Чајетина и околна села

11. јун 2012.

коментара: 14

Општина Чајетина:

Алин Поток, Бранешци (1979-1991. године Бранешца), Голово (обухвата и укинуто насеље Доње Рудине), Гостиље (од 1979. године обухвата и укинуто насеље Владаје), Доброселица, Дренова, Жељине, Златибор (насеље формирано 1972. године издвајањем из Чајетине; 1972-1979. године Партизанске Воде; 1979-1992. године Партизанске Воде са Палисадом), Јабланица (насеље настало 1979. године спајањем насеља Горња Јабланица и Доња Јабланица), Крива Река (1979-2007. године обухвата и данас самостално насеље Мешник), Љубиш, Мачкат, МушветеРаковица, Рожанство, Рудине, Саиновина, Семегњево, Сирогојно (од 2007. формирано ново насеље Чичкова од дела насеља), Стубло, Трипкова, Трнава, Чајетина и Шљивовица.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (14)

Одговорите

14 коментара

  1. Порекло становништва села Јабланица, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.

    Положај села.

    -Јабланица је испод Торника. Кроз њу тече Јабланичка Река која у Горњем Селу прима Божанића Поток а у Доњем Селу се улива у Црни Рзав. Горње Село је дубока долина, код Јабланичког Поља раширена а сужена код Црвеног Осоја и Голог Брда, одакле настаје Доње Село. Око села су огранци Торника, на истоку је Лиска, Вучијак и Јабучице, на југу Јелова Гора и Колијевка, на западу Клачина, Орлић, Љуљани, Брезовац, Главиица, Срем, Положац, Товарница, Горович, Самаревина и Ђурђев Јастук.
    Село се дели на Горњу Јабланицу, где је засеок Торник у коме живе Ђуровићи, Токовићи, Драговићи, Словићи, Бакићи, Пенезићи, Радовићи, Јанковићи и Дидановићи; Ковачевина у којој су Божанићи; Орлић у коме су Танасковићи, Љубојевићи, Токовићи, Томовићи и Словићи и Горње Село у коме су Кузељи и Ђоновићи и Доњу Јабланицу у којој су Рајевићи, Милекићи, Ерчевићи, Марковићи, Танасковићи, Кузељи, Марјановићи, Кокоревићи; заселак Цигла у којој су Бусићи, Токовићи и Поповићи и Брезовац у којој су Газдићи, Макљеновићи и Кузељи.

    Воде.

    -Главни извори су: Врело под Туком Стеном испод Торника (глава Јабланичке Реке), Ђуровића Чесма, Бакића Чесма, Јанковића Извор, Савина Вода, Јошће, Студена Вода, Меденица, Диданско Врело и Томовића Врело у Горњем Селу; Језерина и Јелав у Доњем Селу; Козјача и Кисела Вода у Цигли.

    Земље и шуме.

    -Земљиште се назива: Крчевина, Мркодо, Јавна Алија, Питома Крушчица, Баре, Јагњило, Река, Повоз, Црвенка, Локва, Боревац, Радаковац, Шљивак, Цер и Мињачевац. Село је са свих страна опкољено гором, те је центар производње катрана, луча и грађе.

    Старине у селу.

    -Више Јанковића Кућа у Горњој Јабланици у Мраморју има Грчко Гробље а у Пољу у Горњем Селу код општинске суднице постоје развалине Турског Хана, који је био дуг 30 а широк 15 метара. Изнад Хана до под планину постоји канал од камена, којим је довођена вода у Хан. Свакако ту је био двор Кнеза Јабланичког о коме говори Ст. Обрадовић у својој књизи „Костреш-арамбаша“ из 1863. године. Малеш-паша из Ужица послао је свога ћају са војском да ухвате Костреша. Он нападне Кнеза Јабланичког, попали му довре и хтеде га спалити и обесити са синовима. Костреш дође са дружином, побије Турке, ослободи Кнеза, нарочито његови кћер Смиљку, коју је још једном отео од Турака Сребреничана. Смиљку сад удају уа Кнеза Рашковића у Штиткову.

    Порекло становништва и оснивање села.

    Пре 200 година досељени су:
    -Бакићи су из Мораче, славе Аранђеловдан.
    -Рајовићи (Поповићи) су из Роваца, има их одсељених под Црнокосом код Косјерића*, славе Јеремијевдан.
    *Рајовићи сматрају за свог рођака Цветка Рајовића државног саветника у време Кнеза Милоша кога је забележио Милићевић у свом „Поменику“ рекавши да је од Требиња.
    Крајем 18. века досељени су:
    -Дидановићи (Кујовићи) су из Фоче, од њих су Никићи у Чајетини, славе Св. Василија.
    -Милекићи су из Пиве, бежали због Турака у Тометино Поље код Пожеге, има их и у Мокрој Гори, славе Јовањдан.
    -Радовићи су од Мораче, славе Стевљњдан.
    -Јанковићи су из Црне Горе, најпре били у Бранешцима па Јанко дође за сестру Радову (Радовиће), славе Митровдан.
    У почетку 19. века досељени су:
    -Марковићи (Ерчевићи) су од Нове Вароши, бежали од Турака у Коњевиће код Чачка, славе Св. Враче.
    -Љубојевићи су из Челица, славе Трифундан.
    -Словићи су из Прибојске Бање, били најпре у Бурађи а има их у Кривој Реци и Чајетини, славе Аранђеловдан.
    -Томовићи су „из Турске“, славе Ђурђевдан.
    -Бујићи (Радовићи) су из Мораче, славе Стевањдан.
    -Газдићи су из Штрбаца у Босни, славе Ђурђевдан.
    -Марјановићи су из Доброселице, славе Ђурђевдан.
    -Божанићи су из Лунића код Прибоја, славе Аранђеловдан.
    -Ђуровићи су из Јабуке код Прибоја, најпре били у Голешима, славе Јовањдан.
    -Токовићи су из Лунића, славе Мратиндан.
    -Драговићи су испод планине Лисе код Сјенице, славе Ђурђиц.
    -Пенезићи су из Лунића, славе Ђурђевдан.
    -Савићи су из Јелаче преко Увца***.
    У време Маџарске Буне досељени су:
    -Кокоревићи су из Кокорине у Херцеговини, побегли због убиства Турчина, има их у Чајетини, славе Никољдан.
    Пре 40-50 година досељени су:
    -Ђоновићи су из Раче код Прибоја, где их још има, славе Никољдан.
    -Кузељи су из Доброселице***.
    -Макљеновићи су из Мокронога у Босни, где их још има, славе Никољдан.
    -Танасковићи су из Радоића под планином Бићем код Прибоја, славе Ђурђевдан.
    -Марковићи су из Црне Горе, славе Никољдан.

