Порекло презимена, село Прислоница (Чачак)

1. јуна 2012.

коментара: 16

Село Прислоница је разбијеног типа. Подељено је у четири краја: Пејовићe, Средиште Села, Гошевце и Ријечане.

РИЈЕЧАНИ – Јанковићи (2 куће), Ненадићи (1 к.), Ђорђевићи (3 к.), Тодоровићи (4 к.), Мирковићи (1 к.), Јововићи (1 к.), Рајичићи (1 к.), Ђоковићи (2 к.), Јовановићи (3 к), Костићи (3 к.), Павловићи (2 к.).

СРЕДИШТЕ СЕЛА – Милошевићи и Илићи (скупа 40 кућа), Јањушевићи (6 к.), Поповићи (4 к.), Правдићи (5 к.), Домановићи (2 к.), Павловићи (4 к.), Гојковићи (4 к.), Ћусловићи (5 к.), Трепчевићи (6 к.), Ђукићи (3 к.), Глишићи (3 к.).

ПЕЈОВИЋИ – Пејовићи (4 к.), Живковићи (10 к.), Новаковићи (1 к.), Кезуни (7 к.), Мутавовићи (3 к.), Ђурковићи (4 к.), Мајсторовићи (6 к.).

ГОШЕВЦИ – Ракићевићи (4 к.), Васовићи (6 к.), Радоњићи (1 к.), Богдановићи (2 к.), Радошевићи (6 к.), Бојовићи, Радовановићи и Беличани (скупа 30 к.), Максимовићи (5 к.).

Цело село има 195 кућа. Најјаче је Средиште села. Већина сељака не зна ни за какву причу, ни тумачење о постанку имена села. Али некоји старији људи рекоше ми ово: ”У време некога рата, један је војвода овде прислонио свој барјак и одморао своју војску. По овом ”прислонио” постане и име селу – Прислоница.

Од породица које су у Прислоници живеле пре Кочине Крајине, до данас се одржала само једна. То су ЈАЊУШИ (Ђоковићи). Ево, шта се о њима зна: пред Кочину Крајину држао је овде спахилук Ђоко Јањуш, а по Кочиној Крајини пребегне у Срем, где је остао све до првог устанка, а тада се врати поново у Прислоницу. Но његово су имање већ били заузели нови досељеници. Он потражи од њих да иду с његова имања, али војвода Лазар Мутап припрети му речима: „Где си ти био, док смо се ми крвили с Турцима?“ Ђоко није имао куд, те оде у оближње село Луњевицу и није се смео вратити у Прислоницу све до 1813.г. А те године, кад Турци поново завладају Србијом, он се врати у Прислоницу, где се и настани. Јањуши славе Светог Николу.

Први досељеници пред устанак били су: МИЛОШЕВИЋИ (Илићи, Поповићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Глишовићи), доселили су се из Старог Влаха. Славе Ђурђиц. После њих доселио се ЛАЗАР МУТАП из села Бистрице из бихорске нахије. ШКИПИЋИ су се доселили одмах после Мутапа из Херцеговине. Шкипићи славе Светога Василија.

Kад је Карађорђе 1809.год. продро с војском у Стару Србију, у бихорску нахију, био је с њим и Мутап. Мутап позове сад своје рођаке из села Гошева….и они населе Прислоницу. То су данашњи: БОЈОВИЋИ (Мартићи, Трнинићи, Мулићи, Божовићи), славе Ђурђев-дан; РАКИЋЕВИЋИ, БОГДАНОВИЋИ и РАДОШЕВИЋИ, славе Св. Николу.

Кад се Карађорђе повратио из Старе Србије… том су се приликом населиле у Прислоници ове породице: ПАВЛОВИЋИ, славе Ђурђев-дан; МАЈСТОРОВИЋИ, славе Марков-дан; ЖИВКОВИЋИ, славе Св. Јована и ЂУРКОВИЋИ. Све су ове породице из околине Сјенице. Том су се приликом населили и ЋУСЛОВИЋИ из Штиткова (на српско-турској граници). Славе Никољ-дан и ЈОВАНОВИЋИ од Пријепоља, славе Ђурђев-дан.

