Порекло становништва, села око Александровца

3. маја 2012.

коментара: 0

Порекло становништва у селима општине Александровац (Расински округ):

Боботе: 

– славе св. Николу, св. Ђорђа, св. Јована, св. Ану, св. Јелену и др. Становништво је досељено од почетка 19. века из Топлице, Македоније и са Копаоника.

Ботурићи:

– славе св. Арханђела, Ђурђевдан, св. Вартоломеја, св. Јована и др. Становништво је досељено из Старе Херцеговине.

Бзенице:

– славе св. Томину недељу, св. Тому и др. Становништво је досељено са Рогозне и са Косова.

Братићи:

– славе св. Николу, св. Илију, св. Симеона, Ђурђевдан и др. Досељено почетком 18. века из Западног Поморавља и Топлице.

Велика Врбница:

– славе св. Петку, Митровдан, св. Николу и др. Становништво је досељено средином 18. века преко етапних миграционих станица на Копаонику и Зељину, пореклом из Старе Рашке.

Веља Глава:

– славе св. Стефана, св. Тому и др. Становништво је досељено у другој половини 18. века из Црне Горе и насеља у доњем току Ибра.

Венчац:

– славе св. Тому, св. Врачи, св. Арханђел, Митровдан, св. Јеремија и др. Досељено са Пештерске висоравни, Копаоника, Криве Реке из Горње Жупе, Јелекачи, Рокци, Плес, Расине, Град и Будиловина.

Витково:

– славе св. Стефана, св. Јована, св. Арханђела, св. Марка, св. Тому и др. Становништво је досељено крајем 18. века из Црне Горе, Рашке и суседних жупских села.

Вражогрнци:

– славе св. Арханђела, св. Стефана, св. Илију, св. Николу, св. Агатоника и др. Становништво је пореклом из Црне Горе, из околине Тетова-западна Македонија. Насељено преко миграционих станица у Горњој Жупи (Плоча и Велика Врбница Горња) и долини Расине Златере и Плес.

Врбница:

– славе св. Симеона, Митровдан и др. Становништво је староседелачко и досељено почетком 18. века из Метохије, Ибарске долине и суседних планинских предела.

Горња Злегиња:

– славе Стефана, Ђурђевдан, Петровдан, св. Арханђела: Становништво је досељено крајем 18 и почетком 19. века из насеља са источних падина Копаоника (Батоте, Жиљци, Плоча, Липовац), са Косова, од Ибра и из Шумадије (Глибовац код Младеновац) и из Левца.

Гаревина:

– славе св. Николу, Ђурђевдан и св, Ђорђа Алимпија. Становништво је досељено средином 18. века из старе Рашке, црногорских Брда, Топлице и са Копаоника (Грашевци и Плес).

Горње Ратаје:

– славе св. Стефана, св. Јована, св. Арханђела и др. Становништво је староседелачко и досељено крајем 18. века из Црне Горе и околине Тетова-западна Македонија преко миграционских станица у планинском залеђу (Липовац, Козница, Веља Глава) и др.

Горњи Вратари:

– славе св. Николу, св. Ђорђа, и Ђурђевдан. Становништво је досељено током 18. века старији насељеници (косовско-метохијска селидбена струја), и крајем 18. века новији досељеници са Копаоника село Сошице.

Грчак:

– славе св. Јеремија, св. Андрију, Митровдан, св. Петровдана и др. Становништво је даљим пореклом из Старе Херцеговине и Метохије, а досељено преко етапних миграционих станица (Жељин и Копаоник).

Горњи Ступањ:

– славе св. Ћирила, св. Арханђела, св. Николу, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Малог Косова (шира околина данасњег Подујева-Приштине), из Старе Херцеговине (околина данашњег Пљевља). И са копаоничких села (Лисина, Будиловина, Јелакци, Латковац, Крива Река, Плоча и друга села.

Дашница:

– славе се св. Јован, св. Петровдан, св. Мина, св. Ђорђе, Митровдан, св. Никола и др. Становништво је староседелачко и досељено са копаоничких села и Горње Жупе.

Доброљупци:

– славе се св. Стефан, св. Лазар, св. Тому, Митровдан, св. Луку, Дјурдјевдан, св. Дјордја, св. Архандјела и др. Становништво је досељено крајем 18. века из Ибарског Колашина (данашња околина Зубиног Потока), Из Метохије, из околине Новог Пазара и копаоничких села (Крива Река, Осреци, Судимље, Црна Глава, Батоте и др.

Доње Ратаје:

– славе се св. Стефан, Ђурђевдан, св. Никола, Митровдан и др. Становништво је досељено крајем 18. века из Црне Горе, Далмације и западног Поморавља (село Милутовац), најчешће преко етапних миграционих станица на Копаонику (Коцине и Батоте) и Жељину (Кознина и Плоча).

Доња Злегиња:

– славе св. Стефана, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено крајем 18. и почетком 19. века из села са источних падина Копаоника (Блажево и Батоте) из Топлице и Ботуње.

Доњи Вратари:

– славе св. Јована, св. Ђорђа, Митровдан, св. Луку и др. Становништво је пореклом из Црне Горе и од Ибра.

Доњи Ступањ:

– славе св. Јована, св. Саву, св. Ђорђа, Алимпију, Митровдан, св. Николу, св. Илију и др. Становништво је староседелачко и досељено крајем 18. века из старе Рашке, црногорских Брда, Херцеговине, и преко етапних миграционих станица на падинама Копаоника (Сошице, Лисина, Жарево, Радманово, Дренова, Осреци и Будоловина). И Жељина (Рокци, Станишинци).

