Баточина и околна села

11. јун 2012.

коментара: 2

Општина Баточина:

Бадњевац, Баточина (настала спајањем насеља Баточина Село, Баточина Варошица и Турчин 1979. године), Брзан, Градац, Доброводица, Жировница, Кијево, Милатовац (обухвата насеље Осоје које је било самостално до 1955. године), Никшић, Прњавор и Црни Као.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Шарко

    Порекло презимена, село Брзан (Баточина)

    Порекло становништва села Брзан, општина Баточина. Према књизи Т. Радивојевића, издање 1903.године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Положај села.

    Село је на обема странама Брзанске Косе, крајњег североисточног огранка крагујевачког Црног Врха. Та је коса састављена од неколико брда на којима су имања сеоска и међу којима су најглавнија: Тутњава, Калиготић, Просек, Џодићка Чука и Тишино Брдо. Она се свршава, у хатару брзанском, Црвеним Брегом који је упро у моравску раван.

    Земње и Шуме.

    Брзански је хатар велики 2492 хектара. Од тога долази на зиратно земљиште 2392 ха., а на шуме с утринама 100 ха. Зиратна је земља у другом (2040 ха.), трећем (283 ха.), четвртом (7 ха.) и петом (62 ха.) зиратном реду; а шума је сва у трећем шумском реду. 9 хектара шуме и утрине општинска су заједница.

    Тип села.

    Брзански крајеви и махале састављени су од кућних група већих родова. Ове кућне групе отстоје међусобно 300 до 500 метара.

    Име селу.

    Стари људи причају, да је име селу дао најстарији род брзански (Љутићи), који је досељен из села Брзанаца од Косовске Митровице. Донесен назив унолико је измењен, тј, од Брзанци постао је Брзан.

    Оснивање села.

    Брзан спада, по времену оснивањам у најстарија насеља, јер је основан крајем 17 или почетком 18. века.

    Порекло становништва.

    Љутићи (Милошевићи, Лукићи, Стевановићи 2 к., и Павловићи 1 к., укупно 8 к., св. Јован), досељени 1690 године из Брзанца у Старој Србији – (Кос. Митровица).

    Андрејићи (Кузмановићи (Кузмицћи) 6 к., Јовановичи 2 к., Миливојевићи 2 к., Милановићи 1 к., (укупно 11 к., св. Никола), досељени 1690 године из Лучибаре (Косово).

    Кошани славе Св. Петку. (Миливојевићи – Јаковљевићи 5 к., Павловићи 3 к., Глишићи 2 к., Милановићи 2 к., Миловановићи 6 к., укупно 18 к.,), (Ђурђевићи – Милићевићи 4 к., Јаковљевићи 1 к., и Максимовићи 1 к., укупно 6 к.,) укупно 24 к.,), досељени 1690 године из Кошарна (Косово).

    Маринковићи (Маринковићи 9 к., Павловићи 9 к., Миконићи 6 к., Тодоровићи 6 к., Гмитровићи 4 к., Илићи 3 к., Љубисављевићи 3 к., и Костићи 2 к., (укупно 42 к., слава Св. Ђорђе). И у Кијеву 3 к., од овог рода. Досељени 1690 године са Косово.

    Горданићи (Анђелковићи 7 к., Јевтићи 3 к., Вучковићи 1 к., и Крстићи 1 к., (укупно 12 к., Св. Ђорђе), досељени 1737 године из Великог Дреновца (Морава).

    Драгићевићи (Николићи 3 к., Симићи 2 к., Драгићевићи 1 к., Ђорђевићи 1 к., и Станојевићи 1 к., (укупно 8 к., Св. Јован), досељени 1737 године из Босне.

    Курјучевићи (Ђорђевићи 7 к., Јовановићи 6 к., Петровићи (Спасојевићи 4 к., Нешићи 3 к., и Павловићи 3 к., (укупно 23 к., Св. Јован), досељени 1737 године из Грабовца (Ресава). (мој додатак – Овај род има највероватније заједничко порекло са Куручевићима из Луковице (Ресава). У Луковици су забелезени Куручевићи (40 к., Св. Јован), дошли са Косова у Старо Село, па на данашње место.