После Првог српског устанка доселиле су се ове породице:

МИЛОШЕВИЋИ (Кезуни) досељени из Бјелопавлића (Црна Гора), славе Аранђелов-дан.

МАКСИМОВИЋИ из Босне, славе Ђурђев-дан.

ГАВРИЋИ из Осата (Босна), славе Св. Николу.

ТРЕПЧЕВИЋИ славе Ђурђев-дан и ДАНИЛОВИЋИ (Ковачевићи) славе Ђурђевдан. Обе су ове породице из Старог Влаха.

ПЕЈОВИЋИ су досељени из Крушчице код Ариља.

ПРАВДИЋИ досељени из Церове (Драгачево), славе Митров-дан.

ПАВЛОВИЋИ (Ерчићи) су се доселили из Ерчега (код Ивањице), славе Светог Николу.

ДОМАНОВИЋИ су из Лисица (Доње Драгачево), славе Св. Врачеве.

НОВАКОВИЋИ су из Гуче (Доње Драгачево), славе Св. Стевана.

ВАСОВИЋИ су досељени из Лисица (Доње Драгачево), славе Ђурђев-дан.

ЛЕОНТИЈЕВИЋ је дошао као припуз из села Прањана (срез таковски), слави Никољ-дан.

МИРКОВИЋИ су се доселили из Рудника пре 40 година, славе Никољдан.

Последњи су досељеници из 1889. године. То су: ЈОВОВИЋИ који су се доселили из села Расна (код Пријепоља), славе Ђурђиц и ЋУБИЋИ, који су се доселили из села Седобра (код Пријепоља), славе Св. Стевана.

Најстарији је крај Средиште Села.

СТАРИНЕ: На јужној страни села, према Пријељини има старо гробље – маџарско гробље….Натписа ни других знакова на њима нема.

 ИЗВОР: Српски етнографски зборник, књига пета, 1903. године, уредио Јован Цвијић, Радомир М. Илић  – О љубићским селима (Одломци). Приредио Александар Маринковић

________________

ДОДАТАК: Тевтер чибучки за нахију рудничку од 10. марта 1823. године (приредио Радош Ж. Маџаревић) „Изворник“, грађа Међуопштинског историјског архива, 4, Чачак, 1987. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић

Село Прислоница:

1. Симон Илић

2. Премо Бојовић

3. Вуксан Радосавлевић

4. Јован Пејовић

5. Поп Јован

6. Мирко Костић

7. Иван Домановић

8. Радован Николић

9. Радисав Милошевић

10. Марко Ненадић

11. Никола Тодоровић

12. Аврам Ћусловић

13. Обрад Ђурковић

14. Анђелија удовица

15. Павле Пејовић

16. Стеван Живковић

17. Стеван Шкипић

18. Јован Шкипић

19. Маринко Ковачевић

20. Степан Тепчевић

21. Радона Зец

22. Данило Ковачевић

23. Маринко Тодоровић

24. Максим Милановић

25. Попадија попа Радосава

26. Глишо Јагличић

27. Радоица Милошевић

28. Милован Ковачевић

29. Атанаско Милошевић

30. Стеван Величковић

31. Вилип Милошевић

32. Глишо Миловановић

33. Павић Јовановић

34. Боро Гошевац

35. Радош Гошевац

36. Вучета Терзија

37. Јован Беличанин

38. Глишо Симовић

39. Јован Жујовић из Јешевца

Коментари (16)

Одговорите

16 коментара

  1. Clavdivs

    Фали део о Јањушима (Ђоковићима).
    Од породица које су у Прислоници живеле пре Кочине Крајине, до данас се одржала само једна. То су Јањуши (Ђоковићи). Ево, шта се о њима зна: пред Кочину Крајину држао је овде спахилук Ђоко Јањуш, а по Кочиној Крајини пребегне у Срем, где је остао све до првог устанка, а тада се врати поново у Прислоницу. Но његово су имање већ били заузели нови досељеници. Он потражи од њих да ису с његова имања, али војвода Лазар Мутап припрети му речима: „Где си ти био, док смо се ми крвили с Турцима?” Ђоко није имао куд, те оде у оближње село Луњевицу и није се смео вратити у Прислоницу све до 1813.г. А те године, кад Турци поново завладају Србијом, он се врати у Прислоницу, где се и настани. Јањуши славе Светог Николу.

