Соколићи су разбијеног типа. Крајеви су: Равни Гај, Комадине, Преко-Потока, Косањци и Средина Села.
РАВНИ ГАЈ – Радовићи (1 к.), Вујовићи (2 к.), Станојевићи (2 к.), Комадине (1 к.), Станковићи (1 к.), Јовановићи (1 к.).
ПРЕКО-ПОТОКА – Ђуровићи (3 к.), Јовановићи (1 к.), Станковићи (1 к.), Домановићи (1 к.), Средојевићи (1 к.).
КОМАДИНЕ – Комадине (4 к.).
КОСАЊЦИ – Матијевићи (1 к.), Радуловићи (1 к.), Луковићи (2 к.), Домановићи (6 к.), Илићи (1 к.), Станисављевићи (1 к.), Обућине (1 к.), Милојевићи (3 к.).
СРЕДИНА СЕЛА – Жуњићи (5 к.), Домановићи (1 к.), Средојевићи (1 к.), Дабовићи (1 к.).
Цело село има 40 кућа.
О постанку имена, народ прича ово: На месту, где је сада село, била је густа шума и у њој су се легли соколи па се и село по њима прозове – Соколићи. На основу података, које имамо из почетка XVIII века, можемо утврдити да је село тада постојало и било насељено. На аустријској карти из 1718.г. оно је записано ”Соколиг” (Sokollig). На врху косе, на којој се село налази, има једно старо гробље , које сељаци зову грчко гробље….гробова је врло много. Знакова нема никаквих.
Као најстарије породице у селу, којима се не зна место ни време досељења, сматрају се:
СТАНОЈЕВИЋИ, славе Ђурђев-дан и ЂУРОВИЋИ, славе Ђурђев-дан. Ове су породице најстарије у селу. Њих су доцнији досељеници затекли у Соколићима.
Најпре су се доселили: СТАНКОВИЋИ, славе Св. Врачеве. Дошли су из Лопаша (Доње Драгачево).
СРЕДОЈЕВИЋИ, славе Лучин-дан, дошли су од Трудова (Јавора).
ЖУЊИЋИ, славе Ђурђев-дан, дошли су од Шкргути (наводно у Старој Србији).
ДОМАНОВИЋИ, славе Врачеве, доселили се из Лисица (Доње Драгачево).
ДАБОВИЋИ, славе Св. Николу, доселили су се из Кушића (срез моравички).
КОМАДИНЕ, славе Митров-дан. Њима је дошао дед као припуз из Лисе (Драгачево).
У новије време се досељавају:
ВУЈАДИНОВИЋИ, славе Никољ-дан, доселили се из Коњевића.
РАДОВИЋИ, славе Аранђелов-дан. Досељени су из Вигоште (Стара Србија).
МИЈАИЛОВИЋИ (Бећићи), славе Св. Врачеве. Доселили су се из села Лопаша (Доње Драгачево):
ЈОВАНОВИЋИ, славе Ђурђев-дан, доселили су се из Крушчице (код Ивањице).
РАДУЛОВИЋИ су дошли из Црне Горе, славе Ђурђиц.
ОБУЋИНЕ су дошли с границе од Јавора, славе Св. Јована.
МИЛОЈЕВИЋИ су се доселили из Трудова (од Јавора).
СТАНИСАВЉЕВИЋИ су се доселили из Липнице (Гружа), славе Ђурђев-дан.
ИЛИЋ је дошао као припуз из Прислонице пре 25 година.
Не зна се да ли се цело село кад год помештало, али се зна да је у пољу Маљуру било неколико кућа, које су се због турског насиља морале раселити.
ИЗВОР: РАДОМИР М. ИЛИЋ – О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА (Прислоница – Пријељина – Брђани – Соколићи – Коњевићи – Горња Трепча – Доња Трепча – Остра – Вечањ – Бресница – Тамник – Лађевци), СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК Књига пета 1903. године. Приредио Александар Маринковић
9. јун 2012. у 21:07
VITOMIR RADOVIC
ДА ЛИ НЕКО ЗНА НЕШТО О ПОРЕКЛУ РАДОВИЋА ИЗ СЕЛА СОКОЛИЋИ КОД ЧАЧКА?
30. април 2022. у 17:06
Vladan Domanović
Nije tačno da su se Domanović u Sokoliće doselili iz Lisica. Bila su dva brata popa iz sela Domanovići u Hercegovini u opštini Stolac, koji su ubili Turčina. Prezivali su se Pavlović. Prebegli su za Srbiju, jedan brat je došao u Lisice u Dragačevu, drugi u Sokoliće. Da ih Turci ne bi pronašli menjaju prezime Pavlović u prezime Domanović po selu