    Перезановићи (Перезани 5 к., Пантићи 3 к., Ристићи 2 к., Милановићи 2 к., (укупно 12 к., Митровдан), и 1 к., од овог рода у М. Крчмару. Досељени 1737 године од Новог Пазара.

    Баралићи (7 к., Св. Никола), досељени између 1788 – 1803 из Оцаљеника (Стари Влах).

    Блажићи (Благојевићи 6 к., Рајићи-Миленковићи 1 к., (укупно 7 к., Св. Јован), досељени између 1788 – 1803 године са Косова.

    Вучовићи (2 к., Св. Арханђел), досељени између 1788 – 1803 године из Ђуниса код Крушевца.

    Гавазовићи (Минићи 2 к., и Петровићи 1 к., (укупно 3 к., Св. Илија), досељени између 1788 – 1803 године из Пећи (Метохија).

    Гроздановићи (Маринковићи 7 к., Св. Никола), досељени између 1788 – 1803 године из Гложана (Ресава).

    Динићи (Миладиновићи 4 к., Св. Илија), досељени из Великог Шиљеговца (Рибарска Река).

    Ђерговићи (Накићи 5 к., Петковићи 1 к., и Пешићи 1 к., (укупно 7 к., Св. Арханђел), досељени из Ђуниса (Крушевац).

    Јатаганлићи (Мијаиловићи 1 к., Новаковићи 1 к., Рајићи 1 к., (укупно 3 к., Св. Ђорђе), досељени из Великог Шиљеговца (Рибарска Река).

    Карапетровићи (1 к., Св. Никола), из Великог Шиљеговца.

    Ковачевићи (2 к., Св. Никола), досељени између 1788 – 1803 године из Бошњане (Темнић).

    Коларовићи (Милосављевићи 3 к., Св. Никола), досељени из Ђуниса.

    Корењаци (4 к., Св. Ђорђе), досељени из Великог Шиљеговца.

    Лепојевићи (6 к., Св. Арханђел), досељени из Ђуниса.

    Миленковићи (3 к., Св. Ђорђе Алимпије), досељени из Рутејевца (Морава).

    Милојичићи (9 к., Св. Јован), досељени из Грабовца (Ресава).

    Мићановићи (Магистратовићи – Мићићи 1 к., Св. Никола), досељени из Ђуниса.

    Мићићи (Миленковићи 2 к., Св. Никола), досељени из Великог Шиљеговца.

    Младеновићи (4 к., Св. Никола), досељени из Ђуниса.

    Недељковићи (2 к., Св. Срђевдан), досељени из Ђуниса. Од овог рода има 1 к., у Кијеву.

    Пајићи (Катулићи 8 к., Св. Јован), досељени из Ђуниса.

    Панићи (Панићи 5 к., Гајићи 5 к., Каравилковићи 2 к., Нешићи 2 к., укупно 14 к., Св. Јован), досељени из Грабовца (Ресава).

    Петронијевићи (3 к., Св. Петка), досељени из Великог Шиљеговца.

    Ранђеловићи (5 к., Св. Јован), досељени између 1788 – 1803 године из Књажевца (источна Србија).

    Ризнићи (2 к., Св. Лука), досељени из Радошина (Ресава).

    Станковићи (2 к., Св. Арханђел), досељени из Ђуниса.

    Стевановићи (1 к., Митровдан), досељени измђи 1788 – 1803 године из Босне.

    Стојановићи (Опште је презиме Голићи, а посебна су Јовановићи 3 к., Ничићи 3 ., Милосављевићи 2 к., Ђорђевићи 1 к., и Николићи 1 к., . Све се куће зову и Столићи. (укупно 10 к., Св. Ђорђе), досељени из Великог Шиљеговца.

