Уб и околна села

53 коментара

1. 1. јануар 2013. у 19:08

   Милодан

   Село Брезовица
   Попис становништва 1863. године:
   Попис 1863. године
   За праведније опорезивање становништва Србије решења су почела да
   се траже тек за друге владавине кнеза Михаила Обреновића III. Закон о
   плаћању пореза по имућности кнез Михаило је потписао 17. августа 1861.
   године с тим што је требало да ступи на снагу 1. новембра исте године.
   Али, како се овај закон није могао примењивати без претходног утврђива-
   ња имовног стања свих становника Србије, то су 19. марта 1862. године из-
   дата Правила за попис људства, имања и прихода за порез имућности.
   Попис је трајао скоро две године, 1862. и 1863. Становништво Ваљева
   и околних заселака пописани су 1862. док је попис у срезу тамнавском, оп-
   штини врељанској па и у селу Брезовици извршен 1863. године.
   Попис је био врло детаљан и дао је драгоцене демографске податке
   (становник, брак, домаћинство, насеље), нека биолошка (пол, старост) и не-
   ка економска (занимање, непокретна имовина, бројност домаћинства, рад-
   на способност) обележја Кнежевине Србије тога времена.
   У пописним комисијама били су и чланови „преценитељи” са дужнош-
   ћу да процене вредност непокретне имовине и месечне приходе сваког по-
   писаног домаћинства или појединца, као и вредност државних, црквених,
   општинских, сеоских и школских имања. Рубрике које су пописне комисије
   попуњавале биле су следеће:
   1. Редни број;
   2. Име и презиме домаћина и домаћице, деце, родитеља и других срод-
   ника и укућана, који понаособ данак не плаћају и њихово занимање;
   3. Стање здравља лица, тј. да ли је оно и зашто за рад неспособно;
   4. Године старости: мушки, женски;
   5. Непокретно имање, састојаће се у земљама, кућама, зданијама и
   зградама, које исто лице има у атару своје обштине или изван тога места у
   Србији; процењено у дукатима цесарским;
   6. Месечни приходи од занимања, по заслуги и плати, од пензије и од
   покретног имања изражени у талирима;
   7. У коју класу спадају: по имању, по приходима (обе класе су од I до
   VII);
   8. Примедба.
   Ево пописа села Брезовице:
   1. Јован Беговић, земљеделац, 44
   жена Савка 40
   син Данило 24
   син Милош 9
   сна Анђелија 21
   кћи Ивана 15
   кћи Стојана 13
   унук Љубомир 3
   Непокретно имање: 1 кућа са осталим зградама, 3 воћњака, 1 виноград
   у селу Бањанима, чисте њиве и ливаде, забрани – свега 50 дана орања зем-
   ље на атару брезовачком.
   15 Лепосава Цвијетић, н. д. 11.
   Наставиће се….

   Одговори

   • 23. новембар 2017. у 14:08

     Marko

     Postovani
     Ja sam iz sela Brgule potomak Brankovica 2napisite nesto vise o mojoj porodici I svim Brankovicima o njihovom doseljavanju,zanima me gde mogu dobiti te informacije o njima komplet.A I zanima me gde je bila stara crkva I da li he bilo neko utvrdjenje jer na mestu zvanom Djirdap IMA ukopan neki kameni betoski stub a I kazu da je bilo izvora.

