Буњевачка презимена: Адамовић – Бевандић Reviewed by Momizat on . Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, претходно објављене у суботичком недељнику "Дани", који су преузети из књиге Јована Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, претходно објављене у суботичком недељнику "Дани", који су преузети из књиге Јована Rating:
You Are Here: Home » Инфо » Буњевачка презимена: Адамовић – Бевандић

Буњевачка презимена: Адамовић – Бевандић

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, претходно објављене у суботичком недељнику „Дани“, који су преузети из књиге Јована Ердељановића „О пореклу Буњеваца“. Прилог послао Александар Маринковић

АДАМОВИЋИ – у Бачкој (у Баји), од 1625.год., католици у Лици, православни “Адам“ у Зеленграду код Обровца, православни Адамовићи у Босанској Крајини, досељени из западне Босне, а старином из Далмације. У западној Босни многобројни православни родови овог презимена, многи у суседној босанској Посавини. У западној Босни православно село Адамовићи. Године 1249. Помињу се међу хумским властелинима два Адамовића.

АЛАГА / АЛАГИЋИ – у Бачкој ( у Суботици и Каћмару) од 1722. године. Католици у Јежевићу код Врлике; у Лици православни Алагићи, православни Алагићи у Далмацији, Босни и Славонији; у Будиму је 1720.год. било три православна Србина с презименом Алагаић и код сваког је забележено да је “Травничанин“, дакле из Травника у Босни. У Босни, у фојничком срезу, католичко село Алагићи.

АЛАЏИЋИ – у Суботици, католички свештеници у сплитској дијецези, оба родом из Драшница код Макарске. Код Фоче православно-мухамеданско село Алачићи.

АЛГАШЕВИЋИ – у Суботици око 1692. године.

АНДРАШИЋИ – (?) у Суботици, око 1692. год.

АНИЧИЋИ – у Суботици од 1779.год., католици у Турјацима код Сиња; “Anicich Luko“ родом из “da Fort Opus“ код Метковића; у Пољицима (у Далмацији племићки род Аничићи; год. 1685. умро је фратар Joannes Anničić a Duvno“; православни Херцеговци у Трсту, врло многобројни православни Аничићи по Босни, особито западној.

АНТОНОВИЋИ – у Лици.

АНТУНОВИЋИ / АНТУНОВИ – у Бачкој: у Сомбору од 1677.год., у Суботици, Аљмашу, Бикићу и Старој Моравици. По предању су из Пољица у Далмацији, а по тврђењу др И.Милића имају и расправе о томе. Антуновићи у Пољицама помињу се још 1570.год. у једном млетачком документу. Има католика Антуновића и по осталој Далмацији, нпр. код Имотског, код манастира Живогошћа, у Кијеву код Врлике, у Козицама и Отрићима у Земунику, а осим тога и у западној Херцеговини. Има и православних Антуновића у западној Босни.

АРАДСКИ – Арацки, Арађани у Суботици од 1715.год. Очевидно досељени из Арада.

АУГУСТИНОВИЋИ – у Баји од 1714.год.; католици у Задру, сад поталијањени. Католици истог презимена у Глини.

АЧА / АЧИЋИ – у Суботици од 1737.год.; православни у западној Босни; Ј.Ачић, игуман православног манастира Пакре.

АЏИЈЕ – у Лици и православни и католици од једног рода, православни примили католичанство вероватно око 1700.год.; католици у Дрнишу; католици Аџићи-Капитановићи у Медвиђој код Обровца; католици у Сињу; православни Аџићи у западној Босни и суседној босанској Посавини; Зора Аџија, православна учитељица у Босни. У западној Босни православно село Аџићи. (Александар Маринковић: мој додатак – католички род Аџића у Трибњу под Велебитом)

 БАБИЋИ – у Лици; Буњевци у Суботици и Сомбору: православни у Мокром Пољу код Книна и у Уздољу, а старином из Босне; католици у Придрази и православни у Жегару, обоје у северној Далмацији; католици у Сушцима и у Угљанима код Сиња; А. и Р. Бабић католички свештеници, оба рођена у Ричици у Босни; врло многобројни православни родови по западној и по осталој Босни. У Босни има 25 села истог имена, међу њима и два католичка: једно у околини Травника, а друго у околини Жупањца односно Дувна, док су остала православна и муслиманска.

