу пењу се чак до ваљевских страна.
Старине у селу.
-И ово село има лепих старина, као и свуда старијих од данашњег становништва. У Тињи има старих гробова, у Кнежевићима око КнежевеЧесме има опет старих ископина.
Порекло становништва и оснивање села.
У селу нема старих породица а у ово село су се доселили:
-Кнежевићи су творци овог села, дошли из Чајетине пореклом од Дробњака, из Превиша. Некакав кнез Стјепан дошао је овде и населио су у Рупје, део села око Кнежеве Чесме, који је у то време био рударски, те је и кнез Стјепан постао рупор (рудар). Потомци његови и данас су каменоресци и добри радници, чине предузимљиву, снажну и вредну породицау. Има их 19 кућа, славе Ђурђевдан.
-Продановићи: При деоби прешао је са Кнежевићима Продан са синовцем из оближњег села Јежевице и населио се испод Рупја по дну потока. Син овога Продана Теодор Продановић отишао је у аустријску војску и у њој дошао до великог положаја за време принца Јевђенија Савојског. Продановићи су предузимљива духа, мирне нарави, лепи, стасити и доста шпекулативног духа. Има их 12 кућа, славе Ђурђевдан, прекађују Аранђеловдан.
Познији су досељеници су:
-Бајићи су из Вранеши, хајдучка породица, врло су предузмиљиви и имућни, има их у две групе на Зеленом Брегу и у планини, укупно 7 кућа, славе Ђурђевдан.
-Чоловићи су друга хајдучка породица, досељена из старовлашке Бијеле Ријеке, они су у Тињи, има их 12 кућа, славе Јовањдан.
-Павловићи више Чоловића су из Високе, има их 24 куће, славе Ђурђевдан.
-Вулићевићи до Гојне Горе су из Дражевића, има их 6 кућа, славе Никољдан.
-Терзићи у Чоловићима су из Љубиша, има их 5 кућа, славе Ђурђеван.
-Вукашиновићи у планини су од Пчелица, има их 6 кућа, славе Никољдан.
-Петковићи под Риором су из Шљивовице, има их две куће, славе Аранђеловдан.
У Богданици је 93 куће од 9 породица.
20. јануар 2014. у 20:21
Милодан
Порекло становништва села Дружетићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај и тип села, земље и шуме.
-Дружетићи леже на левој обали Каменице дуж Богданице, високо подигнути на Маљен и Сувобор. На истоку је један омањи поток, који одваја село од Прањана. Село је високо, брдско, мало пошумљено, са великим просторима под ридовима или испустима. Сеоске су њиве поред Каменице и до Прањана, а под Риором су ливаде, закоси и испусти. Због великог простора и због наглог нестајања и утамањивања шума по селу, затим, појаве ридских коса и наглих плазова, село се расељава и иде планини Прањанима и Каменици. По ридовима завлачи се у потоке, по планини иде шумовитим присојним косама, а до Прањана иде на обод села. Крајеви села су: Рујевац – до Прањана, Чардачине – средина села, Косе – део села до Богданице и изнад Каменице, Планина – раселице под Риором и Каменица и друмско насеље на Каменици под Рујевцем.
Старине у селу.
-На Чардачинама и Рујевцу има старих трагова културе, очуваних у гробљима и разним ископинама.
Порекло становништва и оснивање села.
-Ристановићи, Симовићи и Ђуровићи су најстарија породица у овом селу, и раније и данас у средини села, а почели су се померати у планину и на Рујевац. Ристан Симовић је дошао у село и како се два пута женио, тако су му се потомци разделили, од прве жене Симовићи од друге Ристановићи. Ристан је дошао из Шиљака код Пљеваља, и он и потомци су му здрави, челичног духа и немирне природе.
На средини села су Ристановићи – 12 кућа, изнад Пескова и у планини су Симовићи – 15 кућа, у планини Ђуровићи 3 куће a на Рујевцу у Рајичевићима још 4, свега 34 куће, славе Аранђеловдан.
-Јелићи су друга породица по старини у селу, насељена изнад Ристановића, дошла је у две групе из Бјелуше и има је данас на планини и по ободу села према Богданици под презименима:
-Јаковљевићи, Бабићи, Јелићи и Влашковићи, 28 кућа, славе Ђурђевдан.
-Мраковићи (Рајичевићи) су трећа јака и врло снажна породица у селу, довео их у село Рајица Мраковић из Цикота, брат поп Луке из Сече Реке. Ови су Мраковићи изгубили презиме и сви се, колико год их је у селу, зову Рајичевићи. Има их на Рујевцу и око њега, на Косама и планини 36 кућа, славе Лучиндан.
-Ћајићи су такође јака и снажна породица из Роваца у Црној Гори, немирна и врло плодна, насељени на Косама, њих је под неколико презимена и то;
-Миосављевићи, Трифуновићи, Нешковићи, Маринковићи и Танасковићи у 33 куће, славе Лучиндан.
Познији досељеници су:
-Ђурићи на Косама, дошли из Сјеништа, има их 9 кућа, славе Аранђеловдан.
-Мићовићи у Ристановићима су из Бролетаца, има их 9 кућа, славе данашњи дан – Јовањдан.
-Крунићи су из Пчелица, има их 12 кућа, славе Ђурђевдан.
-Вуковићи у Рујевцу су из Бјелуше, има их 10 кућа, славе Ђурђевдан.
-Јевтовићи у Ристановићима су из Јасенове; има их 7 кућа, славе Никољдан.
-Петровићи на Косама су из Рутоши, има их 8 кућа, славе Јовањдан.