     Одговори

2. 4. фебруар 2013. у 23:17

   Милодан

   Села општине Уб, Лисо Поље. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића “Антропогеографија ваљевске Тамнаве”
   Лисо Поље се са источне стране граничи са селом Пољане, са североисточне селом Дражевац, северозападне Великом Пољем, западне Пироманом и јужне Бргулама.
   Мочила су јаки и чисти извори, дубља од живобара, отичу чистом водом исте темературе као и суседни ваздух, не употребљавају се за пиће, али се употребљавају као мочила за (“кисељење”) лан и конопљу. Оваквих мочила има у Забрежју, Уровцима, Пиромано, ЛИСОМ ПОЉУ, Брезовици и др.
   Колубара је због велике количине воде небродна река (не може се прегазити), оп. Милодан). Кад би стање воде спало на најмању меру, онда се може бродити по извесним местима. Такви су бродови: Бели Брод у Лајковцу, Дабин Брод у Јабучју, Скобаљски у Скобаљу, Протин Брод у ЛИСОМ ПОЉУ и Царев Брод у Стублинама. На Колубари су данас (у оно време, оп. Милодан) два гвоздена моста, један на Белом Броду а други код Обреновца.
   Лисо Поље је раселица Бргула, равно село са кућама растуреним на све стране, где су свега две мање породичне групе.
   У “Речнику” (Речник места) К. Јовановића од 1872. године од 80 насељених места, где су: Хрвати, посавске Бргуле (Бргулице, немају ништа са Бргулама осим сличности назива, оп. Милодан) и Степање засеоци а ЛИСОГ ПОЉА, и ако га Вук у харачким тефтерима помиње, у овој књизи га нема.
   И ако је Лисо Поље код Вука нарочито село, ипак није било дуго после тога посебно село. Тек око 1860. године засебно се одвојило од Бргула и добило нарочитог кмета, а све дотле, па и у доба Вукова, био је прави Бргулски засеок, што знају и давнашње породице, ако су старије. И Прота Матеја, који је имао своју воденицу у овом селу, помиње га као засебно село у 1813. години, али после ослобођења остало је подуже неодвојео од Бргула.
   За Лисо поље прича се да је дошло отуда, што су пре 120 година неки сељаци пекли ракију и позвали своје суседе на пробу првенца. Пробајући првенац, сви, колико их је год било, изопијају се и у том тренутку на њих набаса некаква лиса кобила, коју ухвате, опију, одеру и одерану најуре у село. Што су лису кобилу одерали, село се прозове Лисо Поље, одвоји се од Бргула а старо име Шимнатица напусти се. И данас се прича, да је кобила била једног од Јанковића из истог села.
   Црквине у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику приписују се католичким становницима, па и гробови око њих истим становницима. Даље се каже: Мисишта или католичких цркава по народном предању било је у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику. У Лисом пољу, прича се, да је био католички манастир у коме је било калуђерица.
   Када је Сибиљанин Јанко пошао од Београда са војском на Косово, прича се, да је прешао Колубару на броду у Стублинама, да се брод по њему зове Царев Брод, затим, да је дошао у Пироман и улогорио се на потоку, који се по њему зове Царевац. На Царевцу је војска била три дана, очекивала другу војску и пировала, то се по томе село назвало Пироман. Кад је помоћна војска дошла, Јанко је са овом војском отишао у Лисо Поље у мису, ондашњи манастир, причестио војску и с њоме уз Колубару и Љиг отишао на Косово.

   Одговори

3. 5. фебруар 2013. у 00:11

   Милодан

   Порекло фамиија-презимена села Лисо Поље, општина Уб:
   Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
   -Богићевићи, друга половина 18. века, Јабланица у Старом Влаху, Никољдан.
   -Бранковићи, после 1827. године, оближљи Грабовац, Ђурђевдан.
   -Илићи, после 1827. године, Отањ код Пожеге, Никољдан.
   -Јанковићи и Јегдићи. Видети Јегдићи и Јанковићи.
   -Јегдићи, Јанковићи и Маричићи. Видети Маричићи, Јегдићи и Јанковићи.
   -Јешићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.
   -Костићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.
   -Манојловићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подговини, Јовањдан.
   -Маричићи, Јанковићи и Јегдићи, стара породица, Лазаревдан.
   -Микуљи, после 1827. године, Ердељ, не славе, Румуни.
   -Перићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.
   -Петровићи, друга половина 18. века, Својдруг – округ ужички, Врачи.
   -Тимотићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.

