Општина Чајетина:
Алин Поток, Бранешци (1979-1991. године Бранешца), Голово (обухвата и укинуто насеље Доње Рудине), Гостиље (од 1979. године обухвата и укинуто насеље Владаје), Доброселица, Дренова, Жељине, Златибор (насеље формирано 1972. године издвајањем из Чајетине; 1972-1979. године Партизанске Воде; 1979-1992. године Партизанске Воде са Палисадом), Јабланица (насеље настало 1979. године спајањем насеља Горња Јабланица и Доња Јабланица), Крива Река (1979-2007. године обухвата и данас самостално насеље Мешник), Љубиш, Мачкат, Мушвете, Раковица, Рожанство, Рудине, Саиновина, Семегњево, Сирогојно (од 2007. формирано ново насеље Чичкова од дела насеља), Стубло, Трипкова, Трнава, Чајетина и Шљивовица.
17. април 2013. у 22:12
Шарко
Порекло презимена, село Раковица (Чајетина)
Порекло становништва села Раковица, општина Чајетина. Према књизи Љубомира Ж. Мићића, издање 1906. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.
Опис села.
Раковица је засеок Гостиља. Од њега је издвојенана северозападу, заклоњена Вујачицом и Језеринама, на југозападу Раковичким Осојем и Чиготом, а на западу Чеповом. (мој додатак – Раковица је данас самостално насеље у саставу општине Чајетина). Већином је каменита. Извора има доста: Врело у Раковичком Осоју, од кога тече повћа река у Катушницу. под Комом, код Пећине, у Паљевима, Зауглини (вода му лети веома хладна – “најбоља у Србији”).
Порекло становништва.
Пре 300 година досељен је из Јабланице Илија Раковац, пошто су му Турци растерали задругу од 76 чељади. Илија добегне у Раковачку Пећину под Чиготом,1), где доцније направи кућу.2) Том приликом око 40 чељади од његове задруге, колико је могао тада знати Илија. населило је се у Дружетићима код Пожеге, негде око Чачкаи још дубље у Шумадији. Сад његових потомака има 32 куће и зову се Савковићи, Станковићи, Марковићи и Алексијевићи. Славе Никољ-дан.
1876 године досељен је из Челица Танасијевић- Тада су једни од његове породице одсељени код Бјеле Цркве близу Пожеге и у драгачевску Краварицу.
1) Та је пећина дубока 20. висока 10. а широка 11 м.
2)Место где је била та кућа. сад се зове Кућиштина.
ИЗВОР: Љубомир Ж. Мићић, “Златибор”. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.
11. март 2014. у 20:40
Милодан
Порекло насеља Чајетина, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића.
Положај и тип насеља, воде.
-Кроз насеље тече Грабовица и већи део насеља је на левој обали њеној. Цело насеље се пружа од југо-истока на југо-запад у дужину на три часа хода испод Златибора. Чајетину сачињавају засеоци: Рудине на јужној, Шиповик на северо-западној страни и Мушвете међу њима на средини насеља. Изнад Мушвета до Златибора је брдо Градина (1172 м), са које се спуштају дубоке јаруге у Грабовицу. У Рудинама је највеће брдо Пјевчак (1000 м), на источној страни пружа се подужи каменити брег Глиза до Криве Ријеке и на исток до Рожанства. Шиповик је у виду долине отворене на северну страну. Изнад њега је до Златибора Очка Гора. Цело насеље је доста брдовито и кршевито а куће растурене испод брда по странама потока и задолашцима. Сем Грабовице има још Грабов Поток у Шиповачки Поток у које се уливају остало мањи потоци. Главни извори су: Бјело Врело, Лончић, Ристивојевића Врело, Грозничава Вода, Поповића Чесма, Кутлешка Чесма, Чађавица, Умина Вода и Сребреница.
Кроз Шиповик води пут из Ужица на Златибор. У Шиповику је на једној заравни је начелство среза златиборског и остала надлештва, школа, црква, општина, две механе и неколико кућа. Ово место народ обично зове Конак, јер је ту раније био стари конак сердара Јована Мићића, а због њега се на овом месту развила варошица Чајетина. Око овог места су остале куће засеока Шиповика: Шишовићи, Кокоревићи, Радмиловићи, Раковићи, Ћирковићи, Никићи, Коружићи, Мићићи, Пашићи, Чоловићи, Александрићи, Топаловићи, Мосуровићи, Грбовићи, Драговићи, Јечменице, Лазаревићи, Пелверовићи, Буквићи, Грујичићи, Власоњићи, Шуњићи, Окичићи, Дабовићи и Поповићи.