    Тракићи (7 к., Св. Арханђел), досељени између 1788 – 1803 године од данашње Бугарско-Грчке границе област Тракија.

    Ужаревићи (Живковићи 5 к., и Станковићи 2 к., укупно 7 к., Св. Арханђел), досељени из Ђуниса.

    Хајдуковићи (Милошевићи 6 к., и Милановићи 2 к., укупно 8 к., Св. Арханђел), досељени из Ђуниса.

    Цвејовићи (Петровићи 7 к., Јовановићи 3 к., Новаковићи 1 к., и Сремчевићи 1 к., укупно 12 к., Св. Лука), досељени између 1788 – 1803 године из Црне Горе.

    Чвргићи (Станковићи 5 к., Св. Никола), досељени из Ђуниса.

    Чкрекићи (Вићентијевићи 3 к., и Миладиновићи 3 к., укупно 6 к., Св. Мрата), досељени из Великог Шиљеговца.

    Алексићи (1 к., Св. Тома), досељени између 1804 – 1814 године из Сјенице.

    Аркачевићи (2 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814 године из Ракинца (Морава).

    Арсенијевићи (1 к., Св. Никола), досељени из Седлара (Ресава).

    Бировљевићи (Ивановићи 2 к., Св. Никола), досељени из Ракинца (Морава).

    Благојевићи (1 к., Св. Јован), досељени из Рутејевца.

    Величковићи (6 к., Св. Арханђел), досељени из Дубље (морава ресавска).

    Вељићи (Вељићи 6 к., Вуксановићи 1 к., укупно 7 к., Св. Никола), досељени из Кукљина (Крушевац).

    Војиновићи (2 к., Св. Петка), досељени између 1804 – 1814 године из Гладне (Морава).

    Гмитровићи (1 к., Св. Арханђел), досељени из Гладне (Морава).

    Гроздићи (Милановићи 2 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814 године из Трнске Клисуре (српско-бугарске границе).

    Димитријевићи (1 к., Митровдан), досељени из Старог Влаха (село Горња Моравица).

    Дрљићи (Павловићи 3 к., Обрадовићи 2 к., укупно 5 к., Св. Петка), досељени из Дубља (Ресава).

    Живићи (Ивановићи 3 к., Јовановићи 1 к., укупно 4 к., Св. Никола), досељени из Зајечара.

    Живковићи (3 к., Св. Никола), досељени из Жупањевца (Лугомир).

    Зебићи (Милутиновићи 4 к., Симићи 3 к., Бранковићи 2 к., укупно 9 к., Митровдан), досељени из Радевца (Морава).

    Качаревићи (Голубовићи 8 к., Св. Никола), досељени изммеђу 1804 – 1814 године из Заграђа (Тимок).

    Лазаревићи (Пиштовићи 3 к., Св. Арханђел), досељени између 1804 – 1814 године из Битоља (Македонија).

    Маричићи (Милошевићи 1 к., Св. Арханђел), досељени из Рутејевца.

    Марковићи (2 к., Св. Врачи), досељени између 1804 – 1814 године са Косова.

    Милојковићи (Славковићи 2 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814 године из Трна (Бугарска).

    Мишићи (Јанкуловићи 3 к., Митровдан), досељени из Дреновца (Морава).

    Нешићи (Механџићи 4 к., Св. Никола), досељени из Дубнице (Морава).

    Николићи (Миленковићи 2 к., и Јовановићи 1 к., укупно 3 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814 године из Дражевца (Морава).

    Попадићи (Попадићи 12 к., и Николићи 1 к., укупно 13 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1914 године из села Влакче (област Јасеница).

    Радојковићи (Рашићи. Раџићи 2 к., Св. Ђорђе), досељени из Петровца (Морава).

    Радосављевићи (Радосављевићи 2 к., и Стевановићи 2 к., укупно 4 к., Св. Арханђел), досељени из Јовановца засеока села Брчина – Јовановачка Река.

