Порекло презимена из села Рушањ, код Београда, стање из 1905. године
Вукичевићи, од којих су Чучулићи, Милићачевићи, Тодоровићи и Јоцићи, (св. Ђурђиц), највећи и најстарији род у селу, доселили са Косова из околине Вучитрна.
Ружићи, (Митровдан), доселили крајем 18. века из околине Новог Пазара.
Врчићи, (св. Тодор), доселили са Косова, после Вукичевића.
Петровићи, славили су св. Петку, али због убиства Турчина променили су славу, сада славе св. Николу. Доселили из околине Новог Пазара.
Спасојевићи, (св. Никола), доселили из околине Сјенице-пештерска висораван.
Деларовићи, старо презиме Филиповић (св. Ђорђе Алимпије), доселили из Босне.
Томићи, (св. Василије), доселили из околине Крагујевца.
Митровићи, (св. Ђорђе Алимпије), доселили крајем 18. века из Далмације. Преци им били познати по јунаштву.
Петровићи, (св. Јован), доселили из Лике-Крајина.
Ђаковићи, (Ђурђевдан), доселили око 1860. из Босне.
Станковићи, (св. Трифун), доселили из Подриња – источна Босна.
Дробњаци, (Ђурђевдан), доселили око 1830. из околине Аранђеловца, старином из старе Херцеговине.
Живковићи, (св. Никола), доселили из околине Крушевца.
Петровићи, (св. Ђорђе Алимпије), доселили из околине.
Стефановићи, (Митровдан), доселили из Далмације.
Пантелићи, (св. Никола), доселили из околине.
Ђорђевићи, (св. Никола), доселили из околине Битоља-Македонија.
Докићи, који су од Радосављевића (св. Митровдан), доселили из околине.
Давидовићи, (св. Никола), доселили из Босне.
Малбошићи, (св. Ђурђиц), доселили из Босне.
Живковићи, (Ђурђевдан), доселили из околине Сребренице-источна Босна.
Стојковићи, (св. Никола), доселили из Бугарске.
Ђурићи, (св. Тодор), доселили из Далмације.
Ристићи, (св. Тодорова Субота), доселили из околине Пирота.
Вукадиновићи, (св. Никола), доселили из околине.
Механџијићи, доселили из околине Битоља-Македонија.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
11. октобар 2012. у 17:29
lenema
Postovani,zanima me zasto na spisku porodica iz Rusnja nema prezimena Todorovic,a i danas ih ima tamo dosta.Otac mi je od Todorovica i znam da su starosedeoci (slava Sveti Jovan)isto kao i Spasojevici koje ste naveli-pokojna baka mi je od Spasojevica.Za Todorovice znam da su doselili davno(prvi je sahranjen 1840. na starom seoskom groblju,jos ima spomenik)negde iz Kolasina ili okoline.
7. март 2021. у 18:51
Vladimir
Todorovici su starinom iz Hercegovine, Gacka.
11. октобар 2012. у 17:32
lenema
Sad sam procitala da ste Todorovice svrstali uz drugu familiju,izvinite>Nisam imala podatak o Kosovu ali hvala na informaciji.
27. јун 2013. у 21:24
Ivan Drobnjak
Postovani vidim da u poreklu i prezimenu u Rusnju iz 1905 godine, da li ste podatak da su Drobnjaci dosli iz okoline Arandjelovca u Rusanj starinom iz stare Hercegovine.Zanima me da li imate podatak iz kog dela stare Hercegovine su dosli.
Unapred zahvalan
Ivan Drobnjak iz Rusnja
27. јун 2013. у 21:48
Небојша Новаковић
Дошли су из племена Дробњак. Некада Стара Херцеговина, сада Црна Гора.
Племе обухвата крајеве између реке Таре на северу, Дурмитора на западу, планине Војник на југу и Сињајевине и Горње Мораче на истоку.
Дробњацима припадају и племена Шаранци и Ускоци.
