Бачка Паланка и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Бачка Паланка: Бачка Паланка, Визић, Гајдобра, Деспотово (до 1947. године Деспот Свети Иван, 1947-1948. године Васиљево, 1948-1952. године Ново Васиљево Општина Бачка Паланка: Бачка Паланка, Визић, Гајдобра, Деспотово (до 1947. године Деспот Свети Иван, 1947-1948. године Васиљево, 1948-1952. године Ново Васиљево Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Бачка Паланка и околна села

Бачка Паланка и околна села

Општина Бачка Паланка:

Бачка Паланка, Визић, Гајдобра, Деспотово (до 1947. године Деспот Свети Иван, 1947-1948. године Васиљево, 1948-1952. године Ново Васиљево), Карађорђево (до 1978. године део Младенова), Младеново (до 1948. године Букин), Нештин, Нова Гајдобра, Обровац, Параге, Пивнице, Силбаш, Товаришево и Челарево (до 1947. године Чиб).


Коментари (13)

  • vojislav ananić

    НЕШТИН

    – село ‘раскречено’ између Срема и Бачке –

    “Нештин је насеље у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу, иако се географски налази у Срему. Према попису из 2002. било је 900 становника…“

    Нештин је најсеверније подунавско село Срема.

    До ратова из 90-тих Нештин је био близу Бачкој Паланци, нарочито после изградње моста преко Дунава 1974. Но, сада Нештоинци пролазе од свог села до седишта општине и својих радних места преко два гранична прелаза у Хрватској и једног у Србији. До нормализације односа и успостављања саобраћаја преко моста било је још горе – једина копнена веза је била преко Новог Сада, или евентуално скелама.

    Поглед преко Дунава на Бачку Паланку. Лева страна слике је ‘иностранство’. Нештин почиње уз десну ивицу слике.

    ‘’Историја села се протеже далеко у прошлост, још од млађег каменог доба, ово подручје је било насељено.У пред-римско време насељавају га келтско племе Скордисци, затим и Римљани,који подижу утврђење на реци Дунав. То место и данас носи назив Кулуштра- од латинског Кастел или утврђење. Великом сеобом народа у 4. веку просторе Панонске низије насељавају словенска племена, а за њима долазе и Авари. Почетком 9. века заједно са Словенским племенима живе и Угари, под чијом државом ће се и налазити ово подручје…“

    “…Нештин се први пут се спомиње 1323. године. После Угара у 14. веку на кратко је ово подручје ушло у састав средњовековне српске државе за време сремског краља Драгутина Немањића. После овог периода поново се враћа у састав Угарске. Такође је био под влашћу илочких властелина. Најездом Османлија у 16. веку подручје Нештина се налази под њиховом влашћу. Тек повлачењем Турака, Срби се насељавају у Нештину. То је и време када се трговина и пољопривредна производња ужурбано развија.

    1792. године реформама аустријске царице Марије – Терзије и Нештин добија школу, која је у саставу православне цркве, која непрекидно ради све до данас. 1848. године после мајске скупштине,одржане у Сремским Карловцима и реакцијама на догађаје, један српски војник пуцао је на мађарску бродску оклопњачу Месарош и ранио капетана брода. У одмазди Мађара спаљено је 13 кућа и оштећена православна црква…“

    На споменику је више оваквих плоча са именима погинулих бораца и жртава фашизма.

    “…Нештин затим улази у састав Краљевине СХС, да би у Другом светском рату био у саставу НДХ. Октобра 14.на дан Покрова Пресвете Богородице усташка чета из Илока уз помоћ појединих лојалних мештана из Нештина врши масовна убиства у селу. Том приликом на најзверскији начин убијено 144 мештана, махом били Срби, православне вере. Православни храм је тих година претрпео оштећења, а један одред усташа је и живео у цркви коју су у више наврата на најгоре могуће начине оскрнавили…’’ (Википедија)

    Споменик у Нештину симболише путоказ коме су се усмеравали родољуби антифашисти који су из Бачке преко Дунава прелазили за Срем, а често и даље, за Босну. Својеврстан пар овом споменику, у облику чамца, налази се близу Бачке Паланке на месту одакле се са бачке стране кретало ка Срему.

    Део споменика посвећен је зачетку партизанске речне морнарице.

    “1759. године Нештин добија нову цркву,ч ија је изградња почела 4 године раније. Иконостас рад Теодора Димитријевића Крачуна завршен је 1773. године и спада у ремек дела барокног иконописања код Срба. По завршетку изградње храма чудотворна икона Пресвете Богородице нештинске унесена је у свечаној литији у храм где је изложена и где се чува и данас..“ (Википедија)

    “Црква Св. Кузмана и Дамјана у Нештину, једнобродна грађевина са високим звоником на западној страни, припада великој групи групи цркава које стилски представљају православну верзију барокне архитектуре. Северна и јужна фасада украшене су пиластрима повезаним луцима под којима су полукружно завршени прозори…“

    “…Иконостас је резао Марко Гавриловић са сином Арсенијем Марковићем 1772, а осликао га је 1773. (сокл, престоне иконе, двери, апостоле и пророке) највећи барокни српски сликар друге половине XVIII века, Теодор Крачун. Он је насликао и иконе Крунисање Богородице и Богородица са Христом, као и икону св. Јована Златоустог са архијерејског трона. Иконе за нештински иконостас настале су после Крачуновог школовања у Бечу, али се током прве половине осме деценије он још увек придржавао ранобарокног стила који су му пренели његови први учитељи Василије Остојић и Димитрије Бачевић…“

    “…Златна позадина на престоним иконама, хијератичност положаја и уздржаност геста везују га за претходну епоху угледања на православне позносредњовековне узоре, које напушта у наредној деценији када усваја каснобарокни ликовни израз. Икону са Богородичиног трона насликао је и потписао јереј Рафаило Милорадовић 1724. Три иконе Станоја Поповића сачуване су са старог нештинског иконостаса из 1741, царске двери су насликане средином XVIII века, а певничке иконе и северне двери, као и празничне иконе, сликао је Стефан Гавриловић 1800.“ (Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменика културе РС)

    Црква је споменик културе великог значаја.

    “Сеоска кућа у Нештину представља развијени тип сеоске куће чија је појава карактеристична за подручје Срема у XVII веку. Кућа је правоугаоне основе, ужом страном окренута према улици, али дубоко увучена од уличне регулационе линије у двориште. Због конфигурације терена окућница је неправилне основе, па је кућа слободно постављена у простору. Карактеришу је три вертикална нивоа: подрум, приземље и таван. Како је подигнута на косини, подрум се налази испод њеног предњег дела, а подигнут је, као и темељи куће, од ломљеног камена. Зидови су у бондручној конструкцији са испуном од плетера, а двоводни кров је покривен трском. Кућа је троделна, са традиционалним распоредом просторија у низу соба – кухиња – соба. У кухињском делу је сачувано отворено огњиште..“

    “…Посебност ове куће огледа се у гонгу са декорисаним дрвеним стубовима не само на дворишној већ и на уличној фасади, као и малим тремом на предњем забату. Кућа се данас налази у власништву Покрајинског завода за заштиту споменика културе.“ (ТО Војводине)

    Када сам ово слика кућа је била у прилично лошем стању и претло јој је нагло пропадање. Но, 2012. је обновљена.

    Сеоска кућа у Нештину је споменик културе великог значаја.

    У селу постоји и римокатоличка црква, недавно обновљена, али о њој нисам дознао ништа вредно помена.

    Село излази на рукавац Дунава

    Бачка Паланка се назире.

    Одговори
  • vojislav ananić

    ВИЗИЋ

    Село Визић припада бачкопаланачкој општини. Од Бачке Паланке је удаљено 13 км. Лежи на јужним падинама Фрушке rope, на надморској висини од 257 м.
    Легенда о имену села каже да су се Срби и Мађари ту борили, те да су Мађари пронашли извор са лепом водом, мађ. viz ‘вода’ и по томе су Срби прозвали своје село Визић.
    О боравку старих народа на овом подручју говоре ископине у потесима Шанац, Гологуз и Равдије.
    Од 1973. године село је спојено асфалтним путем са Бачком Паланком, а десет година касније аутопутем је село повезано са Сремском Митровицом.
    Данас у селу има четворогодишња школа, једна од првих школа у Срему, православна црква из 1777. године, библиотека, месна канцеларија, амбуланта, продавница и други комунални објекти.
    У 126 домаћинстава живи око 426 сгановника. Већину становника, 98 %, чине Срби, а остатак Роми, Мађари и Словаци.
    Етници: Визићан и Визићанка; ктетик: визићки. Мештани суседног села Ердевика Визићане зову Бутани.
    Информатори: Сава Арбутовић, 1930, и Милош Бауранов, 1941.

    ИЗВОР: Жарко Бошњаковић – Ономастика Срема, САНУ, 1986.

    Одговори
  • vojislav ananić

    НЕШТИН

    На десној обали Дунава, на ушћу Јандолског потока у ову реку, а на путу од Петроварадина до Илока налази се село Нештин.
    Док није било асфалтних путева, Нештинци су лађом ишли у Нови Сад и Вуковар, а скелом код Илока у Бачку Паланку.
    Нештин је данас модерно село са асфалтним путевима, водоводом, струјом, четворогодшцњом основном школом, библиотеком, поштом, амбулантом, продавницама и другим комуналним објектима.
    Према попису из 1986. године у селу у 300 домаћинстава живи 1060 становника. Национална структура је следећа: Срби — 230 домаћинстава и 766 становника, Хрвати — 50 домаћ. и 200 стан., Словенци — 1 домаћ. и 65 стан., Мађари — 5 домаћ. и 25 стан., Албанци — 1 домаћ. и 4 становника.
    Етници: Нештинац и Нештинка; Информатори: Андрија Асак (1934) и Хилда Асак (1940).

    ИЗВОР: Жарко Бошњаковић – Ономастика Срема (1. део: Северни Срем), САНУ, 1986.

    Одговори
  • vojislav ananić

    БАЧКА ПАЛАНКА

    На левој обали Дунава, 45 км узводно од Новог Сада, преко пута древног града Илока, лежи Бачка Паланка. У саставу општине су Обровац, Карађорђево, Товаришево, Младеново, Челарево, Гајдобра, Нова Гајдобра, Силбаш, Параге, Деспотово, Пивнице и два места у Срему – Нештин и Визић.
    У околини Бачке Паланке је познати дворац у Челареву (10 км) са изложбом предмета примењене уметности XVIII и XIX века. У Челареву је откривена и највећа некропола у Војводини с гробовима из VIII и IX века и изванредним налазима (златни и остали скупоцени накит, оружје и оруђе).
    Повољан географски положај, као и добри климатски услови (Панонска низија, река Дунав и обронци Фрушке Горе) представљају значајан потенцијал за развој туризма у општини Бачка Паланка. У близини Бачке Паланке су и позната ловишта и излетишта Багремара, Тиквара, Ристовача и Карађорђево.

    Одговори
  • vojislav ananić

    БАЧКА ПАЛАНКА

    На територији данашње Бачке Паланке постојало је једно утврђење које је окруживало место насељено турским живљем. Према запису из 1591. године, овде је постојала и кафана са шталама, налик на крчму, у којој су одседали путници. Ту је била смештена и нека врста болнице у којој су болесни путници имали бесплатан стан, као и храну. У једном запису се наводи да је то утврђење подигнуто 1593-е, године која званично казује о настанку места. Од овог утврђења потиче име Паланка, јер сама реч и долази од латинске речи планца, која означава ограду од стубова.

    Одговори
  • vojislav ananić

    Бачка Паланка

    Бачка Паланка се на овом географском локалитету спомиње доста касно, тек при крају седамнаестог века и судећи по томе не бисмо могли рећи да спада у старије градове Покрајине. Међутим, на овој територији спомињу се насеља под разним другим именима већ у далекој прошлости. Према неким изворима, у старом веку, за време Римљана, овде у пограничној зони налазило се мање римско утврђење Ремезијана. У средњем веку преко пута Илока, помиње се насеље под именом Пешт. а географској карти из 1556. године назива се Пест, а популарно се звало и Илочка. У то време није бројало више од 5 до 10 кућа. На истој карти убелжено је и насеље Керестур, нешто источније од данашње Паланке које и данас носи назив Крстур. Од 1526 до 1687. године, овде се спомиње више заселака, као: Висинда, Илова, Керекић, Павловац, Пркосово, Рајково, Слатине, Стублина, Тамана,Урош…Ово су била мања насеља, често само неколико земуница, која су према подацима из пореских књига (дефтера) била насељена српским живљем. Тако је Керекић 1554. године имао 12 породица. Село Стублина је исте године имало 10 породица, док је рецимо Тамана 1561. године имала 22 дома. Урош је имао 1590. године 13 домова
    Из овог времена постоји податак да је на територији Паланке постојало једно пољско утврђење , опкоп који је опасивао место насељено турским живљем, са турском војном посадом.. Према запису једног чешког путописца из 1591. године, овде је постојао и караван-сарај (кафана са шталама) где су одседали уморни путници. Под кровом поменутог објекта била је смештена и нека врста болнице у којој су болесни путници имали бесплатно стан и храну у трајању од три дана. Утврђење је постојало већ 1565. године, док се у једном запису наводи да је подигнуто 1593. године, године која званично казује о настанку нашег места

    Од овог утврђења потиче име Паланка, иако се оно у време Турака у дефтерским књигама нигде не спомиње, вероватно из разлога што су његови становници били ослобођени плаћања пореза. Сама реч ПАЛАНКА је турски романизам и долзи од латинске речи планка (планца), која означава ограду од стубова, коља (такозваних палисада). Крајем 17. века на географској карти убележено је, преко пута Илока, село Паланка (вицус Паланка) које се од тог времена стално тако назива.

    Године 1702. Паланка је укључена у подунавску границу и број становника у њој се нагло повећао, тако да је већ 1720 била знатно насеље (187 домова) и по броју становника налазила се на четвртом месту у Бачкој, иза Сомбора, Суботице и Титела. Место је насељено највећим делом народом досељеним у великој сеоби под патријархом Чарнојевићем.

    У време војне границе, у атару Паланке, спомињу се као насељени засеоци: Буљкес, Керекић, Висинда, Плавшин Салаш, Бичански Салаш, Мишков Салаш, Урош, Рајково Село, Кнежевић Салаш и Златно Главац. Ненасељена су била селишта Илова, Павловац, Љубишић и још нека.

    Живот паланачког живљатада није био лак.. Свака граничарска породица је добила на уживање пола сесије земље, а официри и подофицири и веће парцеле. Земља је добим делом била подводна и слатињава. У околини села налазиле су се ливаде и пашњаци, затим шуме и општинска земља, док ј обрадива земљка сељака била удаљена од села и по осам и десет километара, што је отежавало обраду. Народ су оптерећивале велике обавезе издржавања војнске, разни намети и порези.

    Године 1740. Паланка је прикључена Среској граничној команди, а 1744. године одлуком Бечке дворске канцеларије, развојачена и припојена Бач-Бодрошкој жупанији. Године 1747. био је први жупанијски попис пореских обвезника и тада је у месту уписано 119 пореских обвезника који се сви по националности били Срби.

    По развојачењу, Паланка је припала као посед Краљевској ворској комори и увде је успостављен провизорат под чији ресор су потпала и следећа камерална места: Оџаци, Парабућ, Вајска, Бођани, Плавна, Товаришево, Параге, Силбаш, Гајдобра, Обровац, Букин и Чиб. Ово звање, преко кога се управљало камералним добрима на територији наведених села, убирало је приличне приходе. Тако за 1755. годину приходи су били 16.690 гулдена и остварени су од продаје пашњака, закупа гостионица, иболова и воденица на Дунаву. На пример, провизор је 1755. године имао годишњу плату 300 гулдена, његов пратилац војник два пандура по 50 гулдена, а шест пољара по 48 гулдена, поред стана, баште, нешто дрва за ложење и соли.

    Печати паланачких општина

    Све до развојачења, Паланка је била настањена искључиво српским живљем, а наредних година насељавају се овде прве породице Словака и Немаца. Ови први колонисти настањени су у Српској Паланци или, како се нешто касније почела називати Старој Паланци. Хронике из тог времена кажу да су ови колонисти били у добрим односима са староседоцима, чак су одлазили и у православну цркву, пошто католичке није било у месту. Касније су пресељени у Нову Паланку. Између Нове и Старе Паланке постојао је празан простор од око два километра, подводан и обрастао у барско шипражје и траву. 1780. године нови колонисти насељавају овај међупростор и тако спајају Стару и Нову Паланку. Сва три насеља стапају се у једно и 1918. године добијају једно име – Бачка Паланка. На тај начин су на овој територији формирана три села, са три општине, иако су фактички чинила једно велико компактно насеље. После другог светског рата све три општине су спојене у једну под називом Бачка Паланка.

    Народ је сада живео лакше него у време војне границе, јер је био растерећен здржавања војске и сталне војне обавезе и дошао је у сигурнији посед земље. Због тога место се почело нагло повећавати досељавањем из околних заселака , те је 1769. године имало 398 српских домова, а 1774. године 419. Главно занимање становника била је земљорадња, а од сточарства, због пространих пашњака око села, најраспрострањеније је било овчарство. Убирање летине је ишло споро и дуго је трајало, често до касно у јесен јер се жњело ручном косом, а жито вршило на гувну коњима или се млатило дрвеном млатилицом. Жито се млело у сувачама, које су биле подигнуте на вашаришту, воденицама и ветрењачама. Већ 1720. године на Дунаву су постојале три воденице, а касније их је било више. У Паланци се отварају бројне занатске радионице, па и мала индустријска предузећа. 1765. године почела је рад прва циглана која се састојала од неколико пољских пећи за печење цигала, а 1776. сазидан је велики магазин за прераду дивана чија зграда и данас постоји.

    У децембру 1784. године, на интервенцију владике новосадског Јосифа Јовановића Шакабенде, старопаланчанима је дозвољено да подигну нову православну цркву на нешто узвишенијем терену подаље од Дунава. Стара црква се налазила на свега три хвта од Дунава, била је изложена поплавама и одроњавањем обале претила јој је опасност да се сруши. Нова црква је саграђена 1787. године и дефинитивно уређена 1801. године, највећим делом добровољним прилозима мештана. Поред цркве подигнут је и свештенички дом и велика пространа школа. Све до почетка 19. века у Паланци је било 8 православних парохија, са толико свештеника, а од 1805. године њихов број се смањио на три. Црква је тада поседовала 300 јутара земље коју је издавала у трогодишњи закуп. У месту је већ од раније постојала једноразредна српска народна школа, која је 1829. године претворена у дворазредну.

    У то време, 1783-84 године, због ниског земљишта и честих поплава, пресељен је и један део села, око 200 кућа, са обале Дунава на виши терен око нове цркве и још северније према узвишеној греди (“Зечји брег”), а којом приликом је извршена и урбанизација места.

    Прва половина 19. века је била за Паланку период лаганог економског развоја, пре свега у пољопривреди, трговини и занатству. Отворен је велики број трговачких и занатских радњи сконцентрисаних у главној улици, која се све више формира као центар места. Већ 1818. године основани су први занатлијски цехови, а четрдесетих година тога века постојали су зидаски, кројачки, коларски, ковачки, тесарски и други. 1826. Паланка је добила право одржавања вашара два пута годишње и малог вашара (пиаце) сваке среде (што се одржало до данас !), и тиме постала трговиште. Срби су се углавном бавили пољопривредом, изнад свега ценећи земљу и стоку, а у мањој мери трговином и занатством. Број становника је нагло растао. Паланка је у ово време имала 7500 житеља.

    Године 1828. место је добило прву пошту која се у почетку налазила у Старој Паланци. Пошиљке су допремане поштанским колима из Новог Сада са оружаном пратњом, а од 1833. године из Бача, све до 1896. године када је железница преузела ову службу. Место је добило телеграф 1889. године, а телефон 1. новембра 1907. године. Исте године у Паланци је било 21 апарата, а десет година касније 50 прикључака.

    Први пароброд је у Паланку стигао давне 1832. године. До тада је саобраћај реком био обављан мањим дрвеним бродовима, које су вукли коњи или осуђеници, ходајући путељком поред обале, те је био спор и неисгуран, зависан од временских прилика и водостаја река. Веза са Илоком и Сремом је одржавана скелом. Тако је 1740. године почела са радом прва скела, која је могла да прими само две запреге, а коју је вуко чамац на весла. Касније се превоз преко Дунава усавршавао да би после 234 године између Паланке и Илока био сафрађен мост и пуштен у саобраћај 19. маја 1974. године.

    1841. године место је добило Пореску управу.

    Наредни период развоја Бачке Паланке, до првог светског рата, испуњен је брзим напретком у свим правцима. Место се после добијања среског начелства, формира у административни, трговачки и културни центар среза и добија све више карактер варошице. У њега се из Сомбора, седишта жупаније пресељава срески Суд (1871), Грунтовница (1876), и Јавно бележништво (1882). Оснивају се и први новчани заводи, “Паланачка каса” (1864), “Паланачка среска каса” (1873), затим “Новопаланачко кредитно удружење ” (1884) и “Пољопривредна банка” (1887). Године 1860. подигнута је Свилара, предузеће за откуп и прераду чаура свилене бубе, а затим Парни млин (први 1880, други 1911), Пилана 1882, Фабрика за прераду кудеље “Јута” (1881-1882) (данашњи Синтелон) и модерна Циглана (1901), прва која је на индустријски начин производила циглу и цреп.

    У пољопривреди места велики напредак је значила појава вршалице (прва 1874) и комасација земљишта (1893-1894) која је мање и разбацан парцеле појединаца груписала на једно место и тиме омогућила подизање салаша, који су сада због величине атара и удаљености од села, подизани у великом броју.

    Велики значај за развој привреде овог места имао је речни саобраћај и изградња железничке пруге. Изградњом пристаништа и добијањем бродске агенције (1896) значило је повезивање Паланке са удаљеним крајевима и велике моућности размене робе сваке врсте.

    На културно-просветном плану од значаја је било отварање Грађанске школе (1886), прве средње школе са четири разреда и шегртске школе (1868) која је радила само недељом после подне. У том погледу важно је и отварање ”Касине” (1871) која је била стециште месних интелектуалаца. Од посебног значаја за место је било оснивање Српске читаонице, у време политичке активности Светозара Милетића и Уједињене омладине српске. Читаоница је одиграла значајну улогу на културном, а аксније и политичком плану.

    Године 1881. отворена је овде прва штампарија, а 1904. године покренут је први недељни лист. До 2. светског рата биле су три приватне штампарије, а излазило је тридесетак листова и часописа.

    У овом периоду Паланку су погађале и разне недаће: поплаве, најезде скакаваца и мишева, сушне и неродне године. Велике поплаве су забележене 1867, 1926 као и 1965 године, акада је забележен до сада највећи водостај од 790 центиметара, а после ове поплаве су начињени и велики насипи поред Дунава.

    Најезде скакаваца су забележене у прошлом веку 1858. године, када је слој скакаваца по земљи местимично био дебео и 60 цм. Исто се поноило, али у мањој мери и 1862. године. док је 1869. године најезда мишева уништила усев у атару.

    За ово време, Паланка је бројно напредовала. 1880 године је имала 10.645 становника, а 1910. године 13.047. Поред Срба ту су живели Мађари, Немци, Словаци, Јевреји, Роми….

    Између два светска рата развој Паланке и њене привреде је кренуо бржим темпом. Године 1923 подигнута је електрична централа која је давала струју не само месту него и околним селима. Подигнута је и фабрика кожне галантериј. Изванредно се развила кудељарсо прерађивачка индустрија ( у месту је било 9 кудељара). Овај напредак у индустрији имао је за последицу повећање број арадника. У пољопривреду значајна је била канализација атара 1926. године, којом су исушене подводне површине (Урошка бара и Мале Ливаде) и добијено обрадиво земљиште. Примена нових пољопривредних машина и агротехничких мера имала је за последицу просперитет имућнији власника земље док је истовремено значила и материјално пропадање и уситњавање мањих поседа.