-Николићи пред Косама и у планини су од Бистрице у Полимљу; има их 9 кућа, славе Јовањдан.
-Милутиновићи на Рујевцу, најдаље у селу до Прањана су из Вранеши, има их 7 кућа, славе Никољдан.
-Каљевићи до Вуковића су од Бранежаца, има их 6 кућа, славе Томиндан.
-Тешовићи у Рујевцу међу Рајичевићима су од Дражевића, има их 4 куће, славе Јовањдан.
-Гајовићи у Јелићима су из ваљевског Горњег Лајковца, има их 5 кућа, славе Св. Ћирила и Методија.
-Павићевићи си из Чајетине, има их две куће, славе Лучиндан.
-Богићевићи су из Високе, има их две куће, славе Св. Враче.
-Николићи други у Јелићима су из Осата у Босни, има их две куће, славе Јовањдан.
Новији досељеници:
-Ђорђевићи, занатлијска породица је из Брајковића, једна кућа, славе Јовањдан.
-Никитовићи су занатлијска породица из Честобродице, једна кућа, славе Ђурђевдан.
-Милошевићи су занатлијска породица из Прањана, једна кућа, славе Лучиндан.
-Марјановићи су занатлијска породица, дошли из Стапара, једна кућа, славе Ђурђевдан.
Занати у селу су: бојаџијски, опанчарски, ковачки и коларски.
Ваља напоменути да су занатлије насељене у друмском насељу – Каменици, оп. Милодан.
У Дружетићима је 236 кућа од 25 породица.
21. јануар 2014. у 20:01
Милодан
Порекло становништва Гојна Гора, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај и тип села, земље и шуме.
-Гојна Гора отисла се низ Каменицу по десној страни ове реке, подигнута на велику висину изнад реке на плећату и врло плодну косу Оштрицу. Село је правог брдског изгледа, нагнуто истоку и дало се низ речицу Ломницу, која са обода сеоског тече право на исток врло дубоком долином. При извору ове речице је пространо, равно и лепезасто распоређено сеоско поље, ограђено најлепшим обласним шумама.
Сеоске су куће на Оштрици и по бреговима изнад Ломнице. На Оштрици су куће изнад Ломнице а не изнад Каменице, поређане по рупама од почетка косе, од Богданице па до става са Каменицом. Оштрица је лепо видна са југа и кад се погледају лепо изгледају њени џемати, који сада прелазе један у други. На Оштрици су ови џемати: Кецовићи – на ставама река; над њима Јевтовићи, даље Трнавци, затим Трифуновићи и око општине Савићи, на Ломници Шишовићи и до Горње Добриње Шимљаци.
Старине у селу.
-И по овом селу има старих гробова и ископина али старих породица нема.
Порекло становништва и оснивање села.
-Шишовићи (Шише) су оснивачи села досељени у великој давнини из Мораче, први пут се населили негде у Старом Влаху, па тек после сишли у ово село и заузели његову средину, изворни крај Ломнице. По једном предању прича се да се село звало Ломница и да овако име постоји и у Старом Влаху. Из ове породице је јунак из српског устанка Петроније Шишо. Ово је и раније и данас жива, снажна и обична породица од 18 кућа, славе Јовањдан.
Старе породице су:
-Трифуновићи на Оштрици, дошли из Љубиша и населили се на Оштрици, расељавали се по суседним селима и спуштали се ка Руднику; има их 10 кућа, славе Лучиндан.
-Јевтовићи су из Негбина, стара и врло угледна породица, дали и селу и околини доста трговаца и угледних сељака; има их 11 кућа, славе Ђурђевдан.
-Кецовићи су на ставама Ломнице и Каменице су из Бурађа, стара и врло обична породица; има их 14 кућа, славе Јовањдан.
-Шимљаци или Карчевићи (Карци) су из Тепаца у Дробњацима, онда и данас у шумама као у некој планини, до Горње Добриње и по Добрињској Реци и њеним потоцима; има их 16 кућа, славе Ђурђевдан.
-Бојовићи уз Мариће и на заравни су, дошли из Високе, има их 6 кућа, славе Ђурђевдан.
-Трнавци су из старовлашке Трнаве, старија, крупног раста, развијена и обична породица, има их 14 кућа, славе Пантелијевдан.
-Лазовићи су испод Трнаваца и до реке, дошли из Гостиља, има их 10 кућа, и они славе Ђурђевдан.
-Марићи су на сред Оштрице у најлепшем делу села, дошли из Криве Ријеке, има их 6 кућа, славе Митровдан.
-Савићи иза Марића и до Богаданице су из Рожанства, има их 7 кућа, славе Јовањдан.
-Бабовићи су из Бољанића и сада су у Ломници иза Марића, има их 10 кућа, славе Никољдан.
-Томовићи су од Прибоја и ушли у Карчевиће, има их 6 кућа, славе Лучиндан.
-Стјепановићи у Шишовићима код гробља су из Равни, има их 5 кућа, славе Јовањдан.
-Јовичићи су из Сирогојна, има их 7 кућа, славе Никољдан.
-Матијевићи су из Сјеништа, има их 4 куће, славе Лучиндан.
-Урошевићи су из Осата у Босни, они су у средини села, има их 5 кућа, славе Јовањдан.
-Гавриловићи су опет из Осата у Босни, има их 6 кућа, славе Никољдан.
-Радојевићи су при извору Ломнице, најбогатија и најугледнија сеоска породица је такође досељена из осата у Босни, има их две куће, славе Аранђеловдан.
-Петровићи у Јевтовићима су из Јанчића, једна кућа, славе Аранђеловдан.
-Мијатовићи су у Бабовићима, дошли из Пчелица, једна кућа, славе Мратиндан.