   Одговори

4. 5. фебруар 2013. у 20:36

   Милодан

   Села општине Уб, Бргуле. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
   Бргуле се са источне стране граничи са Пољанама, на северној страни је Лисо Поље, на северозападној страни је Пироман, западној Бровић, југозападној са селом Шарбане, јужно са Радљевом и југоисточно са Каленићем.
   Бргуле су при странама Уба (речице) и Тамнаве, на равници која се стрмо спушта у Тамнаву а благо ка Колубари и с кућама растуреним на све стране. Па ипак се по положају куће разликују три краја: Рупљани су до Шарбана, Дегурски Крај низ поток Пљоштаницу и до Каленића, Шимнатица на север до Лисог Поља, око старе цркве.
   Нека села на тамнавској равници имају мала и џемата, али су разбијеног типа. Окућнице су велике, с кућама и зградама у средини вотњака и с нарочитим путовима. Мале су на равници, породице по њима растурене и међу друге увучене и тииме и малама дају разбијен тип. Код оваквих села јаче повећавање мала допринеће збијању и сашоравању села. Оваква су села: Свилеуха, Јабучје, Непричава, БРГУЛЕ, Паљуви, Радљево итд.
   Имена насеља:
   Тамнава је по имену и месту чисто српска област. Име јој је народно, али су у њој имена села, засеока, брда и река или чисто народног или страног порекла. Ова имена страног порекла опомињу, да је некада Тамнава била насељена неким страним елементима или да је њоме, насељеном нашима народом, завладала нека туђа сила, те су оставили трагове у именима појединих места.
   Страних имена је мало, више у брдском крају него у ревнијем, мада и ту има понеко очувано име. Имена српска су или везана за данашње или некадашње становништво, и има их разних врста.
   Имена страног порекла:
   Страна имена, за које се позитивно може тврдити да су латинског или романског порекла, јесу: Бањани, БРГУЛЕ, Букор, Коцељева итд..
   Маџарска чаршија у Бргулама је до Радљева, на (потоку) Пљоштаници, на месту где су данас Поповића куће. И ово је зиратно поље, на коме су се плугом и мотиком нашли многи стари бунареви гвожђа, оружја, алат. (Видети под Радљево, оп. Милодан).
   Још се држе старе, напуштене цркве у многим селима тамнавским међу које спада и село Бргуле.
   Ханишта су особна имена појединих места, на којима су били потнички ханови. Овакво ханиште постоји и у Бргулама.
   Старост појединих села даје се унеколико одредити положајем и распоредом имања и породичним везама. За Бргуле се, по народном предању, каже да село постоји преко 300 година.

   Одговори

5. 5. фебруар 2013. у 21:53

   Милодан

   Порекло фамиија-презимена села Бргуле, општина Уб:
   Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
   -Бајићи, друга половина 18. века, Ораховица у Азбуковици, Никољдан.
   -Бранковићи 2, после 1827. године, Белопавловићи, Јовањдан, уљез у Бранковиће 1.
   -Васиљевићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Ђурђиц.
   -Вујановићи, друга половина 20. века, Остружањ у Подгорини, Јовањдан.
   -Грујичићи и Дегурци. Видети Дегурци и Грујучићи.
   -Даничићи, после 1827. године, Тител у Бачкој, Петровдан.
   -Дивнићи (Рупари), друга половина 20. века, Причевић у Подгорини, Никољдан.
   -Ђурићи, друга половина 20. века, Осат, Митровдан.
   -Дегурци и Грујичићи, друга половина 18. века, Дегурић у Колубари, Ђурђиц.
   -Ердељски, после 1827. године, Вршац, Никољдан.
   -Живновићи 1, друга половина 20. века, Дробњаци, Ђурђевдан.
   -Живановићи 2, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
   -Живојиновићи, друга половина 18. века, Лучица у Јадру, Ђурђевдан.
   -Ивановићи, друга половина 18. века, Пљевље, Јовањдан.
   -Илићи 1, друга половина 18. века, Бајице у Црној Гори, Јовањдан.
   -Илићи 2, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
   -Јовановићи и Станићи. Видети Станићи и Јовановићи.
   -Кедићи, друга половина 18. века, Суводањ у Подгорини, Лазаревдан.*
   *Кедићи у Бргулама и Бровићу су једна иста породица, потомци чувеног подгорског војводе Милића Кедића. У Бровићу су потомци његова два брата а у Бргулама Милићевог рођеног сина Тадије, који је у селу и околини, у доба сређених државних прилика, учинио доста великих услуга у подизању цркве, школе, путева и других културних тековина. За Тадију се прича да је био необично паметан, хладан и сређен човек, да је дуго кметовао, да је нуђен разним почастима, али их није хтео примати.
   -Лазаревићи, после 1827. године, Звиздар-околина Уба, Ђурђиц.
   -Лазићи, после 1827. године, Гуњљаци у Азбуковици, Јовањдан и Петровдан, уљези.
   -Лукићи, друга половина 18. века, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц и Алимпијевдан, уљез у Маричиће.
   -Максимовићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Никољдан.
   -Матаруге, после 1827. године, Матаруге у Полимљу, Ђурђевдан.
   -Матићи, друга половина 18. века, Костојевићи код Ужица, Св. Јован Златоусти.
   Наставиће се…