У Мушветама су: Цвркотићи, Кнежевићи, Барјактаревићи, Бућићи, Ћоровићи, Буљугићи, Поповићи, Гавовићи, Божовићи, Ћировићи, Јаблановићи, Златићи, Кућубићи и Брашанци.
У Рудинама су: Јаћимовићи, Дедићи, Веланци, Миловићи, Рњаковићи, Зрњовићи, Кутлеше, Глишовићи, Стојанићи, Весовићи, Јеремићи, Шоковићи, Мишовићи, Павловићи, Бисићи, Шундерићи, Ђокићи, Пљескоњићи. Чумићи, Словићи, Смиљанићи, Буљугићи, Пештерци, Жунићи, Сенићи, Дидановићи, Ђиласовићи, Савићи, Ковачевићи, Марјановићи и Власоњићи.
Земље и шуме.
-Зиратне земље највише има у јужном крају насеља и на средини између Глизе и Градине, где је насеље пало у долину. Ту је обично црна смоница док је у осталим крајевима земља песковита и неродна. Већином је ова змеља груписана са осталом окућницом, ређе у појединим местима као што су Голово, Чардачина, Проћица, Поређе и Бјели Камен.
Шуме и пашњака има довољно и то: Церово Брдо до Криве Ријеке, Брда до Бранежаца, Црни Врх на Златибору, Тића и др.
Старине, име насеља и крајева.
-Турци осуде у овом насељу једног човека да целог века буде везан гвозденим лисицама за једну руку и ногу – унакрст, те су га због тога назвали Очајни те се по њему насеље назвало Чајетина. Мушвате су назване због аге Мушића – Турчина; и данас у овом засеоку постоје развалине турског хана, чардака и џамије. Велановина је била агилук Турчина Велана. Рудине су се назвале што су на јужној страни и на њима с пролећа прво „заруди трава“.
У Кућишту на Глизи имају неке закопине од кућа, рупа Каурски Бунар а ископовају се и бакарни санови, клешта и др. На Градини око зидина од „града Проклете Јерине“ налазила су се парчад гвожђа, ту и на Рудинама познају се остаци од Кара-Ђорђевог Шанца а код Чумића кућа Турско Гробље.
Наставиће се….
12. март 2014. у 20:05
Милодан
Чајетина, наставак…..
Порекло станивништва и оснивање насеља.
-Шишовићи (Деспотовићи) су најстарија породица. Од њих су Џамбићи и други у Бранешцима. Славе Лазаревдан.
У 18. веку су досељени:
-Јаћимовићи (Веланци, Дедићи, Зрњовићи и Миловићи*) су из нововарошке Бистрице а старином су од Никшића, славе Лучиндан.
*Дирају им је предед био Циганин и као слуга се призетио у Јаћимовиће.
-Кутлеши, Весовићи и Стојанићи су једна породица из Драглице***.
-Јеремићи (Мишовићи и Ђоковићи) су из Бијеле Ријеке од Милојевића***.
-Бисићи су из Брезнице код Прибоје, славе Никољдан.
-Радмиловићи су из ариљског Трудова одакле их има одсељених у Годовику код Пожеге, славе Ђурђевдан.
-Ћирковићи су из Бабина код Пријепоља, славе Јовањдан.
-Никићи (Дидановићи) су из Јабланице***.
-Раковићи су из Шума код Пљеваља, побегли ноћу због убиства аге Селмановића на гувну, има их код Пожеге по презименом Шуманци, славе Ђурђевдан.
-Рњаци су из Звјераца код Нове Вароши, славе Стевањдан.
У почетку 19. века досељени су:
-Шундерићи су из Цикота код Прибоја, одакле су неки одсељни и у Годовик, славе Никољдан.
-Цвркотићи су такође из Цикота, славе Атанђеловдан.
-Павловићи су из Дрбоњака, славе Ђурђевдан.
-Буљугићи су из Вранеша код Нове Вароши, славе Аранђеловдан.
-Чумићи су из Алин. Потока***.
-Коружићи су од Пљеваља, од којих су неки одсељени под Рудник, славе Св. Василија.
-Мићићи си из Рожанства*, не каже се коју славу славе.
*Од ове породице је сердар Јован Мићић, јунак из оба устанка, доцније управитељ Ужичког Округа. Његов отац Гаврило-Галиб имао је петорицу браће, који су остали у Рожанству. Његово јунаштво изнео је Милићевић у „Кнежевини Србији“. Прилико обележавања границе 1834. године ноћу је са народом сам помицао границу од Златибора ка Лиму, како прича Спасоје Ђенић из Негбина, који је комисији носио ручак. Био је захватио велико имање на Златибору (држао 1000 оваца) и имао неограничену власт, јер је био велики пријатељ Кнеза Милоша (кулуком му народ радио). Био је слаб према женском свету. Умро ју у Гургусовачкој Кули (Књажевац) од глади и вашију.