    Рибарчевићи (Милетићи 1к., Радосављевићи 1 к., укупно 2 к., Св. Никола, досељени из Рибари (Морава).

    Рилићи (Ристићи 4 к., Св. Игњатије), досељени између 1804 – 1814 године из Босне.

    Стевановићи (1 к., Митровдан), досељени из Старог Влаха.

    Стевановићи (1 к., Св. Ђорђе), досељени из Старог Влаха.

    Тошићи (Тошићи 7 к., Николићи 4 к., Пешићи 3 к., Симићи 3 к., и Петровићи 1 к., укупно 18 к., Св. Петка), досељени између 1804 – 1814 године из Раковице (Бугарска).

    Чварковићи (Крстићи 2 к., Стевановићи 2 к., и Николићи 1 к., укупно 5 к., Св. Игњатије), досељени из Честина (Гружа).

    Чељадинкићи (Павловићи 3 к., и Милановићи 1 к., укупно 4 к., Св. Никола), досељени из Бујмира (Морава).

    Џодићи (Стевановићи 3 к., и Радосављевићи 1 к., укупно 4 к., Св. Никола), досељени из Багрдана код Јагодине (Белица).

    Радивојевићи (Борковићи, 2 к., Богићевићи 1к., и Јанићијевићи 1к., укупно 4 к., Св. Врачи), досељени 1815 године из Катуна (Темнић).

    Шмикићи (3 к., Св. Никола), досељени 1816 године из Сјенице.

    Цветковићи (2 к., Св. илија), досељени 1817 године из Домуса Потока (Осаница).

    Чекерлићи (Васиљевићи (Јевтићи) 2 к., Вујичићи 2 к., и Павловићи 2 к., укупно 6 к., Св. Стеван), досељени 1818 године из Рабровца (Јасеница).

    Ерчићи (димитријевићи 2 к., Митровдан), досељени 1819 године из Краварице (Драгачево).

    Вучићи (2 к., Св. Никола), досељени 1820 године из Загрђа (Тимок).

    Поповићи (Поповићи 2 к., и Миленовићи 1 к., укупно 3 к., Св. Никола), досељени 1820 године из Новог Пазара.

    Гмитровићи (3 к., Св. Никола), досељени 1821 године из села Белице код Јагодине.

    Милановићи (6 к., Св. Никола), пресељени из Бадњевца 1821 године.

    Ерчићи (Антонијевићи 4 к., и Радојевићи 1 к., укупно 5 к., Св. Никола), досељени 1822 године из Шљиковца.

    Пешићи (2 к., Св. Петка), досељени 1824 године из Беле Паланке.

    Стројковци (Арнаутовићи 2 к., Св. Арханђел), досељени 1825 годинеиз Стројковца (Ветерница).

    Лепојевићи (2 к., Св. Никола), досељени 1826 године из Црквенца (Морава).

    Ранђеловићи (1 к., Св. Никола), досељени 1847 године из Крајине (источна Србија).

    Симићи (1 к., Св. Никола), пресељени Горње Баточине 1853 године.

    Најдановићи (1 к., Св. Никола), досељени 1859 године из Књажевца (ист. Србија).

    Радовићи (1 к., Св. Ђорђе), досељени 1863 године из Драгобраћа код Крагујевца.

    Ивановићи (1 к., Св. Симеун Богопримац), досељени 1863 године из Домуса Потока (Осаница).

    Трифуновићи (1 к., Св. Мрата), досељени 1870 године из Марковца код В. Плане.

    Димитријевићи (1 к., Св. Јован), пресељени 1879 године из Ботуња.

    Радовановићи (2 к., Митровдан), досељени 1891 године из Марковца код В. Плане.

    Вељковићи (1 к., Св. Никола), досељени 1895 године из Градаца (Баточина).

    Цигани:

    Гојковићи (3 к., Св. Петка), досељени 1823 године, али се незна одакле.