   Одговори

6. 5. фебруар 2013. у 23:48

   Милодан

   Наставак…
   Порекло фамиија-презимена села Бргуле, општина Уб:
   Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
   -Милићевићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Јовањдан.
   -Миловановићи, после 1827. године, Коњуша у Подгорини, Јовањдан.
   -Митровићи 1 и Томићи. Видети Томићи и Митровићи 1.
   -Митровићи 2, после 1827. године, Д. Љубовиђа у Азбуковици, Јовањдан.
   -Новаковићи, после 1827. године, Дегурић у Колубари, Јовањдан.
   -Павловићи 1, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
   -Павловићи 2, после 1827. године, суседне Шарбане (!)*, Аранђеловдан.
   *Љуба није у својој књизи пописао порекло фамилија села Шарбане који су раселица Радљева.
   -Пантелићи, после 1827. године, Ставе у Рађевини, Ђурђевдан.
   -Пантићи, после 1827. године, Братачић у Подгорини, Јовањдан.
   -Петровићи 1, после 1827, Бела Карјина, Јовањдан и Петровдан, уљези у Балиновце.
   -Петровићи 2, после 1827. године, Дегурић у Колубари, Јовањдан и Никољдан, уљези у Балиновце.
   -Поповићи 1, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан, давнашња свештеничка породица..
   -Поповићи 2, после 1827. године, Попучке у Колубари, Ђурђиц, давнашња свештеничка породица.
   -Радојичићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Јовањдан.
   -Радуловићи, друга половина 18. века, Азбуковица, Јовањдан.
   -Ранковићи 1 и Бранковићи, друга половна 18. века, Стари Влах, Никољдан.
   -Седларци, после 1827. године, Седлари у Подгорини, Ђурђевдан.
   -Симићи, после 1827. године, Црна Гора, Лучиндан.
   -Стаменковићи, после 1827. године, Гаре до Власотинаца, Аранђеловдан.
   -Станимировићи, стара породица, Алимпијевдан.
   -Станићи и Јовановићи, друга половина 18. века, Врбић у Рађевини, Никољдан.
   -Степановићи, после 1827. године, Осат, Аранђеловдан.
   -Тешићи 1, друга половна 18. века, Тузла, Пантелијевдан.
   -Тешићи 2, после 1827. године, Крајина, Стевањдан, уљези у Тешиће 1.
   -Томићи и Митровићи 1, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Јовањдан.
   -Урошевићи, друга половина 18. века, Сјеница, Томиндан.
   -Филиповићи, друга половина 18. века, Бабина Лука у Колубари, Јовањдан.
   -Хаџићи, друга половина 18. века, Ситарица у Подговини, Ђурђиц.
   -Шукићи, после 1827. године, оближња Руклада, Никољдан уљези.