-Поповићи (Божовићи) су из Доброселице, и они су убили Турчина, славе Ђурђевдан.
-Барјактаревићи су из Мораче, славе Никољдан.
-Главовићи (Јаблановићи) су из Херцеговине, славе Аранђеловдан.
-Понорци су из Понора код Новог Пазара, славе Никољдан.
-Бућићи су од Станишића из Штрбаца код Вишеграда, славе Никољдан.
Пре 100 година досељени су:
-Ђокићи су из Дробњака, славе Ђурђевдан.
-Кокоревићи су из Јабланице***.
-Ћировићи су из Негбина***.
-Пашићи и Чоловићи су из Дробњака, славе Ђурђевдан.
-Мосуровићи су из Врбова код Пљеваља, славе Никољдан.
-Јечменице су из Доброселице, славе Никољдан.
-Словићи су из Бурађе***.
-Пелверовићи су из Бучева у Херцеговини, славе Јовањдан.
-Окичићи су од Никшића, славе Никољдан.
-Марјановићи (Ћоровићи) славе Ђурђевдан.
-Кнежевићи су из Доброселице, славе Аранђеловдан.
-Александрићи су са Зечевог Брда из Бијеле Ријеке од Мунигуза***.
-Драговићи су из Мораче, славе Сревањдан.
-Дабовићи су из Пљеваља од Лончаревића, славе Ђурђевдан.
-Жунићи и Златићи су из Криве Ријеке***.
-Буквићи су из Миоча у Босни, славе Јовањдан.
-Ковачевићи (Бојановићи) су из Бабина, славе Илиндан.
-Стевановићи (Ђиласовићи) су из „преко Увца“, славе Никољдан.
-Савићи су из Крушчице код Ариља, славе Ђурђевдан.
-Сенићи су из Кривог Дола код Нове Вароши, има их и у Мокрој Гори, славе Лучиндан.
За време рата 1876. године досељени су:
-Власоњићи су из Гадојне код Новог Пазара, славе Стевањдан.
-Пљескоњићи су из Бабина, славе Ђурђевдан.
-Грбовићи су из Бабина, славе Лазаревдан.
-Брашанци су из Бабина, славе Никољдан.
-Топаловићи су из Трудова код Ариља, славе Стевањдан.
-Пештерци су из Челица код Новог Пазара, славе Ђурђевдан.
-Лазаревићи су из Пријепоља, славе Никољдан.
-Курћубићи су из Рутоша код Новог Пазара, славе Аранђеловдан.
-Смиљанићи су из Љубиша***.
-Грујичићи су из Драглице***.
-Шуњићи су из Доброселице, славе Ђурђевдан.
-Поповићи су из Кућана***.
***Не каже се коју славу славе а за неке породице ни одакле су, што није назначено.
Крај!
13. март 2014. у 21:00
Милодан
Порекло становништва села Крива Река (по књизи Крива Рјека), општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића.
Положај села.
-Ово село чини једна пространа и плитка долина благо сведених страна према реци која тече средином села, те је ово једно од најблаженијих села у целој области. Са јужне стране заклоњено је дугачким брдом Глизом, на западној страни је брдо Церово а на средини села Градина. Источни крај села је доста кршевит.
Пошав од Мачката прво је главни део села, који се обично зове Село и у њему су: Курћубе, Бучевци, Пашићи, Трифуновићи, Стојановићи, Лучићи, Зечевићи, Ивановићи, Читаковићи, Којовићи, Брковићи, Гавриловићи, Божовићи, Тијанићи, Кубуровићи, Кнежевићи, Котлице, Мандићи, Обреновићи, Стојановићи и Лојанице.
Јужно је испод Глизе заселак Мјешник у коме су: Бацетићи, Златићи, Јелисијевићи, Вилиповићи, Вирићи, Баковићи, Поповићи, Алексићи, Гукићи, Жунићи, Јакшићи, Злокуће, Пејовићи, Словићи, Јаћимовићи и Стојићи. У продужетку Мјешника на запад преко брда Главице је Церово где су: Церовићи, Љубојевићи, Струњашевићи, Рубежи и Тмушићи.
Име селу.
-Село се назвало по његовој реци која текући кроз ово село прави много „кривина“. Мјешник је назван због тоге што су његви становници неке сушне године „у мјешинама“ доносили воду из Грабовице у Чајетини.
Воде.
-Главни извори су у засеоку Мјешнику: Шаиновац, Врело и Радова; у Церову: Барица и Суво Врело; у селу: Бањица (зими топла), Божовка, Алдовина, Којивића Врело, Курћубиско Врело и Ивановића Врело.
