Selo Prislonica je razbijenog tipa. Podeljeno je u četiri kraja: Pejoviće, Središte Sela, Goševce i Riječane.
RIJEČANI – Jankovići (2 kuće), Nenadići (1 k.), Đorđevići (3 k.), Todorovići (4 k.), Mirkovići (1 k.), Jovovići (1 k.), Rajičići (1 k.), Đokovići (2 k.), Jovanovići (3 k), Kostići (3 k.), Pavlovići (2 k.).
SREDIŠTE SELA – Miloševići i Ilići (skupa 40 kuća), Janjuševići (6 k.), Popovići (4 k.), Pravdići (5 k.), Domanovići (2 k.), Pavlovići (4 k.), Gojkovići (4 k.), Ćuslovići (5 k.), Trepčevići (6 k.), Đukići (3 k.), Glišići (3 k.).
PEJOVIĆI – Pejovići (4 k.), Živkovići (10 k.), Novakovići (1 k.), Kezuni (7 k.), Mutavovići (3 k.), Đurkovići (4 k.), Majstorovići (6 k.).
GOŠEVCI – Rakićevići (4 k.), Vasovići (6 k.), Radonjići (1 k.), Bogdanovići (2 k.), Radoševići (6 k.), Bojovići, Radovanovići i Beličani (skupa 30 k.), Maksimovići (5 k.).
Celo selo ima 195 kuća. Najjače je Središte sela. Većina seljaka ne zna ni za kakvu priču, ni tumačenje o postanku imena sela. Ali nekoji stariji ljudi rekoše mi ovo: ”U vreme nekoga rata, jedan je vojvoda ovde prislonio svoj barjak i odmorao svoju vojsku. Po ovom ”prislonio” postane i ime selu – Prislonica.
Od porodica koje su u Prislonici živele pre Kočine Krajine, do danas se održala samo jedna. To su JANJUŠI (Đokovići). Evo, šta se o njima zna: pred Kočinu Krajinu držao je ovde spahiluk Đoko Janjuš, a po Kočinoj Krajini prebegne u Srem, gde je ostao sve do prvog ustanka, a tada se vrati ponovo u Prislonicu. No njegovo su imanje već bili zauzeli novi doseljenici. On potraži od njih da idu s njegova imanja, ali vojvoda Lazar Mutap pripreti mu rečima: „Gde si ti bio, dok smo se mi krvili s Turcima?“ Đoko nije imao kud, te ode u obližnje selo Lunjevicu i nije se smeo vratiti u Prislonicu sve do 1813.g. A te godine, kad Turci ponovo zavladaju Srbijom, on se vrati u Prislonicu, gde se i nastani. Janjuši slave Svetog Nikolu.
Prvi doseljenici pred ustanak bili su: MILOŠEVIĆI (Ilići, Popovići, Jankovići, Đorđevići, Glišovići), doselili su se iz Starog Vlaha. Slave Đurđic. Posle njih doselio se LAZAR MUTAP iz sela Bistrice iz bihorske nahije. ŠKIPIĆI su se doselili odmah posle Mutapa iz Hercegovine. Škipići slave Svetoga Vasilija.
Kad je Karađorđe 1809.god. prodro s vojskom u Staru Srbiju, u bihorsku nahiju, bio je s njim i Mutap. Mutap pozove sad svoje rođake iz sela Goševa….i oni nasele Prislonicu. To su današnji: BOJOVIĆI (Martići, Trninići, Mulići, Božovići), slave Đurđev-dan; RAKIĆEVIĆI, BOGDANOVIĆI i RADOŠEVIĆI, slave Sv. Nikolu.
Kad se Karađorđe povratio iz Stare Srbije… tom su se prilikom naselile u Prislonici ove porodice: PAVLOVIĆI, slave Đurđev-dan; MAJSTOROVIĆI, slave Markov-dan; ŽIVKOVIĆI, slave Sv. Jovana i ĐURKOVIĆI. Sve su ove porodice iz okoline Sjenice. Tom su se prilikom naselili i ĆUSLOVIĆI iz Štitkova (na srpsko-turskoj granici). Slave Nikolj-dan i JOVANOVIĆI od Prijepolja, slave Đurđev-dan.