    Митићи (1 к., Св. Петка), досељени 1860, не зна се одакле.

    Ташићи (1 к., Св. Петка9, досељени 1883 године, не зна се одакле.

    Цинцари:

    Тодоровићи (1 к., славу не славе), досељени 1880 године из Маловишта у Македонији.

    ИЗВОР: Т. Радивојевић, “Лепеница”. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

  2. Порекло становништва села Жировница, општина Баточина. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Положај села.

    -Жировница је на десној страни Лепенице, јужно од варошице Баточина. Већи део села је на странама коса, а мањи је у равнини крај Лепенице. Оно чини разређено-збијени тип насеља.
    До Лепенице је земљиште Баре. некада су ту биле баре, а сада су од њих остали “забарци”. Даље, у правцу ка селу Никшићу, је Рељевац, њиве и ливаде, затим је Рогац, али је врло мало у атару овога села. Дубока Јаруга је према Прњавору, са њивама, виноградима и јаругама; даље је Јазвина (названа по јазбинама), па Липак (ту су некада биле липе, али врло давно тако да их се старији људи не сећају) и до њега је Парлог, где поново подижу винограде. Стражевица је доброводичка али ту имају имања и Жировчани.
    Жировница се дели на ове махале: Липак, Дмитровића Мала, Чолићска Мала и Циганиш (Цигански Поток). Жировница слави као стару славу Св. Јована, 8 маја по старом календару, а као нове свеце Св. Ану и Младенце.

    Историја села и старине у селу.

    -Црквини Поток је више Црквине, Грапчина делимично припада Жировчанима, остало је у градачком атару.; Селиште је код Црквине и Црквеног Потока, где је заиста било село, јер су се ту налазили црепови, па је нађен и један велики стари “бакрач” (котао) и кандила.
    Имали су спахију и најпре им је атар допирао до на Бели Камен, Шупљају, Младенову Воду, Грабовик, Грбаву, Ћуприју, па опет до Белог Камена. Али је спахија Суља продавао њихово земљиште суседним спахијама па им је због тога сеоски атар остао врло мали. Ово је само доказ велике старине овог села, поред врло старе Црквине.
    Село је некада било на месту Селишту, близу цркве, на једном ниском заравањку. Црква се, причајју, звала Јелија. Ту је нађен и један наковањ. Више цркве је нађена “водица”, бунар, са великим камењем и кладама. На дан Младе недеље и петке долази свет и практикује обичај лечења угрејаним вином. Нађен је са леве стране поред црквеног зида камен са урезаним крстићем, свакако је био више покојникове главе.
    Зид црквени је од беличастог камена, узет са Кречанског Брда. Дужина зида је 7,20 метара, од најдаље тачке олтара до прага, а ширина је 4,06 м док је дебљина зида била 0,67 метара. Унутра има тесаног камења од свете трпезе, комад од особитог мермерног крста, комади од престола, парченце од земљане кадионице грубог зрнастог материјала. У средини цркве је плоча са урезаном главом и крстом, комад од веће плоче. Врло је значајно, што се нашло на једној страни тога камена удубљење за сипање вина преко врелог камења или врелих цигала за мазање болесних делова тела, Дакле, обичај данашњи је био и у то врло давнашње време. Миливоје Богосављевић је открио ову цркву. Не знају славу ове старе цркве.
    За тесано камење тврде да је однето још пре стотину година за баточинску цркву. Сада је код цркве, осим старе, пронађена нова водица ископана и удешена као кладенац. Знају се стари путеви, који су странама коса долазили Селишту и Црквини.
    Чича Лака Петровић, старац од 90 година, памти када су зидине од цркве још биле слободне, незатрпане и доста високе и кад су за Баточину вукли камен са њених зидова. Памти и када је вода “озго” затрпала (поплавила) извор и Црквину; памти да је више ње било неколико гробова. О онда је народ долазио Младе недеље и петке на Црквину.
    На месту Црквини пронађен је зид од једног метра висине. Ове године (1908), копајући шанац пронашли су зид и рашчистили целу Црквину. У њој су нашли камени крст и камену крстионицу за децу. Око Црквине је било камење, несумњиво, од порушеног ггробља, које је врло старо, јер је и сама Црквина била потпуно уривена у земљу.
    У Селишту су налазили ћерамиду, ексере (мисли се да су куће изгореле а ексери остали), многобројне црепове, згуре од ковања итд. Селиште је на целој ниској страни ниже Црквине и даље у равници око пута. Пошто заузима сразмерно малу површину, ту је било омање насеље али доста збијено.
    Ивко Вулић има бакарни новац нађен у Жировници, стари и јако истрвен и оштећен. на једној страни је некакав женски лик а на другој крст са тачкама, изнутра и око крста су слова IC.X.NIK. По селу се налази аустријски новац. Виђена су два бакарна новчића; један је из 1800. године (крајцара) а други је из 1846. године, подебео и већи.