Земље.
-Земља за обрађивање је најбоља на југо-западној страни села, у Мјешнику и Церову, где је црна смоница, на северо-источној страни је земља врло посна, песковита и неродна. Ливаде су врло добре поред реке. Називи земљишта у Церову су: Росуље, Поље, Полићевина, Струњашка Ограда, Баре, Љубојевића Ливаде, Грабље и Велики Гај; у Мјешнику су: Ћуверак, Вишовина, Бјелакована, Трло, Баничина, Кадина Ливада, Раван, Кртине, Ћирковина, Расадници, Лугови, Дуковина, Череге, Мјанчина и Језерине, а у селу су: Дудиште, Перовина, Мојовића Гај, Дебело Брдо, Честе, Междрак и Лугови. Сеоска утрина је Кијево, Пискуша и Тамљаница.
Старине у селу.
-Грчко Гробље има у Присоју (на једном камену изграћен је човек заогрнут некаквом хаљином, веле „грчки поп“). У Нишану и у Церову у Струњашкој Ливди постоје белези од камена а на једном, највећем, камен изређен у виду лафа. У Мјешнику постоји стара црква.
Порекло становништва и оснивање села.
-Драшковићи, Јакшићи су најстарија породица у селу. Од Драшковића је остао један дечко и одведен у Јакшиће, те му се потомци тако презивају али славе своју славу – Никољдан. Драшковићи су живели код Чардачине у Мјешнику.
У 18. веку досељени су:
-Златићи су од Никшића, најпре дошли у суседни Мачкат, одакле пређе Злата са мужем Митром у ово село, славе Лучиндан.
-Вирије су од планине Златара код Нове Вароши, дошли најпре у чајетинске Рудине, па отуд овамо, славе Аранђеловдан. Дирају их да им је предак био Циганин.
-Жунићи су из Бијеле Ријеке, има их и у оближњим Никојевићима***.
-Ивановићи и Читаковићи су из Дробњака, предак им као кирајџија купио и носио некакву капу у облику свештеничке чите (отуд Читаковићи, оп. Милодан), славе Аранђеловдан.
-Злокуће, предак им је Злотрк служио код Турака и остао у њиховој кући, славе Ђурђевдан.
У време Првог устанка досељени су:
-Курћубе* су из Рудина код Нове Вароши, славе Аранђеловдан.
*Њихов дед Гаврило сачекао је и убио 1815. године Зенил-агу и сина му Ђул-бега, који су ишли да ослободе затворене Турке у Ужичком Граду. (Милићевић, „Кнежевина Србија“).
-Зечевићи (Којовићи) су из Зечева Поља код Сјенице, били најпре у Радојни, славе Јовањдан.
-Баковићи (Поповићи), њих је довео рођак калуђер из манастира Довоље на реци Тари, славе Митровдан.
-Алексићи (Келевићи-Шапоњићи) су из Шапоња код Нове Вароши, славе Стевањдан.
-Церовићи су из Гушине у Дробњаку, где их још има, славе Ђурђевдан.
-Љубојевићи су из Кратова код Прибоја, има их у Сјеништима, славе Јовањдан.
-Брковићи су из „Полома у Турској“, славе Јовањдан.
Пре 100 година досељени су:
-Бацетићи су из Цикота код Прибоја, где их још има, славе Никољдан.
-Јаћимовићи су из Чајетине***.
-Јакшићи су из куча, славе Аранђеловдан.
-Ђаићи су од Пљеваља, славе Никољдан.
-Трифуновићи* (Крмези) су из Дрмановине код Нове вароши, славе Стевањдан.
*Од одсељених Трифуновића у Ужице је и г. Миша Трифуновић, министар просвете и народни посланик.
-Стојановићи (Остојићи и Мутавџићи) су из Чоловине, засеока нововарошке Радојне, славе Јовањдан.
-Лучићи су од неког слуге Луке код Стојановића, славе Стевањдан.
-Пашићи су из Чајетине***.
-Гукићи су из Гука у Херцеговини, славе Ђурђевдан.
-Струњаши су из Тимара у Дробњаку, где их још има, славе Ђурђевдан.
-Гавриловићи су од Лима, славе Јовањдан.
-Обреновићи су из Старе Србије, славе Ђурђевдан.
-Рубежи су из Дробњака, славе Ђурђевдан.
-Котлице и Тмушићи су од манастира Довоље, славе Никољдан.
-Јелисијевићи (Вилиповићи) су из Кућана, славе Никољдан.
-Пејовићи су из Мораче (од њих су Дробњаци у пожешком Глумчу), славе Св, Јоаким и Ану.