БАБУРИЋИ – у Лици, од 1683.год.

БАЈИЋИ – у Суботици, од 1682.год., а било их је у Суботици и католичких и православних и још од 1779.год. међу првим слободним суботичким грађанима и 9 Бајића католика и 2 православна; у Сомбору (да ли Буњевци?); православни у Мокром пољу и Радљевцу код Книна, а старином из Босне; православни у Гламочу и од њих пресељени у Книн, католици у Војнићу код Сиња; врло многобројни православни Бајићи по Босни, особито западној. У западној Босни има по једно православно сеоце Бајићи код Кључа и Бања Луке и махала тог имена у Босанском Петровцу; иначе има у околини Маглаја и Сребренице по једно православно сеоце Бајићи.

 БАЛАЖЕВИЋИ / БАЛАЖЕВИ – у Суботици, од 1759.године. Општина поглавито католичке вароши Нина у северној Далмацији има заселак с именом Балаж.

(Александар Маринковић: мој додатак – заселак Балаж код Нина није ми познат, нити ми звучи “далматински“. Можда је мислио на Влашиће на оближњем острву Паг? Балашевићи из Новог Сада су пореклом Срби из Румуније и у оригиналу су били Балашеви. Стога мислим да су ови суботички Балажевићи или истог порекла као и новосадски или су вероватније од личких Блажевића само у мађарском изговору “балаж“ што такође значи влах.)

БАЛЕНИ / БАЛЕНОВИЋИ – у Подгорју (са Сењом) и у Лици, од 1676.год. и уопште од 17.века (помен. “Кроника“ P.Vitezovicha, c. 200 и 202 под год. 1676. Каже: “Jurissa Ballenovich od Szenja….je bil glassovit četnik“). У Босни, у околини Вареша има село Баленовци чије име има свакако везе с овим презименом.

БАЛИКОВИ (?) – у Суботици, од 1724.год. У источној Босни муслиманско-православно село Балуковци.

БАНЦИ, једн. Банац, БАНАЋЕВИ – у Суботици, од 1715.год.; у Дубровнику католички род “Банац“. У западној Босни православно село Банци.

БАРАКОВИЋИ – у Баји, од 1714.год. у Суботици; Ј.Барако православни Србин у Карловцу; у Далмацији код Сиња сеоце Бараковина (део поглавито католичког села) са којима је могао имати везе по пореклу, а можда и по рођењу Ђорђе Бараковић, хрватски племић који је од младости живео у Задру (1548.-1628.). У средњој и источној Босни три поглавито муслиманска села с именом Бараковићи, а у разним деловима Босне и Херцеговине шест села с именом Бараковац и Бараковина.

БАРАШЕВИЋИ – у Лемешу у Бачкој, од 1776. године.

БАРИЋИ / БАРИЋЕВИ – у Суботици, од 1686.год.; у Гари у Бачкој од 1712.год.; католици у севернодалматинском селу Кијеву и одатле пресељени у Книн у Далмацији; католици у Хрватцу код Книна; православни у Уздољу код Книна, а старином “из Босне“; православни у Жегару у северној Далмацији и католици у Задру; католици у шибеничкој и сплитској дијецези у Далмацији; племићки род у Пољицама; католици у бихаћком крају, у Неретви у Херцеговини и можда још другде у Босни и Херцеговини. У средњој Босни близу Тешња има православно село Барићи.

БАРИЧЕВИЋИ – у Лици, од 1686.год.; католици у Јесеницама код Обровца.

БАРНИЋИ – у Суботици, од 1732.год.; један од католичких свештеника скупљених као синод у Броду 1697.год., Franciscus Barnich. У источној Босни православно село Барник.

БАРЊАЦИ једн. БАРЊАК – у Суботици, од 1732.год.; католици у имотском срезу у Далмацији; Барњаковић, свакако из Босне, помиње се 1739.год. у летопису фра Н.Лашванина.