-Стојановићи су у Осаћанима, дошли из Дружетића, једна кућа, славе Аранђеловдан.
У Гојној Гори је 154 куће од 20 породица.
3. децембар 2014. у 21:46
Милодан
Порекло становништва села Прањани, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“.
Положај села.
-Са својих 600 домова Прањани су данас највеће село у овим пределима и уједно најраспострањеније, јер су му поједини делови међусобно веома удаљени а куће у њима раштркане. Осим „варошице“, која је новијег постанка и која је у пољу сви остали засеоци или делови села налазе се по косама и странама те котлинице. Након Првог светског рата почело је грађење кућа по самом пољу и тај покрет веома напредује. Засеоци Катрићи и Локва леже на безбројним косама, бреговима и странама, а на појединим таквим местима су појединачне родовске групе или поједине куће. Тако је и у Дугом Брду и Горњем Крају, с’том разликом што су косе дуже, блажег нагиба. Родови су по краћим косама између потока Смрдуше и Чемернице. Варошица је у пољу око друма Горњи Милановац – Пожега. Кроз Катриће и западном границом села пролази друм за Чачак.
Воде.
-И поред тога што у насељу има доста извора и више потока и речица, поједини делови села оскудевају са водом, па неке куће, у Ридовима например, доносе воду из даљине на колима. У селу има доста бунара. Главни извори су: Велика Вода, Змајевац и Пјевчев Бунар у Катрићима; Водица и Бећаруша у Локви; Бела Вода, Вагањ или Вагањуша, Клик, Цветића Вода, Којовића Извори, Поповића Извор, Гавровића Извор, Капетануша, Силимуша, Обреновића Стублина и Шајинац у Горњем Крају; Стублине у Вајатима и Прњуши и Чесма крај Чемернице у Ридовима. Главна речица је Чемерница, која настаје од Дучине, Граба и Буковаче из планине и Коштунића; кроз село теку још и ови потоци: Турски Поток у Катрићима; Алуга, Браловића Поток, Плана, Смрдуша, Поповића и Радојковића Поток.
Земље и шуме.
-Њиве, ливаде и забрани су на местима: Поглед, Бучје, Слатина, Ђевојачки Мрамор, Јововац, Црна Стијена, Љетовник, Мишиједина, Орлеваџ, Башчине, Доња Ливада, Зелинова Ћуприја, Блашковина, Брезак, Јеремића Орница, Анина Градина, Вишњића Брдо – у Катрићима; Мијушково Брдо, Краљевско Брдо, Главај, Рујевац, Стјенчина, Трнавска Ливада. Љута Ливада, Несторовац и др – у Локви; Тутовина, Гај, Локва, Стражара, Маџарско Гробље, Галовићи, Клик, Бели Камен, Виноградине, Камаљ, Сватовско Гробље и др – у Горњем Крају; Главица, Сењ, Јелино Брдо, Воденичко Брдо, Велика и Мала Зујева Коса, Поље, Јаз, Аде, Луке, Прљуша, Броци, Пејовина и Изворишта – у Ридовима. Село је делимично очувало „селину“, утрину Мрамор површине око 100 хектара. По сеоског атару има још прилично шуме.
Тип насеља.
-Варошица је друмско насеље док су засеоци разбијеног типа. Куће појединих родова образују разређене групе. Варошица је средиште за читаво насеље и она доприноси одржавању те целине. Развила се око црке и некадашњих кафана а сада су у њој црква и парохијски дом, општина, школа, амбуланта, сељачка радна задруга, велики задружни дом, продавнице, неколико занатских радионица – каменорезац, абаџија, два ципелара, два машинбравара, опанчар, колар, столар и ковач. Поред нове зидане цркве из 1903. године постоји и напуштена црква-брвнара из 1827. године. У селу су два гробља; једно је код цркве за Локву, Ридове и Горњи Крај док Катрићи имају своје гробље на Бшчинама. Црква слави Спасовдан и тог дана је вашар код цркве. Спасовдан је уједно и сеоска „обетина“ или „молитва“.
Старине у селу.
-Има много предања и трагова ранијих насеља. За брдо Орловвац – Орлујевац везује се живо предање да је преко њега прешао Орловић Павла, када је са војском полазио на Косово; он је, кажу, био родом из Теочина (или Мајдана) и војску је причестио у цркви која је била под Џојића кућама у Коштунићима. На Орлујевцу је Павле сачекивао војску из Бијељине у Босни и ту им је умро један војник, па му је подигнут споменик. На Краљевићком Брду у Локви биле су неке гробнице, које је прекопавао покојни поп Светозар Јеремић; мртваци су били лицем окренути ка истоку а руке су им биле испод главе. У Катрићима има много шлакње, а пре 30 година, када је била велика вода, Плана је изваљивала шлакњу и из обале између Клика и Вагана у Горњем Крају.
Било је по Прањанима и „маџарских“ гробаља, али ниједно није сачувано, сви су надгробни споменици разнети. Једно такво гробље било је на Башчинама у Катрићима, до садашњег сеоског гробља. Друго је било на брежуљку код Којовића Кућа у Горњеем Крају. Ту је, по предању, била црква или аџамија. За место Мрамор у Горњем Крају кажу да је ту погинуо неки Маџар, те му је подигнут „мрамор“. И на Јелином Брду у Ридовима било је „маџарско“ гробље.
На Клику у Горњем Крају било је „сватовско гробље“. По предању ту су се сусрели, завадили, потукли и изгинули двоји сватови. То је сада гола ледина, без икаквих знакова.