-Симовићи су „однекуд из Турске“, славе Усековање.
За време рата 1876. године досељени су:
-Стојићи (Рутовићи) су из Рутоши, славе Јовањдан.
-Словићи су из Прибојске Бање, славе Аранђеловдан.
-Мандићи су из Бурађе***.
-Матовићи су од Сјенице***.
-Кубуровићи су из Бабина, славе Никољдан.
-Лојанице су из Косатице код Пријепоља, има их у Бранешцима***.
-Ристановићи су из Рожанства***.
-Бучевци су из Кратова код Прибоја, славе Никољдан.
-Кнежевићи су из Чајетине***.
-Тијанићи су из Шљивовице***.
-Перишићи су потомци доводца из пожешких Радоваваца, славе Лучиндан.
Напомена:
***Не каже се коју славу славе. Они који су се доселили из Чајетине видети под „Чајетина“.
14. март 2014. у 20:12
Милодан
Порекло становништва села Рожанство, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића.
Положај села.
-Северо-западни крај, готово половина овог села је заталасана висораван – Рожанско Поље. Источно од њега поред Великог Брда нагло се спушта у долину засеок Утробе (због чега тако и зову) и један део села се спушта најпре блаже, потом стрменитије у реку Приштавицу, преко које је сеоска шума.
Крајеви села се обично називају по породицама, као Радибратовина, Ристановина, Милићевина, Лазовина, Поповина итд.
У засеку Утроби су: Ковчићи, Меловићи, Томашевићи, Ристовићи, Милосављевићи и Јанковићи. Северо-западно су Радибратовићи и Глумци, јужно су Мићићи, Шаптовићи, Ристановићи, Поповићи, Јевићи, Лазовићи, Ковчићи Стопићи и Стакићи.
Воде.
-Главни извори су: Илиџа, Булин, Мићића Чесма, Водице, Смрдан, Стублић, Петровац, Слатко Врело, Змајевац и код Приштавице Бања, коју посећује околни свет.
Земље:
– Земљиште је доста кречњачко. Зиратна земља је у Рожанском Пољу, Радибратском Пољу и Алтољевића Пољу, само је неродна. Имају закоса на Златибору и њива у Горобиљском Пољу.
Старине у селу.
-На брду Грасини до Алиног Потока има „град Проклете Јерине“.
Порекло становништва и оснивање села.
Старе породице овог села су:
-Глумци, славе Ђурђевдан.
-Алтовљевићи, одсељени у Пријановиће код Пожеге.
Пре 300 година досељени су од Дурмитора:
-Радибратовићи (Јосиповићи, Вилотијевићи и Мијаиловићи*), има их више кућа одсељених у Гојну Гору код Пожеге, славе Ђурђевдан.
*Заузели су најлепше и најравније место у селу.
У 18. веку досељени су:
-Томашевићи (Ристовићи и Милосављевићи) из суседних Никојевића од породице Милинковића због убиства Турчина, славе Срђевдан.
-Ристановићи (Поповићи) су из Колашина, славе Стевањдан.
-Јевићи (Николићи) су из Кучина код Пљеваља, славе Никољдан.
-Лазовићи су из Брезне код Прибоја, славе Стевањдан.
У време Првог Устанка досељени су:
-Мићићи су из Мораче, има их у Чајетини, Ужицу и 12 кућа у пожешком Годовику, славе Јовањдан.
-Ковчићи су из Вранеша код Нове Вароши, славе Никољдан.
-Јанковићи (Куконоге) су из Дражевића код Нове Вароши, славе Јовањдан.
-Стопићи су из Кучина, славе Јовањдан.
-Меловићи су из Рутоша, славе Илиндан.
-Стокићи су „од преко Лима“, славе Ђурђевдан.
-Шаптовићи су досељени пре 20 година из Високе код Ариља, једна породица са Жунићима у Бјелој Рјеци, не каже се коју славу славе.
15. март 2014. у 20:26
Милодан
Порекло становништва села Алин Поток, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића.
Положај села.
-Ово село је врло брдовито и протеже се поред Златибора. Почев од западне стране породице се ређају овако: Терзићи, Лазовићи, Дабићи, Чумићи, Грујичићи, Крџићи, Савичићи, Лекићи, Ивовићи, Стојановићи и Његошеићи.
Име селу.
-Село је добило име по аги Алији, чији је агилук био у потоку под Бојиштем.
Воде.
-Главни извори су: Бачевац, Клен, Пећина, Воденичиште, Лазовића Чесма, Дабића Извор и Терзића Стублина.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су у Старом Селу, Дуваринама, Чумином Брду и Главици. Земља је слабе родности. Шуме има у Осоју и Забрану.
Порекло становништва и оснивање села.