    На културно-просветном плану значајно је било оснивање Просветног Одбора у Старој Паланци, чији је иницијатор и први председник био др Борислав Увалић. На иницијативу Увалића, а у оквиру Српске читаонице, држана су предавања из области привреде и здравства. Пред сам рат, у лето 1939. године на иницијативу средњошколске и студентске омладине, основана је Омладинска секција Српске читаонице око које се окупила напредна омладина Бачке Паланке.
    Извор: Интернет

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ПРЕГЛЕД ПОРОДИЦА КОЛОНИЗИРАНИХ 1945.
    (Нова Гајдобра)

    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1. ЛАЖЕТИЋ ЂУРКА ВИДА
    2. ЛАЖЕТИЋ НОВАКА СОФИЈА
    3. ЛАЖЕТИЋ НОВАКА КОСТА
    4. ЛАЖЕТИЋ НОВАКА МОМЧИЛО
    5. ЛАЖЕТИЋ НОВАКА МИЛЕВА
    6. БУКВИЋ ИЛИЈЕ СТАНА
    7. БУКВИЋ СТАНЕ ТРИФКО
    8. БУКВИЋ ТРИФКА НОВО
    9. БУКВИЋ НОВИЦЕ ЛАНИТТА
    10. БУКВИЋ ЈОВАНА МИЛИЦА
    11. БУКВИЋ ГОЈКА КОСТА
    12. ГРАХОВАЦ ЈОВАНА МИЛЕ
    13. ДРАПИЋ ЛАЗАРА САВА
    14. ДРАПИЋ ИЛИЈЕ ЛЕПОСАВА
    15. ДРАПИЋ ИЛИЈЕ МИЛЕВА
    16. ДРАПИЋ ИЛИЈЕ ДУШАНКА
    17. ДРАПИЋ ИЛИЈЕ ЂОКО
    18. ШАРАБА ГАЈЕ ЈОВАН
    19. ШАРАБА ЛАЗАРА ЂУРЂА
    20. ШАРАБА ЈОВАНА ОБРАД
    21. КАШИКОВИЋ НИКОЛЕ ВИДОЈЕ
    22. КАШИКОВИЋ ТОДОРА ЗОРА
    23. КАШИКОВИЋ ВИДОЈА БОШКО
    24. КАШИКОВИЋ БОШКА МИЛАН
    25. КАШИКОВИЋ ЈОВАНА МИЛЕНА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    26. ШУША ТОМЕ ИЛИЈА
    27. ШУША ИЛИЈЕ ОБРАД
    28. ШУША ИЛИЈЕ ЗАГОРКА
    29. ШУША ИЛИЈЕ ЈОВАН
    30. ШУША ИЛИЈЕ ЉУБИЦА
    31. ШУША ЂУРЕ ДЕСАНКА
    32. ШУША САВЕ МИЛИЦА
    33. МИЛАДИНОВИЋ БОЖЕ ЂУРЂА
    34. МИЛАДИНОВИЋ ПЕТРА ЈОВАН
    35. МИЛАДИНОВИЋ ПЕТРА ДАНИЛО
    36. МИЛАДИНОВИЋ ПЕТРА БЛАГОЈЕ
    37. ДЕРЕТИЋ ВАСИЛИЈА ДУШАН
    38. ДЕРЕТИЋ ДУШАНА ПАВЛЕ
    39. ДЕРЕТИЋ ДУШАНА ЉУБИЦА
    40. ДЕРЕТИЋ ДУШАНА БОЖИДАР
    41. ДЕРЕТИЋ ТОМЕ АНИЦА
    42. ДЕРЕТИЋ ДУШАНА МИЛАН
    43. ДЕРЕТИЋ ДУШАНА САВО
    44. ДЕРЕТИЋ ДУШАНА ЗОРКА
    45. ДЕРЕТИЋ ДУШАНА ГОЈКО
    46. ДЕРЕТИЋ ВАСИЛИЈА ЛРАГИТТА
    47. ДЕРЕТИЋ ИГЊАТА ТОДОРА
    48. ИВАНКОВИЋ СИМЕ ЈОВАН
    49. ИВАНКОВИЋ ЈОВАНА ГОЈКО
    50. ИВАНКОВИЋ ЈОВАНА НЕДЕЉКО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    51. ИВАНКОВИЋ ЈОВАНА МИЛОСАВА
    52. ИВАНКОВИЋ НЈОВАНА ВИДОСАВА
    53. ИВАНКОВИЋ НИКОЛЕ МИЛА
    54. БАЈАТ ИЛИЈЕ МИЛАН
    55. БАЈАТ МИЛАНА ВАСИЉКА
    56. БАЈАТ МИЛАНА МИЛЕВА
    57. БАЈАТ МИЛАНА ДУШАНКА
    58. БАЈАТ МИЛАНА ВУКОТА
    59. БАЈАТ МИЛАНА МАНОЈЛО
    60. БАЈАТ СПАСОЈА ФИМИЈА
    61. БАЈАТ МИЛАНА АНЂЕЛКО
    62. ЖАРКОВИЋ АНТЕ ТРИВКО
    63. ЖАРКОВИЋ ТРИВКА БОРИВОЈЕ
    64. ЖАРКОВИЋ ТРИВКА ЉУБИЦА
    65. ЖАРКОВИЋ ТРИВКА ВУКОСАВА
    66. ЖАРКОВИЋ ТРИВКА МИЛИЦА
    67. ЖАРКОВИЋ ТОДОРА БОСИЉКА
    68. ЧЕРОВИЋ ПЕТРА САВО
    69. ЧЕРОВИЋ САВЕ РАДОЈКА
    70. ЧЕРОВИЋ САВЕ ДЕСАНКА
    71. ЧЕРОВИЋ САВЕ МИЛОСАВА
    72. ЧЕРОВИЋ САВЕ ДРАГО
    73. ЧЕРОВИЋ САВЕ РАТКО
    74. ЧЕРОВИЋ БЛАГОЈА БОРИША
    75. РАДУН ЈОВАНА БОЈАН


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    76. РАДУН БОЈАНА КОВИЉКА
    77. РАДУН БОЈАНА ЧЕДОМИР
    78. РАДУН БОЈАНА ИЛИЈА
    79. РАДУН БОЈАНА СЛОБОДАН
    80. РАДУН МИЈЕ МИЛКА
    81. МРДИЋ ЈОВАНА ВЛАДИМИР
    82. МРДИЋ ВЛАДИМИРА МАРКО
    83. МРДИЋ ЛАЗАРА ЂУРЂА
    84. МРДИЋ ВЛАДИМИРА МИХАЈЛО
    85. МРДИЋ ВЛАДИМИРА ЗОРКА
    86. МРДИЋ ВЛАДИМИРА РАДОЈКА
    87. МРДИЋ НИКОЛЕ ЈОВАНКА
    88. КНЕЖЕВИЋ НИКОЛЕ ЈОВО
    89. КНЕЖЕВИЋ ЈОВЕ ВУКОСАВА
    90. КНЕЖЕВИЋ БОЖЕ САВО
    91. КНЕЖЕВИЋ ЈОВЕ ЛУКА
    92. КНЕЖЕВИЋ ЈОВЕ НИКОЛА
    93. КНЕЖЕВИЋ ЈОВЕ МИХАЈЛО
    94. КНЕЖЕВИЋ КОСТЕ ДАРА
    95. КНЕЖЕВИЋ ЛУКЕ ДРАГИЦА
    96. КНЕЖЕВИЋ САВЕ МАРА
    97. ЖАРКОВИЋ РИСТЕ КОСТА
    98. ЖАРКОВИЋ ДАНИЛА ДАРИНКА
    99. ЖАРКОВИЋ ДАНИЛА ГОЈКО
    100 ЖАРКОВИЋ ДАНИЛА ЂОРЂО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    101. ЖАРКОВИЋ ДАНИЛА ПЕРО
    102. ЖАРКОВИЋ ДАНИЛА МИЛА
    103. ЖАРКОВИЋ ДУШАНА ЛАЗАР
    104. ЖАРКОВИЋ ГЛИГОРА ДЕСАНКА
    105. ЖАРКОВИЋ АНТОНА ДУШАН
    106. ЖАРКОВИЋ ДУШАНА МИЛОСАВ
    107. ЖАРКОВИЋ ДУШАНА РАДМИЛА
    108. ЖАРКОВИЋ ДУШАНА БЛАГОТА
    109. ЖАРКОВИЋ ДУШАНА МИРКО
    110. ЖАРКОВИЋ ТОМЕ МАРА
    111. ЖАРКОВИЋ АНТОНА МИЛЕВА
    112. ВУКОЈЕВИЋ АНТЕ ИВА
    113. ВУКОЈЕВИЋ МИРКА БЛАГИТТА
    114. ВУКОЈЕВИЋ МИРКА МИЛИЦА
    115. ВУКОЈЕВИЋ МИРКА АНТЕ
    116. РОДИЋ ЂУРИЋА САВА
    117. РОДИЋ ЈОВЕ МИЛКА
    118. РОДИЋ ЈОВЕ БОШКО
    119. РОДИЋ ЈОВЕ НЕДЕЉКО
    120. РОДИЋ ЈОВЕ СМИЉАНА
    121. ГАЋИЋ САВЕ САВА
    122. ГАЋИЋ ЈОВЕ МИЛА
    123. ГАЋИЋ ЈОВЕ КОСА
    124. ГАЋИЋ ЈОВЕ МИРКО
    125. ГАЋИЋ ЈОВЕ ВИДА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    126. ЈЕЛИЋ ЈОШЕ ЈОВАНКА
    127. ЈЕЛИЋ МИХАЈЛА ЛАЗАР
    128. ЈЕЛИЋ МИХАЈЛА РАДЕ
    129. ЈЕЛИЋ РАДЕ МИЛА
    130. ЈЕЛИЋ РАДЕ СРЕТО
    131. ЈЕЛИЋ РАДЕ МИЛАН
    132. ЈЕЛИЋ РАДЕ ОБРАД
    133. ЈЕЛИЋ ПЕРЕ ЈОВАНА
    134. КАРАДЕГЛИЋ СПАСОЈА МАРА
    135. КАРАДЕГЛИЋ ДУШАНА ЗОРА
    136. КАРАДЕГЛИЋ ДУШАНА ЗДРАВКО
    137. КАРАДЕГЛИЋ ДУШАНА ДАНИЦА
    138. КАРАДЕГЛИЋ ДУШАНА МИРЈАНА
    139. ШАИН СПАСОЈЕ РОСА
    140. ШАИН СВЕТОЗАРА МОМЧИЛО
    141. ШАИН СВЕТОЗАРА МАРА
    142. ШАИН СВЕТОЗАРА МИРЈАНА
    143. ШАИН СВЕТОЗАРА МИЛАН
    144. ШАИН СВЕТОЗАРА ОЛГА
    145. ШАИН СВЕТОЗАРА СВЕТОЗАР
    146. РАТКОВИЋ ТОМЕ МАРКО
    147. РАТКОВИЋ МАРКА ОБРЕНИЈА
    148. РАТКОВИЋ МАРКА ВИДОСАВА
    149. РАТКОВИЋ МАРКА ДАНИЛО
    150. РАТКОВИЋ ВИДАКА СТАНА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    151. ЗИРОЈЕВИЋ ЖИВКА СТАНА
    152. ЗИРОЈЕВИЋ ГАЈЕ ВИДОСАВА
    153. ЗИРОЈЕВИЋ ЂОРЂА ВИДА
    154. ЗИРОЈЕВИЋ ГЛИГОРА БОРИША
    155. ЗИРОЈЕВИЋ ГЛИГОРА БОЖИДАРКА
    156. ЗИРОЈЕВИЋ ГЛИГОРА БОЖИДАР
    157. ЖАРКОВИЋ ОГЊЕНА ЉУБИЦА
    158. ГРУБОР ЈОВАНА СТЕВАН
    159. ЂУМИЋ ЈАНДРЕ ДАНИПА
    160. ЂУМИЋ БРАНКА МИЛАН
    161. ЂУМИЋ ДАНИЦЕ МАРА
    162. ЗИРОЈЕВИЋ ГАЈЕ ВУКАШИН
    163. ЗИРОЈЕВИЋ ВУКАШИНА МИЛЕНА
    164. ЗИРОЈЕВИЋ ВУКАШИНА ДАРИНКА
    165. ЗИРОЈЕВИЋ ОБРЕНА ЦВИЈА
    166. ВУКАСОВИЋ ЈОВИЦЕ СТЕВАН
    167. ВУКАСОВИЋ СТЕВАНА БОГДАН
    168. ВУКАСВОИЋ РИСТЕ МАРА
    169. ВУКАСОВИЋ СТЕВАНА СТАНА
    170. ВУКАСОВИЋ СТЕВАНА РИСТО
    171. ВУКАСО ВИЋ СТЕВАНА ПЕРСА
    172. РАДУН ЈОВАНА ИЛИЈА
    173. РАДУН ИЛИЈЕ БОГДАН
    174. КОВИЋ ТОДОРА ДРАГИЊА
    175. КОВИЋ ДРАГИЊЕ ЈЕКА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    176. БОБИЋ НИКОЛЕ СТЕВАН
    177. БОБИЋ МИЛОША РАДИВОЈЕ
    178. БОБИЋ МИЛОША ЧЕДО
    179. БОБИЋ ЛАЗЕ МАРИЈА
    180. БОБИЋ НИКОЛЕ ДАНЕ
    181. ИВАНКОВИЋ СТЕВАНА АЛЕКСАНДАР
    182. ИВАНКОВИЋ АЛЕКСАНДРА СТЕВАН
    183. ИВАНКОВИЋ АЛЕКСАНДРА КАТИЦА
    184. ИВАНОВИЋ АДАМА КАТАРИНА
    185. ИВАНОВИЋ АЛЕКСАНДРА НИКОЛА
    186. АНЂЕЛИЋ МИЋЕ РАЈКО
    187. АНЂЕЛИЋ РАЈКА ОЛГА
    188. АНЂЕЛИЋ РАЈКА БОЖИДАР
    189. АНЂЕЛИЋ РАЈКА МИЛОРАД
    190. АНЂЕЛИЋ ФИЛИПА СТАНА
    191. КУКОЉ МИХАЈЛА СТЕВАН
    192. КУКОЉ СТЕВАНА БОСИЉКА
    193. КУКОЉ СТЕВАНА АНИЦА
    194. КУКОЉ СТЕВАНА РАТКО
    195. КУКОЉ СТЕВАНА РАДОЈКА
    196. КУКОЉ ЂУРЕ ЈОВАНКА
    197. ДЕЛИЋ МИЛИЋА МИЛОЈЕ
    198. ДЕЛИЋ МИЛОША ТОМИСЛАВ
    199. ДЕЛИЋ ГЛИГОРА ПАНДА
    200. КУКОЉ ПЕРЕ МИРКО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    201. КУКОЉ МИРКА ДРАГАН
    202. КУКОЉ МИРКА РАДМИЛА
    203. КУКОЉ МИРКА СРЕТО
    204. КУКОЉ КУЗМАНА АНЂА
    205. СРЕДАНОВИЋ МИЛОША СИНЂА
    206. СРЕДАНОВИЋ ЂУРЕ ОБРАД
    207. СРЕДАНОВИЋ ДУШАНА ДАНИЦА
    208. СРЕДАНОВИЋ ЂУРЕ САВО
    209. МАСЛЕША СИМЕ БОГДАН
    210. МАСЛЕША БОГДАНА ЈОВАН
    211. МАСЛЕША ЛАЗЕ МАРА
    212. КАРАНОВИЋ МИЛЕ ВИДА
    213. МАРИНКОВИЋ СИМЕ РАДЕ
    214. МАРИНКОВИЋ СИМЕ МИЛОСАВА
    215. МАРИНКОВИЋ СИМЕ ДАНИЦА
    216. МАРИНКОВИЋ СИМЕ ЂУКА
    217. МАРИНКОВИЋ СИМЕ ПЕРО
    218. ВУЧУРОВИЋ ЂУРЕ ВАСО
    219. ВУЧУРОВИЋ ВАСЕ МИЛОРАД
    220. ВУЧУРОВИЋ ВАСЕ НЕДЕЉКО
    221. ВУЧУРОВИЋ ВАСЕ СЛОБОДАН
    222. ВУЧУРОВИЋ ТОДОРА ЉУБА
    223. ТРКЉА БОЖЕ ПЕТАР
    224. ТРКЉА ПЕТРА МИЛОРАД
    225. ТРКЉА БОЖЕ ГОЈКО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    226. ТРКЉА ЛАЗАРА МАРА
    227. ПИШТИЊАТ ЈОВЕ МИТРА
    228. ПИШТИЊАТ ЈОВЕ ЈОВАН
    229. ПИШТИЊАТ ЈОВЕ СЛОБОДАНКА
    230. ПИШТИЊАТ ЈОВЕ МИЛЕ
    231. ПИШТИЊАТ ЛАЗАРА АНЂА
    232. КАРАНОВИЋ ИЛИЈЕ НИКОЛА
    233. КАРАНОВИЋ НИКОЛЕ НЕВЕНКА
    234. КАРАНОВИЋ НИКОЛЕ ВОЈИСЛАВ
    235. КАРАНОВИЋ НИКОЛЕ ТОМИСЛАВ
    236. КАРАНОВИЋ ИЛИЈЕ МИЛКА
    237. МЕДАР ЈОВЕ ЂУРО
    238. МЕДАР ЂУРЕ СЛАВОЈКА
    239. МЕДАР ЂУРЕ ВАСИЉКА
    240. МЕДАР ЂУРЕ НАДА
    241. МЕДАР ЂУРЕ ЉУБИЦА
    242. МЕДАР РИСТЕ САВА
    243. РАДИЋ МИЛОША ВАСО
    244. РАДИЋ ВАСЕ МИЛОШ
    245. РАДИЋ ВАСЕ РАНКО
    246. РАДИЋ ВАСЕ КОСТА
    247. РАДИЋ ВАСЕ РАДМИЛА
    248. РАДИЋ ВАСЕ САВА
    249. РАДИЋ РИСТЕ ВИШЊА
    250. РОДИЋ НИКОЛЕ НИКОЛА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    251. РОДИЋ ЛУКЕ СТАНА
    252. РОДИЋ НИКОЛЕ ЈОВАН
    253. ВУКОБРАТ ОБРАДА МИЛКА
    254. РОДИЋ ЈОВАНА МИЛАН
    255. РОДИЋ ЈОВАНА ДРАГАН
    256. РОДИЋ ЈОВАНА ДРАГИЦА
    257. РОДИЋ ОБРАДА САВА
    258. ЛУЧИЋ МАКСИМА МАРА
    259. ЛУЧИЋ ДУШАНА БОСИЉКА
    260. ЛУЧИЋ ДУШАНА ВИДА
    261. ЛУЧИЋ ДУШАНА АНЂЕЛКО
    262. ЛУЧИЋ АНЂЕЛКА ДУШАН
    263. ЛУЧИЋ САВЕ АНИЦА
    264. МИЛУТИНОВИЋ ЈОВЕ ЈАЊА
    265. МИЛУТИНОВИЋ ЛУКЕ ЈОВАН
    266. МИЛУТИНОВИЋ ЛУКЕ МИЛОШ
    267. МИЛУТИНОВИЋ ЛУКЕ ДАНИЦА
    268. ПИШТИЊАТ БОГДАНА МАРКО
    269. ПИШТИЊАТ МАРКА КРСТИЊА
    270. ПИШТИЊАТ МАРКА ЈОВАНКА
    271. ПИШТИЊАТ МАРКА ВАСО
    272. ПИШТИЊАТ ПАЈЕ ГОСПАВА
    273. ПИШТИЊАТ МАРКА СПАСОЈЕ
    274. БУЦАЛОВИЋ ИГЊАТА МИЛЕ
    275. БУЦАЛОВИЋ МИЛЕ МАРА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    276 БУЦАЛОВИЋ МИЛЕ МИЛЕВА
    277. ВРКИЋ СТЈЕПАНА ЈЕЛЕНА
    278. СТАНКОВИЋ ТОДОРА ЦВЕТА
    279. СТАНКОВИЋ НИКОЛЕ САВО
    280. СТАНКОВИЋ НИКОЛЕ ЈОВО
    281. СТАНКОВИЋ НИКОЛЕ РАДОЈКА
    282. СТАНКОВИЋ НИКОЛЕ ЛУКА
    283. СТАНКОВИЋ ЛУКЕ СЛОБОДАН
    284. СТАНКОВИЋ МИЛАНА МИЛОСАВКА
    285. РОДИЋ ИЛИЈЕ СТАНА
    286. РОДИЋ СТЕВАНА МИРКО
    287. РОДИЋ СТЕВАНА НЕВЕНКА
    288. РОДИЋ СТЕВАНА МАРА
    289. РОДИЋ СТЕВАНА РАТКО
    290. РОДИЋ СТЕВАНА БОЈАНА
    291. РОДИЋ СТЕВАНА НИКОЛА
    292. РОДИЋ ЛАЗАРА ЛАЗАР
    293. ВИЦО БОГДАНА РАДЕ
    294. ВИЦО БОЖО РАДМИЛА
    295. ВИЦО СИМО БОЖАНА
    296. ВИЦО ПАВЛЕ МАРИЦА
    297. ВИЦО ЛУКА ПЕТРА
    298. КОСЈЕРИНА ПЕТРА СПАСОЈЕ
    299. КОСЈЕРИНА СПАСОЈЕ МИЛЕНКО
    300. КОСЈЕРИНА СПАСОЈЕ СОФИЈА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    301. КОСЈЕРИНА РИСТЕ ДАНИТТА
    302. РАТКОВИЋ БЛАГОЈА АЋИМ
    303. РАТКОВИЋ БЛАГОЈА ТОМИНА
    304. РАТКОВИЋ БЛАГОЈА МИЛАН
    305. РАТКОВИЋ АЋИМА БОРИКА
    306. РАТКОВИЋ АЋИМА ОБРЕНИЈА
    307. РАТКОВИЋ БОЖЕ ЛЕПОСАВА
    308. БАБАЉ САВЕ РАТКО
    309. БАБАЉ РАТКА БИРИСЛАВКА
    310. БАБАЉ ЂОРЂА МИЛА
    311. КУЈАЧИЋ НИКОЛЕ МЛАДЕН
    312. КУЈАЧИЋ НИКОЛЕ САВА
    313. КУЈАЧИЋ ЛАЗАРА РАТКО
    314. КУЈАЧИЋ РАТКА СЛОБОДАН
    315. КУЈАЧИЋ ИВАНА СТАНА
    316. БАБИЋ ИЛИЈЕ АНЂА
    317. БАБИЋ ПЕТРА ГРАДИМИР
    318. БАБИЋ ПЕТРА БОСИЉКА
    319. ДАКИЋ ЂУРА ЂУЈА
    320. ДАКИЋ ЂУЈЕ ЉУБИЦА
    321. ДАКИЋ ЂУЈЕ ДУШАНКА
    322. НИНЧИЋ ПАВЛА МАРКО
    323. КУШТРОВ ЛАЗЕ МИЛАН
    324. КУШТРОВ МИЛАНА ЛАЗАР
    325. КУШТРОВ МИЛАНА ДЕСАНКА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    326. КУШТРОВ ИЛИЈЕ ДРАГА
    327. КРТИНИЋ ИЛИЈЕ ЛУКА
    328. КРТИНИЋ ИЛИЈЕ РАДОЈКА
    329. КРТИНИЋ ИЛИЈЕ ЗЛАТИЦА
    330. КРТИНИЋ ИЛИЈЕ БОЈАНА
    331. КРТИНИЋ АНДРИЈЕ МАРА
    332. КРТИНИЋ ДАНИЛА МАРИЈА
    333. КРТИНИЋ ЛУКЕ МИЛЕ
    334. КРТИНИЋ МИЛЕ МИЛЕВА
    335. КРТИНИЋ МИЛЕ ЛУКА
    336. КРТИНИЋ МИЛЕ ИЛИЈА
    337. КРТИНИЋ ЂУРЕ ДАНИЦА
    338. ЋУЛИБРК МИЛЕ МАРИЈА
    339. ЋУЛИБРК СТОЈАНА ЂОРЂЕ
    340. ТАТАЛОВИЋ САВЕ МИЛИЈА
    341. ВУКОЈЕ МИЛУТИНА РИСТО
    342. КУЉИЋ СПАСОЈЕ ЈОВО
    343. КУЉИЋ ЈОВЕ МИЛА
    344. КУЉИЋ НИКОЛЕ ЉУБИЦА
    345. КУЉИЋ СПАСОЈЕ РАДЕ
    346. КУЉИЋ РАДЕ СИМО
    347. КУЉИЋ РАДЕ МАРА
    348. КУЉИЋ РАДЕ БРАТОЉУБ
    349. КУЉИЋ МИЛУТИНА ЦВИЈА
    350. РУПАР НИКОЛЕ БОЖО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    351. КОВАЧ САВЕ КОСА
    352. ЗЕЦ ЂУРАЂА МИЛАН
    353. ЗЕЦ МИЛАНА ЉУБИЦА
    354. ЗЕЦ ЂУРАЂА ЕВИЦА
    355. ЗЕЦ МИЛАНА ДАНИЦА
    356. ЗЕЦ МИЛАНА МИЛЕВА
    357. ХОРВАТ ПАЛА ИШТВАН
    358. МИЋУТКА ЈОЗЕФА ВЕРОНИКА
    359. ИЈАЧИЋ ЉУБОМИРА СПАСЕНИЈА
    360. ИЈАЧИЋ ЉУБЕ ЛЕПОСАВА
    361. ИЈАЧИЋ ЉУБЕ МИШО
    362. МАРУШИЋ СТОЈАНА МАРА
    363. ПЕРИШИЋ МИЛАНА КОВИЉКА
    364. ПЕРИШИЋ РИСТЕ ЈОВО
    365. ПЕРИШИЋ ЈОВЕ НИКОЛА
    366. ПЕРИШИЋ ЈОВЕ ДРАГИЊА
    367. БАЈАЛО ЈОВЕ ДАРИНКА
    368. БАЈАЛО РИСТЕ ЗОРА
    369. ЋОРОВИЋ ВУКАНА ЗОРА
    370. ЋОРОВИЋ МИЉКА РАДИВОЈЕ
    371. ЋОРОВИЋ МИЉКА ЛЕПОСАВА
    372. САМАРЏИЋ ВИДОЈА ДАРИНКА
    373. САМАРЏИЋ ВИДОЈА ГОЈКО
    374. САМАРЏИЋ ГОЈКА СЕНА
    375. САМАРЏИЋ ГОЈКА СЛАВА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    376. САМАРЏИЋ ГОЈКА ЂОРЂЕ
    377. САМАРЏИЋ ГОЈКА БРАТОЉУБ
    378. САМАРЏИЋ ЂУРЕ АНЂА
    379. САМАРЏИЋ ДУТТТАНА РАДОЈКА
    380. САБЉИЋ ПЕТРА ДРАГАН
    381. САБЉИЋ ДРАГАНА МИЛКА
    382. САБЉИЋ ДРАГАНА РАЈКО
    383. САБЉИЋ ДРАГАНА ПЕТАР
    384. САБЉИЋ ВАСИЛИЈА РУЖА
    385. ЂОРДАН ЛУКЕ ЉУБИЦА
    386. ЂОРДАН ЛУКЕ ПЕТАР
    387. ЂОРДАН ЈОВЕ МИЛАН
    388. ЂОРДАН ПЕТРА ЛУКА
    389. КНЕЖЕВИЋ ИЛИЈЕ СТЕВАН
    390. КНЕЖЕВИЋ СТЕВАНА МИЛКА
    391. КНЕЖЕВИЋ СТЕВАНА ДУШАН
    392. КНЕЖЕВИЋ СТЕВАНА СМИЉАНА
    393. КНЕЖЕВИЋ СТЕВАНА МИЛЕВА
    394. КНЕЖЕВИЋ ЈОВЕ ИЛИЈА
    395. КНЕЖЕВИЋ НИКОЛЕ МАРА
    396. БАЉ ТОДОРА ЈОВАН
    397. БАЉ ЈОВАНА ГОЈКО
    398. БАЉ ЈОВАНА БРАНКО
    399. БАЉ ЈОВАНА ДУШАНКА
    400. БАЉ ЈОВАНА БОРА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    401. БАЉ ЂУРЂА ЈОВАНКА
    402. БАЉ ЈОВАНА ДЕСИМИР
    403. БАЉ СТЕПАНА СТАНА
    404. БАЉ ТОДОРА БОШКО
    405. ЗОТОВИЋ СТЕВАНА РАДОВАН
    406. ЗОТОВИЋ ЈОВАНА СТЕВАН
    407. ЗОТОВИЋ СТЕВАНА ГОСПАВА
    408. ЗОТОВИЋ ЛАЗАРА СТАНА
    409. МИЉАНОВИЋ ЈОШЕ РАДОВАН
    410. МИЉАНОВИЋ ДУШАНА МИЛОРАД
    411. МИЉАНОВИЋ САВЕ МИЛА
    412. БОШКОВИЋ СТЕВАНА МИРКО
    413. БОШКОВИЋ МИРКА ВАСИЉКА
    414. БОШКОВИЋ МИРКА СТАНА
    415. БОШКОВИЋ МИРКА БОГОЉУБ
    416. БОШКОВИЋ МИРКА БОШКО
    417. БОШКОВИЋ МИРКА СЛОБОДАН
    418. БОШКОВИЋ МИРКА БУДИМИР
    419. БОШКОВИЋ СТОЈАНА НОВКА
    420. БОШКОВИЋ МИРКА ГОЈКО
    421. ПАВЛОВИЋ ИЛИЈЕ ИВАН
    422. ПАВЛОВИЋ ИВАНА ДРАГИЦА
    423. ПАВЛОВИЋ ИВАНА БОЖО
    424. ПАВЛОВИЋ ИВАНА ИВКА
    425. ПАВЛОВИЋ МАРИЈАНА ЛУЦА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    426. ПАВЛОВИЋ ВИДОЈЕ ИЛИЈА
    427. ПАВЛОВИЋ ЛАЗАРА ВИДА
    428. ПАВЛОВИЋ ИЛИЈЕ МАРА
    429. МИШКОВИЋ НИКОЛЕ МИЛАН
    430. МИШКОВИЋ МИЛАНА РАТОМИРКА
    431. МИШКОВИЋ МИЛАНА ЉУБИЦА
    432. МИШКОВИЋ РИСТЕ ВУКОСАВА
    433. МИШКОВИЋ ТРИПКА САВА
    434. МИШКОВИЋ НИКОЛЕ СИМО
    435. КУЉИЋ ЈОВАНА РАДОВАН
    436. КУЉИЋ РАДОВАНА ТОДОР
    437. КУЉИЋ ЈОВАНА НАСТА
    438. КУЉИЋ ЈОВАНА САВИЦА
    439. КУЉИЋ ЂУРЕ ЈОВАН
    440. КУЉИЋ САВЕ ЉУБИЦА
    441. ГРБО РИСТЕ МИЛИЦА
    442. ГРБО ЂОКЕ ВЕЉКО
    443. ГРБО ВЕЉКА ГАВРИЛО
    444. ГРБО ГАВРИЛА ДРАГА
    445. ГРБО ГАВРИЛА СПАСЕНИЈА
    446. ГРБО ГАВРИЛА СТАНА
    447. ДРОПО ЈОВЕ ОБРЕН
    448. ДРОПО ОБРЕНА СМИЉАНА
    449. ДРОПО ОБРЕНА МИЛИЦА
    450. ДРОПО ОБРЕНА ВИНКА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    451. ДРОПО ОБРЕНА ОЛГА
    452. ДРОПО ОБРЕНА ВАСИЛИЈА
    453. ДРОПО ЈОВЕ ЦВЕТА
    454. ДРОПО ОБРЕНА ЈОВО
    455. ДРОПО ОБРЕНА САВО
    456. ДИВЉАН НИКОЛЕ СИМАНА
    457. ДИВЉАН ПЕТРА ПЛЕМА
    458. ДИВЉАН ПЕТРА ЗОРА
    459. ДИВЉАН ПЕТРА МИЛАН
    460. ДИВЉАН ПЕТРА СТАНА
    461. ДИВЉАН ПЕТРА ДУШАН
    462. ДИВЉАН ВАСИЛИЈА ДОСТИЊА
    463. ОСТОЈИЋ ТОДОРА СТОЈА
    464. ДУТИНА ЈОВЕ ВАСА
    465. ДУТИНА ВАСЕ СИМО
    466. ДУТИНА СИМЕ СЛОБОДАН
    467. ДУТИНА СИМЕ ДЕСАНКА
    468. ЏОМБА ВАСИЛИЈА АНЂА
    469. ЈЕЛИЋ ЂУРЕ ДРАГА
    470. ЈЕЛИЋ СИМЕ ПЕТАР
    471. ЈЕЛИЋ ПЕТРА КРСТО
    472. ЈЕЛИЋ ПЕТРА ГОЈКО
    473. МИЈАНОВИЋ ЈОВЕ МИХАЈЛО
    474. МИЈАНОВИЋ МИХАЈЛА ТОМИСЛАВ
    475. МИЈАНОВИЋ МИХАЈЛА ЈОВО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    477 МИЈАНОВИЋ МИХАЈЛА РАДОМИР
    478. МИЈАНОВИЋ МИХАЈЛА МИЛОРАД
    479. МИЈАНОВИЋ МИХАЈЛА МИРО
    480. МИЈАНОВИЋ ОБРАДА КРСТИЊА
    481. АНЂУШИЋ РИСТЕ МИРА
    482. АНЂУШИЋ ЂУРЕ ЂОРЂЕ
    483. АНЂУШИЋ ЂУРЕ АНЂА
    484. АНЂУШИЋ ЂУРЕ МИЛАН
    485. АНЂУШИЋ ДУШАНА СЛАВКА
    486. АНТЕЉЕВИЋ ДУШАНА СЛАВКА
    487. ДАНГУБИЋ ЛУКЕ ВАСО
    488. ДАНГУБИЋ ВАСЕ МИЛОСАВА
    489. ДАНГУБИЋ ОБРЕНА ЉУБИЦА
    490. АНТЕЉЕВИЋ ЉУБИЦЕ ЈОКА
    491. ЗОРИЋ ПЕРЕ БОЈАН
    492. ЗОРИЋ ПЕРИЦЕ СТОЈАН
    493. ЗОРИЋ МИХАЈЛА МИРКО
    494. ЗОРИЋ БОЈАНА МИРКО
    495. ЗОРИЋ МИРКА РУЖА
    496. ЗОРИЋ БОЈАНА МИЛЕНКО
    497. БУХА СТЕВАНА ДРАГО
    498. БУХА ДРАГЕ СТЕВАН
    499. БУХА ДРАГЕ СЛОБОДАН
    500 БУХА ПЕТРА СТАНА
    501. ТЕРЗИЋ НИКОЛЕ ПЕТАР