Доста има успомена и на турско доба. У Турском Потоку налажене су секире, пијуци и др. Место Стражаре се тако зове, по предању, због тога што су ту биле страже, када је овуда пролазила граница између Турске и Србије. По предању, у јазу испод Ридова била је турска воденица а на Воденичном Брду су Турци закопали неко воденично камење. У Башчинама (Катрићи) познају се још турски подруми. Зелинова Ћуприја (Катрићи) се зове по Турчину Зелину, који ју је изградио а уз ћуприју је вода Санџак или Санџаковац, по неком Турчину.
Прича се да је Руднички Бик имао свој конак на Башчинама и да је одатле хео да отме девојку Василију Којовић, која ће се доцније удати у Срезојевце и родити кнегињз Љубицу.
У селу је било двојица ага; један је држао Плану а други Смрдушу. У Барама код Варошице има место Чардачина. По предању, ту су били турски чардаци и хан. Када је Карађорђе овуда ишао на Ужице са војском он се овде одмарао. Са том војском је био и Никола Милосављевић, Прањанин, из Горњег Краја.
У турско време кроз село је водио пут за Чачак. По тој траси гради се нови пут за Чачак. Челни Горб у Катрићима зове се по томе што је ту сахрањен неки Тривуновић, који је умро од пчела; пала на њега кошница и пчеле га усмртиле.
На Бабином Гробу био је „мрамор“, нестао је. Ђевојачки Мрамор је место где су вуци појели једну девојку.
Наставиће се….
5. децембар 2014. у 20:28
Милодан
Прањани, наставак……
Постанак села и порекло становништва.
-Прањани су били некада у великој гори. Они који су се насељавали долазили су на пусту земљу и крчили је. У прво време куће су биле по потоцима и то су биле „талпаре“ са једним одељењем без ћерта. Говори се да је у прво време у селу било 5 или 7 кућа, али се људи не слажу у томе чије су куће биле, осим Чаворовиће. Дуго Брдо је названо „Арнаутлук“, јер се ту одједном доселило неколико породица из околине Сјенице, 1809. године: браћа Миленко и Милоје, Вујичићи, Тодићи, Гарићи….
Док у селу није било дрвене цркве, постојао је округао камен и око њега су се скупљали. Када је црква подигнута око ње је била велика шума. Код цркве су била два чардака; један од њих постоји и данас, али су га Браловићи пренели у Браловиће. Други је био чардак Марковића. Било је много софри или собрашица. Исте по облику и грађи биле су и „шатре“, у којима су појединци продавали пиће недељом и празником. Пут је био далеко од цркве око 2 километра а код цркве је била општина и први дућани. Када је изграђен друм за Пожегу, општина је спуштена на друм и око ње се временом развила „варошица“ на месту које се раније звало Дивље Поље. Први су дошли у „варошицу“ неки Танасије Благојевић и ковач Филлип Марковић из Планинице. Филип је дошао 1877. године. Касније су подигли дућане Благоје Симовић, Никола Ковачевић, Вељко Новаковић и др. Општина је подигла кафану, коју су под закуп држали Цинцари.
Родови:
-Чаворовићи или Чавори, славе Игњатијевдан. Опште је мишљење да су они најстарији род у селу. Били су велики род. За време Турака приликом једне сеобе, када се народ иселио, један од тога рода је остао у селу. Он се звао Голуб и успомена на њега остала је у имену Голубове Луке, а сами Чавори су се звали и Голубовићи. Неки знају да су се раније звали Чворци и да је њихов даљи предак побегао у Прањане, однекуда „одозго“, дотеравши само десетак говеда. У Драгачевцу имају Чворци, који такође славе Игњатијевдан.
-Живчевићи (нејасно), славе Ђурђевдан. Они су у Локви и најстарији су после Чаворовића. Не знају за своје порекло. Дед им је био свештеник, поп Нестор. Један од њих је отишао као учитељ у Милошевац код Смедерева.
-Зеленовићи и Миловановићи, славе Јовањдан. Они су у Горњем Крају и спадају у најстарије родове.
-Зечевићи, славе Аранђеловдан. Они су у Катрићима и спадају међу четири најстарија рода у Прањанима. Не знају за своје порекло. Њиховог претка је назвао Зецом неки Турчин. Тобоже што му је рекао да се спасао и остао жив идући (као зец) од трна до трна по Космају (брду).
-Станојевићи и Јанкоићи, славе Ђурђевдан. Они су у Горњем Крају, воде порекло од браће Станоја и Јанка, чији је отац Раде дошао из Дробњака.
-Којовићи, славе Ђурђевдан. Они воде порекло од сестре Станоја и Јанка, односно од њихова зета Која, који је старином из Црне Горе. Неки мисле да је Која био брат Станоју и Јанку. Од овог рода је била Василија, удата за Петра Вукомановића као и неки кнезови.
-Радојевићи, славе Аранђеловдан. Предак им је дошао у Горњи Крај из Црне Горе. Најпре се населио на Чемерници па је, бојећи се комараца у пољу, окумио Станоја и он му дао земље у Горњем Крају.
-Ђосовићи, славе Ђурђевдан. Некада су били сви у Локви, сада у разним деловима насеља. Старином су Милићи од Никшића и дошли су овде када је у Прањанима било само 7 кућа.
-Петрићи, Марковићи и Јеремићи су један род, славе Лучиндан. Преци су им, браћа Арон и Мојо Петрићи, дошли из Црне Горе пре Утананка 1804. године. Најпре су дошли у Бучје, између Гојне Горе, Јанчића и Рожаца те су отуда једни прешли у Прањане – у Катриће. Јеремићи кажу да су, дошавши у Прањане, хтели да оду даље, али су их Чавори молили да остану и дали им половину земље. На договру у Такову учествовао је и Тодор Јеремић из Прањана.
