Презимена, село Лозовик (Велика Плана)

3. мај 2012.

коментара: 27

Село Лозовик, општина Велика Плана, стање из 1925 године. Прве куће биле су код данашње школе. Ту су се населили:

Терзићи (14 кућа., св. Врачи). Њихов предак који је био терзија/кројач, засновао ово место. Стара су породица, не знају одакле су се доселили.

Јорданци (23 к., св. Арханђео). Стара породица, непознатог порекла.

Девићи (око 100 к., св. Јован). Стара породица; старином су са Косова. Досељени у другој половини 17. века.

Сајковићи (Станојевићи, Митковићи, Петровићи), (око 150 к., славе св. Николу), Њихов предак Јовша дошао од Косова. крајем 17. века. Данашњи потомци су седмо колено (стање из 1925. год). И узимају се. Бежали преко и има их у Баваништу код Ковина (Сајковићи).

Ђузепанци (Гроздановићи, Лекићи, Пантићи, Милићевићи, Ђурђевићи, Јанковићи), (око 120 к., славе Ђурђевдан). Старином су са Косова. Имају рођаке у Лапову (Гроздановића). Доселили крајем 17. века.

Рутоњска (Илићи, Тодоровићи, Станковићи), (54 к., св. Никола). Чукундеда дошао са Косова (стање из 1925. год) у првој половини 18. века. Један му брат остао око Сталаћа.

Миладиновићи (6 к., св. Арханђео). Чукундеда са два брата дошао са Косова (стање из 1925. год). Један брат му остао у Старом Селу код Плане, а други у Голобоку (Бисенићи).

Лаушевићи (7 к., св. Арханђел). Стари су им из Вучитрна, Била три брата. Један се настанио у Лозовику и од њега је ова породица, Миладиновићи и Шарићи. Други у Лугавчину зову се Седларци, а трећи у Голобоку су Бисенићи. Лаушевићи и Миладиновићи су од једног брата.

Шарићи (14 к., св. Арханђео). Заједничког су порекла са Миладиновићима и Лаушевићима.

Чилићи (Станојловићи, Милетићи), (23 к., св. Лазар). Била четири брата и доселили се са Косова. Лазар и Станојло се настане у Лозовику, а друга два брата оду преко у Војводину.

Мигловци (Бранковићи) (15 к., Митровдан). Дошао им предак Марко половином 18. века из Пољане код Пожаревца где имају рођаке Нестровиће.

Станимировићи (12 к., св. Ђурђиц), доселили са Косова.

Зубаљци (Јаковљевићи, Тиодоровићи), (30 к., св. Никола). Предак Грујића доселио средином 18. века из околине Новог Пазара.

Расноновићи (Аџићи) (16 к., св. Никола). Старином су из Старог Аџибеговца где имају рођаке.

Пироћанци (10 к., св. Никола). Дошао им предак Никола у другој половини 18. века са два брата. Један остао у Марковцу (општина В. Плана), а други отишао у Радинац (општина Смедерево).

Ерчићи (Лукићи), (5 к., св. Лука), доселио им се предак из Црнца, околина Г. Милановца.

Хомољци (26 к., св. Никола), Доселили се из Вуковаца са хомољске планине где имају и сада кумове. Пореклом су Власи.

Туфегџићи (15 к., св. Никола). Дошао им предак у другој половини 18. века са Косова, становао под Брдом, на трлима, и ту причекивао Турке који су путовали друмом, и убијао их.

Чолаковићи (20 к., св. Никола). Род су са Туфегџићима, те им је и старина иста.

Ћосићи (Јањићи), (18 к., св. Мрата), Предак Михаило Ћоса са два сина дошао из Крушевца.

Скокићи (Јанковићи), (30 к., св. Арханђео), доселио предак Степа са Косова у другој половини 18. века. Имају фамилију у Војводини.

Мишићи (28 к., св. Арханђео). Заједничког су порекла са Скокићима. Мишићи су почели да се узимају између себе.

Блажићи (14 к., св. Ђурђиц), Старином су са Косова.

Машићи (Живановићи), (12 к., св. Никола). Предак Маша доселио са Косова у другој половини 18. века.

Рњашевићи (15 к., Митровдан), Доселио се предак Ђорђе Рњашевић у другој половини 18. века из Лесковца, где и данас имају родбине.

Пантићи (9 к., св. Јован), доселили од Лесковца.

Урошевићи (20 к., св. Никола). доселили крајем 18. века из села Ореовица (општина Пирот).

Предићи (12 к., св. Петка). Дошао им предак Јован из Жагубице.

Манојловићи (7 к., Петровдан), претка довела мати из Велике Плане.

Првуловићи (8 к., св. Петка), Доселио из Крајине, пореклом су Власи.

Качаревићи (10 к., Митровдан), доселио предак Јован Качар из Дубочана околина Зајечара. Пореклом Власи.

Милосављевићи (8 к., св. Илија), доселили из Јасикова околина Зајечара, пореклом су Власи.

Јанковићи (Јовановићи, Јекићи), (18 к., св. Ђорђе Алимпије). Доселили из Ждрела – околина Петровца на Млави.