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    502. ТЕРЗИЋ ПЕТРА ЈЕЛА
    503. МИЋИЋ ПЕРЕ ДУШАН
    504. МИЋИЋ ДУШАНА ПЕРО
    505. МИЋИЋ ДУШАНА ЈЕЛЕНА
    506. МИЋИЋ ЛУКЕ МАРА
    507. МИЋИЋ ДУШАНА СЛАВКО
    508. БЕРДОВИЋ БОШКА САВО
    509. БЕРДОВИЋ САВЕ ЧЕДОМИР
    510. БЕРДОВИЋ САВЕ ЈОВО
    511. БЕРДОВИЋ ЈЕВТЕ МИЛИЦА
    512. БЕРДОВИЋ САВЕ ЉУБИЦА
    513. БЕРДОВИЋ САВЕ БОЖИДАР
    514. БЕРДОВИЋ САВЕ МИЛОРАД
    515. ШУШНИПА ЈОШАНА НИКОЛА
    516. ШУШНИПА НИКОЛЕ ГОЈКО
    517. ШУШНИПА НИКОЛЕ ЗОРКА
    518. ШУШНИПА НИКОЛЕ КРСТО
    519. ШУШНИПА НИКОЛЕ МИЛЕВА
    520. ШУШНИПА НИКОЛЕ ПЕТАР
    521. РЕБИЋ ОБРЕНА СМИЉАНА
    522. ШУШНИПА ЂУРАЂА ВИШЊА
    523. ШУШНИПА НИКОЛЕ БРАНКО
    524. ШУШНИПА НИКОЛЕ МАРИЈА
    525. КАРАНОВИЋ ПЕТРА МАРА
    526. КАРАНОВИЋ ЂОКЕ МИЛКА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    527. КАРАНОВИЋ ЂОКЕ МИЛИЦА
    528. КАРАНОВИЋ ЂОКЕ МИЛЕ
    529. РЕБИЋ АНДРИЈЕ МИЛИТТА
    530. РЕБИЋ ОБРЕНА РОСА
    531. РЕБИЋ ОБРЕНА ЉУБОМИР
    532. РЕБИЋ ОБРЕНА СМИЉА
    533. РЕБИЋ ОБРЕНА ЖИВКО
    534. РЕБИЋ ОБРЕНА ДЕСА
    535. РЕБИЋ ОБРЕНА СОФИЈА
    536. РЕБИЋ ОБРЕНА ПЕТАР
    537. ШТРБАЦ ТОДОРА ГРОЗДАНА
    538. ШТРБАЦ НИКОЛЕ ВЛАДО
    539. ШТРБАЦ НИКОЛЕ ДАРА
    540. ШТРБАЦ НИКОЛЕ ЉУБИЦА
    541. КАШИКОВИЋ ТОДОРА МИРКО
    542. КАШИКОВИЋ МИРКА ПЕКО
    543. КАШИКОВИЋ МИРКА ТРИПО
    544. КАШИКОВИЋ МИРКА ДУШАНКА
    545. КАШИКОВИЋ МИРКА АНЂЕЛКО
    546. КАШИКОВИЋ МИРКА РАТОМИРКА
    547. ИВЕЗИЋ СИМАТА АНЂА
    548. КАШИКОВИЋ ПЕТРА ПЕТРУША
    549. ТРНИНИЋ ЈОВАНА РАЈКО
    550. ТРНИНИЋ ИЛИЈЕ ЈОВАН
    551. ТРНИНИЋ ЈОВАНА РУЖА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    552. ТРНИНИЋ ЈОВАНА МИЛИЦА
    553. ТРНИНИЋ ЈОВАНА РАДИСЛАВА
    554. ТРНИНИЋ ЈОВАНА ЉУБИЦА
    555. ТРНИНИЋ ЈОВАНА ЖИВОЈИН
    556. ТРНИНИЋ ЈОВАНА МИЛИЦА
    557. ТРНИНИЋ ЈОШАНА ЛЕНКА
    558. ЂУРИЋ ЈОВАНА ЂОКО
    559. ЂУРИЋ ЂОКЕ ЈОВАН
    560. ЂУРИЋ ЈОВАНА КОВИЉКА
    561. ЂУРИЋ ИЛИЈЕ ГОЈКО
    562. ЂУРИЋ ЈОВАНА ИЛИЈА
    563. ЂУРИЋ ВАСЕ МАРА
    564. ЂУРИЋ СПАСОЈА МИТРА
    565. МИЋИЋ ПЕТРА ЉУБИЦА
    566. СОЛДО ДУШАНА МИЛАН
    567. СОЛДО МИЛАНА СЛОБОДАН
    568. СОЛДО МИЛАНА СЛАВОЈКА
    569. СОЛДО ШЋЕПАНА ДУШАН
    570. СОЛДО ДУШАНА РАДОЈКА
    571. СОЛДО СПАДОЈА ЉУБИЦА
    572. СОЛДО ДУШАНА МИЛЕНКО
    573. БОШКОВИЋ ИЛИЈЕ ЈАЊА
    574. БОШКОВИЋ СТЕВАНА МАРА
    575. БОШКОВИЋ СТЕВАНА ЛАЗАР
    576. БОШКОВИЋ СТЕВАНА ДУШАН


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    577. БОШКОВИЋ ДУШАНА МАРА
    578. БОШКОВИЋ САВЕ ЈОВАНА
    579. БОШКОВИЋ ЛАЗАРА ИЛИЈА
    580. БОШКОВИЋ ИЛИЈЕ СТЕВАН
    581. ЋУК ЛАЗАРА СЛАВКО
    582. ЋУК СЛАВКА ЉУБИЦА
    584. ЋУК ВУКАНА ЦВЕТА
    585. ЋУК ДУШАНА МИЛАН
    586. ЏОМБЕТА РИСТЕ СПАСОЈЕ
    587. ЏОМБЕТА СПАСОЈА НИКОЛА
    588. ЏОМБЕТА СПАСОЈА ТОМИСЛАВ
    589. ЏОМБЕТА СПАСОЈА БРАНКО
    590. ЏОМБЕТА ЈОВАНА ПЕТРУША
    591. ЏОМБЕТА НИКОЛЕ МАРА
    592. ЏОМБЕТА СПАСОЈА ДАНИЛО
    593. ЏОМБЕТА СПАСОЈА СОФИЈА
    594. ЛУЧИЋ ЦВЕТКА ДУШАН
    595. ЛУЧИЋ ДУШАНА САВО
    596. ЛУЧИЋ ЂУРА СПАСЕНИЈА
    597. ЛУЧИЋ ДУШАНА МЛАДЕН
    598. ЛУЧИЋ ДУШАНА ЉУБАН
    599. ЋОРОВИЋ ЦВЕТКА САВА
    600. БУЦОЊИЋ СТЈЕПАНА ЈОЗО
    601. БУЦОЊИЋ ЈОЗЕ ЉУБИЦА
    602. БУЦОЊИЋ ЛУКЕ БОСИЉКА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    603. БОШКОВИЋ СИМЕ ЈОВАН
    604. БОШКОВИЋ ЈОВЕ ЗОРА
    605. БОШКОВИЋ МИЈЕ ЈАЊА
    606. БОШКОВИЋ ЂУРЕ МИТРАНА
    607. БОШКОВИЋ СИМЕ СТАНКА
    608. ВАСИЉЕВИЋ ЈОВАНА ПЕТАР
    609. ВАСИЉЕВИЋ ПЕТРА СОФИЈА
    610. ВАСИЉЕВИЋ ПЕТРА БЛАГОЈЕ
    611. ВАСИЉЕВИЋ ПЕТРА СРЕТЕН
    612. ВАСИЉЕВИЋ СТОЈАНА ЂУРЂА
    613. ВАСИЉЕВИЋ САВЕ БОЈАНА
    614. ВАСИЉЕВИЋ ПЕТРА ЈЕЛА
    615. СТУПАР ДАВИДА ГОЈКО
    616. СТУПАР ГОЈКА СРЕТКО
    617. СТУПАР ГОЈКА ДРАГО
    618. СТУПАР ГОЈКА ЦВЈЕТА
    619. СТУПАР ГОЈКА ПЕТАР
    620. СТУПАР ГОЈКА ДАНИЦА
    621. СТУПАР СИМЕ ДОЈА
    622. СТУПАР ГОЈКА ДУШАН
    623. СТУПАР ГОЈКА САВО
    624. СРДИЋ МИЛАНА ДАНИЦА
    625. КОВАЧЕВИЋ ЂОКЕ РАДЕ
    626. КОВАЧЕВИЋ РАДЕ ТОМИСЛАВ
    627. КОВАЧЕВИЋ РАДЕ МИЛОШ


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    628. КОВАЧЕВИЋ РАДЕ МИЛИЦА
    629. КОВАЧЕВИЋ РАДЕ БОЖИДАРКА
    630. КОВАЧЕВИЋ ЈАКОВА САВА
    631. КОВАЧЕВИЋ ЂОКЕ СИМО
    632. КОВАЧЕВИЋ ПАЈЕ МИЛЕВА
    633. КУРИЛИЋ ЈОВЕ САВО
    634. КУРИЛИЋ САВЕ БОЖИЦА
    635. КУРИЛИЋ САВЕ БОЖИДАР
    636. КУРИЛИЋ САВЕ НЕДЕЉКО
    637. КУРИЛИЋ САВЕ МАРКО
    638. КУРИЛИЋ МИРКА ПЕРСА
    639. КУРИЛИЋ ЛАЗЕ САВА
    640. КУРИЛИЋ САВЕ ЈОВАН
    641. КУРИЛИЋ САВЕ ЦВЕТА
    642. САБЉИЋ ПЕТРА ЈОШО
    643. САБЉИЋ ЈОШЕ ЧАНА
    644. САБЉИЋ ЈОШЕ МИЛАН
    645. САБЉИЋ ЈОШЕ РАТКО
    646. САБЉИЋ СТЕВАНА ЈОКА
    647. РАДУН МИЛЕ ЈОВАН
    648. РАДУН ГАВРЕ ЈОКА
    649. РАДУН ЈОВАНА МИЛИВОЈ
    650. РАДУН ДАВИДА СМИЉАНА
    651. РАДУН КРСТЕ ГОСПАВА
    652. РАДУН КРСТЕ МИТАР


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    653. РАДУН КРСТЕ ЈОВО
    654. БУРСАЋ ДАМЈАНА ДЕСАНКА
    655. БУРСАЋ ДЕСАНКЕ ЂУРО
    656. ЖУТКОВИЋ ПЕТРА ЂОКО
    657. ЖУТКОВИЋ ЂОКЕ СЛАВКО
    658. ЖУТКОВИЋ СТОЈАНА ЂУРЂА
    659. МИЛИЋЕВИЋ РИСТЕ РИСТО
    660. МИЛИЋЕВИЋ РИСТЕ ДАНИЦА
    661. МИЛИЋЕВИЋ РИСТЕ РАДОЈКА
    662. МИЛИЋЕВИЋ РИСТЕ ЈОВАНКА
    663. МИЛИЋЕВИЋ ТОМЕ МАРА
    664. МИЛИЋЕВИЋ РИСТЕ ЗОРКА
    665. ЖУТКОВИЋ НИКОЛЕ ВЛАДО
    666. ЖУТКОВИЋ ВЛАДЕ НИКОЛА
    667. ЖУТКОВИЋ АЛЕКСЕ ДЕСАНКА
    668. ЖУТКОВИЋ НИКОЛЕ МИЛЕВА
    669. ЖУТКОВИЋ НИКОЛЕ МИЛАН
    670. ЖУТКОВИЋ НИКОЛЕ ВАСИЉКА
    671. ЖУТКОВИЋ МИХЕ БОСИЉКА
    672. ВАСКОВИЋ ВАСЕ ГОЈКО
    673. ВАСКОВИЋ ГОЈКА ВЛАДО
    674. ВАСКОВИЋ ГОЈКА МИЛОВАН
    675. ВАСКОВИЋ ГОЈКА МИЛОСАВА
    676. ВАСКОВИЋ РИСТЕ МАРА
    677. ВАСКОВИЋ МИЛОША ЦВЕТА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    678. ЋОРОВИЋ ВИДОЈА ДАНИЛО
    679. ЋОРОВИЋ ДАНИЛА ДЕСИМИР
    680. ЋОРОВИЋ ДАНИЛА БОРИСЛАВ
    681. ЋОРОВИЋ ДАНИЛА ДАНИТТА
    682. ЋОРОВИЋ ДАНИЛА БОРИСЛАВКА
    683. ЋОРОВИЋ СТАНИШЕ ИЛИНКА
    684. ЋОРОВИЋ ТРИФКА СТАНА
    685. МИЛИВОЈЕВИЋ НИКОЛЕ ТОМО
    686. МИЛИВОЈЕВИЋ ТОМЕ БОЖАНА
    687. МИЛИВОЈЕВИЋ БОШКА КОСА
    688. БУКВИЋ СТЕПАНА НИКОЛА
    689. БУКВИЋ НИКОЛЕ ЉИЉАНА
    690. БУКВИЋ НИКОЛЕ ДАНИЛО
    691. БУКВИЋ МИХЕ СТОЈА
    692. БУКВИЋ ЛУКЕ МИЛИЦА
    693. БУКВИЋ РИСТЕ ДАНИТТА
    694. БУКВИЋ РИСТЕ ДАРИНКА
    695. БУКВИЋ РИСТЕ МИЛЕНА
    696. БУКВИЋ РИСТЕ МИЛИВОЈЕ
    697. ДАБИЋ ЂУРЕ МАРКО
    698. ДАБИЋ МАРКА ЗОРКА
    699. ДАБИЋ МАРКА РАЈКО
    700. ДАБИЋ МАРКА ДЕСАНКА
    701. ДАБИЋ БЛАГОЈА СИМАНА
    702. ДАБИЋ МАРКА ГОСПАВА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    703. ДАМЈАНАЦ ЈОВАНА АЋИМ
    704. ДАМЈАНАЦ АЋИМА РАДОЈКА
    705. ДАМЈАНАЦ ЈОВАНА МИЛИЦА
    706. БОГДАНОВИЋ БЛАГОЈА СТАНА
    707. КАРАНОВИЋ МИЛАНА ДУШАН
    708. КАРАНОВИЋ ПЕТРА МАРА
    709. КАРАНОВИЋ СТЕВАНА МАРИЈА
    710. ДАБИЋ МАРКА ДАРИНКА
    711. ЛАЛИЋ МИТРА СИМО
    712. ЛАЛИЋ СИМЕ МАРА
    713. ЛАЛИЋ СИМЕ САВКА
    714. ЛАЛИЋ СИМЕ СТАНА
    715. ЛАЛИЋ СИМЕ ЗОРКА
    716. ЛАЛИЋ ПАВЛА ГОСПАВА
    717. МАЈСТОРОВИЋ РАДЕ ТОДОР
    718. МАЈСТОРОВИЋ ТОДОРА ДРАГАН
    719. МАЈСТОРОВИЋ ТОДОРА АНЂЕЛИЈА
    720. МАЈСТОРОВИЋ ТОДОРА ДУШАНКА
    721. МАЈСТОРОВИЋ ВУЧЕНА БОСИЉКА
    722. ЂИЛАС ВУЧЕНА ДЕВА
    723. МАЈСТОРОВИЋ ИЛИЈЕ РАДЕ
    724. МАЈСТОРОВИЋ РАДЕ РАДОЈКА
    725. МАЈСТОРОВИЋ РАДЕ МИЛЕ
    726. МАЈСТОРОВИЋ ЂУРЕ САРА
    727. МАЈСТОРОВИЋ ПЕТРА МИКА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    728. МАЈСТОРОВИЋ МИХАЈЛА СТАНА
    729. МАЈСТОРОВИЋ РАДЕ МИЛАН
    730. МАЈСТОРОВИЋ РАДЕ МАРА
    731. ПОПОВИЋ ЛУКЕ РОСА
    732. ПОПОВИЋ РОСЕ ЈОВАН
    733. ГОВЕДАРИЦА ЈОВАНА МИТАР
    734. ГОВЕДАРИЦА МИТРА ДИМИТРИЈЕ
    735. ГОВЕДАРИЦА МИТРА ДАНИЦА
    736. ГОВЕДАРИЦА МИТРА ЈОВАНКА
    737. ГОВЕДАРИЦА МИТРА МОМЧИЛО
    738. ГОВЕДАРИЦА МИТРА ВИДОСАВА
    739. ГОВЕДАРИЦА АРСЕНА ЛУЦИЈА
    740. ГОВЕДАРИЦА МИТРА МИЛЕВА
    741. МИЛИНКОВИЋ ВИДАКА ПАВА
    742. МИЛИНКОВИЋ ВОЈИНА БЛАГОЈЕ
    743. МИЛИНКОВИЋ ВОЈИНА ЖИВКО
    744. ШУТТТНИТТА ЈОШЕ ПЕТАР
    745. ШУТТТНИТТА ПЕТРА ВУКАШИН
    746. ШУТТТНИТТА МИОДРАГА НАТАЛИЈА
    747. ШУТТТНИТТА ТОДОРА ТРИВУНА
    748. ЛЕРО ГЛИГОРА ШПИРО
    749. ЛЕРО ШПИРЕ РАДМИЛА
    750. ЛЕРО АНЂЕ АНЂА
    751. ЛАЗИЋ ПАНТЕ ПЕРСА
    752. ТЕВДЕНИЋ МИХАЈЛА ТАНАСИЈЕ


