Порекло становништва села Шљивовица, општина Чајетина. Стање са почетка 20. века. Према студији Љубомира Мићића – Златибор (Насеља и порекло становништва)
Шљивовица није много брдовита. У средини села је Градина, на северној брдо Милошевац. Доста је кршевита. Кроз село тече Рјека, која се продужује кроз Бранешце под именом Сушица.
Главни су извори: Пантелића Извор, Студенац, Водица, Шарчева Вода, Петашева Вода, Божића Извор, И?батски Извор, Бонџулића Вода, Ђеровац.
Земљиште се назива: Пантелића Брдо, Пољет, Луг, Стубо, Лујовина, Затрње, Долови, Јасен, Станиште, Кесеровина, Локва, Рајчевина, Пећине, Луковиште, Шоботовина и Кошаришта.
Шљивовица се овако прозвала зато што су се у њој прво почеле садити шљиве.
Најстарије су породице:
Бонџулићи, бегали у Отањ код Пожеге због Турака, па су неки тамо и остали (сл. Ђурђев-дан), Костадиновићи, има их у Бранешцима (сл. Ђурђев-дан) и Милосављевићи (Стојановићи и Лучићи), слава Јован-дан.
Пре 400 година досељени су:
Шућури из Пиве од Добриловића (од којих су и Пишчевићи у Семегњеву), а пре 300 година Јаћимовићи (Пантелићи, Марјановићи и Томоњићи) из Херцеговине (сл. Стеван-дан).
У 18. веку досељени су:
Ковачевићи са Гласинца (сл. Врачеве),
Шкодрићи из Пиве (сл. Ђурђиц) и
Милојевићи (Станићи) од Пљеваља (сл. Ђурђев-дан).
У 19. веку досељени су:
Каљевићи из Бабина где их има још (сл. Томин-дан),
Зорзићи из Кремана од Јанковића (сл. Ђурђев-дан),
Луковићи из Штрбаца (сл. Ђурђев-дан),
Делићи (Кулаши и Божићи) из Семегњева од Костића,
Лекићи из Кучина (сл. Никољ-дан), Ковачевићи (Мандићи) такође.
Томићи од Прибојске Бање (сл. Никољ-дан),
Шоботовићи из Мокре Горе од Перишића,
Радељићи (Васовићи) из Радојне (сл. Митров-дан),
Брковићи из Челица (сл. Аранђелов-дан),
Бабићи из Мацута (сл. Савине Вериге),
Шукиловићи из Вардишта (сл. Ђурђев-дан),
Тијанићи (Ерићи) из Мораче (сл. Јован-дан и има их у Кривој Реци).
Петровићи из Бјелиша код Прибој-Бање (сл. Јован-дан) и
Гукићи из Криве Рјеке, а од пре 130-150 година.
Николићи из Забучја више Ужица (сл. Стеван-дан),
Радовановићи од Прибојске Бање и Бакићи из Јабланице.
ИЗВОР: Љубомир Мићић, Златибор (Насеља и порекло становништва)
18. јануар 2013. у 02:14
Љубинка
Заинтересованима може бити од користи и књига Пера Пећинара “Сеобе кроз ужички округ у 19. веку”, Ужице, 2012.
10. октобар 2014. у 12:40
Đorđo
Tijanići su iz daljim poreklom iz Pive, samo su se kratko zadržali u Morači. Hteo bih da pitam nešto urednike sajta, ne znam da li čitaju ove komentare, interesuje me da li je moguće da postavimo na ovu stranicu popise iz prve polovine 19. veka koje imam kod sebe za ovo selo.
10. октобар 2014. у 16:28
Александар Маринковић
Могуће је, Ђорђо, требате нам само послати прилог у ворду.
23. јул 2017. у 15:17
ђорђо
Према књизи “Породице у Дробњаку и њихово поријекло” , Каљевићи потичу из Тепаца у Дробњацима, старином од братства Пилетића у Пиперима, Бабине су им биле успутна станица. Од Каљевића су Марковићи, Мишићи, Пауновићи и Матијевићи у Струганику код Ваљевске Мионице
23. јул 2017. у 15:20
ђорђо
Према књизи Видоја Деспотовића “Наша Села” , Луковићи потичу из Какмужа код Пљеваља. Има их у Доњој Тикви и Шљиванском у Потарју, Штрпци су им били успутна станица према Србији
23. јул 2017. у 23:52
ђорђо
према Д. Станојевићу Бонџулићи су се доселили у великој сеоби 1690. од Колашина
24. јул 2017. у 12:10
ђорђо
према књизи “Српске породице војводства Светог Саве” стара постојбина Перишића од којих су Шоботовићи је заселак Шоботи у Рудинама код Билеће
24. јул 2017. у 12:13
ђорђо
по Д. Станојевићу Ковачевићи (Мандићи) су од Прибојске Бање
10. октобар 2017. у 10:10
ђорђо
https://www.scribd.com/document/361041720/Tefteri-za-selo-%C5%A0ljivovica-op%C5%A1tina-%C4%8Cajetina-1823-1840
пописи 1823-1840
27. октобар 2017. у 23:31
ђорђо
такође, Владисављевићи (Шапе) су из Шапоња код Нове Вароши, презиме су добили по Владиславу Шапоњићу који се доселио у Шљивовицу средином 19. века
26. октобар 2020. у 14:11
Dusanka Sobotovic
moj otac Velisav deda Stojan pradeda Petar selo Beserovina SO Bajina Basta