Порекло становништва села Јабланица, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Јабланица је испод Торника. Кроз њу тече Јабланичка Река која у Горњем Селу прима Божанића Поток а у Доњем Селу се улива у Црни Рзав. Горње Село је дубока долина, код Јабланичког Поља раширена а сужена код Црвеног Осоја и Голог Брда, одакле настаје Доње Село. Око села су огранци Торника, на истоку је Лиска, Вучијак и Јабучице, на југу Јелова Гора и Колијевка, на западу Клачина, Орлић, Љуљани, Брезовац, Главиица, Срем, Положац, Товарница, Горович, Самаревина и Ђурђев Јастук.
Село се дели на Горњу Јабланицу, где је засеок Торник у коме живе Ђуровићи, Токовићи, Драговићи, Словићи, Бакићи, Пенезићи, Радовићи, Јанковићи и Дидановићи; Ковачевина у којој су Божанићи; Орлић у коме су Танасковићи, Љубојевићи, Токовићи, Томовићи и Словићи и Горње Село у коме су Кузељи и Ђоновићи и Доњу Јабланицу у којој су Рајевићи, Милекићи, Ерчевићи, Марковићи, Танасковићи, Кузељи, Марјановићи, Кокоревићи; заселак Цигла у којој су Бусићи, Токовићи и Поповићи и Брезовац у којој су Газдићи, Макљеновићи и Кузељи.
Воде.
Главни извори су: Врело под Туком Стеном испод Торника (глава Јабланичке Реке), Ђуровића Чесма, Бакића Чесма, Јанковића Извор, Савина Вода, Јошће, Студена Вода, Меденица, Диданско Врело и Томовића Врело у Горњем Селу; Језерина и Јелав у Доњем Селу; Козјача и Кисела Вода у Цигли.
Земље и шуме.
Земљиште се назива: Крчевина, Мркодо, Јавна Алија, Питома Крушчица, Баре, Јагњило, Река, Повоз, Црвенка, Локва, Боревац, Радаковац, Шљивак, Цер и Мињачевац. Село је са свих страна опкољено гором, те је центар производње катрана, луча и грађе.
Старине у селу.
Више Јанковића Кућа у Горњој Јабланици у Мраморју има Грчко Гробље а у Пољу у Горњем Селу код општинске суднице постоје развалине Турског Хана, који је био дуг 30 а широк 15 метара. Изнад Хана до под планину постоји канал од камена, којим је довођена вода у Хан. Свакако ту је био двор Кнеза Јабланичког о коме говори Ст. Обрадовић у својој књизи „Костреш-арамбаша“ из 1863. године. Малеш-паша из Ужица послао је свога ћају са војском да ухвате Костреша. Он нападне Кнеза Јабланичког, попали му довре и хтеде га спалити и обесити са синовима. Костреш дође са дружином, побије Турке, ослободи Кнеза, нарочито његови кћер Смиљку, коју је још једном отео од Турака Сребреничана. Смиљку сад удају уа Кнеза Рашковића у Штиткову.
Порекло становништва и оснивање села.
Пре 200 година досељени су:
–Бакићи су из Мораче, славе Аранђеловдан.
–Рајовићи (Поповићи) су из Роваца, има их одсељених под Црнокосом код Косјерића*, славе Јеремијевдан.
*Рајовићи сматрају за свог рођака Цветка Рајовића државног саветника у време Кнеза Милоша кога је забележио Милићевић у свом „Поменику“ рекавши да је од Требиња.
Крајем 18. века досељени су:
–Дидановићи (Кујовићи) су из Фоче, од њих су Никићи у Чајетини, славе Св. Василија.
–Милекићи су из Пиве, бежали због Турака у Тометино Поље код Пожеге, има их и у Мокрој Гори, славе Јовањдан.
–Радовићи су од Мораче, славе Стевањдан.
–Јанковићи су из Црне Горе, најпре били у Бранешцима па Јанко дође за сестру Радову (Радовиће), славе Митровдан.
У почетку 19. века досељени су:
–Марковићи (Ерчевићи) су од Нове Вароши, бежали од Турака у Коњевиће код Чачка, славе Св. Враче.
–Љубојевићи су из Челица, славе Трифундан.
–Словићи су из Прибојске Бање, били најпре у Бурађи а има их у Кривој Реци и Чајетини, славе Аранђеловдан.
–Томовићи су „из Турске“, славе Ђурђевдан.
–Бујићи (Радовићи) су из Мораче, славе Стевањдан.
–Газдићи су из Штрбаца у Босни, славе Ђурђевдан.
–Марјановићи су из Доброселице, славе Ђурђевдан.
–Божанићи су из Лунића код Прибоја, славе Аранђеловдан.
–Ђуровићи су из Јабуке код Прибоја, најпре били у Голешима, славе Јовањдан.
–Токовићи су из Лунића, славе Мратиндан.
–Драговићи су испод планине Лисе код Сјенице, славе Ђурђиц.
–Пенезићи су из Лунића, славе Ђурђевдан.
–Савићи су из Јелаче преко Увца***.
У време Маџарске Буне досељени су:
–Кокоревићи су из Кокорине у Херцеговини, побегли због убиства Турчина, има их у Чајетини, славе Никољдан.
Пре 40-50 година досељени су:
–Ђоновићи су из Раче код Прибоја, где их још има, славе Никољдан.
–Кузељи су из Доброселице***.
–Макљеновићи су из Мокронога у Босни, где их још има, славе Никољдан.
–Танасковићи су из Радоића под планином Бићем код Прибоја, славе Ђурђевдан.
–Марковићи су из Црне Горе, славе Никољдан.
Напомена:
***Не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: Љубомир Мићић – Златибор. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
14. јануар 2016. у 14:09
Велиша Бујић
У другом пасусу испод слике има грешака:
– У Цигли нису Бусићи – него Бујићи.
– У Јабланици нису Кузељи, него Кузељевићи, нису Рајевићи, него Рајовићи, нису Кокоревићи, него Кокоровићи….
Другарски поздрав
Велиша Бујић
7. фебруар 2016. у 19:24
Srdjan
A sta je sa Cupovicima iz Cigle?
21. фебруар 2016. у 11:51
Obrad
Gospodine Micicu ocigledno vi ne vladate znanjem o tom kraju. Mnogo greski, a zapisostaju,vi ste nas obmanuli odnosnoljude koji neznaju a citaju ove neistine. U Jablanici zadnjih 40-50 godina samo su odlazili mnogo gluposti
I izmisljotina. Meni je 55 godina i da znas Đonovici su išli u skolu sa mojim ocom….
G Mićiću ovo je ozbiljna tema.
21. фебруар 2016. у 14:56
Јоксим
Обраде, прво издање књиге Љубомира Мићића је објављено прије 110.година, односно 55. година прије вашег рођења.
24. фебруар 2023. у 19:54
Ljupko
Dosta gresakaJedno isto te isto prepisivanje, odakle su porekla familija.Uz duzno postovanje bez prekrajanja istorije ( istorija je istorija a ne samo od 1800 godine pa do danas).Po tome svi poticu iz C Gore i Hercegovine – gde su pre toga zivele ove familije .