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    753. ПЕТКОВИЋ ЂУРЕ КРСТО
    754. ПЕТКОВИЋ ЈАКОВА АНЂА
    755. ЧЕЧУР НОВИЦЕ ЛАЗАР
    756. ЧЕЧУР ЛАЗАРА НОВАК
    757. ЧЕЧУР РАДОВАНА ОБРЕНИЈА
    758. ЧЕЧУР ЛАЗАРА ПЕТАР
    759. ЛАЗИЋ ПЕРСЕ БРАНИСЛАВ
    760. ПЕТКОВИЋ КРСТЕ РАДИСЛАВ
    761. КОВАЧЕВИЋ МИХАЈЛА ШЋЕПАН
    762. КОВАЧЕВИЋ ШЋЕПАНА РАДМИЛА
    763. КОВАЧЕВИЋ ДУШАНА АНЂА
    764. КОВАЧЕВИЋ МИХАЈЛА МИЛЕВА
    765. ОКИЉЕВИЋ СИМЕ БОГДАН
    766. ОКИЉЕВИЋ БОГДАНА ДАНИЦА
    767. ОКИЉЕВИЋ БОГДАНА ДАРИНКА
    768. ОКИЉЕВИЋ ПЕТРА ДАРИНКА
    769. ОКИЉЕВИЋ НОВИЦЕ МИЛИЦА
    770. ОКИЉЕВИЋ СИМЕ МИОЉКА
    771. ДРАГУМИЛО ТРИФКА ТОМО
    772. ДРАГУМИЛО ТОМЕ СЛАВОЈКА
    773. ДРАГУМИЛО ТОМЕ СЛАВКО
    774. ДРАГУМИЛО ТОМЕ МИЛУТИН
    775. ДРАГУМИЛО ТОМЕ СЛОБОДАН
    776. ДРАГУМИЛО ТОМЕ ДАНИЦА
    777. ДРАГУМИЛО ТОМЕ МИЛИЦА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    778. ДРАГУМИЛО ТОДОРА КРСТИЊА
    779. ДРАГУМИЛО РИСТЕ ТРИФКО
    780. ОКИЉЕВИЋ ЈОВАНА ЈЕЛА
    781. ДРАГУМИЛО ТРИФКА ТОДОР
    782. ДРАГУМИЛО ТОДОРА МИЛЕНА
    783. ДРАГУМИЛО ТОДОРА ОБРАД
    784. ДРАГУМИЛО ТОДОРА ЦВЕТА
    785. ДРАГУМИЛО ТРИФКА БОРИША
    786. ДРАГУМИЛО БОРИТТТЕ РАДИВОЈЕ
    787. ДРАГУМИЛО СТАНКА МИЛЕВА
    788. ДРАГУМИЛО МИТРА МИЛЕВА
    789. МАСТИЛОВИЋ ОСТОЈЕ ВЕЉКО
    790. МАСТИЛОВИЋ ВЕЉКА НИКОЛА
    791. МАСТИЛОВИЋ ВИДАКА ЈАЊА
    792. МАСТИЛОВИЋ СИМЕ ПЛЕМА
    793. БОРКОВИЋ РИСТЕ АЋИМ
    794. БОРКОВИЋ АЋИМА БОШКО
    795. БОРКОВИЋ АЋИМА ДУШАН
    796. БОРКОВИЋ АЋИМА ДАРИНКА
    797. БОРКОВИЋ АЋИМА ЉУБИЦА
    798. БОРКОВИЋ ВАСЕ ЈОВАНА
    799. БОРКОВИЋ АЋИМА МИЛА
    800. КОВАЧЕВИЋ СТЕВАНА ДАВИД
    801. КОВАЧЕВИЋ ДАВИДА БРАНКО
    802. КОВАЧЕВИЋ ДАВИДА МИЛОРАД


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    803. КОВАЧЕВИЋ ДАВИДА РАДОЈКА
    804. КОВАЧЕВИЋ ДАВИДА СТЕВАН
    805. КОВАЧЕВИЋ ДАВИДА РАЈКО
    806. КОВАЧЕВИЋ МИЛЕ ДОСТА
    807. КОВАЧЕВИЋ ПЕТРА ДАНИЦА
    808. КОВАЧЕВИЋ ДАВИДА ЧЕДОМИР
    809. ЋУЛИБРК ЈОВАНА ЈАНКО
    810. ЋУЛИБРК ЈАНКА ДРАГИЦА
    811. ЋУЛИБРК ЈАНКА БРАНИСЛАВ
    812. ЋУЛИБРК ЈАНКА СЛОБОДАН
    813. ЋУЛИБРК НИКОЛЕ СТОЈА
    814. ЋУЛИБРК ЈАНКА МАРКО
    815. МИЉАНОВИЋ ПЕТРА ГОЈКО
    816. МИЉАНОВИЋ ЂУРЕ РУЖА
    817. МИЉАНОВИЋ ПЕТРА ДРАГИЦА
    818. МИЉАНОВИЋ ПЕТРА ДАРИНКА
    819. МИЉАНОВИЋ ПЕТРА ГОСПАВА
    820. САВЧИЋ СТАНИШЕ БОЖО
    821. САВЧИЋ БОЖЕ ДОБРОСЛАВ
    822. САВЧИЋ ЈОВЕ АНА
    823. САВЧИЋ БОЖЕ МИЛАН
    824. САВЧИЋ МИТРА БОРИКА
    825. БУКВИЋ ДАМЈАНА РАДОВАН
    826. БУКВИЋ ТРИПЕ ДАРИНКА
    827. БУКВИЋ САВЕ ЉУБИЦА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    828. БУКВИЋ СЛАВКА БРАНКО
    829. БУКВИЋ БОЖЕ ДАРИНКА
    830. СРЕДАНОВИЋ АНДРИЈЕ ЈОВАН
    831. СРЕДАНОВИЋ ЈОВАНА КРСТИЊА
    832. СРЕДАНОВИЋ ЈОВАНА ВУКОСАВА
    833. СРЕДАНОВИЋ ЈОВАНА ЂОРЂИЈЕ
    834. СРЕДАНОВИЋ МИЛОША МАРИЈА
    835. СРЕДАНОВИЋ ЈОВАНА ЈЕЛЕНА
    836. СРЕДАНОВИЋ ЈОВАНА ВЕЛИНКА
    837. СРЕДАНОВИЋ ЈОВАНА КРСТО
    838. ТАСОВАЦ ИЛИЈЕ КОСТА
    839. ТАСОВАЦ КОСТЕ ДЕСАНКА
    840. ТАСОВАЦ КОСТЕ ВЕСЕЉКА
    841. ТАСОВАЦ КОСТЕ БОЈАНА
    842. ТАСОВАЦ РИСТЕ САВА
    843. ТАСОВАЦ КОСТЕ ВАСА
    844. ТАСОВАЦ КОСТЕ РАДОЈКА
    845. ТАСОВАЦ КОСТЕ ЉЕПОСАВА
    846. ТАСОВАЦ КОСТЕ ИЛИЈА
    847. СРЕДАНОВИЋ МИЛУТИНА ДУШАН
    848. СРЕДАНОВИЋ ДУШАНА ЉУБО
    849. СРЕДАНОВИЋ ДУШАНА ЧЕДО
    850. СРЕДАНОВИЋ ДУШАНА РАДОМИР
    851. СРЕДАНОВИЋ ДУШАНА ПАВЛЕ
    852. СРЕДАНОВИЋ ОКИЦЕ БРЕНА

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Наставак:

    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    853. СРЕДАНОВИЋ ДУТТТАНА ВЕЉКО
    854. СРЕДАНОВИЋ БЛАГОТЕ ЈОВАНКА
    855. СРЕДАНОВИЋ ДУШАНА ГАШО
    856. ГРЧЕ ЈОВАНА НИКОЛА
    857. ГРЧЕ НИКОЛЕ БУДИМИР
    858. ГРЧЕ НИКОЛЕ ЛАЗАР
    859. ГРЧЕ ЛУКЕ БОЖИЦА
    860. ГРЧЕ ГЛИГОРА САВА
    861. КУРАЈИЦА ВУКА БОГДАН
    862. КУРАЈИЦА БОГДАНА ПЕТРА
    863. КУРАЈИЦА БОГДАНА ИЛИЈА
    864. КУРАЈИЦА БОГДАНА ЂУРО
    865. КУРАЈИЦА РАДЕ ГОСПАВА
    866. КУРАЈИЦА БОГДАНА МИЛА
    867. ГРГУРЕВИЋ ПАЈЕ СТАНА
    868. ГРГУРЕВИЋ ЛАЗАРА РИСТО
    869. ГРГУРЕВИЋ ЛАЗАРА АНЂА
    870. ГРГУРЕВИЋ ЛАЗАРА НЕДЕЉКО
    871. ГРГУРЕВИЋ ЛАЗАРА ЈОВАН
    872. ГРГУРЕВИЋ ЛАЗАРА МИЛА
    873. ГРГУРЕВИЋ ЛАЗАРА ЦВЕТА
    874. ЋЕРАНИЋ САВЕ ТОМО
    875. ЋЕРАНИЋ ТОМЕ ЦВИЈЕТА
    876. ЋЕРАНИЋ ТОМЕ ЧЕДОМИР
    877. ЋЕРАНИЋ ТОМЕ МАРИЈА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    878. ЋЕРАНИЋ ТОМЕ ДРАГИЦА
    879. ЋЕРАНИЋ ТОМЕ РАДОЈКА
    880. ЋЕРАНИЋ ПЕРЕ САВА
    881. ЋЕРАНИЋ САВЕ ЉЕПОСАВА
    882. ДРАГОВИЋ АНДРИЈЕ САВО
    883. ДРАГОВИЋ МИЈЕ БОЖИЦА
    884. ДРАГОВИЋ БОГДАНА ЉЕПОСАВА
    885. ДРАГОВИЋ АНДРИЈЕ БОСИЉКА
    886. КИСИН КОЈЕ САВО
    887. КИСИН САВЕ ЛАНИТТА
    888. КИСИН САВЕ НЕДЕЉКО
    889. КИСИН САВЕ ЈОВАН
    890. КИСИН ВУКА АНЂА
    891. КИСИН САВЕ ДАРИНКА
    892. КИСИН ВУКА МАРИЈА
    893. КИСИН ЈОВАНА РАДМИЛА
    894. КИСИН САВЕ РАДОВАН
    895. МИЛАКОВИЋ РИСТЕ АНА
    896. МИЛАКОВИЋ ЛАЗЕ БРАНИСЛАВ
    897. МИЛАКОВИЋ ЛАЗЕ АНА
    898. МИЛАКОВИЋ ЈОВЕ ДАНИТТА
    899. ВУКИЋЕВИЋ СИМЕ МАРКО
    900. ВУКИЋЕВИЋ МАРКА ВЕЉКО
    901. ВУКИЋЕВИЋ МАРКА ДАНИЦА
    902. ВУКИЋЕВИЋ МАРКА МИРКО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    903. ВУКИЋЕВИЋ МАРКА ВАСО
    904. ВУКИЋЕВИЋ ЈЕФТЕ ЈОВАНКА
    905. ВУКИЋЕВИЋ МАРКА БОСИЉКА
    906. ВУКИЋЕВИЋ МАРКА ЂОРЂЕ
    907. БЕРАЋ ПЕТРА ДАНИЦА
    908. БЕРАЋ МИЛАНА БОЖО
    909. БЕРАЋ МИЛАНА ДРАГИЦА
    910. БЕРАЋ МИЛАНА САВО
    911. БЕРАЋ МИЛАНА МИЛАН
    912. ДАМЈАНАЦ СИМЕ РАДОВАН
    913. ДАМЈАНАЦ РАДОВАНА СИМО
    914 ДАМЈАНАЦ РАДОВАНА МИЛЕНКО
    915. ДАМЈАНАЦ МИЛАНА МИЛЕНА
    916. САВИЋ СТЕВАНА ПАЈО
    917. САВИЋ ПАЈЕ ДАРИНКА
    918. САВИЋ ПАЈЕ ЖАРКО
    919. САВИЋ МИЋЕ ЈОВАНА
    920. САВИЋ ПАЈЕ РАДОМИР
    921. САВИЋ ПАЈЕ МОМЧИЛО
    922. РАТКОВИЋ ИЛИЈЕ ЂУРО
    923 РАТКОВИЋ ЂУРЕ РАДОВАН
    924. РАТКОВИЋ ЂУРЕ ГОСПАВА
    925. РАТКОВИЋ ЂУРЕ МИЛАН
    926. РАТКОВИЋ МИТРА ИЛИНКА
    927. РАТКОВИЋ ПЕТРА ШЋЕПАНИЈА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    928. ЛОНЧАР РИСТЕ САВО
    929. ЛОНЧАР САВЕ ШЋЕПАН
    930. ЛОНЧАР САВЕ ЈОВО
    931. ЛОНЧАР САВЕ МИЛКА
    932. ЛОНЧАР САВЕ МИРОСЛАВА
    933. ЛОНЧАР ШЋЕПАНА МИЛА
    934. КОПРИВИЦА ВАСИЛИЈА НИКОЛА
    935. КОПРИВИЦА НИКОЛЕ АНИКА
    936. КОПРИВИЦА НИКОЛЕ ЈЕЛИСАВКА
    937. КОПРИВИЦА НИКОЛЕ СОФИЈА
    938. КОПРИВИЦА НИКОЛЕ НАДА
    939. КОПРИВИЦА НИКОЛЕ САВА
    940. КОПРИВИЦА НИКОЛЕ ЈОВИЦА
    941. ИВАНКОВИЋ БОШКА ЂОКО
    942. ИВАНКОВИЋ ЂОКЕ ДАНИЦА
    943. ИВАНКОВИЋ ЂОКЕ ВИДОСАВА
    944. ИВАНКОВИЋ ЂОКЕ ДУШАН
    945. ИВАНКОВИЋ ЂОКЕ МАРА
    946. ИВАНКОВИЋ ЂОКЕ СТАНА
    947. ИВАНКОВИЋ ЈОШЕ СТОЈА
    948. ИВАНКОВИЋ ЂОКЕ КОСА
    949. ИВАНКОВИЋ БОШКА ЈОВАН
    950. ИВАНКОВИЋ ЈОВАНА РАЈКО
    951. ИВАНКОВИЋ ЈОВАНА АНЂА
    952. КОМАД МИЋЕ АРСЕН


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    953. КОМАД АРСЕНА БРАНКО
    954. КОМАД СПАСОЈА БОСИЉКА
    955. КОМАД ДУШАНА ЛАЛА
    956. СТОЈАНОВИЋ ШЋЕПАНА ЈОВАН
    957. СТОЈАНОВИЋ ЈОВАНА ШЋЕПАН
    958. СТОЈАНОВИЋ ЈОВАНА ДРАГОЉУБ
    959. СТОЈАНОВИЋ ЈОВАНА РАДОВАН
    960. СТОЈАНОВИЋ РАДОВАНА СВЕТОЗАР
    961. СТОЈАНОВИЋ СИМЕ БОРИКА
    962. СТОЈАНОВИЋ ЈОВАНА ЉУБИЦА
    963. ДАМЈАНАЦ МИЈЕ БЛАГОЈЕ
    964. ДАМЈАНАЦ БЛАГОЈА ДОСТИЊА
    965. ДАМЈАНАЦ БЛАГОЈА НОВКА
    966. ДАМЈАНАЦ БЛАГОЈА МАРА
    967. ДАМЈАНАЦ БЛАГОЈА ОБРАД
    968. ДАМЈАНАЦ БЛАГОЈА ДАРИНКА
    969. ЦРНОГОРАЦ МИТРА БЛАГОЈЕ
    970. ЦРНОГОРАЦ БЛАГОЈА ЈЕЛЕНА
    971. ЦРНОГОРАЦ БЛАГОЈА ЈАКША
    972. ЦРНОГОРАЦ БЛАГОЈА БОРИША
    973. ЦРНОГОРАЦ ФИЛИПА ИЛИНКА
    974. ЦРНОГОРАЦ БЛАГОЈА ЈОВАНКА
    975. ШАРОВИЋ ГАЈЕ СТАНА
    976. ШАРОВИЋ АЋИМА МИРКО
    977. ШАРОВИЋ АЋИМА ЂУРО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    978. ШАРОВИЋ АЋИМА ДАНИЛО
    979. ШАРОВИЋ АЋИМА БОЖО
    980. ШАРОВИЋ АЋИМА ПЕТАР
    981. ШАРОВИЋ АЋИМА МИЛА
    982. ЗУБАЦ СПАСОЈА ШЋЕПАН
    983. ЗУБАЦ ШЋЕПАНА СПАСОЈЕ
    984. ЗУБАЦ ШЋЕПАНА ВИДОМИР
    985. ЗУБАЦ ШЋЕПАНА РАДОМИР
    986. ЗУБАЦ ШЋЕПАНА НЕВЕНКА
    987. ЗУБАЦ ПЕТРА СТАНА
    988. ЗУБАЦ СПАСОЈА КРСТИЊА
    989. ЗУБАЦ САВЕ ЂУРЂА
    990. БУРСАЋ ДАМЈАНА ВУКОСАВ
    991. БУРСАЋ ВУКОСАВА РАДОМИР
    992. БУРСАЋ ДАМЈАНА МИРКО
    993. БУРСАЋ МИРКА ИЛИЈА
    994. БУРСАЋ МИРКА НАДА
    995. БУРСАЋ ЈОВАНА ЈОКА
    996. БУРСАЋ ЛУКЕ СОКА
    997. БУРСАЋ ЈОВЕ САВКА
    998. ЈОВИЋ ПАНТЕЛИЈЕ ЈОВАН
    999. ЈОВИЋ ЈОВАНА МИЛЕВА
    1000. ЈОВИЋ ЈОВАНА МИЋО
    1001. ЈОВИЋ ЈОВАНА СРЕТКО
    1002. ТАСОВАЦ ПЕТРА РАЈКО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1003. ТАСОВАЦ РАЈКА ПЕТАР
    1004. ТАСОВАЦ РАЈКА ОБРАД
    1005. ТАСОВАЦ РАЈКА АНЂА
    1006. ТАСОВАЦ ЈОШЕ АНЂА
    1007. ТАСОВАЦ ЛУКЕ ЗОРКА
    1008. ЗУБАЦ РИСТЕ ПЕРО
    1009. ЗУБАЦ ПЕРЕ ГОЈКО
    1010. ЗУБАЦ ГОЈКА МАРА
    1011. ЗУБАЦ САВЕ ЗОРКА
    1012. ЗУБАЦ МИЛОША СОКА
    1013. ЗУБАЦ ПЕРЕ СТАНА
    1014. ИВАНКОВИЋ НИКОЛЕ МИРКО
    1015. ИВАНКОВИЋ ЂУРЕ ЈОВАНА
    1016. ИВАНКОВИЋ МАРКА ЈОВО
    1017. ИВАНКОВИЋ ЈОВЕ РАДОЈКА
    1018. ИВАНКОВИЋ МАРКА НОВИЦА
    1019. ИВАНКОВИЋ МАРКА МИРКО
    1020. ИВАНКОВИЋ МАРКА ГОСПАВА
    1021. ИВАНКОВИЋ МАРКА ЉУБИЦА
    1022. ИВАНКОВИЋ НИКОЛЕ АНИЦА
    1023. ИВАНКОВИЋ ОБРЕНА ДАРИНКА
    1024. ЈОКАНОВИЋ ЂУРЕ ТОМО
    1025. ЈОКАНОВИЋ ТОМЕ ЉУБИЦА
    1026. ЈОКАНОВИЋ ТОМЕ МИЛОВАН
    1027. ЈОКАНОВИЋ ТОМЕ СТАНА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1028. ЈОКАНОВИЋ ТОМЕ СВТОЗАР
    1029. ЈОКАНОВИЋ ТОМЕ ЂОРЂО
    1030. ЈОКАНОВИЋ ТОМЕ ДАНИЦА
    1031. ЈОКАНОВИЋ ТОМЕ ЧЕДОМИР
    1032. ЈОКАНОВИЋ ВУКА МИТРА
    1033. ЈОКАНОВИЋ ТОМЕ БОСИЉКА
    1034. ОКИЉЕВИЋ ЈОВАНА САВО
    1035. ОКИЉЕВИЋ САВЕ ЛАНИТТА
    1036. ОКИЉЕВИЋ САВЕ ДАРИНКА
    1037. ОКИЉЕВИЋ РАДЕ МИТРА
    1038. КОСИЋ ЂОКЕ БЛАГОЈЕ
    1039. КОСИЋ БЛАГОЈА СТОЈА
    1040. КОСИЋ БЛАГОЈА МИЛЕВА
    1041. КОСИЋ БЛАГОЈА ЉЕПОСАВА
    1042. КОСИЋ БЛАГОЈА ГОЈКО
    1043. КОСИЋ БЛАГОЈА РАДИВОЈЕ
    1044. КОСИЋ БЛАГОЈА ЉУБИЦА
    1045. КОСИЋ САВЕ ВУКОСАВА
    1046. ТОМАНОВИЋ СТЕВАНА ДРАГО
    1047. ТОМАНОВИЋ ДРАГЕ ДАНИЦА
    1048. ТОМАНОВИЋ ДРАГЕ ДАНИЛО
    1049. ТОМАНОВИЋ ДРАГЕ МИЛА
    1050. ТОМАНОВИЋ ДРАГЕ РАДОЈКА
    1051. ТОМАНОВИЋ ДРАГЕ РАЈКО
    1052. ТОМАНОВИЋ ДРАГЕ СЛАВКО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1053. ТОМАНОВИЋ ДРАГЕ ГОРДАНА
    1054. ТОМАНОВИЋ МАРКА КОСА
    1055. ТОМАНОВИЋ ДРАГЕ ДАРИНКА
    1056. ТОМАНОВИЋ ДРАГЕ ИЛИНКА
    1057. БАРЗУТ ТОДОРА РИСТО
    1058. БАРЗУТ ТОДОРА СТАНА
    1059. БАРЗУТ МИЈЕ МАРА
    1060. КРЖИЋ ТОМЕ ЈОША
    1061. КРЖИЋ ЈОКЕ МАРА
    1062. КРЖИЋ ТОМЕ ВУКОСАВА
    1063. КРЖИЋ ТОМЕ ДЕСАНКА
    1064. КРЖИЋ ТОМЕ СИМО
    1065. КРЖИЋ ПЕРЕ ЉУБИЦА
    1066. БИЈЕЛИЋ ВУКАНА МАРА
    1067. БИЈЕЛИЋ ДАНИЛА МИЛИТТА
    1068. БИЈЕЛИЋ ДАНИЛА ДУШАН
    1069. БИЈЕЛИЋ ДАНИЛА ДУШАНКА
    1070. БИЈЕЛИЋ ДАНИЛА РИСТО
    1071. ГРКАВАЦ МИЛОША СТАНА
    1072. ГРКАВАЦ БОГДАНА ЈОВАНКА
    1073. ГРКАВАЦ ЂОРЂА МИЛКА
    1074. ГРКАВАЦ ЂОРЂА ДЕСАНКА
    1075. РАТКОВИЋ СЛАВКО
    1076. ГРКАВАЦ МИТРА ДАНИЦА
    1077. ТУРАЊАНИН ФИЛИПА ДАНИЛО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1078. ТУРАЊАНИН ДАНИЛА ВЕЛЕМИР
    1079. ТУРАЊАНИН НИКОЛЕ МАРА
    1080. ШЕВИЋ ИЛИЈЕ ЈОВАН
    1081. ШЕВИЋ ЈОВАНА ДУШАН
    1082. ШЕВИЋ ЈОВАНА МИЛОРАД
    1083. ШЕВИЋ ЈОВАНА МИЛЕВА
    1084. ШЕВИЋ ЈОВАНА СТЕВАН
    1085. ШЕВИЋ ЈОВАНА МИЛИЦА
    1086. ШЕВИЋ ЈОВАНА РУЖИЦА
    1087. ШЕВИЋ ЈОВАНА ЈОСИФ
    1088. ШЕВИЋ ЈОСИФА СЛОБОДАН
    1089. ШЕВИЋ МИЛЕ МИЛКА
    1090. КЕСМАН СТЕВАНА МИЛАН
    1091. КЕЦМАН МИЛАНА БОЈАНА
    1092. КЕЦМАН МИЛАНА БОШКО
    1093. КЕЦМАН ЈОВЕ СМИЉА
    1094. КЕЦМАН ЈОВАНА САВА
    1095. ШУШНИЦА ЈОВАНА ВЛАДЕТА
    1096. ШУШНИЦА ВЛАДЕТЕ ЈЕЛЕНА
    1097. ШУШНИЦА ВЛАДЕТЕ МИРОСЛАВ
    1098. ШУШНИЦА ВЛАДЕТЕ ДРАГУТИН
    1099. ШУШНИЦА ВЛАДЕТЕ РОСА
    1100. ШУШНИЦА ВЛАДЕТЕ КОСАРА
    1101. ШУШНИЦА ВИДАКА СТАНА
    1102. ШУШНИЦА ВЛАДЕТЕ ЖИВКО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1103. АНТЕЉЕВИЋ МИРЕ ГАВРИЛО
    1104. АНТЕЉЕВИЋ ГАВРИЛА ВУКОСАВА
    1105. АНТЕЉЕВИЋ ГАВРИЛА МИХАЈЛО
    1106. АНТЕЉЕВИЋ ТОМЕ АНЂА
    1107. АНТЕЉЕВИЋ ГАВРИЛА ЛАНИТТА
    1108. АНТЕЉЕВИЋ ГАВРИЛА МИЛАН
    1109. АНТЕЉЕВИЋ ГАВРИЛА БОГДАН
    1110. ВУЧУРЕВИЋ ИЛИЈЕ БОСИЉКА
    1111. ВУЧУРЕВИЋ ДУТТТАНА ПАНТО
    1112. ВУЧУРЕВИЋ ДУШАНА ГОСПАВА
    1113. ВУЧУРЕВИЋ ДУШАНА ГОЛУБ
    1114. ВУЧУРЕВИЋ ДУШАНА ЈОВАНКА
    1115. ВУЧУРЕВИЋ ДУШАНА АНЂА
    1116. БОКИЋ ПАЈЕ ВЛАДО
    1117. БОКИЋ ВЛАДЕ РАДОСЛАВ
    1118. БОКИЋ ВЛАДЕ ЈОВАНКА
    1119. БОКИЋ ВЛАДЕ СПАСОЈЕ
    1120. БОКИЋ НИКОЛЕ ДАРИНКА
    1121. САВОВИЋ ИЛИЈЕ ЂОРЂЕ
    1122. САВОВИЋ РИСТЕ САРА
    1123. САВОВИЋ ЂОРЂА БОЈАНА
    1124. САВОВИЋ ЂОРЂА МИРКО
    1125. САВОВИЋ ИЛИЈЕ МИЛАН
    1126. САВОВИЋ МИЛАНА ЗОРКА
    1127. САВОВИЋ МИЛАНА РАЈКО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1128. САВОВИЋ МИЛАНА ЉУБО
    1129. САВОВИЋ МИЛАНА ЖАРКО
    1130. САВОВИЋ МИЛАНА ДАНИЛО
    1131. БУТУЛИЈА ЈОВАНА ВАСИЛИЈЕ
    1132. БУТУЛИЈА ВАСИЛИЈА АНЂЕЛКО
    1133. БУТУЛИЈА ВАСИЛИЈА ЉУБИЦА
    1134. БУТУЛИЈА ТРИФКА САВЕТА
    1135. БУТУЛИЈА СИМАТА САВА
    1136. БУТУЛИЈА ВАСИЛИЈА СВЕТОЗАР
    1137. ГРКАВАЦ ЈОВЕ МИЛА
    1138. ГРКАВАЦ БОЖЕ МАРА
    1139. ГРКАВАЦ БОЖЕ АНЂА
    1140. ГРКАВАЦ БОЖЕ ЈОВАН
    1141. БУЛАТОВИЋ ЂУРЕ МИЛОВАЦ
    1142. БУЛАТОВИЋ МИЛОВАНА СЛОБОДАН
    1143. БУЛАТОВИЋ МИТРА МИЛКА
    1144. КУЉИЋ МАЈЕ СТАНА
    1145. КУЉИЋ ТРИФКА РИСТО
    1146. КУЉИЋ ТРИФКА ГОЈКО
    1147. КУЉИЋ ГОЈКА ЛЕПОСАВА
    1148. КУЉИЋ ГОЈКА РАДИВОЈЕ
    1149. КУЉИЋ ГОЈКА НЕВЕНКА
    1150. КУЉИЋ НИКОЛЕ РОСА
    1151. ВУКОСАВ ЛАЗАРА МАКСИМ
    1152. ВУКОСАВ МАКСИМА СОФИЈА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1153. ВУКОСАВ ЈОВЕ СПАСЕНИЈА
    1154. ВУКОСАВ ЛАЗАРА ДАНИЛО
    1155. ВУКОСАВ ЛАЗАРА ЛАНИТТА
    1156. ЗУБАЦ СПАСОЈЕ МИЛОШ
    1157. ЗУБАЦ МИЛОША ЈОВАН
    1158. ЗУБАЦ МИЛОША МОМИР
    1159. ЗУБАЦ МИЛОША НАДА
    1160. ЗУБАЦ МИЛОША БУДИМИР
    1161. ЗУБАЦ МИЈЕ САВЕТА
    1162. ТОДИЋ ПАВЛА МИЛОВАН
    1163. ВУКОТА ПАНТЕЛИЈЕ МАРА
    1164. ВУКОТА ПАНТЕЛИЈЕ МИЛИЦА
    1165. ШТРБАЦ ВУЛЕ САВА
    1166. ШТРБАЦ САВЕ МИРОСЛАВ
    1167. ЈОКИЋ МИЛОША ДУШАН
    1168. ЈОКИЋ ДУТТТАНА ЈОВАН
    1169. ЈОКИЋ ДУШАНА РАДИНКА
    1170. ЈОКИЋ ДУШАНА МИЛЕНА
    1171. ЈОКИЋ ДУШАНА НАДА
    1172. ЈОКИЋ МИЛЕ КАТА
    1173. ПОПОВИЋ АВРАМА ВЕРА
    1174. ПОПОВИЋ НИКОЛЕ ДУШАН
    1175. ПОПОВИЋ НИКОЛЕ ГРОЗДАНА
    1176. ПОПОВИЋ НИКОЛЕ ЛУКА
    1177. ПОПОВИЋ НИКОЛЕ СМИЉАНА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1178. ПОПОВИЋ НИКОЛЕ ЛАЗАР
    1179. ПОПОВИЋ НИКОЛЕ ЉИЉАНА
    1180. ПОПОВИЋ ВЕРЕ АЦО
    1181. ЉУБЕНКО СИМЕ КОСТО
    1182. ЉУБЕНКО КОСТЕ НЕВЕНКА
    1183. ЉУБЕНКО АЋИМА ЉУБИЦА
    1184. ЉУБЕНКО ЂОКЕ ДРАГИЦА
    1185. БАКИЋ СТЕВАНА НИКОЛА
    1186. БАКИЋ НИКОЛЕ ЗОРА
    1187. БАКИЋ НИКОЛЕ ВЛАСТИМИР
    1188. БАКИЋ НИКОЛЕ ВЛАДИСЛАВКА
    1189. БАКИЋ НИКОЛЕ МИОМИР
    1190. ГРБО ВЕЉКА МИЛЕВА
    1191. ГУДЕЉ ЛАЗАРА ЛУКА
    1192. ГУДЕЉ ЛУКЕ АНЂА
    1193. ГУДЕЉ ЛУКЕ ДАРИНКА
    1194. ГУДЕЉ ЛУКЕ ЈОВАНКА
    1195. ГУДЕЉ ЛУКЕ ДРАГИЦА
    1196. ГУДЕЉ ЛУКЕ РАДОЈКА
    1197. ГУДЕЉ ШПИРЕ СТАНА
    1198. ГУДЕЉ ЛУКЕ ЈОВАН
    1199. ЋУЛИБРК ТОДОРА МИРКО
    1200. ЋУЛИБРК МИРКА СТАНА
    1201. ЋУЛИБРК МИРКА МИЛКА
    1202. ЋУЛИБРК МИРКА ДРАГО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1203. ЋУЛИБРК МИРКА ПЕТАР
    1204. ЋУЛИБРК МИРКА МИЛАН
    1205. ЋУЛИБРК ПЕТРА СМИЉА
    1206. ДЕЛИЋ МИЛИЋА МИЛОШ
    1207. ДЕЛИЋ МИЛОША ПЕТАР
    1208. ДЕЛИЋ МИЛОША АНКА
    1209. ДЕЛИЋ МИЛОША ВЛАДИСЛАВКА
    1210. ДЕЛИЋ МИЛОША НАДЕЖДА
    1211. ДЕЛИЋ ТАНАСИЈЕ СТАНА
    1212. ДЕЛИЋ СОТИРА ПЕЛАГИЈА
    1213. ДЕЛИЋ МИЛОВАНА ДУШАН
    1214. ДЕЛИЋ МИЛОВАНА РУЖА
    1215. ДЕЛИЋ МИЛОВАНА АНДРИЈА
    1216. ДЕЛИЋ МИЛОВАНА РАДОМИР
    1217. ДРЉАЧА ЂУРАЂА МИЛЕ
    1218. ДРЉАЧА МИЛЕ МИЛКА
    1219. ДРЉАЧА МИЛЕ МИЛОРАД
    1220. ДРЉАЧА МИЛЕ СЛАВКА
    1221. ДРЉАЧА МИЛЕ ЗЛАТИНКА
    1222. ДРЉАЧА ЈОШАНА РОСА
    1223. ДРЉАЧА МИЛЕ ВЛАДО
    1224. ИВОШЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ СИМО
    1225. ИВОШЕВИЋ СИМЕ БОСИЉКА
    1226. ИВОШЕВИЋ СИМЕ ДЕСАНКА
    1227. ИВОШЕВИЋ СИМЕ РАТКО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1228. ИВОШЕВИЋ ЈОВАНА МАРИЈА
    1229. ЋУЛИБРК ТОМЕ САВО
    1230. ЋУЛИБРК САВЕ ТРИВУНА
    1231. ЋУЛИБРК САВЕ ДУШАНКА
    1232. ЋУЛИБРК САВЕ РАЈКО
    1233. ЋУЛИБРК САВЕ МИЛАН
    1234. ЋУЛИБРК ОСТОЈЕ МИЛИТТА
    1235. ЋУЛИБРК САВЕ АНЂА
    1236. ЋУЛИБРК САВЕ ДУШАН
    1237. ГРЕДЕЉ ИЛИЈЕ МАРА
    1238. СРДИЋ ИЛИЈЕ МИЛАН
    1239. СРДИЋ МИЛАНА ЧЕДОМИР
    1240. СРДИЋ МИЛАНА РАДЕ
    1241. СРДИЋ МИЛАНА РАДМИЛА
    1242. СРДИЋ МИЛАНА ЉУБИЦА
    1243. СРДИЋ МИЛАНА СМИЉА
    1244. БУЦАЛОВИЋ ИГЉАТА НИКОЛА
    1245. БУЦАЛОВИЋ НИКОЛЕ МИЛКА
    1246. БУЦАЛОВИЋ НИКОЛЕ КОНСТАНТИН
    1247. ЖАРКОВИЋ ЈОВЕ ОГЊЕН
    1248. ЖАРКОВИЋ ОГЊЕНА СЛАВКА
    1249. ЖАРКОВИЋ ОГЊЕНА ЛАЗАР
    1250. ЖАРКОВИЋ ОГЊЕНА ДЕСАНКА
    1251. ЖАРКОВИЋ ОГЊЕНА ЈЕФИНКА
    1252. ЖАРКОВИЋ САВЕ ДУШАНКА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1253. ЖАРКОВИЋ ОГЊЕНА ЈОВАН
    1254. СТИЈАЧИЋ ЖИВКА ДУШАН
    1255. СТИЈАЧИЋ ДУШАНА СТАНА
    1256. СТИЈАЧИЋ ДУШАНА ПЕТРАНА
    1257. СТИЈАЧИЋ ВУЛА ЈАНИЦА
    1258. СТИЈАЧИЋ ДУШАНА ДАНИЦА
    1259. СТИЈАЧИЋ ДУШАНА КРСТИЊА
    1260. СТИЈАЧИЋ ДУШАНА МИЉКО
    1261. РОДИЋ ВИДАКА АНЂА
    1262. РОДИЋ ЈОВАНА МИЛАН
    1263. РОДИЋ ЈОВАНА ДРАГАН
    1264. РОДИЋ ЈОВАНА МИЛКА
    1265. РОДИЋ ЈОВАНА СЛОБОДАН
    1266. ЈАНИЧИЋ ЛУКЕ НИКОЛА
    1267. ЈАНИЧИЋ НИКОЛЕ ЈОВАН
    1268. ЈАНИЧИЋ НИКОЛЕ СЛОБОДАН
    1269. ЈАНИЧИЋ НИКОЛЕ ВОЈИН
    1270. ЈАНИЧИЋ ВЛАДЕТЕ МИЛКА
    1271. ТАСОВАЦ ЂУРЕ ПЕТАР
    1272. ТАСОВАЦ ПЕТРА МИХАЈЛО
    1273. ТАСОВАЦ ПЕТРА ЂОРЂЕ
    1274. ТАСОВАЦ ПЕТРА ДРАГИЦА
    1275. ТАСОВАЦ ПЕТРА БРАНИСЛАВ
    1276. ТАСОВАЦ ВИДАКА ЈЕЛА
    1277. ТАСОВАЦ ПЕТРА МИЛОРАД