-Дабићи су најстарија породица у селу, славе Никољдан.
У 18. веку досељени су:
-Чумићи* су од планине Златара и најпре живели у Старом Селу (одатле исељени због ветра), има их расељених у Чајетини, Драглици (Шуљагићи) и пожешком Глумчу, славе Томиндан.
*Названи су овако по неком претку што се као кирајџија издвојио из друштва пред неком механом, није хтео у механу ући, већ се „счумио уз коња“.
-Терзићи су са Катића под Мучњем, славе Никољдан.
-Савичићи су од Кутлеша из Чајетине, селили се у Пријановиће и Пилатовиће код Пожеге, где их болест сатре и овде се врати само мали Савица, отуд Савичићи, има их у драгачевској Трешњевици***.
Пре 100-120 година досељени су:
-Грујичићи (Милаћи) из Драглице***.
-Лазовићи из Вирија из Криве Реке „због добре воде“***.
-Крџићи (Караичићи) су „из Турске“, славе Лазареван.
-Његошевићи су из Кучина, славе Игњатијевдан.
-Ивовићи су из Штрбаца код Вишеграда, славе Никољдан.
-Лекићи су из Кучина, славе Аранђеловдан.
-Стојановићи су од Смиљанића из Љубиша***.
Напомена:
***Не каже се коју славу славе.
15. март 2014. у 20:53
Милодан
Порекло становништва села Трнава, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића.
Положај села.
-Трнава се простире од Владајског Потока до брда Градине и Гостиља. Ту је и брдо Владаје, а у селу су Ора и Голоуша. Много је каменита. Село се дели на мале, издвојене лазове у кречњачком земљишту: Обрадовића Мала, Тошића Мала, Јанковића Мала, Илића Мала, Глигоријевића и Мјаиловића Мала, Ратковићи и Дедовићи.
Воде.
-Главни извори у селу су: Ливадак, Топола, Студенац, Шиљина Вода, Димакова Вода и Ваирово Врело. Северно-западним крајем тече из Алин-Потока Понор, који утиче у једну пећину високу 10 и широку 6 метара. После 15 метара ова пећина се сужава у поток и после пола сата (хода) излази из ње у Приштавицу у Рожанству. За време јаких киша Понор загуши пећину и удари „поступ“ од воде и притисне сва поља за 700-800 метара уназад а у висину 7-8 метара.
Старине у селу.
-Грчко Гробље има на једној висоравни до Рожанства са доста плоча и „ у дубац“ побијеног камења без натписа.
Порекло становништва и оснивање села.
-Раковићи (Спасенићи) су најстарија породица у селу, славе Ђурђевдан.
У другој половини 18. века досељени су:
-Јанковићи (Глоговићи), Тошићи (има их у Ојковици), Глигоријевићи и Мјаиловићи су једна породица досељена из Штиткова код Нове Вроши где још има Тошића, славе Никољдан.
У почетку 19 века досељени су:
-Обрадовићи су од Пријепоља. Од њих су Трнавци и Севојну код Ужица, Каменице у Гојној Гори код Пожеге а веле да су и једна породица са Туцовићима у Гостиљу, заједничка им је слава Пантелијевдан.
-Дедовићи су „из Турске“, две су им породице исељене у Речице код Пожеге, славе Ђурђевдан.
Јованавићи (Шућури) су се доселили пре 20 година из села Рогу код Пожеге***.
Напомена:
***Не каже се коју славу славе.
16. март 2014. у 19:37
Милодан
Порекло становништва села Дренова, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића.
Положај села.
-Дренова је изнад Катушнице и Великог Рзава, чије су стране високе и стеновите, те се ове реке кроз њих пробијају са великом хуком. Под Великим Врхом је пећина Мелар у коју може стати 30-40 говеда.
Породице су распоређене овако: У Јеловцу су Крејовићи; у Брковића Брду су Брковићи; у Костарици Ковачевићи; у Ријеци Вревићи, Николићи, Буквићи, Бојовићи, Радовићи и Браловићи.
Воде.
Низ село се стаче Брковића и Велики Поток. Извори су: Корита, Бојовића Вода и Крејовића Вода.
Земље и шуме.
-Земља је неродна, пескуша и називи где се оне налазе су: Бреза, Кошаришта, Башча, Метаљка, Кућиште, Старо Село и Језеро.
Шума је у Растовцу, Ћави, Обртушци и Метаљци.
Име селу.
-Село је добило име по томе шту у њему има доста дреновине.
Порекло становништва и оснивање села.
-Радовићи су најстарија породица, овде су још „од Косова“, славе Стевањдан.
Крајем 18. века досељени су:
-Браловићи су из Негбине***.