   Одговори

7. 6. фебруар 2013. у 20:45

   Милодан

   Села општине Уб, Бањани. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
   Бањани су неравног изгледа, али не и брдовитог, у средини области са нагибом ка истоку. Узвишенија места су са западне стране, а куће растурене на све стране и опет приметно разређене у четири краја: Сређ југозападни део до Тулара, Горњи Крај, северни део до Вуконе, Доњи Крај североисточно до Вукићевице и Врела и Иверић, најсевернији део до Дрена. Колико ми је познато засеок Иверић сада припада Дрену и то је ромско насеље, оп. Милодан.
   Тамнава (као простор) је од најстаријих део старе Мачве, који се простирао на исток до реке Клубаре. Тамнава беше подељена на мале жупе. Листина краља Жигмунда од 1426. године помиње као саставне делове старе Мачве жупе: Непричаву, Уб и Тамнаву, које су све три у опсегу данашње Тамнаве. Средиште мачванској жупи Убу није данашња варошица него пре негде у Тврдојевцу или Совљаку. Ако би центар мачванске жупе Уба био у овим местима или негде у његовој близини, онда би тадашња жупа Уб обухватала слив данашње речице Уба. Средиште мачванској жупи Тамнави не би тако исто могао бити данашња варошица Обреновац или старији Палеж већ пре негде села Тулари или БАЊАНИ.
   У години 1429. у хрисовуљу деспота Ђурђа Бранковића, којим одобрава свом челнику Радичу, да може примити подарени поклон од угарског краља Жигмунда, помињу се поред неких села из суседних мачванских области и села ове области: Трстеница, Бошњаци, Љутице, Загреб (Забрежје) и Медојева Река (Бањани).
   Имовински односи могу згодно да послуже за објашњење породичних веза. Досељеници из једне породице су или у близини или кад су растурени, по имањима су, која су још у заједници код исте породице. Сви старији досељници су са заједничким имањима и већином у средини села а млађи по крајевима. Ашковићи и Мишковићи из Бањана су у средини Доњег Краја а око њих су новији досељеници.
   На узвишенијим местима ове (тамнавске) равнице нема ни бунара по неким селима, те се муче без воде, таква села су: Тулари, БАЊАНИ, Трлић, равнији делови Чучуга и Памбуковице.
   У Тамнави имамо неколико врста земаља (земље): Пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.
   Мртвуша је црвена, тврда, хладна водоиздржљива глина, тешка за рад и водом ослкудева. На њој успевају и само расту шуме, а извесних година могу и стрмни усеви, а ништа друго не може. Најлепши примери мртвуше су безводни делови Тулара, Баталага, БАЊАНА, Свилеуха, Трлића и др.
   Од данашњих села, која су постала од ранијих заселака је и Калиновац, који се одвојио од Бањана – раселица Бањана.
   Куће имућнијег Тамнавца је читаво насеље с многим зградама, поређеним у круг или на дуж. Дом Јанка Ашковића из Бањана, једног међу најимућнијим Тамнавцима, уз главну кућу има још 15 других зграда, и ако нема задруге.
   Назив села Бањани је страног имена, латинског или романског порекла. Међутим, Бањани су се раније звали Медовац по имену, које се данас налази очувано у имену поља, северо-западно од школе.
   Селишта има свако село, само се различито зове. Селишта по називу Старе Куће, Кућерине, Кућишта и Стара воћа имају у БАЊАНИМА, Суботици (Баричу), Црниљеву, Кртинској, Козарици и др.
   Стара гробља позната су под овим особним именима: Бобије, Умке и Старо Гробље. У Бањанима се старо гробље назива Умка. У Бањанима, до Вукићевице, је неко старо гробље, које се зове Циганско Гробље, за које се мисли да су у њему сахрањени скитачи Цигани, кад би их куга задесила.