-Тривуновићи и Крњићи су један род, славе Ђурђевдан. Преци Тривун и Сретен Крњић дошли су из села Челица на Јавору. Дошли су после Јермића. Уз Први устанак су се били разбегли, па се после опет прикупили. Тривуновића има исељених у Чачку и Београду.
-Гавровићи, славе Јовањдан. Они су пореклом из Црне Горе, одакле су дошли кад је у Прањанима било свега 4-5 кућа.
-Марушићи, славе Аранђеловдан. Они су у Ридовима и Катрићима. Старином су од Васојевића одакле су дошла браћа Дамјан и Димијан, ковачи, на место Луције у Ридовима. Од Павла Марушића, кога је ујак Јеремић узео под своје (усвојио), настао је огранак Марушића у Катрићима а тај Павле је био момак уз Господара Јована.
-Танасковићи (Ћосовићи), Станишићи (Цекићи) и Бјелаковићи су у Катрићима су један род, славе Ивањдан летњи а старином су Глибетићи из села Глибетића у Мокрој Гори.
-Таловићи, славе Лучиндан. Они су дошли из непознатог места пре Браловића и Тадића.
-Браловићи први, славе Цвети. Воде порекло од браће Јелесија, Аксентија, Миша и Јована, који су дошли из Негбине пре Првог устанка и населили се посебно на четири места, један огранак је остао у Негбини код Ужица, где их има и данас.
-Браловићи други, славе Аранђеловдан. Они воде порекло од Јовића Браловића из Мршеља у пожешком срезу, кога је довела мајка као удовица у Браловиће прве.
-Браловићи трећи, славе Аранђеловдан, прекађују Цвети. Предак је дошао из околине Сјенице.
-Чутовићи (Јочовићи и Милошевићи-Радоњићи), славе Ђурђиц. Већином су у Локви, дошли из Мокре Горе. Прозвани су Чутуровићи-Чутовићи, јер су им преци правили чутуре. Огранци Чутовића су Јочовићи у Локви, Катрићима и Ридовима – названи тако по прадеду и Милошевићи-Радоњићи, који славе Стевањдан. Они су у Катрићима и Варошици. Предак Радоња је био хајдук.
-Тошићи, славе Ђурђевдан. Они су у Ридовима а преци су им дошли из непознатог места пре Првог устанка.
-Радојевићи и Папићи су један род, славе Јовањдан. Још пре Устанка 1804. године дошал су браћа Папо и Живан са сестром Раилијом, Дошли се са Јелове Горе а тамо су стигли из Херцеговине. Од њих је:
-Живановић (Ранко) дошао је као унук на имање Поповића, па сада слави Алимпијевдан.
-Раилићи, славе Јовањдан. Не зна се одакле је био предак, муж Рајилин.
-Милосављевићи, славе Аранђеловдан. Они су у Горњем Крају, звани Прежаловићи по надимку, пореклом су из Санџака. Има их у Београду и Трбушници.
-Ђоговићи, славе Јовањдан. Они су у Ридовима и вероватно су из Црне Горе а у Прањане је дошао прадед Ранко Ђоговића из Папратишта.
-Миловановићи или Лелеци, славе Ђурђевдан. Они су у Ридовима, досељени су из „Ужичке“ а можда су даљим пореклом из Црне Горе. Дошли су пре 1804. године.
Наставиће се….
5. децембар 2014. у 20:29
Милодан
Прањани, наставак……
-Ерићи, славе Стевањдан. Они су у Катрићима и Локви а пореклом су из „Ерске“.
-Толићи, Мирковићи или Чизери (нечитко), Милинковићи, Вукашновићи, Ивановићи и Ђуровићи су у Горњем Крају и сви су један род по старини, славе Стевањдан. Доселили су се од Сјенице, из неког места измеђи Чајетине, Сјенице и Нове Вароши. Толићи чувају земљани лонац, који су донели одатле. Један од Толића отишао је у Милићевце код Чачака а један је отишао из Прањана у околину Осијека у Славонији. Заједничког порекла са Вукашиновићима били су Угреновићи (славили су Никољдан) али су изумрли по мушкој линији.
Арнаутлук или Аранаути се зове у Прањанима Дуго Брдо, због тога што су се одједанпут населило неколико породица од Сјенице, вероватно 1809. године и у Милића Миленковића доскора се одржавала раса говеда доведена одатле, а до око 1900. године и раса оваца.
То су родови: Вујичићи, Миленковићи, Милојевићи, Тодићи и Гарићи.
-Вујичићи, славе Јовањдан. Предак Вујица је дошао из Врањеша у Ерској – ужички округ, наводно када су Маџари истерани. Звали су се Митровићи. Од тог рода су и:
-Гвозденовићи у Варошици.
-Тодићи, славе Никљодан, пореклом су од Сјенице.
-Гарићи, славе Никољдан. Они су такође од Сјенице, раније су се звали Александрићи.
-Обреновићи, славе Никољдан. Они су на Дугом Брду. Пореклом су од Сјенице а можда и заједничког порекла са Јарићима.
-Милојевићи и Миленковићи су једна род, славе Никољдан. Они воде порекло од браће Милоја и Миленка, који су дошли од Сјенице. Дошли су пре Вујичића. Некада су се звали Алексићи.
-Радојковићи, славе Никољдан. И они су од Сјенице.
-Мартиновићи у Катрићима су пореклом из Санџака. Од тога рода је данас само Марушић Превислав, чији јеотац отишао у Марушиће а у кући Мартиновића је данас и један Тривуновић (Милосав други).