У време Првог устанка досељени су:
-Крејовићи су из Радојне, једна породица са Шуњеварићима у Бурађи***.
-Буквићи, има их у драгачевским Пилатовићима, славе Никољдан.
-Брковићи (Миловановићи) су из Косатице, славе Аранђеловдан.
-Вревићи су из Вранеша од Мршевића, слве Никољддан.
Пре 70 година досељени су:
-Бојовићи су из Чичкове, као уљези примили славу (Јовањдан) једне замрле куће.
-Николићи су из Клекове, славе Ђурђевдан.
16. март 2014. у 19:53
Милодан
Порекло становништва села Жељине, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића.
Положај села.
-Жељине су изнад Дренове. Село се спушта до Катушнице и ту су наспрам ариљске Високе Ивановићи; северно до Чичкове су Јовановићи; у Лазовима су Маркеши; у Турчиновици су Митровићи, Филиповићи, Којовићи, Јовановићи и Луковићи док су у Подгорју Савићи.
Име селу.
-Жељине су песковите и неродне, те је народ увек био „жељан љеба и родине“, због чега је село добило овакав назив.
Воде.
-Главне воде су: Којчинска Вода и Бунарови.
Земље.
-Земље се налазе на просторима званим Ливаде и Осоје.
Старине у селу.
-На Голом Брду до Сирогојна има Грчко Гробље и Црквина, док на Кајчинском Брду у Старом Селу и на Главици постоји само старо гробље.
Порекло становништва и оснивање села.
-Маркеши (Филиповићи, Јовановићи и Луковићи) су се доселили крајем 18. века „због големих намета и снијега“ са зечева Брда у Бијелој Ријеци, славе Матијевдан.
У време Првог Устанка досељени су:
-Савићи (Јовановићи други) иу Мочиоца код Ариља, славе Ђурђевдан.
-Којовићи (Којчине) из Радојне, славе Ђурђевдан.
-Ивановићи (Камбери и Николићи) из Мочиоца, славе Ђурђевдан.
-Митровићи (Поћевци) су из Високе, славбе Срђевдан.
17. март 2014. у 20:56
Милодан
Порекло становништва села Љубиш, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића.
Положај села.
-Љубиш је југоисточно од Мале Чиготе и Муртенице. Атар му се протеже за 5 часова (хода) до Криве Брезе у Златибору. Дубоко га просеца Љубишница. Пружа се на југоистоку до Ћаве и Трештене Стјене, где настаје село Висока. Село је веома брдовито и кречњачко, само је Горње Село нешто блаже од Доњег.
Узак пролаз Љубишнице кроз Ребар и Јоксимовиће Кршеве дели Љубиш на Горње и Доње Село.
У Доњем Селу су, на десној страни Љубишнице, на Вису Пећинари, Чубраци и Радојичићи (прелазе на леву страну Љубишнице по Ћаву); под Брестом у Доловима и на левој страни реке у Калуђеровини су Жунићи, Терзићи и Лазовићи; под Јанковим Пољем су Кукањци, на Гувини Станковићи и у Краљевом Потоку Сузовићи. На левој страни Љубишнице су код Дрине Ковачевићи, у Гудурама Богдановићи, у Обарку Обрадсовићи док су Смиљанићи на Брдима, Лукама, Глијету, Старој Кућетини, Долини и Смиљанском Брду.
У Горњем Селу су са десне стране Љубишнице Дацовићи, Ушендићи, Јоксимовићи и Марковићи у Обарцима, са леве стране реке су Ршумовићи, Пректовићи, Марићи, Цвјетићи и Шибовићи.
У Доњем Селу, крај Љубишнице ипоред рума Ужице – Нова Варош је механа, школа и судница.
Воде.
-У Горњем Селу су главни извори: Врело у Крајњем Потоку, у Цвјетњаку, у Брезицама, Велика Чесма, водица од које постаје поток Кућиште, Тадијевац и Мумљава*.
*Мумљава је на десној страни Љубишнице у једној стени, дубокој 2-3 и широкој 2 метра, на једном крају извире а на другом тече кроз камен. Кад удари јака киша вода не може проћи испод стене, напуни пећину и прелази преко ње и у стени непрекидно „мумља“. Са ње носе воду Јоксимовићи силазећи помоћу мердевина.
У Доњем Селу: Љубишко Врело, Соларка у Потоцима (од њега је поток низ Жуњића Долове), Камена Чесма, Врела, Чесма у Думачи од које настаје поток Амбарине, у Мајдану Седраном (Сиге), Скакавица (слива се код Обрадовића Гробља), Врело у Доловима (иде у Обрадовића Бент), Смиљанска Вода и Сиге.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде зову се: Лијешће, Невоља, Кршеви, Борићи, Метаљка, Бућино Кућиште, Варагина Колиба, Обарић и Ршумска Пећина у Горњем Селу; Стража, Драгошеац, Врањевина, Подови, Равно Брдо и Пресла.