    Напомена:
    ***Не каже се коју славу славе.

  2. Порекло становништва села Бранешци, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.

    Положај села.

    -Бранешци се спуштају од Златибора на исток до Мачката, у дужину од два часа (хода). Бреговити су. До Златибора су брда: Оштра Коса, Ћава и Обрадово Брдо. Око Сушице је Бранешко Поље.
    Село се дели на ове засеоке: Бјелиш у којима су Драгутиновићи, Миловановићи, Костадиновићи, Вукмановићи, Војиновићи, Лазовићи и Зарићи, Пријани у којима су Лојанице, Ђекићи, Рајевци, Пенези, Росићи, Јевремовићи, Јеремићи и Чоровићи; Подгорица где су Урошевићи, Драгутиновићи, Симићи, Јездовићи, Пантовићи, Новаковићи, Нинчићи, Спасенићи, Ђуричићи, Џамбићи и Јовановићи и Очка Гора у којој су Сргиловићи, Пенези и Каљевићи.

    Воде.

    -Извори су: Студенац, Кремен, Рајевска Врела, Бјелиц и Око (у Очној Гори).

    Земље и шуме.

    -Земљишта се зову: Котурача, Благоњиште, Николино Брдо и Дубока Долина а забрни су: Осоје, Равни Гај, Церић, Поповина, Пераја и Потркуља.

    Име селу.

    -Село се назвало по неким шанчевима у Бранешком Пољу, где је одбијена турска војска која је наступала од Златибора у време Првог Устанка. Беглуци су били читлук неког Аџавди-бега а када су Турци отерани присвојио их је сердар Мићић, те се по њеему један део зове Мићића Лука.

    Старине у селу.

    -У Пријанима постоји Грчко Гробље и две гомиле камења од Римске Мисе. У Анској Луци био је турски хан. Никићи су живели у Никиној Страни на месту Кућиште, касније одсељени у Чајетину.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Ђуричићи (Нинчићи, Џамбићи и Спасенићи) су најстарија породица чији су рођаци Шишовићи у Чајетини***.
    У 18. веку досељени су:
    -Јевремовићи су из Бабина, повећа задруга. Бежећи од Турака у Смишљу код Пожеге остали су им рођаци Дејовићи у Севојну, јер нису имали коње да потоваре ствари, славе Аранђеловдан.
    -Рајевци су из Дробњњака, има их у Отњу код Пожеге где су остали бежећи од Турака, славе Никољдан.
    -Росићи су из ариљских Богојевића од Зечевића (Роса била од Костадиновића у Богојевићима, где јој Турци побиију 7 деверова а снахе се врате у свој род, славе Ђурђевдан.
    У време Првог Устанка и касније досељени су:
    -Војиновићи су из Колашина, славе Ђурђевдан.
    -Јездовићи су из Врбова код Пријепоља, славе Ђурђевдан.
    -Пантовићи су из Скочајине код Никшића, има их одсељених у Горевници код Чачка, славе Симеундан.
    -Драгутиновићи (Бакари и Пјевчевићи) су из Бучја у Херцеговини, славе Стевањдан.
    -Урошевићи су из истог села као и претходни, славеЛучиндан.
    -Каљевићи су из Шљивовице***.
    -Вукмановићи су из Бистрице, славе Срђевдан.
    -Миловановићи су из Дробњака, славе Ђурђевдан.
    -Ђокићи (Сргиловићи) су из Тушине, славе Лучиндан.
    -Лојанице су из Кучина, где их има као и у Бистрици и Косатици, славе Никољдан.
    -Пенези су из Јабланице***.
    -Симићи (Видаци) су из Крешева у Босни, славе Ђурђиц.
    -Зарићи су из села као и претходни, славе Ђурђевдан.
    -Костадиновићи су из Шљивовице***.
    -Лазовићи су од Лима, славе Никољдан.
    -Јовановићи, дед им је дошао из Источне Србије („Бугарије“) као слуга код сердара Мићића, призетио се у Џамбиће и примио њихову славу***.
    -Новаковићи су од „преко Увца“, славе Никољдан.
    -Ћоровићи су из Чајетине од Марјановића***.
    -Јеремићи су досељени 1876. године из Радојне, славе Јовањдан.

    Напомена:
    ***Не каже се коју славу славе – мада није тешко утврдити нa oснову порекла из околних места.

  3. Никола

    Друже, имаш ли нешто о Голову?

  4. Goran

    Slučajno natrčah na podake kada sam nešto tražio. Da li postoje podatci o Bogi Stankoviću? Znam da poreklo vodimo iz Mačkata i da je odatle pobegao za Stig, okolina Požarevca. Od njega vode poreklo Bogdanovići i Bogići.