   Одговори

8. 6. фебруар 2013. у 22:08

   Милодан

   Порекло фамиија-презимена села Бањани, општина Уб:
   Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
   -Алексићи, друга половина 18. века, Дубица у Босанској Крајини, Пантелијевдан.
   -Ашкивићи и Мишковићи. Видети Мишковићи и Ашковићи.
   -Бојићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подговини, Јовањдан.
   -Буковичићи, друга половина 18. века, Доња Буковица у Подгорини, Мала Госпојина.
   -Весићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
   -Вићентићи, друга половина 18. века, Колашин, Св. Ћирило и Методије.
   -Вуковићи, после 1827. године, Бјечуша у Старом Влаху, Аранђеловдан.
   -Гавриловићи, после 1827. године, Причевић у Колубари, Никољдан.
   -Гагићи, после 1827. године, Срем, Ђурђевдан.
   -Дамњановићи, после 1827. године, Осат, Томиндан.
   -Димитријевићи, друга половина 18. века, Цветуља у Рађевини, Никољдан.
   -Дојчиновићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.
   -Ђорђевићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
   -Ивковићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан.
   -Илићи 1, друга половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Алимпијевдан.
   -Илићи 2, друга половина 18. века, Завлака у Рађевини, Алимпијевдан.
   -Јовановићи, друга половина 18. века, Прилеп, Ђурђевдан.
   -Јовичићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Јовањдан.
   -Јоксимовићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подговини, Никољдан, повећа породица.
   -Кесеровићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Ђурђиц.
   -Комадинићи, после 1827. године, Качер у Старом Влаху, Јовањдан.
   -Лазаревићи 1, друга поливина 18. века, Доња Буковица у Подгорини, Никољдан, повећа задруга.
   -Лазаревићи 2, друга половина 18. века, Равнаја у Рађевини, Никољдан.
   -Марковићи, после 1827. године, Банат, Јовањдан.
   -Милошевићи 1*, прва половина 18. века, Јадар, Никољдан.
   *Предак ових Милошевића био је слуга неке старе замрле породице, ушао је девојци у кућу од исте породице, с њом се зародио и од њега су данашњи Милошевићи.
   -Милошевићи 2, после 1827. године, оближњи Орашац, Јовањдан, уљези у Ашковиће-Мишковиће.
   -Михаиловићи 1, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
   -Михаиловићи 2, после 1827. године, од Сарајева, Јовањдан.
   -Мишковићи и Ашковићи, прва половина 18. века, Бањани – округ руднички, Јовањдан.
   -Ненадовићи, друга половина 18. века, Драгодол у Азбуковици. Ђурђиц.
   -Остојићи, друга половина 18. века, Красава у Рађевини, Стевањдан.
   -Петровићи* 1, прва половина 18. века, руднички округ, Јовањдан.
   *Петар, предак ових Петровића, био је хајдук и друг Мишка из Бањана, па кад се овај оставио хајдучије и стално населио у овом селу, тада се и Петар поред њега населио.
   -Петровићи 2, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.
   -Радојичићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђевдан.
   -Савићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
   -Селенићи, после 1827. године, Лозница у Колубари, Игњатијевдан, занатлијска породица.
   -Станимировићи, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Никољдан.
   -Томићи, после 1827. године, Бела Крајина, Никољдан.
   -Трифуновићи, друга половина 18. века, Церова у Рађевини, Ђурђевдан.
   -Цветковићи, после 1827. године, Београд, Ђурђиц.

   Одговори

9. 7. фебруар 2013. у 22:08

   Милодан

   Села општине Уб, Брезовица. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
   Брезовица је у средини области, на левој обали Тамнаве и у равници, с растуреним кућама на све стране, тако да је ово село тип разбијености, без икаквих трагова с малама, џематима или какавих другим формирањем кућа.
   Мочила су јаки и чисти извори, дубљи од живобара, отичу чистом водом исте темературе као и суседни ваздух, не употребљавају се за пиће, али се употребљавају као мочила за лан и конопљу. Оваквих мочила има у Забрежју, Уровцима, Пироману, Бровићу, Лисом Пољу, БРЕЗОВИЦИ и др.
   Корито тамнавско није једноставно, него је на многим местима старачама и очагама израсецано. У Совљаку и Врелу старача се зове Језава, којом отиче вода при поводњима, иначе је права бара. Оваквих привремених и сталних очага и старача има у БРЕЗОВИЦИ и Новацима и оне су преко целе године богате водом, која не отиче.
   Долина тамнавска, од почетка до краја, пуна је живобара, мочила, млакни и ритова. Земљишта су наводњена, али никад потолита, већ се дају лако каналистаи и оцедити.
   Села у тамнавској равници или су без мала или са малама, које се зову крајевима, у којима су куће необично растурене и дају тип немачког села. Све куће су растурене с имањима око кућа и на све стране, с малим ограђеним окућницама и с пространим предвором, који служи за улаз у кућу и држање домаће стоке. Са западне или северне стране је какав забранчић с воћем, где се држи ситнија стока. Оваква села превлађују у области и њих је највише у средини области: Грабовац, БРЕЗОВИЦА, Новаци, Врело, Стублине, Љубинић итд…
   Село, која су постали засеоци од других села пре 200 (сада 300) година, између осталих, је и Брезовица која се одвојила – раселица села Врело.