Манојловићи (8 к., св. Ђурђиц), Побегли од Турака после погибије Хајдука Вељка. Дошли из Салаша – околина Зајечара.

Велимировићи (8 к., св. Ђорђе Алимпије), доселио им предак свештеник из Сиколе околине Неготина.

Николичићи (Николићи), (18 к., св. Ђурђиц). пресељени из Милошевца (општина В. Плана) у првој половини 19. века.

Бивољарци (Стефановићи), (10 к., св. Арханђео). Њихов деда Станоје дошао од Књажевца код Зајечара. Дотерао собом биволе, по чему су добили име.

Џамбасци (Јовановићи), (12 к., св. Никола), деда им дошао из Новог Села (стање из 1925. год) околина Беле Паланке.

Јовановићи (3 к., св. Марко) су од Голобока од Гечића, који су старином са Косова. Дошао отац жени у кућу (стање из 1925 год).

Бусановићи (Лазаревићи), ( 3 к., св. Стефан), Кућа им је поред цариградског друма. Деда њихов био кафеџија. Дошао од Лесковца.

Стефановићи (1 к., св. Никола), дошли из Смедерева.

Радојковићи (Радојчићи), (10 к., св. Никола). Дошли из села Трњане околина Алексинца, где имају породицу.

Цигани/Роми (Васићи, Стефановићи и други, 25 к.,). Били чергари па кад је давана земља, добију и они и овде се стално настане.

 ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (27)

Одговорите

27 коментара

  1. Danijela Jakovljevic Zivojinovic

    Jakovljevici su potomci Jakova Vujcica iz Zubinog potoka.

  2. Dragan Spiridonovic

    Da li neko zna odakle su Spiridonovici poreklom. Moj deda je iz Lozovika, Vojislav. Ima dosta Spiridonovica u Lozoviku.

  3. jasmina

    Nigde ne mogu da pronadjem djordjevice, mi smo od nekog djordja petrovica uzeli prezime…

  4. Шарко

    Здраво Јасмина, реци нам коју крсну славу славе потомци Ђорђа Петровића?

  5. Dragan Spiridonovic

    Шарко. Да ли можеш да сазнаш било шта у вези Спиридоновића. Слава Свети Јован.

  6. Шарко

    Здраво Спиридоновићу,

    За почетак реци ми које је године рођен твој деда и да ли је рођен у Лозовику? Како ти се зове прадед отац од твог деде, чукундеда, наврндеда како се зову и да ли су они сви рођени у Лозовику? Пиши све што знаш што више информација то боље…

  7. Dragan Spiridonovic

    Здраво Шарко,
    Мој отац зна да се његов чукундеда звао Лута а имао је синове:
    Лима, Властимир, Сава који је касније узео мајчино презиме Димитријевић и отишао у Смедерево и Мој Чукундеда Тихомир-тика. Моја чукунбаба се звала Милица. Мој чукундеда је имао четри сина:
    Борислав- бора, Слободан, Бранислав- брана и мог деду Војислава који је рођен 1908. После другог светског рата су свих четворо отишли за Смедерево да раде у Железару. Повукли су и оца тику са собом.
    Сви су рођени у Лозовику. Лима и Властимир су остали у Лозовику са својим потомцима. Имали су и Фамилијарни надимак “ПИРИНИ”.

  8. Vladimir

    Prezime Nesic ? Ima nas 50 setak u Lozoviku. 12 kuca. Prezime staro stotinak godina. Poreklo Kosovo raniji preci Tasic, Prvokutic …

  9. Pavlovic

    Pozdrav! Citam spisak prezimena pa se pitam zasto na njemu nema Pavlovica? Koliko znam od mog pra dede su Lozovicani. Krsna sla je stPetka i poticu iz vlaske male. Ako ima ko a da zna nesto vise o mojima dobro bi mi doslo! Unapred hvala!
    I da ne zaboravim nadimak im je bio Kurcani. Ime pra dede je Ugrin Pavlovic, ime dede je Dragomir Pavlovic.

  10. Драган Терзић

    Моја фамилија-Терзићи први су становници овог најбројнијег села у централној Србији.Има нас сада око 50 кућа. Прву кућу је направио мој предак четрдесетак метара од данашњег Дома културе после сеобе Срба за време патријарха Арсенија Чарнојевића 1690. Тај централни део села назива се Терзићки троугао. Путописац Лангер помиње га 1718. (што значи одмах после Аустријско-турског рата) као Лозофик. Проф. Миливој Гавриловић у својој књизи:”Смедеревско Поморавље”, штампана у Новом Саду 1930. не назива Лозовик селом, него варошицом и каже да село има: 2.694 мушких и 2.844 женских становника, а укупно 5.538 и има 1.011 кућа. На цркви брвнари пише:”Ову цркву саградише грађани варошице Лозовика 1831.године”, а нова је изграђена 1893. Прва школа је била црквена кућа у црквеном дворишту, изграђена 1835. То је једна од првих школа у Србији. Село је подељено на пет махала (маала): црквена, влашка, бугарска, долска и ћупезанска.