Порекло презимена из села Рушањ, код Београда, стање из 1905. године
Вукичевићи, од којих су Чучулићи, Милићачевићи, Тодоровићи и Јоцићи, (св. Ђурђиц), највећи и најстарији род у селу, доселили са Косова из околине Вучитрна.
Ружићи, (Митровдан), доселили крајем 18. века из околине Новог Пазара.
Врчићи, (св. Тодор), доселили са Косова, после Вукичевића.
Петровићи, славили су св. Петку, али због убиства Турчина променили су славу, сада славе св. Николу. Доселили из околине Новог Пазара.
Спасојевићи, (св. Никола), доселили из околине Сјенице-пештерска висораван.
Деларовићи, старо презиме Филиповић (св. Ђорђе Алимпије), доселили из Босне.
Томићи, (св. Василије), доселили из околине Крагујевца.
Митровићи, (св. Ђорђе Алимпије), доселили крајем 18. века из Далмације. Преци им били познати по јунаштву.
Петровићи, (св. Јован), доселили из Лике-Крајина.
Ђаковићи, (Ђурђевдан), доселили око 1860. из Босне.
Станковићи, (св. Трифун), доселили из Подриња – источна Босна.
Дробњаци, (Ђурђевдан), доселили око 1830. из околине Аранђеловца, старином из старе Херцеговине.
Живковићи, (св. Никола), доселили из околине Крушевца.
Петровићи, (св. Ђорђе Алимпије), доселили из околине.
Стефановићи, (Митровдан), доселили из Далмације.
Пантелићи, (св. Никола), доселили из околине.
Ђорђевићи, (св. Никола), доселили из околине Битоља-Македонија.
Докићи, који су од Радосављевића (св. Митровдан), доселили из околине.
Давидовићи, (св. Никола), доселили из Босне.
Малбошићи, (св. Ђурђиц), доселили из Босне.
Живковићи, (Ђурђевдан), доселили из околине Сребренице-источна Босна.
Стојковићи, (св. Никола), доселили из Бугарске.
Ђурићи, (св. Тодор), доселили из Далмације.
Ристићи, (св. Тодорова Субота), доселили из околине Пирота.
Вукадиновићи, (св. Никола), доселили из околине.
Механџијићи, доселили из околине Битоља-Македонија.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
11. септембар 2018. у 23:31
Drobnjak
Dobro vece,
Najljubaznije Vas molim da mi kazete koji su izvori ovih informacija?
Cini mi se, da je uz knjige koje sam imala, a koju sam izgubila.
Puno pozdrava!!
19. новембар 2018. у 20:16
Dejan
Zanima me poreklo Hadzic familije koje nema na spisku slave mitrodan
27. децембар 2020. у 21:50
Братислав Ж.. Тодоровић
Презиме Тодоровић,
Истражени подаци уназад 250 година, говоре да се је:
из фам. Гребуљци Црна Трава махала Самчекинци, предак Тодор Јованов, његова ћерка Загорка Тодоровић
рођ. око 1824. године, звали су је Зага Гребуљка удала се у село Дарковце у фам. Тодоровић.
Део њене породице се је половином 19 века иселио у место Рушањ недалеко од Београда и наставио да живи. Уколико неко има податке или било које сазнање у вези Загорке – Заге нека се јави.
Загоркин – Загин рођени брат Живко – Жика од оца Тодора Јовановог рођ. око 1836 г. призетио се у Црвену Јабуку и прихватио њихову Крсну славу Св. Никола. Расељавањем из Црвене Јабуке део фамилије се населио у село Горња Слатина код Лесковца, наставак лозе фам. Гребуљци је презимена Живковић где и данас живи а део се населио у Крагујевцу. Уколико неко има било које сазнање или податке у вези Живка – Жике нека се јави.
Старији рођени брат Заге Гребуљке од оца Тодора Јовановог, Станко Јовановић рођ.1801 г. жив. 85 г. умро 18.12.1886. г. сахрањен на Батуловачком гробљу. Подаци истражени из МК црквене умрлих цркве Конопничке на стр. 67 ред. бр.79 која се чува у Историјски архив Лесковац.
Лоза фам. Гребуљци Тодоровић је настављена и живи у Батуловцу, види књигу Монологија село Батуловце аутора Братислава Ж. Тодоровића и Александра Ђ. Пешића.
Фамилија Гребуљци, Крсна слава Св. Ђорђе води порекло са Копаоника где је народ кренуо у расељавање и бежање испред турака. Најпре су дошли у место Бањана од Бановића у Никшићко прековође, а одатле у Горњу Морачу. Затим на Косово у околини Призрена и Пећи. Расељавањем под Арсенијем IV Шакабентом 1739. године, населили су Власински крај село Црна Трава мала Самчекинци.
Извор:
МК црквене Конопничке цркве које се чувају у Историјском архиву у Лесковцу, МК Добропољске цркве чувају се у
Месној Канцеларији Црна Трава и МК црквене цркве Црвенојабучке и Добровишке.
По причи и казивању Бранка Димића из Власотинца и Добривоја звани Добе из околине Црне Траве жив. 93 г. ум. 2010. г.
Податке истражио Братислав Ж. Тодоровић у приоду од 01.05.2006 до 30.10.2019. године,
14. јануар 2024. у 19:09
Rodoljub Rankovic
Mi Rankovici nedosajemo na ovom spisku. Slavimo slavu Svetog Jovana Krstitelja.
Inace, moj otac Dragomir napisao je knjigu o Rusnju sa profesorom Davom Stekicem.
Tu ima dosta informacija.