   Порекло фамиија-презимена села Брезовица, општина Уб:
   Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

   -Вучетићи, после 1827. године, Врело (ваљевско), Никољдан, Брезовчани и суседни врељански Вучетићи су иста породица.
   -Гаврићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц. Ова фамилија је иста као Гаврићи у Совљаку с тим што су Гаврићи из Брезовице уљези у Бељаковиће.
   -Грујучићи, после 1827. године, Беомужевић у Подгорини, Јовањдан. Иста породица као и Грујучићи у Памбуковици.
   -Живковићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.
   -Ивановићи, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц.
   -Јеротићи и Сокићи. Видети Сокићи и Јеротићи.
   -Јоксимовићи, после 1827. године, Памбуковица, Никољдан, уљези у Јеротиће, Јоксимовиће.
   -Максимовићи, после 1827. године, Бресница, Јовањдан, уљез у Јеротиће-Максимовиће.
   -Марковићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Јовањдан.
   -Миловановићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Јовањдан.
   -Недељковићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Лазаревдан, уљези у Недељковиће-Јеротиће.
   -Новаковићи, после 1827. године, оближњи Трлић, Никољдан, доводци.
   -Павловићи, после 1827. године, Драгодо у Азбуковици, Ђурђиц, уљези у Павловиће-Јеротиће.
   -Петровићи 1, после 1827. године, Бобова у Подгорини, Никољдан, уљези у Јеротиће.
   -Петровићи 2, после 1827. године, суседни Совљак, Ђурђиц, доводци.
   -Сакићи, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Никољдан, уљези у Јеротиће.
   -Симићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.
   -Сокићи и Јеротићи*, прва половина 18. века, Брезна – округ руднички, Аранђеловдан.
   *По причању угледног старца Милована Сокића, Јеротићи су с Косова, од Приштине, први пут насељени у Брезни, одакле су у 6 породица дошли на Уб, па две остале на Убу а 4 дошле у ово село, створиле га и населиле у великој давнини. Јеротићима се Брезовчани не зову, али се зову и ради рођакају с убским Јеротићима, који су се пре 20 година (крајем 19. века, оп. Милодан) иселили с Уба.
   -Станковићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
   -Цвејићи, после 1827. године, оближње Чучуге, Јовањдан, уљези у Јеротиће.
   -Чолићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

   Одговори

   • 1. март 2024. у 02:13

     Остојић

     Станковићи из Брезовице и Остојићи из Новака су директан род – наши преци Остоја (старији) и Станко (млађи) су се доселили из Босне пре 1827, прво у Врело, а затим у Новаке, одакле је Станко прешао у Брезовицу. Ђед Остоја, који је иначе био прота у Босни, је остао у Новацима. Од Његовог потомка потиче Милица Остојић, од које иде лоза Митровића из Новака. Од наших Остојића има још у Љигу, околини Ужица, Бродареву, Београду, Вруљи, а порекло нам је из Црне Горе. Што се тиче презимена ЏУМБИЋ, тако нешто не постоји, они су ЏОмбићи, баба ми је била Џомбић па могу са сигурношчу да тврдим. Од њих су Теодосијевићи, којих исто нема на списку. Обе фамилије су много изгинуле у ратовима. Најчувенији је Иван Остојић, носиоц Карађорђеве звезде са дуплим мачем, сахрањен на Зејтинлику.