    Име селу.

    -По предању село се прво звало Глоговица. Касније, пошто је у селу је било много жира, је село добило нови назив, Жировница.

    Порекло становништва.

    У селу су ови родови:
    Први се се доселио Петко из Житорађе у Топлици. Његови мушки потомци су изумрли, а даншњи:
    -Ристићи су од његовог зета, Ваведење.
    -Ковачевићи: Претка Ивана Ковачевића, из Медвеђе у Левчу, задржао је Петко и населио га. Иван је побегао од Турака, зато што је узео за жену сестру од ујака, Јовањдан.
    -Чолићи, предак Илија био је мало “чола” (шашав), доселио се из Нереснице у Пеку, Аранђеловдан.
    -Богосављевићи и Јовановићи, када се доселио предак Јован у време Кочине Крајине тада је у Жировници било само четири куће; дошао код сестре која је била удата у ово село, из Страгара у Јасеници. По предању Турци су били заробили овог претка Јована и продали га у Грчку. од овог рода има две куће у Доброводици, Св. Јован пред Божићне покладе.
    -Цветковићи су “Рвати” из Котара у Северној Далмацији, Ђурђевдан.
    -Велићи су из Медвеђе, вероватно су род Ковачевићима, Јовањдан.
    -Врланци су из Златова у Млави; предак био у селу Врланама у Ресави, па се прозвао Врланцем, Ваведење.
    -Крстићи су од претка Петра из Великог Извора код Зајечара, Никољдан.
    -Чунгурци су из села Ловаца у Велици, Ђурђиц.
    -Ђокићи су из Великог Извора, Никољдан.
    -Ђурићи су из Котара, Мратиндан.
    -Дмитровићи, дед се доселио из Медвеђе, Петровдан.
    -Милојевићи, дед Лаза се доселио из Сите у неготинској Крајини, Никољдан.
    -Тодоровићи су из Златова у Млави, где и сада имају род, Јовањдан.
    -Весићи, дед Веса се доселио из Бачине код Јагодине (ја бих рекао код Варварина, оп. Милодан), Св Петка и Трнова Петка.
    -Стојнићи и Маринковићи су вероватно из Златова, Св. Петка и Трнова Петка.
    -Ђорићи, предак Ђора био један од првих војника; доселио се из Медвеђе, Мратиндан (по другом запису славе Вавадење).
    -Булићи, предак Вуле се доселио из Златова у Млави; има шест породица које су се одавде одселиле у Доброводицу а има их и у Златову, Јовањдан.
    -Бркићи; предак славио Аранђеловдан и имао само ћерке. једној ћерци довео зета из Горњих Комарица, који је славио Митровдан, па данас славе две славе.
    -Иванковићи, предак Иванко се доселио из Каленића у Левчу, Ђурђиц.
    -Ђокићи су се доселили из Тешице код Алексинца, Никољдан.
    -Филиповићи, предак Танаско се доселио из неког села код Врања, Аранђеловдан.