Шуме има у Јелама, Стајишту, Јаругама, Црном Врху, Ушендића Честама, Марића Честама и Забранима.
Испаше су: Бојиште, Брегови, Крш и Шегарице.
Име селу и крајева, старине.
-Прича се да је се Љубиш назвао по неком Љубиши, претку Дацовића.
Калуђеровина и Калуђерске Ћелије са леве стране реке у Доњем Селу су добиле име по „грчком“ манастиру који је ту био*.
*Ту је једна Пећина а има и Грчко Гробље; у близини су ископавали, нарочито код механе, необично велике људске кости и новац из 1633. године у величини петодинарке.
Невоља (или Неваља) је добила име јер је то место јако „успорито и узбрдито“, те је овуд „невољно“ проћи. Јанково Поље је добило име по Цинцар Јанку, који се овде у друштву са Лазаром Мутапом борио против Турака. Стража је добила име због тога што је ту била погранична караула до 1833. године, Краљев Поток, што је ту долазио некакав краљ итд. На Репишту и Смиљанском Брду има Селиште* а на Селском Зборишту Црквина.
*Прича се да су ту живели Грци; ископавали су легене и бакарне санове.
Порекло становништва и оснивање села.
-Дацовићи (Зечевићи) је „најстарије ватриште“ у Љубишу. Они су раније становали на Зечеву Брду у Бјелој Рјеци мада веле да им су то биле „љетнице“ а „зимнице“ у Зечевој Превији по Малом Чиготом на Златибору. Од њих су Зечевићи у Сирогојну и Горобиљу. Били су једно време готово замрли и породицу је обновио један малишан, Дамљан (Дацо), славе Ђурђевдан
-Смиљанићи: Пре 300 година досељене су три снаје-јетрве: Смиљана, Ојдана и Јасна из Котора* у Далмацији, па се Смиљана настани у Љубишу на месту које се сада зове Стара Кућетина, Ојдана у Виску (од ње су Ојданићи) а у Крушчицу (од ње су Симићевићи, Стојићи и Васовићи). Од Смиљане је данас велика породица Смиљанића, који има у Ојковици, Алин Потоку, Чајетини, Јасенови, ужичким Равнима, Ужицу, Чачку, Пожези и околним селима; Годовику, Расној, Висибаби и Бакионици. Много их је као чиновника свих грана растурено по Србији, славе Ђурђиц.
*Да не буде из Котора у врх Метохије, под Сувом Гором ближе Ибарском Колашину.
Пре 200 година досељени су.
-Жунићи (Терзићи и Лазовићи) из Бијеле Ријеке***.
-Чубраци (Радојичићи) су „из Турске“ од којих су од пре 100 година Богићеићи у Речицама код Пожеге, славе Стевањдан.
-Јоксимовићи (Цвјетићи) су из Вранеша, најпре били одсељени у Шумадију где их је почела „сатирати и морити нека болест“ те се врате у Љубиш, славе Ђурђевдан.
У другој половини 18. века досељени су:
-Кукањци (Мјаиловићи) су из Кукња код Пријепоља, славе Никољдан.
-Ршумовићи су из Негбина од Кузеља, од њих сз Ршуми у Расној код Пожеге и Севојну код Ужица***.
-Марићи су из Кућана од Гогића, има их у Севојну и Расној***.
-Обрадовићи (Сузовићи) су из Радојне, има их одсељених у Црљене код Београда, славе Никољдан.
-Прентовићи, позвали их и населили Дацовићи „од Косова“, славе Ђурђевдан.
Почетком 19 века досељени су:
-Станковићи су од Драшковића из Мочиоца, има их у Крушчици, славе Никољдан.
-Пећинари су из Крушчице од Симићевића, једна породица у Смиљанићима*/***.
-Ушендићи су из Херцеговине дошли на позив Јоксимовића, славе Ђурђевдан.
-Богдановићи су из Косатице, има их у Никојевићима, славе Аранђеловдан.
-Ковачевићи су „из Костура у Турској“, славе Ђурђевдан.
У време ратова 1876. године досељени су:
-Марковићи су из Бистрице, славе Ђурђевдан.
-Шибовићи су из Гостиља***.
*Њихов прадед Михајло није добро стајао са сеоским агом, Турчином, три године му овај давао само јарце на чување а осталим музене овде и козе, убије га и побегне у Љубишку Пећину где је живео као хајдук до Првог Устанка.
***Не каже се коју славу славе.