     Одговори

10. 8. фебруар 2013. у 21:00

    Милодан

    Села општине Уб, Врело. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Врело је у средини Тамнаве, на левој обали реке и до Бањана, неравно али не и брдовито село, с кућама размештеним у повеће џемате, које су на све стране рачва од главног сеоског извора (врела) Рашћа. Сеоски џемати су: Старо Врело, западни део села до Бањана, Ждраловица, југо-западни део до Брезовице, Поток, западно од Рашћа између оба горња џемата, Доњи крај источно од Рашћа до Совљака и Липовица, северни део до Орашца.
    Корито Тамнаве није једноставно, него је на многим местима старачама и очагама израсецано. У Совљаку и Врелу старача се зове Језава, којом отиче вода при поводњима, иначе је права бара.
    На Тамнавској равници налазе се местимична улегнућа округлог или елиптичног облика, која су некада била или су данас испуњена атмосферском бистром водом и народ их зове језерима. Језера по Орашцу, Липовици, ВРЕЛУ, Љубинићу и другим суседним суседним селима су изван ограда и поред сеоских путева, да би се и други сељаци, као и путници, могли њима служити и да би могли појити стоку не појединачно него у групама. Уз Тамнаву у селима Врелу и Совљаку постоји бара Ждраловица у постору од 15 ха, је улегнуће у тамнавском кориту, које пуне врељански извори. Ждраловица је обрасла барским биљем, зими млака и не мрзне, пуна воде и отиче очагом Језавом у Тамнаву. Других већих бара у Тамнави нема.
    Села немају шума око кућа него по крајевима њива и по долинама река. Суднице, школе, цркве механе нису у средини села, чији назив носе, него на путу и средишту, које служи за више оближњих села. Таква су села: Свилеуха, ВРЕЛО, Радљево, Тулари, Бргуле, Непричава, Јабучје итд…
    Имања старих манастира и цркава, које су данас у рушевинама, прешла су у својину појединих сељака или појединих крајева села. Врело је стару цркву у Старом Врелу оградило, а уз њу и старо гробље и извор, сматра се данас као својину целог секла.
    у Вуковим харачким тефтерима помињу се као засеоци: Корен у Дружетићу и Јаутана у Голој Глави, али нису били засеоци ни онда ни данас, јер их тим именом од њихових сељака не зове. Врхови у Скели, Старо Врело у Врелу, Пљоштара у Дрену…. јесу веће мале, које би се, кад би се њихова имања издвојила од осталог села, могле назвати засеоцима, а временом и селима.
    Имена села, која би опомињала на особине воде су: ВРЕЛО, Стублине, Стубленица, Кладница, Ушће, Стубла.
    Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улази на караули, одатле венцем силазио варошици Убу, одатле у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио у истом селу Колубару, на Царевом Броду. Новаковићев непознати путник Рус у 16. веку прошао је истим путем, где у свом безначајном путопису вели, да је од Карауле до Стублина ишао кроз шумске крајеве. Овај пут у Врелу делио и један крак који је одатле ишао преко Орашца и других посавских села право на север, ка реци Сави где је у Скели (скелом) прелазило у Купиново.
    Треба видети село Грабовац и његову околину, треба упознати ма ког сељака и с њиме се пустити у разговор, где се одмах може сазнати, да и у селу и по околини има доста ђулића, кремења и разног каменитог и глиненог оруђа. Кад с пролећа и с јесени села: Врело, Љубинић, Јошева и Таково разоравају своју Локву, редак је случај да се не изоре по који ђулић, судић или кремен.
    Старост појединих села утврђује се и очуваним писменим доказима. У списку ваљевсје епархије од 1735. године од тамнавских села помиње се, између осталих старих села и Врело из чега произилази да је Врело, по предању, на овим просторим уз још нека села из те облсти старо преко 300 (сада 400) година. Својевремено се од Врела одвојило село Брезовица, раселица Врела.

    Одговори