Главна насеља су Шавник и Жабљак.
Дробњаци:
http://www.poreklo.rs/2012/08/07/drobnjaci-poreklo-plemena/?lang=lat
Ова сеоба из Дробњака десила се највероватније у 18. веку.
27. јун 2013. у 22:09
Ivan Drobnjak
HVALA VAM NAJLEPSE OVE INFORMACIJE SU ZA MENE VEOMA VAZNE.
27. јун 2013. у 23:22
Небојша Новаковић
Нема на чему Иване.
12. март 2021. у 11:07
Милета Урошевић
Дробњаци у Рушњу су се тамо доселили из села Вукосаваца код Аранђеловца, највероватније око 1830. г. У ово село су дошли око 1790. после пропасти Кочине буне, не знам одакле. Познаваоци овог племена мисле да су пореклом из села Врело у данашњој општини Жабљак, од фамилије Цвијићи која, једина у Дробњаку слави Ђурђевдан а преслављају Ђурђиц. Ово је само претпоставка, надам се основана, али без икаквих доказа.
У Вукосавцима и данас живе дробњачке фамилије Ивановићи Пантићи Урошевићи Вујичићи.
Први досељенику Рушањ би требало да се звао Јован, али би то требало да знате боље од мене.
Желео бих да останем са Вама у контакту и разменимо сазнања до којих дођемо о нашем заједничком пореклу.
Моја е мејл адреса је
[email protected]
Поздрав из Аранђеловца.
21. јануар 2014. у 12:49
Goran
Da li mogu da dobijem podatke o popisu Rušnja iz 1520 godine jer sam čuo da je Sulejman popisao stanovništvo posle osvajanja Beograda
26. март 2015. у 11:13
Dejan Stošić
Markovići , Radosavljevići , Vukičevići jedan rod koji se i danas dosta poštuje (sv. Đurđic).
“највећи и најстарији род у селу, доселили са Косова из околине Вучитрна.”
Vaš navod je delimično tačan , ove tri familije jesu najstariji rod u selu , ali usmeno predanje je da je Pavle (Pavlača) rodonačelnik ove tri familije došao iz Belog Polja kraj Peći.
5. децембар 2015. у 01:15
Živoslav Miloradović
Nisam naišao na Miloradoviće koji su u Rušnju odvajkada. Slave Svetog Jovana. Nema ni Rankovića.
7. март 2021. у 18:55
Vladimir
Miloradovici su dosli iz Zitomislica, Hercegovina. Predak Miloradovica dosao da se bori sa Karadjordjem. Kada se islo u bitku, obicah je bio da se zakite puske. Jedino Miloradovic nije imao zakicenu, pa ga prozvase Golac. Otuda Miloradovici imaju nadimak i Golici.
26. мај 2016. у 14:11
Томић Рушањ
Рушањски Томићи, према причи коју сам слушао од свог деде, рођеног 1905.године, воде порекло из Бара, тачније “између Бара и Вирпазара”. Лично претпостављам да би то могло бити подручје Црмнице. Изнад Вирпазара се налази део који носи назив Томићи али на жалост, Томића тамо више нема. Погрешно дата информација која у неком тренутку без провере, тек да би била на броју, оде у штампу касније доводи у заблуду нараштаје који долазе. Поготово када користи цењену тежину имена аутора. Темељна анализа свих српских презимена није могла никако да се уради квалитетно а брзо. Срећан сам да сам чуо причу која се преносила најмање 150 година, од потомка људи који знају одакле су дошли. Моја деца наравно знају предање о свом пореклу. Жао ми је што немам ни времена ни знања да се посветим потрази за материјалним доказима. Деца мојих Томића имаће погрешно сазнање ако се буду информисала из непоузданих извора који опстају, без ичије намере да се исправе нетачни подаци. Можда је јеретички, али је тако.
29. август 2016. у 03:57
Тамара
Занима ме порекло презимена Здравковић из Рушња. Крсна слава је Митровдан. Поздрав.