Posle Prvog srpskog ustanka doselile su se ove porodice:
MILOŠEVIĆI (Kezuni) doseljeni iz Bjelopavlića (Crna Gora), slave Aranđelov-dan.
MAKSIMOVIĆI iz Bosne, slave Đurđev-dan.
GAVRIĆI iz Osata (Bosna), slave Sv. Nikolu.
TREPČEVIĆI slave Đurđev-dan i DANILOVIĆI (Kovačevići) slave Đurđevdan. Obe su ove porodice iz Starog Vlaha.
PEJOVIĆI su doseljeni iz Kruščice kod Arilja.
PRAVDIĆI doseljeni iz Cerove (Dragačevo), slave Mitrov-dan.
PAVLOVIĆI (Erčići) su se doselili iz Erčega (kod Ivanjice), slave Svetog Nikolu.
DOMANOVIĆI su iz Lisica (Donje Dragačevo), slave Sv. Vračeve.
NOVAKOVIĆI su iz Guče (Donje Dragačevo), slave Sv. Stevana.
VASOVIĆI su doseljeni iz Lisica (Donje Dragačevo), slave Đurđev-dan.
LEONTIJEVIĆ je došao kao pripuz iz sela Pranjana (srez takovski), slavi Nikolj-dan.
MIRKOVIĆI su se doselili iz Rudnika pre 40 godina, slave Nikoljdan.
Poslednji su doseljenici iz 1889. godine. To su: JOVOVIĆI koji su se doselili iz sela Rasna (kod Prijepolja), slave Đurđic i ĆUBIĆI, koji su se doselili iz sela Sedobra (kod Prijepolja), slave Sv. Stevana.
Najstariji je kraj Središte Sela.
STARINE: Na južnoj strani sela, prema Prijeljini ima staro groblje – madžarsko groblje….Natpisa ni drugih znakova na njima nema.
IZVOR: Srpski etnografski zbornik, knjiga peta, 1903. godine, uredio Jovan Cvijić, Radomir M. Ilić – O ljubićskim selima (Odlomci). Priredio Aleksandar Marinković
________________
DODATAK: Tevter čibučki za nahiju rudničku od 10. marta 1823. godine (priredio Radoš Ž. Madžarević) „Izvornik“, građa Međuopštinskog istorijskog arhiva, 4, Čačak, 1987. godine.
Selo Prislonica:
1. Simon Ilić
2. Premo Bojović
3. Vuksan Radosavlević
4. Jovan Pejović
5. Pop Jovan
6. Mirko Kostić
7. Ivan Domanović
8. Radovan Nikolić
9. Radisav Milošević
10. Marko Nenadić
11. Nikola Todorović
12. Avram Ćuslović
13. Obrad Đurković
14. Anđelija udovica
15. Pavle Pejović
16. Stevan Živković
17. Stevan Škipić
18. Jovan Škipić
19. Marinko Kovačević
20. Stepan Tepčević
21. Radona Zec
22. Danilo Kovačević
23. Marinko Todorović
24. Maksim Milanović
25. Popadija popa Radosava
26. Glišo Jagličić
27. Radoica Milošević
28. Milovan Kovačević
29. Atanasko Milošević
30. Stevan Veličković
31. Vilip Milošević
32. Glišo Milovanović
33. Pavić Jovanović
34. Boro Goševac
35. Radoš Goševac
36. Vučeta Terzija
37. Jovan Beličanin
38. Glišo Simović
39. Jovan Žujović iz Ješevca
9. jun 2012. u 21:17
Clavdivs
Fali deo o Janjušima (Đokovićima).
Od porodica koje su u Prislonici živele pre Kočine Krajine, do danas se održala samo jedna. To su Janjuši (Đokovići). Evo, šta se o njima zna: pred Kočinu Krajinu držao je ovde spahiluk Đoko Janjuš, a po Kočinoj Krajini prebegne u Srem, gde je ostao sve do prvog ustanka, a tada se vrati ponovo u Prislonicu. No njegovo su imanje već bili zauzeli novi doseljenici. On potraži od njih da isu s njegova imanja, ali vojvoda Lazar Mutap pripreti mu rečima: „Gde si ti bio, dok smo se mi krvili s Turcima?” Đoko nije imao kud, te ode u obližnje selo Lunjevicu i nije se smeo vratiti u Prislonicu sve do 1813.g. A te godine, kad Turci ponovo zavladaju Srbijom, on se vrati u Prislonicu, gde se i nastani. Janjuši slave Svetog Nikolu.