Јелакци:

– славе св. Јеремија, св. Тому, св. Томину Недељу, св. Николу и др. Становниство је староседелацко и досељено из старе Раске и са Косова.

Кожетин:

– славе св. Ђорђа, св. Тому, св. Никола и др. Становништво је досељено у другој половини 18. века из Црне Горе и старе Рашке.

Козница:

– славе св. Јеремија, Алимпија, св. Луку, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено из насеља око горњег тока Ибра.

Латковац:

– славе св. Цирика, св. Арханђела и др. Становништво је досељено у другој половини 18. века из Црне Горе из Пипера, и из околних села.

Лаћислед:

– славе св. Јована, св. Саву, св. Ћирика Петровдан, св. Арханђела, св. Мину, св, Николу и др. Становништво је досељено средином 18. века са Пештерске висоравни, из Црне Горе из Мораче, Пипера, Бјелопавлића и Горњег Полимља, а млађи досељеници из подгорине Копаоника. (Блажево, Осреци и Град) и из Топличког краја из села (Драгуша).

Лесеновци:

– славе св. Јована, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је досељено из ширег окружења Копаоника и Жељина, а старином је са Косова и из Ибарског Колашина (околина Зубиног Потока).

Лесковица:

– славе св. Стефана, Митровдан, св. Тому, св. Арханђела. Становништво је староседелачко и досељено са Косова и Херцеговине.

Љубинци:

– славе св. Алимпија, св. Тому, св. Мину, Ђурђевдан и св. Николу. Становништво је пореклом из Црне Горе, Западног Поморавља и од Ибра. И са Копаоника (Блажево, Осреци и Будиловина).

Мрмош:

– славе св. Јована, св. Аћима и Ану, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је досељено средином 18. века из села са падина Копаоника и Жељина, пореклом из старе Рашке.

Новаци: 

– славе св. Јована, св. Вртоломеја, св. Јеремија, св. Алимпија, Митровдан и др. Разнородног регионалног порекла (са Косова из Тетова-западна Македонија, и из Црне Горе, насељено преко етапних миграционих станица појединих копаоничких и жељинских села (Осреци, Плоча, Крива Река и др.).

Пањевац:

– славе св. Луку, св. Николу, Ђурђевдан, св. Пантелејмона, св. Ђорђа и др. Становништво досељено са Копаоника (Осреци и Батоте). И из Западног Поморавља (Оџаци). Старином из Ибарског Колашина – околина Зубиног Потока и Рашке.

Парчин:

– славе св. Јеримија, св. Лазара, св. Врачи, св. Аћима и Ану, Митровдан, св. Ћирика, св. Николу, св. Арханђела, св. Мину и др. Становништво је досељено из околних села (Батоте, Рибари, Брзеће, Радманово, Ратковац и др. Ибра, Полога-западне Македоније, Западног Поморавља и са Косова).

Плоча:

– славе св. Ђорђа, св. Николу, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено из Горњег Полимља, из Топлице и са Косова.

Поповци:

– славе св. Арханђела и др. Становништво је досељено из околних планинских села (Крива Река, Станишинци и др.

Пуховац:

– славе св. Ђорђа, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено крајем 18. и почетком 29. века из Топлице, Црне Горе и са Косова.

Ракља:

– славе св. Ћирила, св. Андрију, Петровдан, св. Арханђела и др. Становништво је досељено средином 19. века са Копаоника, а старином из Пипера и околине Бијелог Поља.

Ржаница:

– славе св. Арханђела. Становништво је досељено у 19. и почетком 20. века из Црне Горе (Морача и Горње Полимље) преко миграционих станица у Топлици, Западном Поморављу и на Пештеру.

Рогавчина:

– славе св. Аћима и Ану, св. Арханђела, св. Ђорђа и др. Становништво је досељено средином 18. века из Колашина у Црној Гори.

Рокци:

– славе св. Јована, св. Луку, св. Вартоломеја, св. Варнаву, св. Николу и др. Становништво је пореклом из старе Херцеговине.

Руденице:

– славе св. Луку, св. Николу и др. Становништво је досељено крајем 18. века из старе Рашке, Црне Горе и источне подгорине Копаоника.

Стањево:

– славе св. Трифуна, св. Николу и др. Становништво се дели на старије досељене родове најчешће пореклом од Ибра.

Старци:

– славе св. Јована. Становништво је досељено из Црне Горе.

Стубал:

– славе св. Јована, св. Мину, св. Николу и др. Становништво је досељено средином 18. века из Метохије (околине Призрена и Високих Дечана), са Копаоника (Бело Брдо) и из околине Новог Пазара.

Суботица:

– славе св. Петку, Митровдан, св. Андрију, Ђурђевдан, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено од почетка 18. века са Златибора, Јавора, Копаоника, Гоча, из Западног Поморавља и Црне Горе.

Тржац:

– славе св. Ћирика, св. Арханђела и др. Становништво је досељено крајем 19. века из Црне Горе (Мораче и Пипера) и околних жупских села.

Трнавци:

– славе св. Јована, св. Арханђела, Митровдана, св. Ђорђа, Петровдана и др. Становништво је досељено крајем 18. века из Горњег Полимља, Горње Жупе, Метохије, Полога – западна Македонија.

Тулеж:

– славе св. Јована, Ђурђевдан, Митровдан, св. Тому и др. Становништво је досељено почетком 18. века из Топлице, Малог Косова (шира околина Подујева-Приштине) и из Црне Горе, преко миграционих станица у селима на источним падинама Копаоника.

Шљивово:

– славе св. Алимпија, Ђурђевдан, св. Николу и др. Становништво је досељено почетком 19. века из Осредка са Копаоника.

 ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.