  2. Хвала вам на овом додатку!

  3. Глиша

    Фали део о Глишићима. Или постоји веза са Глишовићима. Славимо Ђурђевдан!

  4. Prisloncanka

    Mislim da ovde fali jos podataka i prezimena. Majstorovici slave Markovdan 8 maja. A ne Mratindan. Molim da autor ovog tekta se bolje raspita i informise pa onda objavljuje.

  5. Radica

    Možda autor ne može da ispravi podatak, ali je “Prisloncanka” upravu. Moji Majstorovići slave Markovdan od kada su se doselili u Prislonicu, što piše i u manastirskim knjigama, manastira Vujan. A vode poreklo iz sela kod Priboja (nažalost ne znam kako se zove) preselili su se u Sjenicu, a onda u Čačak. Neki su otišli u Prislonicu, a neki naselili mesto pre Čačka koje se danas zove Vapa, po reci Vapi u Sjenici.

    • Clavdivs

      Наравно да је у праву. Студија Радомира Илића је јако површна и непрецизна, али је нажалост једина таквог типа за овај крај.

  6. Sarlot

    I još jedna ispravka. Nisu Trepčevići, nego Tepčevići, a ima i Stjepovića, a ova dva prezimena imaju zajedničko poreko, meni nije poznato kako su se tačno razdvojila i koje je starije. Uglavnom, ovo je bilo jedno prezime. Tačno je da slave Đurđevdan.

  7. Nije tacno da su se Pavlovici doselili iz Ercega kod Ivanjice Moji su se doselili iz CRNE GORE iz jednog sela blizu Bijelog Polja neznam tacan naziv Kakve Ercege kakvi bakraci zasto nije proverio dobro informacije kakav je to nacin da bilo ko bilo sta pogotovu poreklo prezimena objavi u knjizi neproveri dobro pa i da je napisao knjigu pre 500 godina

    • Clavdivs

      Нема разлога за љутњу. Монографија о љубићким селима, колико год у неким деловима била лоше написана, је једина која се бави пореклом становништва овог краја. Ова рубрика је и замишљена тако да се овакви нетачни текстови исправљају кроз коментаре, тако да бих Вас замолио да све што знате о сопственом пореклу изнесете овде како би текст могао да буде допуњен.
      Поздрав!

  8. premo

    fale podaci o premovicima postoje dve kuce slave djurdjevdan ako ima neko neke podatke nek dostavi na e mail