-Милутиновићи, славе Ђурђевдан. Они су међу Браловићима; предак им Милутин дошао однекле као сиромашан дечак. Био је предан радник, па му Брало да земље и своју сестру или ћерку, која је већ била старија девојка.
-Васиљевићи, славе Ђурђевдан. Предак је био пореклом „из Ужичке, однекале из Црне Горе“. Има их у Миоковцима.
-Васиљевићи-Клинцовићи, славе Савиндан. Њихов предак Симо, који је био поткивач, населио се из Папратишта код Пожеге, на тај начин што га је овде задржао Васиљ, који му је у родном крају био комшија, давши му земље.
-Видаковићи, Андрићи и Марковићи су један род, славе Никољдан. Они су у Горњем Крају и воде порекло од браће Видака, Марка и Андрије, синова Павлових. Пореклом су из Мокре Горе.
-Томанић је стар 74 године. Зна само да му је у Прањане дошао прадед са женом Мирјаном.
-Симовићи, славили раније Јеремијевдан, овде Никољдан. Поменути Павле имао је сина Томића, који се оженио удовицом из села Грбице у Гружи, те је она довела сина Сима, од кога су настали Симовићи.
-Аврамовићи и Старчевићи су у Горњем Крају, некада сви Старчевићи, славе јесење Враче, преслављају летње Враче. Пореклом су из села Думановца код Сјенице.
-Тадићи, славе Никољдан. Они су у Локви а пореклом су из Бајине Баште, одакле су дошли пре 100 година. Има их у Београду и Горионици.
-Ковачевићи, славе Ђурђевдан. Они су пореклом из Истока, одакле су дошли дедови Гијо и Вукосав, браћа или рођаци, па је Вукосав отишао у Миоковце.
-Главинићи (нечитко), славе Аранђеловдан су у Горњем Крају и Ридовима; по деду Маринку, који је из Горњег Краја прешао, пре више од 80 година у поље испод Ридова, његови потомци се сада зову:
-Маринковци. Пореклом су вероватно из Црне Горе, доселили се у време Обреновића.
-Младеновићи, славе Аранђеловдан. Они су у Локви. Прадед се доселио из Мокре Горе.
-Николићи, славе Никољдан. Они су у Локви, старином су Блашковићи из Херцеговине. Зову их и Перковићи. Доселио се дед, односно прадед. У књигама умрлих помињу се 1839. године.
-Маћићи, славе Јовањдан. Пре 100 година дошао им прадед, или чукундед Никит из неког села код Вишеграда, у правој Босни.
-Поповићи, славе Алимпијевдан. Они су у Горњем Крају. Предак поп Стеван се доселио из непознатог места, вероватно из Црне Горе..
-Станојевићи други или Гудурићи, славе Ђурђевдан. Они су у Локви а пореклом из околине Нове Вароши.
-Благојевићи, славе Лазаревдан су у Горњем Крају и Варошици, пореклом су са Јавора.
-Петровићи су у Катрићима, славе Аранђеловдан. Прадед Ранко Пејовац дошао је из Црне Горе, из неког места поред велике реке.
-Стевановићи су у Локви, славе Ђурђевдан. Старином су из Кремана.
-Јевтовићи су у Локви и Горњем Крају, славе Ђурђевдан. Дед им дошао из Мршеља у првој половини 19. века. Нису у роду са осталим Јевтовићима у селу.
-Марковићи су у варошици, славе Велику Госпојину. Доселио се 1877. године ковач Филип Марковић, из Планинице.
-Јањићи, једни славе Ђурђевдан, други Савиндан. Они су у Ридовима, отац им дошао пре 70 година из Гојне Горе, где их још има и славе Ђурђевдан а он се призетио и преузео славу, Савиндан.
-Јеремићи други, славе Лучиндан а по пореклу су Савићи-Зимићи, који славе Никољдан из Рожаца, одакле им је дошао дед код ујака Јеремића „под своје“.
-Вуковићи су у Горњем Крају; отац им дошао „на мираз“ из Дружетића. Пошто су се синови поделили, једни славе Враче (слава Старчевића), други Аранђеловдан (слава Вуковића), а друго прекађују-обележавају.
-Андрићи трећи су на Дугом Брду, славе Аранђеловдан. Дед им је био од Албијанића из Тометина Поља и призетио се у Андриће.
-Средојевићи-Средовићи су и Катрићима, славе Јовањдан а пореклом су из Мокре Горе. Дед им је био сиротан па је био у ујчевини у Миоковцима.
-Стојанићи. Била у селу баба Стојана, која је имала две кћери и велико имање и довела два зета у кућу. Потомци обојице, када су се поделили, назвало се Стојанићима. Оба су била из Добриње. Наследилли су славу Аранђеловдан по имању. Од једног дошљака (Илије) води порекло 8 домаћинстава, која преслављају Ђурђевдан а од другг (Николе) 2 домаћинства.
-Продановићи, славе Аранђеловдан* и Ђурђевдан. Око 1890. године Милош Продановић из Богданице дошао је у Прањане – у Варошицу. Они су пореклом из села Комарнице у Дробњацима, одакле су кренули око 1720. Године. Отац тог Продана био је добровољац у Русији 1711. године и имао је одликовање од цара Петра, које је чувано до 1916. године кда су га однели Аустријанци. Продановићи су отишли из Дробњака за раније исељеним Кнежевићима у Јежевицу. И дедови и преци су се бавили трговином. Тако је Дмитар, на путу на који је кренуо ради трговине, умро у Шопрању 1793. године, па је одатле пренет и сахрањен у Богданици, уз помоћ и старање рођака, аустријског генерала Продановића.