9. jun 2012. u 21:28
Jovica Krtinić
Hvala vam na ovom dodatku!
4. novembar 2012. u 10:38
Gliša
Fali deo o Glišićima. Ili postoji veza sa Glišovićima. Slavimo Đurđevdan!
15. jul 2014. u 14:38
Prisloncanka
Mislim da ovde fali jos podataka i prezimena. Majstorovici slave Markovdan 8 maja. A ne Mratindan. Molim da autor ovog tekta se bolje raspita i informise pa onda objavljuje.
15. jul 2014. u 15:38
Clavdivs
Malo teže, pošto je autor umro 1909. godine.
15. jul 2014. u 16:26
Aleksandar Marinković
Molim komentatorku da najpre obrati više pažnje na izvor kako nas ne bi uveseljavala svojim komentarima. 🙂
15. jul 2014. u 19:09
Radica
Možda autor ne može da ispravi podatak, ali je “Prisloncanka” upravu. Moji Majstorovići slave Markovdan od kada su se doselili u Prislonicu, što piše i u manastirskim knjigama, manastira Vujan. A vode poreklo iz sela kod Priboja (nažalost ne znam kako se zove) preselili su se u Sjenicu, a onda u Čačak. Neki su otišli u Prislonicu, a neki naselili mesto pre Čačka koje se danas zove Vapa, po reci Vapi u Sjenici.
15. jul 2014. u 20:06
Clavdivs
Naravno da je u pravu. Studija Radomira Ilića je jako površna i neprecizna, ali je nažalost jedina takvog tipa za ovaj kraj.
9. novembar 2014. u 01:18
Sarlot
I još jedna ispravka. Nisu Trepčevići, nego Tepčevići, a ima i Stjepovića, a ova dva prezimena imaju zajedničko poreko, meni nije poznato kako su se tačno razdvojila i koje je starije. Uglavnom, ovo je bilo jedno prezime. Tačno je da slave Đurđevdan.
29. septembar 2015. u 10:33
Dragoman Pavlovic
Nije tacno da su se Pavlovici doselili iz Ercega kod Ivanjice Moji su se doselili iz CRNE GORE iz jednog sela blizu Bijelog Polja neznam tacan naziv Kakve Ercege kakvi bakraci zasto nije proverio dobro informacije kakav je to nacin da bilo ko bilo sta pogotovu poreklo prezimena objavi u knjizi neproveri dobro pa i da je napisao knjigu pre 500 godina
5. oktobar 2015. u 11:50
Clavdivs
Nema razloga za ljutnju. Monografija o ljubićkim selima, koliko god u nekim delovima bila loše napisana, je jedina koja se bavi poreklom stanovništva ovog kraja. Ova rubrika je i zamišljena tako da se ovakvi netačni tekstovi ispravljaju kroz komentare, tako da bih Vas zamolio da sve što znate o sopstvenom poreklu iznesete ovde kako bi tekst mogao da bude dopunjen.
Pozdrav!