  9. Starosedelac

    Šta je ovo? Ovo je pisao neko ko nema nikakve veze sa Prislonicom, a pri tome se nije raspitao…takvih dvesta knjiga mogu i ja objaviti….administratori treba dobro da provere tačnost informacija, pre nego ih postave na sajt. Oko polovine priče jeste tačno, ali druga polovina je užasna i za oči, kada čitam, a i stariji kada im pročitam, kažu mi da sam promašio, ko zna o kojem selu čitam. Autoru ove knjige su verovatno kazivali “dođoši” (kako ih mi u šali zovemo, naše drage komšije), pa u želji da kažu što više, pogrešili su. Nema nekih starih prisloničkih prezimena, ni pomenuta nisu, ali zato ima nekih, koja uopšte nisu prislonička. Danas u Prislonici ima “mali milion” različitih prezimena, ali po jedna kuća, pa zato ne možemo reći da su to prisloničke familije-uglavnom vikendaši, ili doseljeni u zadnjih 5-6 godina. To nisu prisloničke familije, ali biće, naravno, kada se prošire. Niko nije spomenuo familiju Trninić, koji su bili starosedeoci, ali ni jedna kuća sa tim prezimenom više nema u Prislonici. Ima jedna kuća Belić – tu je neko došao na miraz u Trniniće i promenjeno je prezime. Za ostale Trniniće ne znam, ali znam ceo taj kraj kuda su bili Trninići – deda mi je pokazao. Takođe i Zlatići, isto ih nema, ne znam neki se vratio iz inostranstva, ali ne znam gde je u Prislonici. U centru sela, niko nije pomenuo familiju Kovačević, Jovanović, Martić – moje Miloševiće ste spomenuli doduše. To su najstarije prisloničke familije, zajedno sa Ilićima, Đokovićima, Radoševićima, Bojovićima…itd. E, sad, u nekim kućama jeste došlo do promene prezimena, (uglavnom miraz, a neki su starosedeoci a nose drugo prezime), pa su došla prezimena Vulović,Katanić, Nešković, Punišić, Savić, Bujošević, Vidaković, Čolak, Mašulović….i još “mali milion”. Oni jesu Prisloničani…i većina jesu starosedeoci…ali se ne može reći da su to stare familije Prislonice…na primer Bujoševići su stari Čačani, pa jedna kuća je u Prislonici, ali je majka tih ljudi Milošević i stara je kuća Prislonička, Miloševića kuća bila i još uvek je pola Milošević, pola Bujošević to domaćinstvo sa dva prezimena….ma, ja o ovoj temi mogu pisati hiljadu strana, samo molim administratora da proveri u Istorijskom arhivu Čačak i čačanskom muzeju…u nekoj od te dve ustanove radi i Zoran Milošević, čiji je otac Prisloničanin, (poznati vrsni prislonički majstor pok.Rašo Milošević ), a čovek je istoričar i zna sve, pa, mislim da bi on bio možda najrelevantniji.
    Takođe, pokojni Slobodan Milošević, doktor istorijskih nauka, nekadašnji direktor Istorijskog Arhiva SFRJugoslavije, ima mnoge zapise, čak je neke njegove knjige izdao i… BIGZ (čini mi se, ne znam, neki poznati izdavač iz SFRJ), a njegovi potomci su negde na Novom Beogradu i mogao bih da se raspitam gde su. Ako želi administarcija, neka ostavi komentar, pa ćemo preći na privatni mejl, mogu da pomognem u smislu, da pronađem najrelevantnije ljude koji znaju. Srdačan pozdrav

    • Dijana

      Postovani,

      da li ste u mogucnosti da mi prosledite mejl adresu nekoog od porodice Ilic iz Prislonice, bila bih Vam zahvalna, ja sam u srodstvu sa njima i neophodna mi je informacija u vezi Prislonice a ne zivim tu. Moja mejl adresa je: [email protected]

    • Trninić - Bojović

      Tačan podatak koji se tiče prezimena Trninić koje je prešlo u Bojović.

      Moja familija je u jednom periodu nosila oba prezimena, ali je na kraju prihvaćeno prezime Bojović pošto se u crkvenim knjigama prvo pominje prezime Bojović (što se vidi i po popisu iz 1923. gde se pominje Premo Bojović) kome je kasnije pridodato Trninić. Da li je to ispravno ja nisam mogao da utvrdim.
      Prezime Belić je “doneto” u kuću Milovana Trninića.

      Pozdrav za “Starosedeoca” 🙂

      Ako imate neke podatke o prezimenu Bojović (Trninić) molim Vas pošaljite na [email protected]

  10. MIROSLAV ANIČIĆ

    A gde su Aničići? U Prislonici ima trenutno 4 živa domaćinstva a sedamdesetih godina su bila još tri,pa me čudi da nema ništa o njima! Neki su se odselili u Preljinu,Ljubić i Brđane. To prezime postoji bar 150 god na tom lokalitetu pa bih Vam bio jako zahvalan za neku malo dublju analizu. krsna slava je Đurđevdan. UNAPRED HVALA