*Аранђеловдан славе по завету неке бабе да им се одрже деца.
Наставиће се….
6. децембар 2014. у 20:42
Милодан
Прањани, наставак, део 4
-Ковачевићи, славе Стевањдан по имању, преслава Никољдан по роду. Отац дошао у Катриће 1901. године из Ртара у Драгачеву свом ујаку, који му је био стараоц.
-Ковачевићи други, славе Никољдан. Они су у Ридовима. Предак се призетио из Брезне пре 50 година у Мартиће, који су изумрли.
-Миловановићи други, славе Никољдан. Они су у Варошици. Отац био столар а његов отац дошао је из Тометина Поља пре више од 50 година.
-Старчевићи други, славе Св. Враче. Отац им је био од Радовановића у Гојној Гори. Узео га „на трећи део“ у кућу Василије Старчевић пре 50 година.
-Бошњаковићи, славе Стевањдан. Отац дошао у Варошицу 1908. године из Старог Влаха као пекар и кафеџија.
-Гавриловићи, славе Ђурђевдан по миразу. Дошао је у Јочовиће из Вранића 1918. године а отац му је био из Ужица.
-Андрићи, славе Ивањдан по имању су у Катрићима, родом из Локве, ванбрачни син, који је дошао уз мајку када се удала.
-Ружићи, славе Ђурђиц по имању. Отац, ванбрачно дете, био родом из Теочина и призетио се овде 1905. године.
-Боловићи, славе Ђурђиц по имању су у Локви, отац родом су из Лорета, призетио се пре 45 година.
-Петровићи, славе Ђурђевдан. Они су у Варошици, отац дошао као пасторак уз маћеху из Калањеваца код Ваљева пре 40 година.
-Никићи су међу Тривуновићима, довела га мајка када се преудала из Дужетића у Тривуновиће.
-Дуњићи, славе Лучиндан. Они су у Локви, отац дошао из Миоковаца тетки пред рат 1914. године.
-Гогићи. Отац дошао у Варошицу из Пожеге 1918. године. Не каже се коју славу славе.
-Јевтовићи, славе Никољдан по мајчином роду. Они су у Ридовима, отац му, родом као ванбрачно дете из Локве, дошао на женино имање пре 30 година.
-Веселиновићи, славе Ђурђевдан по имању, преслава Алимпијевдан по роду, дошао на мираз из Коштунића, пре 30 година.
-Василић Ст., слави Јовањдан. Он је у Катрићима, привенчао се из Црне Горе после Првог светског рата.
-Трифуновићи је у Локви, дошао „на мираз“ из Гојне Горе 1925 године, не каже се ништа за славу.
-Маринковићи, славе Стевањдан, абаџија у Варошици, дошао из Црнуће око 1930. године.
-Стоковићи, славе Св. Враче по имању. Дошао у Горњи Крај из Бершића пре 20 година свом тетку, који га је усвојио.
-Вуковићи, славе Ђурђевдан по имању и Лучиндан. Дошао из Срезојевца пред Други светски рат, привенчао се.
-Каљевићи су у Горњем Крају и на Дугом Брду. Обојица (две породице) су дошла из Дружетића „на мираз“ пре 55 година. Један слави Враче а други Никољдан.
-Милошевићи. Отац кафеџија, дошао је из Брезне 1943. године да се склони од гоњења.
Непознато и неиспитано:
-Мијајловићи, славе Никољдан. Они су у Катрићима. Непознатог порекла. Међу њима нема уопште одрасллих.
-Андрићи су у Локви. Н зна се ништа о њима.
У матичним књигама умрлих, које се у Прањанима воде од 1837. године помињу се, између 1837-1870. године, многи родови којих више нема у селу, а то су. Дмитровићи, Костићи, Павловићи, Пантовићи, Марковићи, Остојићи, Јовановићи, Томићевићи, Милетићи, Петронијевићи, Дамњановићи, Теодоровићи, Крсмановићи, Арсенијевићи, Илићи, Милићевићи, Маријановићи, Виторовићи, Максимовићи, Милентијевићи, Лазаревићи, Вучићевићи, Зарићи, Стојковићи, Кузмановићи, Костадиновићи, Видојевићи, Алемпијевићи, Слепчевићи, Перишићи, Банковићи, Божовићи, Драгићевићи, Богосављевићи, Јозовићи, Берисављевићи, Спасојевићи и Јелисијевци.
Можда неки од поменутих постоје и данас, али под другим презименима. Забележено је да је 21. новембра 1865. године умро Сава Пантовић од 32 године, дунђерин из Љутице (Пожега), 23 јула
умро је Иван, дете од једне године Видоја из Босне а 6. марта 1890. године Димитрије Вељковић, зидар из Прањана (48 година) родом из Нове Вароши.
Цигани-Роми, ковачи и свирачи.
-Јанковићи су досељени из Мораваца код Љига, око 1876. Године.
-Петровићи су дошли око 1912. Године.
Међу њима нема одраслих мушкараца, побили су их Немци.
К Р А Ј !
7. децембар 2014. у 19:47
Милодан
Порекло становништва села Леушићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“.
Положај села.
-Село се налази по косама и странама испод брда Бијеле Плоче и Кремана. Кроз јужни део сеоског атара протиче Коњска Ријека, која долази из Брезне а кроз западни Шибан и Чемерница.
Воде.
-Извори у селу: Јевтовића Чесма, Собина, Каменац, Змијанац, Живкова Чесма, Ђуков Извор, Продановића Чесма. Селом протичу и мањи потоци: Маца, Живковића Поток и Змијанац.
Земае и шуме.