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1278. КЛИМОВИЋ ПАЈЕ ЛАЗАР
    1279. КЛИМОВИЋ ЛАЗАРА ЈЕЛЕНА
    1280. КЛИМОВИЋ ЛАЗАРА БОЖИДАР
    1281. КЛИМОВИЋ ЈАКОВА ПЕТРА
    1282. КЛИМОВИЋ ЛАЗАРА ВЛАДО
    1283. КЛИМОВИЋ ЛАЗАРА БЛАГОЈЕ
    1284. ЈАНИЧИЋ ЛУКЕ БЛАГОЈЕ
    1285. ЈАНИЧИЋ БЛАГОЈА МИЛЕВА
    1286. ЈАНИЧИЋ БЛАГОЈА МИЛОРАД
    1287. ЈАНИЧИЋ МИЛЕ СТАНА
    1288. ЈАНИЧИЋ БЛАГОЈА МИЛИВОЈЕ
    1289. ПОПОВИЋ ПЕТРА МИЛАН
    1290. ПОПОВИЋ МИЛАНА МИЛКА
    1291. ПОПОВИЋ МИЛАНА АНКА
    1292. ПОПОВИЋ МИЛАНА ИВАН
    1293. ПОПОВИЋ МИЛАНА МИЛИЦА
    1294. ПОПОВИЋ МИЛАНА ЈЕЛЕНА
    1295. ПОПОВИЋ ДАМЈАНА МАРИЈА
    1296. ПОПОВИЋ МИЛАНА МИЋО
    1297. ШУШИЋ АЋИМА ГОЈКО
    1298. ШУШИЋ ГОЈКА ДАНИЦА
    1299. ТТТУТТТИЋ ГОЈКА МОМЧИЛО
    1300. ШУШИЋ ГОЈКА ЛЕНКА
    1301. ШУШИЋ ГОЈКА РАДМИЛА
    1302. ШУШИЋ ЛУКЕ САВА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1303. ДОШЕНОВИЋ МИЛОША ГОЈКО
    1304. ДОШЕНОВИЋ ГОЈКА БОСИЉКА
    1305. ДОШЕНОВИЋ ГОЈКА МИЛОШ
    1306. ДОШЕНОВИЋ МИЛЕ МАРИЈА
    1307. ДОШЕНОВИЋ ГОЈКА ДУШАН
    1308. ДОШЕНОВИЋ ГОЈКА ДРАГАН
    1309. ДОШЕНОВИЋ ГОЈКА ВЕРОСЛАВА
    1310. ДОШЕНОВИЋ ГОЈКА КОСА
    1311. ЖАРКОВИЋ МИЈЕ ЦВИЈА
    1312. ЖАРКОВИЋ ДУШАНА ПЕРСА
    1313. ЖАРКОВИЋ ДУШАНА ДАРА
    1314. ЖАРКОВИЋ ДУШАНА ВЕРА
    1315. ЖАРКОВИЋ ДУШАНА ПЕРО
    1316. ЖАРКОВИЋ ДУШАНА КОСТО
    1317. ЖАРКОВИЋ ДУШАНА ШПИРО
    1318. РОДИЋ НИКОЛЕ БРАНКО
    1319. РОДИЋ БРАНКА ЈЕЛЕНА
    1320. РОДИЋ БРАНКА РАДЕ
    1321. РОДИЋ МИЛЕ МИЛИЦА
    1322. РОДИЋ БРАНКА МИЛАН
    1323. ВУКОВИЋ (Курајица) ТРИФКА ЈОВО
    1324. ВУКОВИЋ (Курајица) ЈОВЕ АНДРИЈА
    1325. ВУКОВИЋ (Курајица) ЈОВЕ ВИДА
    1326. ВУКОВИЋ (Курајица) ЈОВЕ СТАНА
    1327. ВУКОВИЋ ^Курајица) ЈОВЕ ПЕРСА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1328. ЈОКИЋ ШПИРЕ БОГДАН
    1329. ЈОКИЋ БОГДАНА МИЛАНКА
    1330. ЈОКИЋ ДАНЕ ДАРИНКА
    1331. ЖАРКОВИЋ ПЕРЕ СТАНА
    1332. ЖАРКОВИЋ НИКОЛЕ РАДОЈКА
    1333. ЖАРКОВИЋ НИКОЛЕ АНЂА
    1334. ЖАРКОВИЋ НИКОЛЕ МИЛОРАД
    1335. ЖАРКОВИЋ НИКОЛЕ ЖЕДО
    1336. ЖАРКОВИЋ НИКОЛЕ МАРА
    1337. ЖАРКОВИЋ РИСТЕ ЗОРА
    1338. БУРСАЋ ДАМЈАНА СИМО
    1339. БУРСАЋ СИМЕ МИРКО
    1340. БУРСАЋ СИМЕ ДУШАНКА
    1341. БУРСАЋ СИМЕ ЗОРКА
    1342. БУРСАЋ ЛУКЕ ДРАГИЦА
    1343. КОМАД РИСТЕ МАРА
    1344. КОМАД РИСТЕ РАДМИЛА
    1345. КОМАД РИСТЕ БОРИСЛАВ
    1346. КОМАД РИСТЕ БОСИЉКА
    1347. КОМАД РИСТЕ НАДА
    1348. КОМАД РИСТЕ РАДОВАН
    1349. БУКВИЋ ПЕРЕ АНЂА
    1350. БУКВИЋ НИКОЛЕ БОЖИЦА
    1351. БУКВИЋ НИКОЛЕ МИЛИЦА
    1352. ГРУБОР МИХАЈЛА НЕДЕЉКО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1353. ГРУБОР НЕДЕЉКА ЗДРАВКО
    1354. ГРУБОР НЕДЕЉКА ПЕРСА
    1355. ГРУБОР НЕДЕЉКА ЈЕЛЕНА
    1356 ГРУБОР СИМЕ САВА
    1357. ГРУБОР НЕДЕЉКА СРЕТКО
    1358. ГРУБОР МИЛОША ПЕРКА
    1359. ГРУБОР АЋИМА МИЛЕ
    1360. ГРУБОР МИЛЕ СРЕТКО
    1361. ГРУБОР МИЛЕ ДАНИЦА
    1362. ГРУБОР ДАМЈАНА СТАНА
    1363. ГРУБОР СИМЕ СОКА
    1364. ГРУБОР МИЛЕ ДРАГАН
    1365. ЖАРКОВИЋ ПЕРЕ МИЛАН
    1366. ЖАРКОВИЋ МИЛАНА ЊЕГОСЛАВА
    1367. ЖАРКОВИЋ МИЛАНА МИЛА
    1368. ЖАРКОВИЋ МИЛАНА ВУКАШИН
    1369. ЖАРКОВИЋ РАЈКА КОСАРА
    1370. ЖАРКОВИЋ МИЈЕ ДАНИЦА
    1371. ЖАРКОВИЋ ПЕРЕ ЛУКА
    1372. ШИГУД СИМЕ ВУЛЕ
    1373. ТТТИГУД ЈОВЕ МАРА
    1374. ШИГУД ВУЛЕ МИРКО
    1375 ШИГУД ВУЛЕ ДРАГИЦА
    1376. КАШИКОВИЋ ДУШАНА РАДОЈКА
    1377. КАШИКОВИЋ МИЛАНА ЧЕДО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1378. КАШИКОВИЋ ВИДОЈА ДУШАН
    1379. КАШИКОВИЋ ДУШАНА МИРКО
    1380. КАШИКОВИЋ ДУШАНА СЛОБОДАН
    1381. КАШИКОВИЋ ВУКАНА КОСА
    1382. КАШИКОВИЋ ВИДОЈА ЂОРЂЕ
    1383. КАШИКОВИЋ ЂОРЂА МИРЈАНА
    1384. КАШИКОВИЋ ИЛИЈЕ ЈЕЛЕНА
    1385. КОМАД ШЋЕПАНА МАРА
    1386. КОМАД МИЛОША ДОСТИЊА
    1387. КОМАД МИЛОША ЦВЕТА
    1388. КОМАД МИЛОША МИТАР
    1389. КОМАД МИЛОША ГОЈКО
    1390. КОМАД МИЛОША ПЕРСА
    1391. БУКВИЋ ПЕТРА МАРА
    1392. БУКВИЋ МАНОЈЛА НЕДЕЉКО
    1393. БУКВИЋ МАНОЈЛА ДАНИЦА
    1394. БУКВИЋ МАНОЈЛА ДРАГИЦА
    1395. БУКВИЋ МАНОЈЛА ЈОВО
    1396. ЗИРОЈЕВИЋ ЂОКЕ ЂОРЂЕ
    1397. ЗИРОЈЕВИЋ ЂОРЂА МИЛИТТА
    1398. ЗИРОЈЕВИЋ ЂОРЂА ВУКОТА
    1399. ЗИРОЈЕВИЋ ЂОРЂА РАДОЈКА
    1400. ЗИРОЈЕВИЋ ЂОРЂА ДУШАНКА
    1401. ЗИРОЈЕВИЋ ЂОРЂА СЛОБОДАН
    1402. ЗИРОЈЕВИЋ СИМЕ ВАСИЛИЈА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1403. МАЈСТОРОВИЋ ДАМЈАНА МИЛИЦА
    1404. МАЈСТОРОВИЋ СТЕВАНА ЗОРА
    1405. МАЈСТОРОВИЋ СТЕВАНА ИЛИЈА
    1406. МАЈСТОРОВИЋ СТЕВАНА МИЛОШ
    1407. МАЈСТОРОВИЋ СТЕВАНА РАДЕ
    1408. МАЈСТОРОВИЋ СТЕВАНА СЛОБОДАНКА
    1409. МАЈСТОРОВИЋ СТЕВАНА БРАНКО
    1410. МИЛОШЕВИЋ ПЕТРА РИСТО
    1411. МИЛОШЕВИЋ РИСТЕ ВОЈИН
    1412. МИЛОШЕВИЋ ТРИПКА КОСА
    1413. МИЛОШЕВИЋ РИСТЕ НЕДЕЉКО
    1414. МИЛОШЕВИЋ РИСТЕ МИЛОРАД
    1415. МИЛОШЕВИЋ РИСТЕ УРОШ
    1416. ЖАРКОВИЋ ЛУКЕ ИЛИЈА
    1417. ЖАРКОВИЋ ИЛИЈЕ МИЛИВОЈ
    1418. ЖАРКОВИЋ ИЛИЈЕ ЛУКА
    1419. ЖАРКОВИЋ ВУКАНА ДАНИЦА
    1420. ЖАРКОВИЋ РИСТЕ МАРА
    1421. ЖАРКОВИЋ ЛУКЕ РИСТО
    1422. ЖАРКОВИЋ НИКОЛЕ ТОДА
    1423. ЖАРКОВИЋ ЛУКЕ ДАНИЛО
    1424. ЖАРКОВИЋ ЛУКЕ СПАСЕНИЈА
    1425. ЖАРКОВИЋ СИМЕ НИКОЛА
    1426. ЖАРКОВИЋ НИКОЛЕ ПЕТАР
    1427. ЖАРКОВИЋ НИКОЛЕ МИЛЕНА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1428. ЖАРКОВИЋ БОШКА КОСА
    1429. ЖАРКОВИЋ НИКОЛЕ ВЛАДО
    1430. ЖАРКОВИЋ НИКОЛЕ БРАНКО
    1431. ЖАРКОВИЋ НИКОЛЕ РАДОВАН
    1432. ШТРБАЦ МАРКА ПЕТАР
    1433. ШТРБАЦ ПЕТРА СТОЈА
    1434. ШТРБАЦ ПЕТРА АНИТТА
    1435. ШТРБАЦ ПЕТРА ДАНИТТА
    1436. ШТРБАЦ ЈОВАНА АНЂА
    1437. ШТРБАЦ ПЕТРА БОЈА
    1438. ШТРБАЦ ПЕТРА МИКА
    1439. ШТРБАЦ ПЕТРА СТАНА
    1440. БУКВИЋ ЗЛАТОЈА МИЛАН
    1441. БУКВИЋ МИЛАНА СЛОБОДАН
    1442. БУКВИЋ МИЛАНА ЉУБА
    1443. БУКВИЋ НИКОЛЕ САВА
    1444. БУКВИЋ ЗЛАТОЈЕ МИЛОСАВКА
    1445. БУКВИЋ МАРКА БРАНКО
    1446. БУКВИЋ МАРКА РАЈКО
    1447. БУКВИЋ БРАНКА ВЕЉКО
    1448. БУКВИЋ ДУШАНА СОФИЈА
    1449. РЕЛИЋ ЛУКЕ КОСА
    1450. РЕЛИЋ СТАНКА МИЛИЦА
    1451. РЕЛИЋ СТАНКА НЕДЕЉКО
    1452. ЋУЛИБРК ОСТОЈЕ ДРАГАН


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1453. ЋУЛИБРК ДРАГАНА МЛАДЕН
    1454. ЋУЛИБРК ДРАГАНА СТАНА
    1455. ЋУЛИБРК ДРАГАНА СТОЈАН
    1456. ЋУЛИБРК ДРАГАНА ДРАГИЦА
    1457. ЋУЛИБРК ДРАГАНА ГОСПАВА
    1458. ЋУЛИБРК ПЕТРА МАРИЈА
    1459. ВУЛИЋ ТОМЕ ЛАНИТТА
    1460. ВУЛИЋ ЈАКОВА ГОЈКО
    1461. ВУЛИЋ ЈАКОВА ДУШАН
    1462. ВУЛИЋ ЈАКОВА МИЛОВАН
    1463. ВУЛИЋ ЈАКОВА МИЛАН
    1464. ВУЛИЋ ЈАКОВА СОКА
    1465. КУКОЉ МИЋЕ ПЕТАР
    1466. КУКОЉ ПЕТРА РАДМИЛА
    1467. КУКОЉ ПЕТРА МИЛАН
    1468. КУКОЉ ГАЈЕ САВА
    1469. КУКОЉ ПЕТРА САВО
    1470. КУКОЉ ЛУКЕ ЖЕЉКА
    1471. ЋУРИЋ АНТЕ МИЛИВОЈЕ
    1472. ЋУРИЋ АНТЕ ГАЈО
    1473. ЋУРИЋ АНТЕ БЛАГОЈЕ
    1474. ЋУРИЋ АНТЕ ДУШАН
    1475. ЋУРИЋ АНТЕ МИЛКА
    1476. МИСКИН МИЈАТА РАДЕ
    1477. МИСКИН РАДЕ СЛОБОДАН


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1478. МИСКИН МИЈАТА РАДОЈКА
    1479. МИСКИН ВИДОЈА ИЛИНКА
    1480. МИСКИН МИЈАТА МИТАР
    1481. МИСКИН РИСТЕ ЈОВАНА
    1482. МИСКИН РИСТЕ МИЈАТ
    1483. НАДАЖДИН ЈОВЕ ГОЈКО
    1484. НАДАЖДИН ГОЈКА ЈОВО
    1485. НАДАЖДИН ЛАЗАРА ДРАГИЦА
    1486. ПЕЦЕЉ УРОША АЛЕКСА
    1487. ПЕЦЕЉ АЛЕКСЕ ДРАГОЉУБ
    1488. ПЕЦЕЉ АЛЕКСЕ ДЕСАНКА
    1489. ПЕЦЕЉ АЛЕКСЕ РАДМИЛА
    1490. ПЕЦЕЉ СТАНКА СТАНА
    1491. ПЕЦЕЉ ЛАЗАРА РАДОЈКА
    1492. ЛУЧИЋ ЋЕТКА ЦВЕТА
    1493. ЛУЧИЋ ЛАЗАРА ПЕТАР
    1494. ЛУЧИЋ ЛАЗАРА ДАНИЦА
    1495. ЛУЧИЋ ЛАЗАРА ВАСО
    1496. ГРКАВАЦ СИМЕ РИСТО
    1497. ГРКАВАЦ РИСТЕ ДЕСАНКА
    1498. ГРКАВАЦ РИСТЕ СВЕТОЗАР
    1499. ГРКАВАЦ РИСТЕ ДОБРИЛА
    1500. ГРКАВАЦ РИСТЕ ЖАРКО
    1501. ГРКАВАЦ ИЛИЈЕ ЦВЕТА
    1502. ГРКАВАЦ РИСТЕ СИМО