28. novembar 2015. u 19:55
premo
fale podaci o premovicima postoje dve kuce slave djurdjevdan ako ima neko neke podatke nek dostavi na e mail
5. maj 2016. u 23:59
Starosedelac
Šta je ovo? Ovo je pisao neko ko nema nikakve veze sa Prislonicom, a pri tome se nije raspitao…takvih dvesta knjiga mogu i ja objaviti….administratori treba dobro da provere tačnost informacija, pre nego ih postave na sajt. Oko polovine priče jeste tačno, ali druga polovina je užasna i za oči, kada čitam, a i stariji kada im pročitam, kažu mi da sam promašio, ko zna o kojem selu čitam. Autoru ove knjige su verovatno kazivali “dođoši” (kako ih mi u šali zovemo, naše drage komšije), pa u želji da kažu što više, pogrešili su. Nema nekih starih prisloničkih prezimena, ni pomenuta nisu, ali zato ima nekih, koja uopšte nisu prislonička. Danas u Prislonici ima “mali milion” različitih prezimena, ali po jedna kuća, pa zato ne možemo reći da su to prisloničke familije-uglavnom vikendaši, ili doseljeni u zadnjih 5-6 godina. To nisu prisloničke familije, ali biće, naravno, kada se prošire. Niko nije spomenuo familiju Trninić, koji su bili starosedeoci, ali ni jedna kuća sa tim prezimenom više nema u Prislonici. Ima jedna kuća Belić – tu je neko došao na miraz u Trniniće i promenjeno je prezime. Za ostale Trniniće ne znam, ali znam ceo taj kraj kuda su bili Trninići – deda mi je pokazao. Takođe i Zlatići, isto ih nema, ne znam neki se vratio iz inostranstva, ali ne znam gde je u Prislonici. U centru sela, niko nije pomenuo familiju Kovačević, Jovanović, Martić – moje Miloševiće ste spomenuli doduše. To su najstarije prisloničke familije, zajedno sa Ilićima, Đokovićima, Radoševićima, Bojovićima…itd. E, sad, u nekim kućama jeste došlo do promene prezimena, (uglavnom miraz, a neki su starosedeoci a nose drugo prezime), pa su došla prezimena Vulović,Katanić, Nešković, Punišić, Savić, Bujošević, Vidaković, Čolak, Mašulović….i još “mali milion”. Oni jesu Prisloničani…i većina jesu starosedeoci…ali se ne može reći da su to stare familije Prislonice…na primer Bujoševići su stari Čačani, pa jedna kuća je u Prislonici, ali je majka tih ljudi Milošević i stara je kuća Prislonička, Miloševića kuća bila i još uvek je pola Milošević, pola Bujošević to domaćinstvo sa dva prezimena….ma, ja o ovoj temi mogu pisati hiljadu strana, samo molim administratora da proveri u Istorijskom arhivu Čačak i čačanskom muzeju…u nekoj od te dve ustanove radi i Zoran Milošević, čiji je otac Prisloničanin, (poznati vrsni prislonički majstor pok.Rašo Milošević ), a čovek je istoričar i zna sve, pa, mislim da bi on bio možda najrelevantniji.
Takođe, pokojni Slobodan Milošević, doktor istorijskih nauka, nekadašnji direktor Istorijskog Arhiva SFRJugoslavije, ima mnoge zapise, čak je neke njegove knjige izdao i… BIGZ (čini mi se, ne znam, neki poznati izdavač iz SFRJ), a njegovi potomci su negde na Novom Beogradu i mogao bih da se raspitam gde su. Ako želi administarcija, neka ostavi komentar, pa ćemo preći na privatni mejl, mogu da pomognem u smislu, da pronađem najrelevantnije ljude koji znaju. Srdačan pozdrav
30. april 2019. u 20:34
Dijana
Postovani,
da li ste u mogucnosti da mi prosledite mejl adresu nekoog od porodice Ilic iz Prislonice, bila bih Vam zahvalna, ja sam u srodstvu sa njima i neophodna mi je informacija u vezi Prislonice a ne zivim tu. Moja mejl adresa je: [email protected]
13. maj 2019. u 16:25
Trninić - Bojović
Tačan podatak koji se tiče prezimena Trninić koje je prešlo u Bojović.
Moja familija je u jednom periodu nosila oba prezimena, ali je na kraju prihvaćeno prezime Bojović pošto se u crkvenim knjigama prvo pominje prezime Bojović (što se vidi i po popisu iz 1923. gde se pominje Premo Bojović) kome je kasnije pridodato Trninić. Da li je to ispravno ja nisam mogao da utvrdim.
Prezime Belić je “doneto” u kuću Milovana Trninića.
Pozdrav za “Starosedeoca” 🙂
Ako imate neke podatke o prezimenu Bojović (Trninić) molim Vas pošaljite na [email protected]
12. maj 2019. u 08:47
MIROSLAV ANIČIĆ
A gde su Aničići? U Prislonici ima trenutno 4 živa domaćinstva a sedamdesetih godina su bila još tri,pa me čudi da nema ništa o njima! Neki su se odselili u Preljinu,Ljubić i Brđane. To prezime postoji bar 150 god na tom lokalitetu pa bih Vam bio jako zahvalan za neku malo dublju analizu. krsna slava je Đurđevdan. UNAPRED HVALA