-Парцеле са њивама, ливадама и забранима су: Стевановац, Маца, Гробљанско Брдо, Слон, Слана Бара, Стублина, Шљивице, Ћуковина, Бизовина, Орнице, Повито Брдо, Шуме, Амбарине, Пикљовина, Лаз, Пријелог, Равни Гај, Свињци, Кремен, Перишића До. На Повитом Брду је сеоска „планина“.
Тип села.
-Село је веома раштркано а има 106 домаћинстава. Главни засеоци су: Собина, Бијела Плоча, Лучића Брдо, Орнички Крај, Кремен и Чемерница. Кућа има и по „планини“. Школа је на Повитом Брду, у пољу под селом је сељачка радна задруга (од 1947. г), која је подигла мали хидроцентралу на Чемерници. Ново гробље је у средини села. Сеоска „обетина“ је Први дан Тројица а у прву недељу по Петровдану држи се одавно вашар у Чемерничком Пољу код Жижовића Грма. Било је пет „записа“.
Старине у селу.
-Страна десно, поред потока Шибана, припада атару села Коштунића, зове се Маџаревац. Ту је било „маџарско“ гробље али су сви надгробни споменици разнети. Ј. Мишковић је видео на том гробљу многе велике кречњачке плоче и само један стуб на коме је био урезан знак крста.
На Гробљанском Брду, при крају села, било је старо сеоско гробље, које је напуштено због воде и сада је зарасло у густо трње.
На месту Хамбарима, прича се, били су турски амбари, када су Турци узимали десетак. По селу има гробова српских и аустроугарских ратника из Првог светског рата.
Постанак села и порекло становништва.
-По предању, први се у село населио неки Лејо, али је његов род изумро. Изумрли су и Бизовићи, Ђокановићи, Вранићи, Самарџићи, Савићи, Катишићи и Лучићи, који су дошли у село пре Жижовића.
-Жижовићи, славе Ђурђиц. Доселили су се из Црне Горе пре 200 година. Поуздано су од Жижовића Милановићи, којих има и у Коштунићима а вероватно су заједничког порекла са њима и други родови, који славе Ђурђиц и знају да су им преци досељени, као што су:
-Јовановићи, раније Сарамандићи или Васиљевићи;
-Марјановићи са надимком Ћивше и;
-Милосављевићи или Миличићи.
-Ђуровићи, славе Лучиндан. Спадају у најстарије родове у селу.
Раније презиме Милићи.
-Перишићи, славе Ђурђевдан. Преци су им дошли пре Недељковића из Херцеговине или Црне Горе.
-Недељковићи, славе Аранђеловдан. Зову их „Арнаути“, заједничког су порекла са Вуксановићима у Горњим Бранетићима. Предак Недељко се населио из Колашина на Кремену, пошто му се допала вода на извору Каменац.
-Продановићи, славе Ђурђиц. Предак, дед или прадед, дошао почетком 19. века „на мираз“ из Богданице призетивши се у Питаловиће.
-Јевтовићи први, славе Ћириловдан (Св. Ћирило и Методије). Они су на Кремену, такозвани Горњи Јевтовићи, пореклом су од Сјенице. Има их у Вршцу.
-Јевтовићи други, славе Стевањдан. „Доњи“ Јевтовићи су у некој вези са Папићима у Прањанима. Могуће је да су из Кремана, јер неки кажу да су из истог места као и Лукићи.
-Лукићи, славе Јовањдан. Раније се презивали Самарџићи, дошли су из Кремана код Ужица, где су били суседи са Јевтовићима.
-Поповићи, славе Никољдан. Знају да им је дед био син ћерке неког попа, званог поп Грожђара. Попов зет био је Петар Пољадија, који је рано умро. Као посмрче родио му се син Јеремија, који се презивао Поповић.
-Ерићи, славе Никољдан. Прадед Петар дошао можда из Косјерића.
-Биорци, славе Аранђелован су од Биораца у Теочину, после деоба долазили на своја имања од пре 100 година.
-Николићи, славе Никољдан. Отац је дошао из Коштунића, од Гебовића, као посинак – око 1870. године.
-Цветковићи, славе Јовањдан. Отац дошао из околине Власотинца око 1893. године као сиромах, село му дало 80 ари земље. Радио је као слуга, после посињен.
-„Перишићи“ други, славе Ђурђевдан. Гвозден Максић дошао из Озрема пре 55 година, у Перишиће, „под своје“.
-Раичевићи први, славе Ђурђиц. Отац им дошао ко 1902. године из Дружетића.
-Раичевићи други, славе Лучиндан. Отац доведен као пасторак код Милисава Раичевића из непознатог места.
-Брковићи, славе Аранђеловдан. Отац дошао из Теочина, око 1905. године, као призетак.
-Пауновићи, славе Лучиндан. Отац дошао из Теочина на имање изумрллих Катинића-Бизовића.
-Ушендићи, славе Св. Ћирила и Методија по имању и Ђурђиц по роду. Предак дошао као слуга 1919. године из Љубиша код Ужица, па се „привенчао“ за једну удовицу.
-Гвозденовићи, славе Лучиндан. Отац се призетио дошаши из Прањана (Варошица) 1930. године. Развели се и он сада поново живи у Прањанима где слави Јовањдан. Иза себе оставио сина у Леушићима.
-Ђурђевићи Р. Досељен из Срезојевца око 1925. године. Не каже се ништа за славу.
-Обрадовић Д., слави Никољдан. Дошао из Коштунића „на мираз“ у Ериће, 1947. године.
-Милосављевићи и Андрићи, славе Ђурђиц. Без мушких чланова. Од истог су рода од кога су и Андрићи у Срезојевцима.