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1503. ГРКАВАЦ БОЖЕ ЉУБА
    1504. ГРКАВАЦ РИСТЕ МИЛАН
    1505. ГРКАВАЦ РИСТЕ БРАНКО
    1506. СТОЈАНОВИЋ ЈОШЕ АРСЕНИЈЕ
    1507. СТОЈАНОВИЋ АРСЕНИЈЕ ДРАГИЦА
    1508. СТОЈАНОВИЋ АРСЕНИЈЕ МИОДРАГ
    1509. СТОЈАНОВИЋ ВАСИЛИЈА ЉЕПОСАВА
    1510. СТОЈАНОВИЋ БЕКИЦЕ БОЖАНА
    1511. АНЂЕЛКОВИЋ РАДИВОЈА ДУШАН
    1512. АНЂЕЛКОВИЋ ДУШАНА ЖИВОРАД
    1513. АНЂЕЛКОВИЋ ДУШАНА РАДОСЛАВА
    1514. АНЂЕЛКОВИЋ АЋИМА КОСАРА
    1515. МИЈАТОВИЋ РАДОЈКЕ РАДМИЛА
    1516. ВОЈИЧИЋ ШЋЕПАНА ДРАГО
    1517. ВОЈИЧИЋ ДРАГЕ ЗОРКА
    1518. ВОЈИЧИЋ МАРКА ГОСПАВА
    1519. ВОЈИЧИЋ ДРАГЕ ЉУБИЦА
    1520. ВОЈИЧИЋ ДРАГЕ МИЛИЦА
    1521. ШТРБАЦ ВАСЕ МИЛОШ
    1522. ШТРБАЦ МИЛОША ДМИТАР
    1523. ШТРБАЦ МИЛОША ЈОКА
    1524. ШТРБАЦ МИЛОША ВИНКА
    1525. ШТРБАЦ ЈОВАНА ДРАГИЊА
    1526. ВЕЛИМИРОВИЋ ТОМАША ДУШАН
    1527. ВЕЛИМИРОВИЋ САВЕ ЉЕПОСАВА
    1528. МИЛЕТИЋ РАДИСАВА МИТА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1529. ЖАРКОВИЋ ГАВРИЛА ДАРИНКА
    1530. БУЦАЛОВИЋ ИГЉАТА СИМО
    1531. БУЦАЛОВИЋ СИМЕ МИОДРАГ
    1532. БУЦАЛОВИЋ СИМЕ МИЛКА
    1533. БУЦАЛОВИЋ СИМЕ МИРКО
    1534. БУЦАЛОВИЋ СИМЕ СМИЉА
    1535. БУЦАЛОВИЋ СИМЕ МИЛЕВА
    1536. БУЦАЛОВИЋ ПЕТРА ЈЕЛИЦА
    1537. ЛАЈИЋ ЂУРЕ АНДРИЈА
    1538. ЛАЈИЋ АНДРИЈЕ БОЈАНА
    1539. ЛАЈИЋ РАДЕ ЂУРО
    1540. ДАМЈАНАЦ АЋИМА МИТАР
    1541. ДАМЈАНАЦ МИЛЕ СТАНА
    1542. ДАМЈАНАЦ САВЕ АЋИМ
    1543. БАБИЋ СТЕВАНА ЛУКА
    1544. БАБИЋ ЛУКЕ НИКОЛА
    1545. БАБИЋ ЛУКЕ БОСИЉКА
    1546. БАБИЋ ЛУКЕ РАДЕ
    1547. БАБИЋ НИКОЛЕ АНИЦА
    1548. ТЕРЗИЋ ЉУБОМИРА ВОЈИН
    1549. ТЕРЗИЋ ОБРЕНА БОСИЉКА
    1550. ТЕРЗИЋ РИСТЕ АНИЦА
    1551. ТЕРЗИЋ ЉУБОМИРА БОРИКА
    1552. ТЕРЗИЋ ЉУБОМИРА РЕЉА
    1553. ТЕРЗИЋ ЉУБОМИРА ЊЕГОСАВА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1554. ТЕРЗИЋ ЉУБОМИРА ВОЈКА
    1555. РОДИЋ НИКОЛЕ БОЖО
    1556. РОДИЋ БОЖЕ БОСИЉКА
    1557. РОДИЋ БОЖЕ ЂУРО
    1558. РОДИЋ БОЖЕ МИЛКА
    1559. РОДИЋ ИЛИЈЕ ЛАНИТТА
    1560. ЈАНИЧИЋ ЛУКЕ МИЋО
    1561. ЈАНИЧИЋ МИЋЕ ЖИВОЈИН
    1562. СРЕДАНОВИЋ ЂУРЕ РАДОЈКА
    1563. ГРУБОР РАДОЈА СИМО
    1564. ГРУБОР КУЗМАНА МИЛКА
    1565. ГРУБОР ДРАГОЈА САВКА
    1566. НИКОЛИЋ ЛАЗАРА СВЕТОЗАР
    1567. ФАН БОЈАНЕ ЈОВАНКА
    1568. БУЦАЛОВИЋ МИЛЕ ЈОКА
    1569. НИКОЛИЋ ПЕТРА АГНЕС
    1570. КУКОЉ ПЕТРА ЗЛАТА
    1571. ЋУЛИБРК МИРКА МАРА
    1572. СРЕДАНОВИЋ ОБРАДА МИЛОЈКА
    1573. РОДИЋ БОЖЕ МИЛОРАД
    1574. КНЕЖЕВИЋ СТЕВАНА ПЕТАР
    1575. ЖУТКОВИЋ ЂОКЕ МИЛОРАД
    1576. БУРСАЋ ВУКОСАВЕ ДРАГАН
    1577. ГРУБОР СИМЕ РАДОЈКА
    1578. ТОМАНОВИЋ ДРАГЕ ДРАГИЦА


    Ред.
    број Презиме Очево име Име
    1579. ЋУЛИБРК ЂОРЂА ЗОРА
    1580. ЋУЛИБРК ДРАГАНА МИЛОСАВА
    1581. ГУДЕЉ ЛУКЕ РАДМИЛА
    1582. ГРЕДЕЉ МАРЕ ДРАГАН
    1583. ДРАГУМИЛО БОРИШЕ РАДОЈКА
    1584. КОВАЧЕВИЋ РАДОМИРА НАКА
    1585. АНЂЕЛКОВИЋ ДУШАНА МИЛОЈКО
    1586. ГРАХОВАЦ МИЛЕ ЈЕЛЕНА
    1587. ПЕТКОВИЋ ЂУРЕ СТАНА
    1588. ПЕТКОВИЋ МИЛАНА ЉЕПОСАВА
    1589. ВОЈИЧИЋ ДРАГЕ РАДОВАН
    1590. КАПКАЛО ИВАНА СЕРГИЈЕ
    1591. ВОЈИЧИЋ ДРАГЕ МИЛОРАД
    1592. МИЈАТОВИЋ ЈОВАНА МИЛКА
    1593. ТРКЉА АНДРИЈЕ БОЖО
    1594. ТРКЉА БОЖЕ БРАНКО
    1595. ТРКЉА ЛУКЕ ЦВЕТА
    1596. ТРКЉА БОЖЕ МИРКО
    1597. ИВАНКОВИЋ ЈОВАНА МИЛОВАН
    1598. МИЉАНОВИЋ МИТРА МИЛИЦА
    1599. ЧЕЧУР ЛАЗАРА МИЛОВАН
    1600. МИСКИН МИЈАТА МИЛА
    1601. МИШКОВИЋ ГЛИШЕ ДРАГО
    1602. БАЉ ЈЕФТЕ СМИЉАНА
    1603. ГУДЕЉ ЛУКЕ ВАСО

    Извор: НОВА ГАЈДОБРА У РАВНИЦИ БАЧКЕ, (предео, обичаји, људи), др Миливоје Дошеновић, 2016. године

    Одговори
  • Војислав Ананић

    СЕЛО НОВА ГАЈДОБРА

    У средишњем делу бачкопаланачке општине смештено је село Нова Гајдобра на 45о20′ средње географске ширине и 19о27′ источне географске дужине, тј. у средишту Јужнобачког округа.
    Налази се на Јужнобачкој лесној тераси и прецизно на њеном унутрашњем делу, па због тога насеље Нова Гајдобра спада у групу унутрашњих насеља лесне терасе.
    Село Нова Гајдобра у бачкопаланачкој општини лежи у правцу севера, на путу који води за Врбас, и удаљено је од Бачке Паланке 10 км. Тај простор као део лесне терасе у прошлости није плављен водама, прекривен је веома плодном ливадском земљом чувеном црницом.
    У давној прошлости, за насељавање данашњих простора Нове Гајдобре, између разних фактора, одлучујући су били и могућности водоснабдевања становништва. У тим простори- ма лесне терасе као изворе водоснабдевања најпогоднија су локална удубљења или долине, а у хатару Нове Гајдобре управо се налази неколико таквих долина из правца северозапада ка југоисточној страни, где се у југоисточном делу спајају — Јовића бара, Урошка бара и остале. У давним прошлим временима кроз неке делове ових удолина текли су и водотоци, али њих данас нема, јер су каналски усмерени.
    Кроз јужни део новогајдобранског хатара из правца запада ка истоку, пролази деоница канала Дунав-Тиса-Дунав (ДТД), који се протеже од насеља Каравуково ка Бачком Петровцу, па се у тај канал сливају све воде из околних наведених удолина у близини Нове Гајдобре. Најнижи делови уз удолине и депресивне просторе у давној прошлости су били забарени, али извођењем каналисања те површине су претворене у веома плодна и обрадива земљишта за добро егзистирање села.
    За просперитет и опстанак једног насеља, какво је Нова Гајдобра, нису само најважнији морфолошки и хидролошко- педолошки односи, већ су за насеље значајни и саобраћајни фактори. Међутим, добра саобраћајна повезаност је благотворна у мирним временима, али у давној прошлости интензивна саобраћајна повезаност за села није била баш од кори- сти у време ратова, најезда дошљака и разних војски. Али, у мирнодопским временима, саобраћајна повезаност је и те како важна. Повезаност са ближим или удаљенијим регијама је омогућивала насељу корисне комуникације.
    Село Нова Гајдобра је смештено на регионалном путу под називом Р-119, који се протеже од Бачке Паланке до Куле, а насеље је удаљено 10 км северно од свог општинског центра и варошице Бачка Паланка, док је удаљено око 3 км од најближег суседног и братског села Гајдобре (Старе), ка јужној страни, а такође истом саобраћајницом је спојено са селима Силбашом и Деспотовом у северном делу бачкопаланачке општине. Са осталим насељима Нова Гајдобра је повезана локалним путевима.
    Удаљеност Нове Гајдобре од осталих локалних центара бачкопаланачке општине варира у већој или мањој раздаљини: од Куле 35 км, од Оџака 32 км, од Врбаса 36 км, од Бачког Петровца 18 км, од Новог Сада (преко Бачке Паланке) је удаљеност нешто већа и износи 49 км, али преко Силбаша и Бачког Петровца је 45 км, док је изградњом новог локалног пута између Гајдобре и Челарева (пут пролази поред гајдобранске економије, па затим поред „Пиваре“ Челарево), раздаљина од Нове Гајдобре до Новог Сада ту је најнижа и износи око 40 км. Активна железничка пруга Сомбор-Гајдобра-Нови Сад, некада у вези са железничким комуникацијама са Бачком Паланком имала је велики значај за мештане Нове Гајдобре, али сада то више није, као што нема неког већег значаја ни пловни пут канала Дунав-Тиса-Дунав у транспортном и економском смислу, сем што је некада служио за наводњавање задружних башти. Нажалост, у односу на остале суседне оп- штине Оџаци, Бач и Бачки Петровац, канал ДТД у близини Нове Гајдобре је прилично запуштен и загађен.
    Новогајдобрански хатар граничи се на северу и североистоку са хатаром суседног села Гајдобра, на истоку и југу са хатаром Бачке Паланке и на западу са хатаром села Обровац. Ако би се погледало из птичје перспективе, у вези са повезаношћу запазио би се облик неправилног правоугаоника који је издужен у правцу северозапад-југоисток, па је у том смеру и најдужа линија новогајдобранског хатара 6,5 км и то у југоисточном правцу насеља Нова Гајдобра. Највећа ширина ново- гајдобранског хатара је 3,6 км и то у правцу југозапад-североисток и то југоисточно од Нове Гајдобре, али просечна ширина новогајдобранског хатара је 2,5 км.
    Укупна површина новогајдобранског хатара износи прецизно 1770 хектара, 73 ара, 95 м2 и спада у интегрални део бачкопаланачке катастарске општине. По попису становни- штва из 1991. године насеље Нова Гајдобра имало је укупно 1372 становника, што нажалост спада међу села са најнижом стопом насељености (на десетом је месту), мада би научна истраживања демографским мониторингом дала праве одговоре, зашто је то тако?
    Због своје релативно мање површине, новогајдобрански хатар не обилује великим бројем рељефних облика. Најкрупнији рељефни облик је лесна тераса, по којој се простире цео атар Нове Гајдобре. Лесна тераса је некада настала навејавањем леса у последњем вирмском стадијуму. У том делу је лес навејаван најчешће на влажну површину, па је то све условило мању висину терасе и много тањи слој леса. У таквој средини лес је више збијен, а мање водопропусан. Дебљина леса углавном се креће од 2 до 5 м, док је надморска висина лесне терасе у новогајдобранском хатару од 81,5 до 89 м. Највиша тачка од 89 м, налази се на северозападу хатара тј. на самој граници хатара села Обровца, између меандара Урошке и Јовића баре. У југоисточном делу хатара Нове Гајдобре, на граници са бачкопаланачком општином, а између потеса Врба и Керекић, односно између две удолине, налази се по висини друга тачка (88 м). Најнижи делови лесне терасе (81,5 до 85 м) представљају плитке удолине, које се лучно повијају од западних, преко северних до југоисточних делова новогајдобранског хатара.
    Водотоци су у том географском простору моделирали таложење леса, створивши многе удолине или удубљења која су најчешће лучког облика, па се то примећује и у данашњем рељефу хатара насеља Нова Гајдобра. Сва лучка удубљења или удолине, гредице и пешчани брежуљци представљају најизразитије рељефне облике на лесној тераси у новогајдобранског хатару.
    Занимљиво је да све те удолине које пресецају хатар Нове Гајдобре представљају некадашња корита реке Дунав, односно меандре велике и моћне реке. Некада давно Дунав се померао према југу, тако да су ове удолине остале као напуштена корита или мртваје које су засуте вирмским лесом. Целокупан вирмски лес је нивелисао површину и тиме ублажио висинске разлике код некадашњих долинских страна. Висин- ске разлике су ублажене и интензивном обрадом овог дела земљишта, те се првобитни облици могу уочити тек прецизним посматрањем. Закључак да се ради о удубљењима која је некад изградио Дунав, сугеришу и димензије ових облика. Ту се углавном ради о удубљењима која су дужине око 5 км, али има и неких чија дужина достиже и 20 км. Ширина им је од неколико десетина до 300 м, а данас им дужина у новогајдобранском хатару износи до 3 м. Једна од најзначајнијих удолина које пролазе хатаром Нове Гајдобре је позната Урошка бара, која у новогајдобрански хатар долази са југозапада и то од насеља Обровца. Та удолина на новогајдобрански територијални простор улази на тромеђи хатара Бачке Паланке, Обровца и Нове Гајдобре, а непосредно пре тога са овом удолином спаја се мања Гајићева бара која долази из истог смера. У новогајдобранском хатару смер ове удолине је најпре југозапад-североисток, до сектора северно од потеса Стаза, непосредно уз границу са хатаром суседног села Гајдобра. Одатле се пружа на југоисток, до источног руба насеља Нова Гајдобра, а затим има смер север-југ, до сектора источно од потеса Мале ливаде, уз јужну границу са суседним бачкопаланачким хатаром.
    До крајњег југоисточног дела хатара Нове Гајдобре има правац северозапад-југоисток, а по преласку у хатар Бачке Паланке, некада је њен смер био према југозападу, а данас се каналом повремено све воде ове удолине одводе на југ према реци Дунаву. На појединим секторима ова удолина има ширину и до 500 м. Урошка бара је каналисана и као таква данас у новогајдобранском хатару она достиже максималну дужину од укупно 9 км.
    Од Урошке баре нешто северније, у новогајдобрански хатар, са западне стране, улази Јовића бара, која се лучно повија према североистоку, прелазећи у хатар Нове Гајдобре, па скреће на југоисток, поново долазећи у новогајдобрански хатар, источно од насеља и Урошке баре. Одатле генерално има свој смер север-југ, да би се у крајњем југоисточном делу хатара Нове Гајдобре спојила са Урошком баром. На овом сектору Јовића бара је скоро паралелна са Урошком баром. Због тога је и дужина Јовића баре (8,5 км), од западне границе новогајдобранског хатара до њеног спајања са Урошком баром, приближна дужини ове друге баре.
    Такође, да се приметити да се у новогајдобранском хатару налази још неколико, једва уочљивих, мањих и краћих удолина које се спајају са Урошком или Јовића баром. Две такве удолине пружају се у смеру северозапад-југоисток, јужно од насеља Нова Гајдобра. Такође, и у североисточном делу су сличне још две баре. Северније од места где се спајају Урошка и Јовића бара, са овом другом спаја се удолина (по изворима то би требала бити Керекић бара), која се пружа према истоку преко хатара Бачке Паланке, односно на североисток у челаревски хатар. У близини четворомеђе бачкопаланачког хатара, Гајдобре, Маглића и Челарева, ова удолина прави веома изражен меандар у правцу севера. Иначе, на делу хатара Нове Гајдобре, Бачке Паланке и Челарева, ова удолина је на појединим секторима искоришћена за изградњу канала Бачки Петровац — Каравуково.
    Поред наведених удолина у новогајдобранском хатару издвајају се и ниска узвишења или гредице. То су заправо и највиши делови хатара, већ помињане коте на северозападу и југоистоку, као и неке ниже. Ова узвишења или гредице, редовно се јављају између две удолине, што није случајност. А некад је кроз поменуте удолине текао водоток, па је често долазило до изливања воде по околном земљишту. Сва та вода је носила велике количине леса, песка и муља, па се то све таложило уз само корито, а тиме је и подизан ниво земљишта уз обалу водотока и стваране су леснпесковите или леснопесковитомуљевите гредице, односно узвишења. На местима где су се приликом изливања сударале воде из два суседна водотока, таложење леса, песка и муља имало је већи интензитет, те су и гредице бивале више. Управо на тај начин формирани су највиши делови новогајдобранског хатара, на северозападног граници (89 м), између Урошке и Јовића баре, и на југоисточној граници (88 м), између Урошке и Јовића баре на једној страни и водотока који је долазио са истока преко бачкопаланачког и челаревског хатара. Ваља напоменути да се те гредице понегде једва примећују у односу на околни рељеф, што значи, да пошто више нема изливања водотока као и таложења песка и муља, оне су снижаване деловањем спољашњих сила и сталном обрадом земљишта. Гредице су често више од околног рељефа земљишта за око неколико десетина сантиметара, али има и неких делова хатара где њихова релативна висина износи од једног до два метра. Само су нека узвишења од околног терена виша за три до четири метра. И само насеље Нова Гајдобра лежи на терену који је до један метар (85-86 м) виши од околног простора и који у суштини представља једно више острвце, односно узвишење, створено између два некадашња меандра.
    На лесној тераси су фреатске воде, које се налазе на дубини 3-5 м. Током неких веома сушних година фреатска издан је на већој дубини, док је у периодима интензивне употребе пестицида, хербицида и вештачких ђубрива, фреатске воде су коришћене за људску употребу. Међутим, интензивно коришћење ових средстава у пољоприреди, загађује, односно погоршава квалитет фреатске воде и искључује њену употребу за потребе човека. Из тог разлога се за људску употребу користе артешке воде, које се налазе на дубини преко 150 м, и оне су веома доброг квалитета. Нажалост, у последње две деценије притисак (пијозометријски) артешких вода ослабио, а то је био управо случај са артешким бунаром у Новој Гајдобри, морало се ићи до дубине преко 210 м, где се налазе субартешке воде. Данас се и Новогајдобрани снабдевају из свог субартешког бунара који је дубок 350 м. Тај бунар се налази у липовом парку, а издашност његове здраве воде је 10 л/сек. Водовод је средствима самодоприноса изграђен у Новој Гајдобри 1971. године. Бактериолошко-хемијским анализама се у последњим истраживањима установило да ова артешка вода из бунара у центру Нове Гајдобре има нешто повећану концентрацију гвожђа, амонијака и нешто повишену вредност електричне проводљивости (задње анализе су вршене 2.000. године), новогајдобранска вода се нормално користи за снабдевање становништва без неких већих последица, а у односу на већину села и градова у АП Војводини, ова вода је по квалитету изнад осталих.
    У вези са водотоцима у хатару Нове Гајдобре, сталних природних површинских водотока нема у овом делу Бачке, али их је у давној прошлости било. Вода је некада текла наведеним удолинама и некадашњим дунавским крацима преко површина које се пружају уз северну границу, а то је било развође између изворишних кракова Јегричке и реке Дунава.
    Уз јужни део насеља и новогајдобрански хатар пролази канал који спаја Каравуково и Бачки Петровац, који је укупне дужине 52 км, и он спада у интегрални део хидро система Дунав-Тиса-Дунав. Његова дужина код Нове Гајдобре је 6,5 км, а правац његовог пружања је запад северозапад — исток југоисток. Градња канала је завршена 1963. године и он омогућава двосмерну пловидбу пловних објектима до 1.000 тона носивости, где је допуштен максимални газ објеката 2,1 м. Ширина канала у нивоу воде је 40 м, а његова дубина је око 3,5 м. На канал ДТД повезују се мањи канали усисни или напајајући који пресецају новогајдобрански хатар у свим смеровима. У хатару Нове Гајдобре од значаја су још неки канали, као што је Канал VI (каналисана Урошка бара) и Бегеј (каналисана Јовића бара). Изградња канала из система ДТД потпуно је неутралисала многе подземне воде. Данас се канал користи за одводњавање, наводњавање као и за риболов.
    У вези са саставом земљишта новогајдобранског хатара, у том делу је изражена ливадска црница, која је развијена на лесу, који је њен матични састав. Ту постоји више различитих типова црнице: карбонатна и бескарбонатна. Нешто је више по саставу заступљена карбонатна црница. У хатару Нове Гајдобре приноси ратарских култура су већи на површинама ливадске црнице, где биљке могу боље користити подземне воде, па је овакав тип земљишта веома погодан као оранична површина, веома богата хумусом, калијумом, фосфором, азотом, па се на њему гаје све ратарске културе и успешно користи расположива пољопривредна механизација.
    Што се тиче успевања друкчије вегетације, може се рећи да је само уз канал ДТД засађено дрвеће тополе, што би требало да представља степску вегетацију, као и стабла борова. У зони додира каналске воде и обалског земљишта развијена је мочварно-барска вегетација. А у вези са егзистирањем животињског света, новогајдобрански хатар се нимало не разликује од југозападног простора Бачке, као и укупне војвођанске равнице.
    Ако се разматрају друштвено географске карактеристике насеља Нова Гајдобра, из архиварија пописа становништва се може констатовати да о овом насељу постоје прецизни подаци који датирају из XIX века, тачније из 1890. године. Кретање становништва може се посматрати са аспекта два различита периода. Први период би обухватао 1890-1953. годину, у коме је изражен стални пораст становништва. Други период би обухватао време од 1953-1981. године, где је изражено стално опадање новогајдобранског становништва, да би у периоду од 1981-1991. број становника порастао за 41 лице.
    Уз извршене анализе може се констатовати да је број становника Нове Гајдобре био најинтензивнији од 1890. до 1900. године и износио је 199. лица што би у процентуалном изражавању било 22% или прираштај око 20 становника годишње. Међутим, у периоду од 1900-1910. године (10 година) број житеља рапидно опада за 118 лица или за 10,6%, да би у перидоу од 1910. до 1931. године број становника растао, али нешто успореније 55 (5,5%) у првој декади, а у другој декади 46 лица (4,4%), што показује да за целих 30 година није достигнут ниво становништва из 1900. године (1.111 лица). Пред крај Другог светског рата и после његовог завршетка, десиле су се драстичне промене на овим просторима. Масовно се тад иселило становништво немачке националности, а уселило се становништво из Херцеговине, дела западне Босне и око педесетак породица са Косова и Метохије, па је у периоду до 1948. године број становништва Нове Гајдобре је у најинтензивнијем порасту, увећава се за 453 лица или 41,4%. За период од 1948-1953. интензитет пораста је идентичан, а последице су природног карактера, али већ 1953. године долази до опадања становништва у следећих 8 година, што годишње износи 6,8% или умањење за 54 лица (годишње по 7 особа). У декади 1961-1971. године забележено је и најинтензивније опадање новогајдобранског становништва за чак 190 лица мање 11,9% (годишње по 19 становника). У периоду од 1971. до 1981. године број житеља Нове Гајдобре опао је за 102 лица или 7,1% (годишње око 10 особа). Разлози смањивања сеоског становништа су последица исељавања радно способних лица, смањена новорођених и лаганог повећавања морталитета (смртности), а тиме и опадања прираштаја. Ситуација између два пописа 1981-1991. године: број становника Нове Гајдобре увећао се за 3,1% (годишње око 4), а разлози благог пораста су последица успоравања исељавања радно способних мештана, мање је било појединачних исељавања и наступио је период стабилизације природног прираштаја новорођених у селу.
    Међутим, главни фактори повећања или смањења обима новогајдобранског становништва се могу препознати у самом досељавању и исељавању што је карактеристично за целу војвођанску равницу, па такви фактори нису заобишли ни Нову Гајдобру у равници Бачке.
    Различити извори нас враћају у далеку прошлост која се догађала на овим просторима. Да ли су наши преци стари Словени дошли на ове просторе у VI веку или много раније? Свеобухватна истраживања ће можда дати у будућности нове одговоре и чињенице, али је и чињеница да су ови простори у средњег веку били поприште снажних миграција. Доласком Турака на Балканско полуострво, који су успели да се пробију све до југоисточне границе Угарске, долази до великих померања српског становништва и његовог новог насељавања у Војводину и данашњу Бачку.
    Године 1542. Турци су освојили Бачку, а мађарско становништво се повукло пред силовитом најездом Турака који су хрлили ка северу, да би се на војвођанске просторе и данашњу јужну Бачку, из јужних и централних делова Србије поново добровољно или пак присилно доселили Срби, а пошто је већина тадашњих становника Бачке била мађарске националности, који су пак пред Турицима побегли, доминантно становништво после новог насељавања у Бачку углавном су били Срби. Највећи талас насељавања српског становништва на ове просторе десиће се 1690. године после чувеног аустријско-турског рата.У тим временима се на ове просторе насељава српско становништво и из Босне и Херцеговине и Крајине. Ипак, после протеривања Турака у XVIII веку ове просторе поново масовно насељавају Мађари, Немци, као и Словаци и Чеси (Селенча, Пивнице, Силбаш, Куцура, Кисач, Бачки Петровац, Гложан, Кулпин, Бачка Паланка), а најинтензивније насељавање Немаца у Бачку извршено је за време владавине кћерке аустријског цара Карла VI и аустријске царице и мађарске краљице Марије Терезије, као и њеног сина Јосифа II (1730-1784.). На данашње просторе бачкопаланачког атара и насеља Гајдобре и Нове Гајдобре Немци се досељавају у периоду од 1763-1784. године. У то време су Немци поред постојећег насеља Гајдобре (Старе) изградили и ново насеље које се зове Нова Гајдобра.
    Између 1763-1868.године у тада новоизграђено насеље Нову Гајдобру, поред претходних колониста још се досељава из околине Базела, Келна, Насауа, Франкфурта и Улма око 100 немачких породица, да би се 1784. године тај број повећао за још нових 160 породица. Те породице су биле из швапских породица јужне Немачке, а са Немцима се досељава и нешто Француза из Алзаса и Лотарингије (Лорена). Од тада па до краја Другог светског рата Немци су били најбројнија етничка групација у насељу Нова Гајдобра. Међутим, ваља напоменути да су претходни разлози сукцесивног исељавања првобитног немачког (новогајдобранског) становништа били вишеструки: Чувени устанци мађарског вође Ракоци Ференца против Аустрије и царског двора у Бечу, затим због разних заразних болести, а нарочито куге, као и из различитих других разлога које је терео народ са ових протора јужне Бачке ка Срему, Банату, Славонији, па све на север до Будимпеште и скроз и до Русије. Међутим, на крају XIX и почетком XX века јавља се феномен печалбарства, када су са ових простора становници различитих етничких скупина масовно одлазили и усељавали се у богатије западне земље, а нарочито у САД, али чак и тада Немци су предњачили у Новој Гајдобри као најбројнија етничка групација. Али, крајем Другог светског рата из Нове Гајдобре неповратно креће ка Немачкој скоро комплетно немачко становништво, чија бројка је била око 1.000 душа, и упућује се ка својој матичној држави. На њихово место у Нову Гајдобру плански се насељава становништво углавном из Босне и Херцеговине и Косова и Метохије, а тај план насељавања је био у склопу аграрне реформе у периоду од децембра 1945. до месеца априла 1946. године. Углавном је насељавање Нове Гајдобре завршено у том периоду, али је и после тог периода (1947.) било појединачких породичних или индивидуалних досељавања.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Наставак:

    Одговори
  • Војислав Ананић

    НАСТАВАК:

    Од када је Нова Гајдобра заживела, период до 1947. године треба записати масним словима, јер је тада насеље Нова Гајдобра у целокупном свом постању било и најбројније, па је тада српског становништва било 260 домаћинстава са око 1.733 члана. Међутим, један део породица није могао да се прилагоди климатским и другим условима, па се вратио назад ка родној груди, а та цифра је око 26 породица или 158 чла- нова, затим је њихов повратак био још израженији, да би у Новој Гајдобри остало да живи 183 домаћинства или 1.110 чланова, а предњачили су досељеници из Херцеговине.
    После урађених анализа, највише становништва је било из требињског среза (71 домаћинство са 467 чланова), затим из столачког (50 домаћинстава са 287 чланова), гатачког (30 домаћинстава или 186 чланова), чапљинског (26 — 146), билећког (3 — 13), невесињског (2 — 7), љубушког (1 — 4). Из Босанске крајине досељено је 70 домаћинстава са 447 чланова, али се у родни крај убрзо вратило 6 домаћинстава са 52 члана. Из Босанске крајине најбројнији досељеници су из дрварског среза (32 домаћинства са 196 чланова), босанскокрупског (11 породица са 60 чланова), босанскопетровачког (8 — 55), бо- санскограховског (5 — 34), бихаћког (3 — 21), санскомошћанског (2 — 14), јајчанског (2 — 9), босанскодубичког (1 — 6). Та- кође, бројну групацију досељеника у Нову Гајдобру чиниле су и породице Срба и Црногораца са Косова и Метохије чији број је око 50 породица или око 300 чланова, па је тиме у насељу Нова Гајдобра постао доминантан српски етнички елемент.
    Међутим, насељавање Нове Гајдобре се у појединачним случајевима и даље настављало све до 1990. године двадесетог века, и то искључиво из разлога сепаратистичких ратова које су повеле против српског народа Република Хрватска и Босна и Херцеговина (из Сарајева, Мостара, Зенице, Загреба, Далмације), тако да је у Нову Гајдобру дошла 131 избегла особа, али после Дејтонског споразума један део се вратио у бивши завичај. Међутим, највећи период исељавања и раније колонизираног становништва се повремено исељавао, а нарочито је то било у периоду 1961. до 1971. године, нарочито је било изражено исељавање омладинске популације у потрази за наставком школовања и запослења. Међутим, већи део је отишао у суседну Бачку Паланку и Нови Сад, а један мањи део у Београд, Нови Београд и Земун. Такође је било и оних који су отишли и у нека околна насеља у јужнобачком округу (Ветерник, Футог, Каћ итд.).
    Карактеристичне су за насеље Нову Гајдобру и учестале сезонске миграције становништва, које су нарочито биле интензивне у прве три деценије после Другог светског рата, а везане су за рад у пољопривреди: рад на њивама са кукурузом, окопавање и берба, затим рад на задружним баштама, вршидбе жита, вађење кромпира и шећерне репе итд. Радна снага је долазила у Нову Гајдобру из слабо развијених и веома пасивних крајева БиХ, централне и јужне Србије, као и из Славоније. Нарочито је почетком шездесетих година било интензивно насељавање сезонаца за рад на хмељарницима, који су били у поседу ЗЗ „Јадран“ из Нове Гајдобре или новосадске „Кооперативе“. Сезонци, са бројним породицама, брачним паровима, младићима, а нарочито младим девојкама, пристизали су и из словачких места, тако да је то чинило импозантан број становништва који је увећао Нову Гајдобру за неколико стотина чланова. У тим периодима бербе хмеља, те бројне породице сезонаца словачке националности биле би смештене у задружне просторије са металним креветима у центру села, а један део је живео месецима у баракама у самим хмељарницима у новогајдобранском хатару или пак на задружној економији.
    Важно је напоменути да су из Нове Гајдобре ка осталим већим насељеним местима (Нови Сад, Бачка Паланка, Бач и Оџаци) биле интензивне дневне миграције ђака, радника и студената, а оне су то и данас, јер је велики део новогајдобранског радно способног становништва запослен у Бачкој Паланци у друштвеном или у приватном сектору.
    Анализирањем полне структуре новогајдобранског становништва, после Другог светског рата у селу је било бројније женско становништво.
    Када се анализира стање петогодишњих старосних група из последњег пописа новогајдобранског становништва у 1991. години, може се уочити да су мушкарци бројнији у узрасту до 14 и између 20-24 године, затим следе годишта 35-49 године, па редом 60-64 године и 75-79 године су малобројнији по попису, али постоје и старосна доба од 85-89, као и преко 90 година, где искључиво доминирају жене, док старијих особа мушког пола преко 90 година нема у Новој Гајдобри. Међутим, веома је важно за развој одређене популацијеи читавог једног насеља какви су односи младог, зрелог и старијег становништва села. Младо становништо до 19 година старости заступљено је у проценту од 27,2%, затим је многобројније становништво од 20-59 година чији проценат се у селу креће око 50,7%, док је старијих особа преко 60 година по попису из 1991. године било 22,2%. Израчуната средња старост становништва Нове Гајдобре је 38,3 године.
    Из расположивих података с почетка седамдесетих година већина становништва Нове Гајдобре радила је у пољопривреди (47,13%), затим у индустрији (22,72%), трговини и угоститељству (7,22%), затим у културно-социјалним занимањима (4,46%), сасобраћајним делатностима (2,97%), занатству (2,55%), административно-управним друштвеним пословима (2,12%), грађевинарству (1,27%), стамбено-комуналним делатностима (0,85%), док је број у осталим делатностима (0,42%).
    Међутим, почетком осамдесетих година стање се драстично изменило, јер је велики број житеља Нове Гајдобре нашао запослење у индустријским гранама (42,89%), док се број запослених у пољопривредни смањио (16,70%). Такође се појављује благи пораст самосталне занатске делатности у селу (1,13%), а проценат запослења у осталим делатностима није се битно изменио.
    Од 1991. године бележи се пораст запослених у привреди односно у индустријским гранама (46,5%), а бележи се и раст запослених у пољопривреди (19,7%).
    После Другог светског рата, после обављене колонизације и усмеравања на решавање егзистенцијалних проблема села, размишљало се о културном препороду становништва. Од 1948. године Нова Гајдобра је имала чак 323 неписмена лица (20,88%), од чега су у неписмености предњачиле жене или 264 особе женског пола. У години 1981. није се стање поправило, јер је новогајдобранских житеља без школске спреме у то време било 212 особа (19,4%), са незавршеном основном школом било је 216 мештана (19,7%), док је основ- ну школу имало укупно 330 особа (30,1%), средњу стручну спрему 272 (24,8%), вишу школу 25 (2,3), а високо образовање само 22 особе (1,6% укупног становништва).
    У вези са бројчаним стањем становништва, иако истраживања показују да од 1953. године број новогајдобранских становника опада, број домаћинстава је ипак растао. То се објашњава тиме што су колонизирана домаћинства углавном била вишечлана, да би она почела да се рапидно раслојавају у више других самосталних породица. Наравно, то је било и сасвим нормално, нарочито у породицама у којима је било више чланова мушке популације или момака за женидбе, јер су тада већ стваране у једном домаћинству и треће генерације. У то време није било могућности да се обезбеђује нови стамбени простор ван постојећих кућа, тако да су ожењени брачни парови углавном у постојећим кућама себи адаптирали некакав самостални простор и свој будући идентитет. У то време је било актуелно преграђивање великих дугачких ходника који су волшебно постајали нове кухиње или собе за младе брачне парове, док би старци остајали углавном у свом доњем делу куће. Та „адаптирања“ колонизираних кућа углавном су чињена грађевинским материјалом „при руцу“, а то је у то време био — ћерпич, који се правио од квалитетне иловаче копане иза села (углавном око периферних бара, где је било и стајаће воде за израду ћерпича). Добијени комади таквог грађевинског материјала су били измешани са плевом (ос татак после прераде жита), док је цигла била веома редак грађевински производ, а такође и веома драгоцен. Дакле, зидање нових просторија у оквиру бившег домаћинства раслојавало је и рапидно повећавало број нових домаћинстава, али је укупан број становника увек варирао око 1600 душа.
    Међутим, израда нових стамбених јединица или просторија за живот новоформираних породица у селу, није била без одређених проблема, који су се првенствено односили на могућности коришћења електричне струје. Наиме, пошто су све куће у насељу Нова Гајдобра снабдеване слабијом монофазном струјом (као и у целој бачкопаланачкој општини), искрсли су велики проблеми приликом прикључења нових и бројних раслојених домаћинстава на постојећу електричну мрежу, а нарочито у време појављивања тада чувених и популарних решоа, електричних шпорета, радио-апарата, или пак првих електричних круњача за кукуруз. Из тог разлога, негде крајем педесетих година ка шездесетим, приступило се електрификацији села трофазном струјом. Старе и дотрајале бандере, које су још поставили бивши становници Нове Гајдобре или Швабе, замењиване су новим, већим и чвршћим бандерама офарбаним у зелену заштитну боју. Тада се приступило и масовној сечи стабала дуж свих улица, јер је наводно њихово грање било велика опасност ка струјним жицама и ваздушним осигурачима који су уграђивани директно на бандере. По хитној наредби за сечење новогајдобранских стабала, прво су се на удару нашла недужна стабла белог и црног дуда, чији укусни плодови су били извор прехране становништва, а нарочито младежи, затим се од тих плодова правила чувена ракија дудовача, а укусни плодови који би сазрели падали на земљу, а служили су и за прехрану бројне стоке. Али, нису само недужни дудови платили цех „струјног препорода“ Нове Гајдобре. Недуго, за стаблима дудова наступи- ла је и сеча осталог благотворног дрвећа: уличних ораха, дивљих кестенова, багремова, па чак и јабланова. Сећам се, кад бејах дечак, педесет и неке у моју улицу су дошли неки непознати и чудни људи. Наши старци су причали да су то „љуте дрвосече“, којима ни једно стабло не може да се супротстави. Моја улица се тих година напунила тим чудним дошљацима, који су имали необична лица (ваљда због шумских клима у местима одакле су дошли), донели су са собом безброј некаквих необичних тестера: малих, средњих, великих и огромних.
    Донели су и бројне различите секире, цапине, металне и дрвене клинове разних димензија, а било је и мноштво дебелих конопаца. Комплетно „убојито оружје“ против свих сеоских стабала дуда, ораха, багрема, кестена, трешње, јаблана… Тада су мештани Нове Гајдобре заиста ронили искрене сузе за тим недужним стаблима, хранитељима и верним заштитницима од летње жеге. Ми, сва деца из нашег кварта смо лили искрене сузе и били много тужни због сече недужног дрвећа, а нарочито смо патили због сече огромног стабла црног дуда пред кућом чика Бранка Родића, за чије гране су биле увек обешене бројне љуљашке, а испод старог дуда укована клупа са којих смо као деца слушали занимљива приповедања наших најстаријих житеља из улице, о њиховим животним или ратничким пустоловинама…
    Међутим, без обзира на големо искуство новопридошлих дрвосеча, које су дошле у моје село да изврше сечу бројних стабала, то није било тако једноставно, из разлога што су многа стабла била у близини кућа, капија или зидова, па су веома мале грешке у процени смера падања посеченог стабла, могла у неповрат однети цео кров куће, ограде, зидове или пак и целу кућу. Из тих разлога новопридошлим дрвосечама су морали помагати бројни мушки житељи села, који би дебелим конопцима усмеравали падове посеченог стабла. И после рушења стабала, за дрвосече је било пуно посла: требало је та стабла исећи, а најтежи део је био вађење огромних пањева из земље, што се испоставило као херојски посао, јер је доста дрвећа било вероватно посађено за време Аустроугарске, па чак и раније за време владавине Аустрије. Сећам се као дете, да се из нашег села раме уз раме са сечом стабала и вађењем великих пањева носио комшија чика Шандор, који није имао ноге све до кукова. Тај физички получовек је напросто чинио чуда са секиром, тестером или дрвеним и метал- ним клиновима за разбијање великих пањева. Ниједан дошљак дрвосеча није му се могао супротставити, сем једног крупног дрвосече жуте косе и великих дугих бркова.
    Међутим, за житеље Нове Гајдобре, у време и каснијих сеча бројних стабала по улицама, наступили су посебно тужни тренуци, када су се веште дрвосече преселиле ка строгом центру села, са задатком сече најлепших топола, које су биле без премца вероватно у целој бачкопаланачкој општини, а оне су били дуж целе тадашње Пролетерске улице, од железничке станице па до краја улице са леве стране у правцу Гајдобре. Сећам се као да бејаше јуче. Дошле су на ред тополе, које су биле наспрам парка. Једна топола је била необично лепа, вероватно и најлепша и ретко млада у целом селу. Једина таква слична је била само на нашем главном фудбалском стадиону ФК „Млади задругар“ (на пашњаку), али ова у центру је била посебно лепа. Сећам се, као да бејаше јуче. Као ђак основац, свратих по карамеле до сеоске продавнице „Код Јове Иванковића“, како су сви мештани звали једину продавницу мешовите робе у селу, на чијим полицама су били измешани мармелада и плави камен за прскање винограда, и салама (чувена коњска) и ексери у дрвеним полицама, и лопате и карамеле, и гас за лампе и „чиб“ пиво…
    С друге стране улице до „липовог парка“, дрвосече су започеле „егзекуцију“ над преосталом младом тополом, коју су са врха већ били опасали са неколико големих конопаца, да би њен пад усмерили у правцу главног сеоског пута у централној улици. У истом тренутку, приликом пада посеченог стабла са клупе је тад хитро потрчало једно дете и похрлио у сусрет гранатом стаблу тополе које пада…Нажалост, тад се и угасио живот дечака, коме бејаше отац наставник Божо…
    Али, живот у селу ишао даље. У новогајдобранском хатару који се налази на јужном ободу лесне терасе, природни услови су омогућили повољно тле за развитак пољопривреде. А некада су површине те лесне терасе у прошлости биле прекривене степским травама које су пружале могућност бављења сточарством, које је негде до средине XIX века на овим просторима била примарна делатност. Али, већ после око пола века ови простори ће бити претворени уместо сточарског у ратарски амбијент, што је био случај и са целокупном Бачком, па и већим делом војвођанске равнице.
    На просторима новогајдобранског хатара заступљене су житне културе, те је пољопривреда ипак остала доминантна грана, мада се становништво бави и осталим врстама делатности. Обрадиво земљиште око Нове Гајдобре условили су повољни рељефни, геолошки, хидрографски, климатски и педолошки услови.
    Новогајдобрански хатар је укупне површине 1778 хектара 73 ара и 95 м2 , од чега је у друштвеном власништву 234 хектара 69 ари и 24 м2 што износи 13,19% од целокупне површине хатара. У власништву приватног сектора је 1544 хек- тара, 4 ара и 71 м2 или 86,81%. Такво стање је било све до најновијих промена власничких односа, када се почетком деведесетих година XX века почео враћати један већи део земљи- шта пољопривредницима којима је то све било одузето после Другог светског рата. Данашња површина пољопривредног земљишта у хатару Нове Гајдобре је 1510,62 хектара, од чега приватном сектору припада чак 97,86% (1478,37 хектара), а друштвеном свега 2,14% или 32,26 хектара. Однос плодних ораница у хатару Нове Гајдобре у друштвеном власништву је 19 хектара, а неплодно земљиште (пашњаци) су 13,26 хектара.
    Укупно 758 домаћинстава поседује обрадиво земљиште.
    Простори на којима је лоцирана Нова Гајдобра са околним хатарима, крију у себи доказе у виду остатака утврђења и древних некропола које припадају предисторијским периодима. На просторима бачкопаланачке општине постоје налази из времена палеолита, неолита, бакарног, бронзаног и гвозденог доба, што све показује да је и простор новогајдобранског хатара у неко далеко доба већ био насељен. Међутим, чести сукоби народа на овим просторима, спречили су да се створе постојанија, озбиљнија и значајнија насеља, јер су ова насеља често мењала етничку припадност својих житеља, па чак и њихових властодржаца.
    Из старих историјско-географских података спомиње се једно од ранијих насеља под именом Kereky које датира од 1512. године. Неки извори доказују тезу по којима су назив Н. Гајдобра и Керекић исто. Такође извори говоре да је Керекић 1554. године имао 12 породица, али до 1790. године број насељених породица варира од 9-17, али већ после 60 година ово насеље се третира као ненасељено. Сматра се да је ово насеље имало житеље Србе, на шта асоцира и старо српско презиме — Керекићанин, а такво презиме је забележено и више места као што су: Гложан, Бегеч, и у Футогу, Керу, Бачкој Паланци, Равном Селу (некадашњи назив Шове). У прилог овим тезама су и називи данашњих Потеса код Нове Гајдобре, који се зову Велики Керекић и Мали Керекић, који су смештени уз југоисточну границу новогајдобранског хатара, док се у већем делу налазе у хатару Бачке Паланке. Међутим, насеља Керекић у неко давно време нису била урбанизована као данас, већ се радило о примитивно обликованим просторима за живот (земунице) или пак изграђеним ниским објектима за становање.
    Насеље Нова Гајдобра које је данашњег облика, изграђено је негде крајем XIX века и то у време колонизације Немаца. Од тог доба насеље Нова Гајдобра се спомињало под различитим именима: Metkovics — Kerekity (Метковић — Керекић), као пуста у мађарским изворима односно на географ- ској карти. Такви подаци се спомињу од 1873-1894. године, док се назив Wekerlefalva спомиње 1907-1909. године. Данашњи назив места Нова Гајдобра спомиње се од 1922. године.
    Ипак, историјат овог насеља спомиње се од XVII века и почетком XVIII и датира од Велике сеобе српског народа коју је повео српки архиепископ Арсеније III Чарнојевић, уз подршку аустријског владара Леополда I, ка доњој Бачкој, а са тим је била сагласна и Пећка патријаршија 20. августа 1691. године. На овим просторима спомињано је насеље Добра, Гајдобра, а нешто касније и Нова Гајдобра.
    Наравно, неспорни су трагови праисторијских насеља на просторима данашње Нове Гајдобре, као што су остаци насеља у троуглу Бачке Баланке, Багремаре, Челарева и Нове Гајдобре. Та налазишта се односе на периоде праисторијског, римског и турског времена.
    Што се тиче осталих извора у вези са овим просторима, занимљива је и теза суботичког надбискупа Матије Звекановића који је у Салцзбургу 1963. године, на конгресу историчара изнео тврдње да је први архиепископ панонских Словена био извесни Методије и да му је седиште било у древном граду Бачу на реци Мостонги. Истраживач Звекановић тврди да су Словени давно пре Мађара населили бачке проссторе, а да су Мађари продрли у ове просторе тек после IX века. Ипак, без обзира на продор Мађара у панонску низију, њихово становништво никада није успело бити доминантно у односу на словенски (српски) живаљ. У прилог томе иду и веома древни словенски(српски) називи места као што су:
    Керекић, Жива, Добра, Клиса итд., док је опште познато да су многи српски деспоти у XIII и XIV веку имали велике поседе у овом делу Бачке. Деспот Јован Бранковић (Деспотово), Јакшићи и Бакићи (поседе источно од Гајдобре), док је деспот Иваниш Бериславић имао поседе у близини древног града Бача. На тим просторима и деспотовинама у овом делу Бачке населили су се Срби из Србије, који су после пропасти средњовековне Србије масовно долазили на ове просторе. Из времена XV и XVI века спомињу се села у близини насеља Добра (Гајдобра), као што су: Параге, Мургаш, Суљковача, Обровац, Урошево, Илочка, Паланка и Керекић (Нова Гајдобра)…
    У истраживањима Антона Шефера, који је рођен у Гајдобри 1865. године наводи се да су називи места Гајдобра варирали (Гајдобра, Ерде-Добра, Доња Добра, Гајдобра, Кај- Добра), па из тога произилази да је данашње име Нова Гајдобра (Керекић) у корелацији са именом Гајдобра.
    У време власти аустријске царице и мађарске и чешке краљице Марије Терезије, средином XVIII века на просторе данашње Војводине (и Бачке) насељавају се инострани немачки колонисти. Међутим, постоје контрадикторна мишљења међу истраживачима ових простора, да ли су уопште после 1748. године насеља под именом Гајдобра и Керекић (Нова Гајдобра) били уопште насељавани немачким живљем. Међутим, поуздано се тврди да су сва суседна насеља као што су: Товаришево, Параге, Обровац, Букин, Паланка била насељена колонистима из Немачке, а то гајдобранско подручје није било, већ је наводно и даље било пустара. Те тврдње су нелогичне, јер због чега би област Гајдобре и Нове Гајдобре остала ненасељена Немцима, ако се по климатским и другим условима није разликовала од претходних наведених насеља?
    Има и других извештаја који говоре да су простори Гајдобре и Нове Гајдобре формирани као насеља тек око 1765. године и да је већина насељеника дошла из Баварске, док је српски староседелачки живаљ по наређењу из Беча, бивао концентрисан у збијена насеља — да би се њиме могло лакше владати. Тада се приступило и изградњи планских насеља, у којима је био најраспрострањенији тип троделне војвођанске куће са подужним тремом, да би се већ половином XIX века зидале куће са већим бројем повезаних соба. Велики допринос идејама практичности домаћинства давали су и Срби, који су долазили из старих завичаја у Бачку, а то се нарочито огледало у практичним тремовима (предворје куће са стубовима), затим зидање и мањих просторија у дворишту, које су служиле као нека врста нуспросторије, где би се кувало, пекао хлебац итд.
    На просторима данашње Бачке живели су заједно или једни поред других, и Срби и баварске Швабе, све до Другог светског рата, да би са повлачењем војника Вермахта са ових простора масовно отишли и становници Бачке и то искључиво немачке народности.
    Етничка слика се потпуно променила у данашњим насељима Гајдобре и Нове Гајдобре после 1946. године од масовног доласка колониста Срба из Босне и Херцеговине, Србије (првенствено Космета), као и других крајева нове државе ФНРЈ, којима су села Нова Гајдобра и Гајдобра постала нови и трајни завичај.

    Извор: НОВА ГАЈДОБРА У РАВНИЦИ БАЧКЕ, (предео, обичаји, људи), др Миливоје Дошеновић, 2016. године

    Одговори
  • Војислав Ананић

    НЕШТИН, село у Сријему, у срезу илочком; подно Фрушке Горе (98 м), на Дунаву ниже Илока, уз друм у Черевић—Беочин (даље индустријска жељезница у Петроварадин). Има 1.437 становника, опћинско поглаварство, православну парохију, 2 основне школе, пошту. Н. је у римско доба Cucci. У средњем вијеку ту је био град кнезова Илочких. Ј. М-н.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, III КЊИГА , Н—Р, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    СЕЛО ПАРАГЕ У БАЧКОЈ

    ИЗГЛЕД СЕЛА

    Села у данашњем смислу ове рсчи једва да су и постојала. Групе земуница, колиба или бедних кућица, већих или мањих чиниле су село. Свако је себи градио где је хтео и како је хтео. Места пребивања била су раштркана. Села су се једва могла приметити. Куће су више личиле на колибе саграђене од плетара, олепљене блатом, а покривсне трском, шашом, рогозом или сламом. Зграда у правом смислу није постојала. Села су се могла више наћи по ђермовима и дрвећу око места пребивалишта него на зградама. На некадашње пребивање нашег народа у Бачкој под земљом и у земљи, сећају још и данас имена насеља: Земун, Буђановци, Пећинци. Земљиште где су “куће” прављене било је претежно подводно, па су се становници ових насеља врло често селили.
    Тако имамо код путописца Прандштетера (од 1608. године) на путу за Београд кроз Војводину опис таквих кућа. “Пристали смо код високе обале, на којој није било ништа друго до неколико колиба од трске, где су становали сироти људи са женама и децом. На том месту имају ти људи и јаме испод земље у којима станују; имају разбоје те плету платно”. Најскликовитије је описао земунице у Војводини Браун (1699. год.) “Кад смо туда пролазили јадни хришћани су се склањали у своје рупе као питоми зечеви. Да би задовољили своју радозналост силазили смо са коња и улазили у њихове куће, које смо налазили у бољем стању него што смо очекивали. Имале су одељења и дрвене оџаке и, на удаљенијој страни прозор, мало дигнут од површине земље. Све је у њима било уређено спретно колико и у другим сиротињским кућама, које се налазе над тлом, мада је све било просто, по обичају тог краја.”
    У једном извештају од 1699. године који је поднела комисија коју је послао аустријски двор да проучи прилике у нашем народу, каже се за наш народ: “Они (тј. Срби) нигде не зидају, него бораве у колибама и земуницама, како се могу одмах, кад затреба, на друго место преселити.” Исто тако имамо података да су имали спојене стаје за храну и стоку. “Ту – како је на једном месту приметио Браун говорећи о насељима овог типа, нема житница, ни камара од жита већ много дубоких и пространих подрума (јама – земуница) где се жито чува од разбојника и неочекиваних непријатељских упада.”
    Исти писац пише како му је било пријатно “ходати међу Турцима и Грцима (тј.Србима) и гледати како напољу готове своја јела и како спавају око велике ватре…
    Поред сељака у селу су живели и понеки занатлија, нарочито ковачи, колари, ћурчије, који свакако нису живели само од заната него и од пољопривреде. Тако се код нас практиковало и до Другог светског рата, а и прве деценије после рата.

    СТАРЕ ПАРАГЕ

    ИМЕ СЕЛА

    Још увек није тачно утврђено значење имена Параге. Али зато има много нагађања која се не могу узети као правилно тумачење етимологије речи Параге. Тим пре што је првобитни назив села био Парага.
    Овде ћемо поменути сва тумачења која су до сада помињана, почев од оне најнаивније легенде о Пар Рага. Наиме, приликом досељавања нашег народа у пределе Бачке једна група људи није никако могла да се одлучи где да се насели. Идући тако кроз Бачку спазили су на једној пустари Пар-Рага и један од њих рече: „Хајде да се населимо онде где пасу оних Пар-Рага“. Наравно да је ово исувише наивно и не може се прихватити као извор за име Параге.
    Мештанин села Парага Радивој-Рада Радосављев испричао ми је у јуну 1966. године да су наводно два брата Мађара по имену Парази имали на простору данашњих Парага салаш па је по њима и село добило име.
    0 настанку имена Параге у Грађанском листу субота-недеља 3/4. 5. 2003. године пише Софија Јовановић следеће: „Занимљива је прича о настанку имена Параге.
    Она каже да је свуд уоколо села било јако много обрадиве а запуштене земље, парлога. Отуд име које се после трансформисало у Параге! Да ова прича није сасвим без основа, казује и чињеница да житељи Парага сами себе називају Парожанима а не Паражанима, како би то језички било исправно.
    Прво насеље са именом Параге, или Велике Параге било је изграђено пола сата хода јужније од данашњег села. Због великих подземних вода које су 1875. године порушиле готово све сеоске куће, Парожани су били приморани да се помере на север на узвисину Јарчев брег, на врх лесне заравни која достиже надморску висину од чак 94 метра.
    Пошто се премештање села догодило у време Аустроугарске планске колонизације, Параге су изграђене строго по нацртима које су из Беча донели дворски геометри. То значи да је изграђено типично панонско село с улицама широким и по 30 метара које се секу под углом од 90 степени.“
    Година 1875. јој је погрешна јер су Параге пресељене због подземних вода још 1793. године.
    Угледни интелектуалац из Парага, Сава Лазић, професор написао је о етимологији речи Параге следеће: „Нашао сам у једном француском лексикону да је реч Параге шпанског порекла. У Шпанском правопису ова се реч пише Параје а у француском Парраге и значи мајур-лустара – имање. Та реч је вероватно из Шпаније дошла заједно са Хабзбурговцима у Аустрију. Бечки двор је као и сви дворови онога доба, додељивао лена (имања) племићима која су сезвала Параје односно Параге. Ако се ово чита као латиница онда су то Параге, док се француски читају Параж. Најзад од заједничке именице постала је властита као име села.
    Наш познати књижевник Божидар Ковачевић (+1988. год) на моју молбу да ми пронађе етимолошко значење имена Параге написао ми је о Ћурђевдану 1985. године следеће:“Што се тиче Парага нисам сигуран да је порекло од француске речи (Парраге) која значи: море крај копна, предео; окопавање винограда; отмен род. Као што се види различита тумачења.“
    Ми смо се определили за реч мајур – пустара – имање. По шпанско-француској верзији речи.

    НАСЕЉАВАЊЕ СТАРИХ ПАРАГА

    Сеобе нашег народа преко Саве и Дунава почињу још у време краља Драгутина, да би после Маричке (1371. год) и Косовске битке (1389. год.) а нарочито после другог пада Смедерева (1459. год) биле све масовније.
    Велика сеоба Срба по патријархом пећким Арсенијем Црнојевићем (Чарнојевићем) 1690. године била је свакако најмасовнија, око 38.000 породица, а и под Патријархом Арсенијем IV Јовановићем 1737. године, бројчано мања. Обе су биле последице Аустро-Турских ратова, где је наш народ ратовао на страни Аустрије, па када се ратна срећа окренула у корист Турске, морали су заједно са аустријском војском да се повлаче (беже) плашећи се турске одмазде (освете).
    Дакле, нису Срби у крајеве данашње Бачке дошли први пут тек за време Велике сеобе 1690. године него много раније.
    Параге се налазе на југозападном делу Бачке на правцу Нови Сад – Сомбор.
    О Парагама имамо први запис из 1473. године. За време турске владавине заблележене су у Бачкој нахији. Из тога времена имамо само података о броју домова, кућних старешина и парохија. Из века у век тај број је врло често варирао. Тако су 1554. године имале 4, око 1570. Године 4, 1590. године 19 домова. Године 1610. и 1650. забележене су као насељене, а 1698. као ненасељене. Године 1690. Параге су имале 22 кућне старешине са 18 ожењених браће или синова. Код пописа године 1715. 23 кућне старешине, а 1720. године 13 домова. 1768. насељена је у Парагама, Голој Добри и на пустари Радојевић 81 српска породица. 1769. године имале су 98, а 1773. године 103 српска дома. 1786. године имале су 99 српских домова, 1791. године 531 душу. 1792. године имале су 70 домова са 502 Србина.
    У књизи Бачко-бодрошке жупаније о историји Парага налазимо следеће податке:
    Насеље Параге, које се налази у паланачком округу, налази се такође источно од Бача. Претходно име је Парага. Ово насеље се не може изједначиши са насељем Прага које се налазило источно од Моноштора а која (Прага) је до Мохачке битке припадала поседу калуђерица Старог Будима. Споменути Параг из шурских дефтера може се сматрати претходником овог насеља које се према Фриђешу Штелцеру налазило у Бачкој нахији под именом Параг или Nagy-Parrag (Велике Параге) 1554. године и 1570. године.
    1590. године насеље је бројало деветнаест кућа пореских обвезника. Први траг данашњег насеља познат нам је из 1699. године од када датира најстарији попис Бачке жупаније где под именом Paragh спомињу се 22 газда – сељака са укупно 60 јутара земље. У жупанијском списку из 1715. године место има 23 порезника. Од тада па надаље место се спомиње у пореским списковима као порезник. На мапи Краљевске коморе из 1768. године село Параге се иалази на територијама Голе Добре и Радовић пустаре са 81 српском породицом. Господарско уређивање села датира од 19. августа 1772. године. Један плац је износио 32 јутра земљиишог поседа а село сем две напоменуте пустаре није располагало другим добрима. Због подземне воде 1793. године село је премештено на сувље земљиште, на удаљености пола сата хода од старе локације, а од Краљевске коморе 1791-3. године тражило се да се и црква премести. Приликом описа поседа Краљевске коморе, који су били намењени продаји 1791. године, Параге су имале свега 531 душу ито православних Срба који су припадали паланачком властелинству. Тако је било и 1826. године а православни Срби између 1798-1802. године доградили су торањ својој цркви. 1900. године у Парагама је било 1466 душа и 265 кућа. Кад је реч о матерњем језику било је 1324 Србина, 48 Мађара, 35 Немаца, 19 Словака и 40 душа других језика. По религијској припадности било је 1340 православних, 15 евангелиста по Агоштону, 100 римокатолика и 10 Јевреја. Атар насеља је износио 3716 катастарских јутара. Становници одржавају једно пољопривредно газдинство. Познат је печат Парага из 1730. године као најстарији а на којем се налази Свети Георгије на коњу како управо убада копље, које на врху има крст, у грло аждаје. На печату је кружни натпис ”Si.Reg.CaalParaga“ односно „Печат поседа Краљевске коморе, Парага“, Други печат је из 1740-43. године а има познате сеоске ознаке: плуг и класје један поред другог, а испод њих се налазе укрштени лопата и мотика. Изнад се налазе два слова “С.П.“ то јест “Село Парага“. На основу уредбе министарства унутрашњих послова из 1904. године име Парага постаје Параге. Гранични део је салаш Пелавај. Западно од насеља виде се две велике земљане хумке а према Оџацима, уз железничке шине, да се приметити остатак једне земљане тврђаве. Село се раније налазило на пољском путу званом Старо село а и дан данас постоји крст међаш на том месту. Знак сећања на досељавање Срба је иконостас који је донео један калуђер са Свете Горе Атоса. Он се данас налази у већници Општинске куће. Село има пошту, телеграф и железничку станицу.
    Неколико сачуваних географских карата из почетка и краја XVIII века нас уверавају да су Параге већ у то време биле насеље. На тим картама Параге су убележене под именом Парага.
    Пратећи кроз архивски материјал који је сачуван у архиву Војводине у Новом Саду све што се дешавало у Старим Парагама у 18, веку наилазимо на податке који следе:
    1722. године извршен је попис славне жупаније Бачке за 1722. годину. Пописано је становништво где су била имена порезника, газда, ожењених, браће и синова изнад 18 година. Такође је пописана и сва имовина. У Парагама је тада био 51 дом који је плаћао порез.
    1728. године извршен је државни попис становништва. По овоме попису у Парагама је тада било 57 мушких глава. На пописној листи стоји: Писасе село Параге, а на крају пописа година 1728. Те године у Парагама су живели следећи домаћини и њихови синови: кнез Иван Обровчанин, син Петар Максим Терзић, брат Никола Видак Бајилин, синовац Рака Вучета Зарубински Никола Шијак, Иванко Ковачевић, и два синовца Пера и Новак Живко Ковачевић, син Пера Недељко, биров Веса Крстоношић и два сина Илија и Мијаило Бела, Станко Тополац, и синовац Марко Радосав Бођанац Сима Брзи. Дејин Милковић и два сина Радосав и Радивој, Малета Гавриловић, Велисав Шапинац, Радивој Шапинац и брат Марко, Станимир Плаванац, Стојан Адамовић и брат Јован, Рада Ковачевић, Рацко Бардаковић и брат Веса, Никола Влашкалија, син Ранко, Ћурађ Крстоноша, Малета Гаинов, син Јанко, Лаза Раитаровић, Радосав Гаидобранин, Живан Тополац и три сина Никола, Марко, Јанко, Стојан Тополац и брат Живан, три сина Петар, Стоико, Давид Стоиан, попов слуга Кузман Зобнатичанин, син Јован, Божа Шијак, син Јованов
    У турским тефтерима помињу се Параге у 16. веку (вероватно при најезди). Географ Штелцер тврди да су се у то доба звале Велике Параге. Вероватно су биле гушће насељене јер је у њима било у то време од 1765-1784. године три свештеника-пароха. И то од 1765. до 1773. године пароси су Мојсеј Илић и Георгије Јовановић. А од 1773. до 1787. у матичним књигама се појављују сем ове тројице и име пароха Мојсеја Прерадовића. Појам Велике Параге вероватно је био везан за део земље који су наши преци добили на обрађивање (1772. имали су 3716 јутара) али не и на број домова, јер је број домова био мали (1769. године имале су 98 а 1773. године 103 дома). Број домова се повећавао и смањивао јер је све зависило од тога како је летина понела и да ли се могао одржати голи живот.
    0 пустарама у Бачкој посгоји спис “Таха pro аппо militari 1747/8 incassanda adcassam 1 ComitatusBasciensis“. Из овога списа сазнајемо да су тих година закупници пустаре Параге били Степан Стојчевић из Нештина, Ђука Димић из Новог Сада и Никола Мартинов из Шида. Али, пустаре нису увек остале пустаре, пашњаци за силну стоку. За време Марије Терзије и Јосифа II, оне су колонизоване, понајвише Немцима. Донекле, колонизација је сама собом значила прелаз од сточарства у ратарство. Године 1781. тужио се магистрат у Новом Саду: сад у Бачкој има још свега четири неколонизоване пустаре. Неко време, сточарство ће се одржати још на пространим њивама које су трговци стоком могли себи купити.
    Постоји податак да су житељи села Пачира 1791. године тражили да им се одобри да емигрирају у Параге “због неплодности земље коју поседују и глади која им прети” Исти случај имамо и са Србима из Каравукова који су насилно морали да се преселе у Параге зато што су у Каравукову бипи колонизирани Немци. Али имамо и случајева да су житељи Парага одлазили из села, као што је био случај кметова који емигрирају у Товаришево 1791. године. Шта је био разлог одласка парашких кметова у Товаришево може се само претпоставити. Наиме, у то време већ почиње пресељење Старопаражана на место где су данас Параге, па су кметови ради сигурности покуповали куће у Товаришеву, јер нису знали шта их чека на новој локацији.
    Старе Параге или како и данас Паражани зову Старо Село било је 4 километра јужно од данашњих Парага и увек је било насељено српским живљем. Када је завршен катастар 1772. године у Старом Селу домаћинства су поседовала 3716 јутара земље, 1785/86. била је велика поплава и већ је почело пресељавање у времену од 1791-1793. године. Старе Параге су имале статус општине и имале су свој печат. Печат из 1780. године има лик Светог Георгија, док су ранији печати имали ћирилска слова “СП” (Село Параге) у коме су била изгравирана оруђа из пољопривреде: мотике, плугови и класје.

    ЖИВОТ У СТАРОМ СЕЛУ

    Каква су села била у Бачкој речено је у првом одељку. Тако су и Старе Параге биле на подводном и влажном терену, често плављене у време великих киша. Куће су биле мале земунице, више склоништа него стамбене зграде у данашњем смислу речи. Параге су имале школу која је отворена 1740. године. Учитељи су били свештеници, калуђери из манастира Бођана (понекад) па чак и црквени појци. Црква је била највероватније од дасака облепљена блатом и покривена шиндром, имале су трговину за најнужније потребе. Једини податак о старој цркви имамо у књизи Славка Гавриловића о црквама у XVII веку (Славко Гавриловић – Иван Јакшић, Грађа о православним црквама Карловачке митрополије XVIII века, Београд, 1981.4 Споменик САН CXXVII) који гласи (и овде налазимо назив Парага за село Параге): “И Парага има саграђену цркву од дрвета, од блата оградом опасану, кречом обељену, трском покривену и кољем окружену ” Становници су били Срби. У једном рачуну из 1765. године помиње се епитроп црквени Константин Грк (највероватније Цинцарин). Имамо података да је у то време било у Парагама Јевреја, пошто су они и Цинцари били вечити сапутници свих миграција. Према попису Јевреја у Доњем срезу бачке жупаније за 1784. годину Андрија Одри, жупан начелник и Антони Степановић, вршећи поменути попис у 15 места, били су и у Парагама.

    НОВЕ ПАРАГЕ

    УЗРОЦИ ПРЕСЕЉЕЊА ИЗ СТАРИХ У НОВЕ ПАРАГЕ

    Када и зашто су старопаражани морали да се одселе (преселе) 4 километра на североисток постоје многе претпоставке и нагађања.
    Ми ћемо се овде држати историјских извора са којима располажемо.
    Узрок пресељења је свакако био последица политичких збивања у Аустро-Угарској. Наиме, у то време, крајем ХУШ века бечки двор је плански насељавао Немце у јужну Бачку и Банат, да би спречио експанзију Мађара у те крајеве. Тако су пустару Гајдобра населили Немцима, па је српско становништво села Парага требало померити 4 километра на североисток да би се (х)атар гајдобрански могао проширити.
    Повод за пресељење су морале бити и поплаве 1785. и 1786. године изазване подземним водама када је скоро цело село било поплављено и многе куће порушене. Са пресељењем села тражена је и дозвола за градњу цркве и школе. У оно време је све ишло преко бачке конзисторије која је молбе спроводила у срез, а овај опет у жупанију на даљу надлежност.
    На једну од молби села Парага у вези пресељења села и градње цркве краљевска администрација одговара жупанији следеће:
    “Спавна жупанијо,
    У складу са саопштењем Коморског властелинства, поводом молбе становника коморског села Параге да ерарним средствима caгpaдe нову цркву, а која је упућена посредством православног Конзисторија узвишеном Краљевском Угарском намесничком већу, Краљевска администрација славној жупанији службено има да саопшти: да елаборирани план и пројекат.

    ИЗГЛЕД СЕЛА

    Параге су стандардног изгледа, као већина места у Војводини: ушорено насеље, од две дуге улице, са кућама које су челом на уличној линији. Од набоја су, покривене црепом, високих зидова са озиданим забатом на уличној фасади. На дворишној фасади је трем. Куће су троделне; у продужетку стамбених просторија нижу се помоћне. Многе имају и мање куће у дворишту, тзв. кућерке

    ПАРАЖАНИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

    Добровољци

    Добровољачки покрет Срба и других Словена у Првом светском рату (1914-1918.) вишеструко је занимљив историјски феномен, иако није очекиван и сасвим нов.
    Родољубље и националноослободилачке жеље јавиле су се код наших људи различитих сгалежа и степена образовања. Изузетно добри животни услови и чврст економски положај једног дела југословенских исељеника у Северној и Јужној Америци нису били препрека да се и они сврстају у добровољце. Исто тако лоши животни услови у заробљеничким логорима царске Русије нису били подстицај (иако је и тога било) да неко постане добровољац. Романтизам и идеализам био је код добровољаца чест. Жудња за националном слободом била је основни мотив и спона покрета. То и рађа и носи националну револуцију Јужних Словена 1914-1918. године.
    Историја добровољаца – Срба и других Словена у Русији у Првом светском рату прошла је кроз неколико фаза.
    Прва фаза од почетка рата августа 1914. до октобра 1915. године
    Друга фаза траје од октобра 1915. до краја јула 1916. године.
    Ову фазу карактерише опадање добровољачког одушевљења и појава неспоразума између добровољаца и србијанских официра, који су дошли с Крфадакао војно-стручна лица формирају добровољачке јединице, као део српске војске. Неспоразуми су били углавном проузроковани суровим и увредљивим односом неких србијанских официра према добровољцима, њиховим породичним, националним и верским осећајима. Ово се могло ублажити и спречити, што је од стране штаба дивизије и рађено, но опаснија размимоилажења појавила су се око схватања ратних циљева и устројавања будуће заједничке државе. То су били зачеци бољки које ће доцније тровати заједнички државни живот.
    Трећи период је од јула 1916. до марта 1917. године.
    Формирање добровољаца у војне јединице био је посао српске и руске владе. Обе су имале своје јасне мотиве војне и политичке природе. Српска влада, с преполовљеном војском (од краја 1915.), ван земље, остала је без природног извора за попуну и обнову своје војске. Једини резервоар били су добровољци. Они, људи из југословенских покрајина Аустро-Угарске, сврсгани у Српски добровољачки корпус манифестовали су јединство Срба, Хрвата и Словенаца и били један од политичких аргумената српској влади и свим снагама за стварање Југославије.
    С фебруарском револуцијом у Русији настаје нова фаза у животу добровољаца. Мрачна перспектива победоносног завршетка рата, остварења идеала, противратна агитација руских војника – фронтовника, братимљење на фронту, опадање дисциплине и бојеве спремности руске војске, деморализаторски су одјекнули у Српском добровољачком корпусу. Револуционарна власт и совјети радничких и војничких депутата зазирали су од Корпуса видећи у њему дело цара, самодржавља, које би могло бити употребљено против револуције. Аустро-Угарски агенти и други противници уједињења Срба, Хрвата и Словенаца на разне начине роварили су против Корпуса. Руска револуционарна власт наредила је увођење комитета у Корпус. Руске слободе и новине удружене с његовим унутрашњим бољкама и деморализацијом, довеле су Добровољачки корпус у кризу. Ова се испољила у дисидентском покрету официра и војника – добровољаца. Наиме, разрешење кризе видело се у преиспитивању добровољаца. Поста- вило се питање ко хоће ко неће да остане добровољац. Тада је око 150 официра – добровољаца и око 8000 војника иступило из Корпуса. Корпус је издржао кризу, али планови о опсежном прикупљању добровољаца и формирању још једног корпуса све више су постајали само жеља окорелих добровољаца идеалиста. Српски и савезнички државници видели су да је најбоље решење да се Корпус пребаци на Солунски фронт. Савлађујући бројне тешкоће, у ситуацији створеној октобарском револуцијом, Корпус је заиста и пребачен. Рачуна се да је из Русије на Солунски фронт стигло 12.704. добровољца што је знатно појачало српску војску која се спремала за ослобођење своје отаџбине.
    Међу српским добровољцима Првог светског рата било је и 20 Паражана. Како су они доспели у добровољачке јединице?
    У борбама на Источном фронту у непријатељевим редовима мобилисани су многи Срби, поданици Аустроугарске и gpyгu народи који су живели на Балканском полуострву. Они су се масовно предавали или их је заробљавала руска војска. Сви су желели да се боре, али против Аустроугара, Немаца и Бугара, за ослобођење своје матице земље Србије. Сви ти добровољци окупљали су се у тадашњем руском Граду Одеси, где је био логор.
    Од свих добровољаца: Срба, Хрвата, Словенаца, Чеха, и других, уз сагласност српске владе и Врховне команде, а уз благослов руског цара Николаја II Романова, искреног пријатеља Срба, 29. априла 1916. године образована је Прва српска добровољачка дивизија. Питање командовања брзо јерешено. Виши старешински кадар сачињавали су официри српске војске који су дошли са Крфа, а нижи и војнички састав био је из peдовa бивших ратних заробљеника. Командант дивизије био је Генералштабни пуковник Стеван Хаџик. Дивизија је имала двe бригаде, са по двa пешадијска пука, брдски дивизион, приштабске и позадинске јединице. После скраћене обуке, дивизија је ушла у састав 47. руског корпуса и упућена на румунски фронт у Добруџу. Са накнадном попуном у Добруџи, дивизијa је имала 555 официра и 18.457 подофицира и војника.
    У Добруџи је остала 45 дана. За то време водила је тешке бојеве у трајању од 20 дана. Из строја је било избачено око 10.000 људи.
    И наши добровољци учествовали су у све три битке у Добруџи.
    Док су трајале борбе на Добруџи у Одесу су пристизали пови добровољци, па је формирана Друга српска добровољачка дивизија а у септембру 1916. гogune Први српски добровољачки корпус који је, касније назван Добровољачки корпус Срба, Хрвата и Словенаца, чију команду преузима Генерал Михајло Живковић.
    Нова држава у чијем стварању су и добровољци учествовали одужила се овим родољубима на тај начин што им је Законом о добровољцима од 30. децембра 1921. године на темељу чл. 12 Наредбе о устројавању Аграрне дирекције новосадске поделила 8 односно 5 јутара најбоље оранице.

    Извор: Душан Н. Петровић, професор – СЕЛО ПАРАГЕ У БАЧКОЈ од насељавања до 1941. године, Параге 2004.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top