БАРТУЛОВИЋИ – у Суботици, од 1779.год.; католици у Кучићима код Омиша у Далмацији; “има их много у Далмацији (копненој) и сви су католици.“

БАТОВЦИ – у Лици, од око 1686.год.; у Босни има два села с именом Батово, по коме су ови Батовци, без сумње, добили презиме: једно у околини Власенице са становништвом све три вере и једно у околини Чајнича, муслиманско.

БАЋИЋИ – у Подгорју и у Лици. О њиховом пореклу и старини види 2. поглавље претходног одељка (Александар Маринковић: мој додатак – у том поглављу наводе се бројна презимена приморско-личких Буњеваца који се протежу и по северној Далмацији и западној Босни као потомци рода Рукавина, одакле сви потичу. На основу тога, вероватно је Ердељановић сматрао да су и Баћићи међу њима) . Има и католика Баћића у околини Бенковца (у Полачи и Подлугу).

БАЧИЋИ, БАЧИНИ – у Суботици, од 1686.год.; у Баји Бачићи од 18.века; католици Бачићи у Бискупији код Книна, старином “из Босне“; католици у Бенковцу и иначе по Далмацији; у Босни и у Хрватском приморју католици с презименом Бачић; Bachich негда племићки род у Босни; православни Бачићи у западној Босни; у северној Далмацији, у околини Бенковца има католичко сеоце Бачићи. У средњој и источној Босни има три сеоца с именом Бачићи, а два се зову Г. и Д. Бачић; ниједно од њих неће бити католичко.

БАЧЛИЈА, БАШЛИЈА – у Суботици, од 1779.год.; православни свештеник М.Бачлић у Рац Милетићу у Бачкој.

БАШИЋИ – велики католички род у Лици, од 1683.год.; у Сомбору, од 1715.год.; у Суботици од 1779.год.; католици у Крушеву код Обровца; православни Баше у Полачи код Книна, а старином “из Босне“; католици у Сухачу и Угљанима код Сиња; “Bassich Tadeo“ родом “da Dubrava“ на северу од Омиша, католички свештеник у сплитској дијецези; три католичка свештеника у сплитској дијецези, један из Тугара северно од Омиша, други из Доњег Доца између Омиша и Сиња, трећи из Отока код Сиња; православни у западној Босни. У Босни и Херцеговини велики број села с именом Башићи и сл., већином муслимаских.

БЕВАНДИЋИ – у Подгорју и Лици, од 1683. године. О њихвом пореклу и старини види 2. поглавље претходног одељка (мој додатак – у том поглављу наводе се бројна презимена приморско-личких Буњеваца који се протежу и по северној Далмацији и западној Босни као потомци рода Рукавина, одакле сви потичу.). Има и православних Беванди у горњо-карловачкој дијецези.

 ИЗВОР: Александар Маринковић, сарадник портала Порекло


Коментари (2)

  • nina

    poreklo Babića je 13 veka po kjigama koje sam pronašla o lici.vode poreklo odDisislavićaodnjih su plemićiMOGOROVIĆI od njih Tugomirovići a od ovih Babići. Mogorovići su imali plemićku titulu u Austro ugarskoj . podaci iz knjige“Seobe i naselja u LIci odStjepana pavčića idanje1962-

    Одговори
  • Petar Balazevic

    U maticnoj knjizi krstenih zupe sv. Terezije Avilske u Subotici za 1736. godinu, pod rednim brojem 252. upisan je Balažević Andrija od oca Pavla ( Balázsevics Andras, o. Pál )koji je kršten 25.02.1736. godine. Od te 1736. pa do današnjih dana obitelj Balažević je u Subotici, odnosno to je evidentno u matičnim knjigama. Inače, Balaževići su poreklom iz okolice Livna. U Suboticu su došli pod vođstvom kapetana Sučića i učestvovali su u bitci sa Turcima kod Slankamena i u čuvenoj senćanskoj bitci. Sve ovo je lako proverljivo uvidom u elektronsku arhivu Istorijskog arhiva u Subotici koji ima skenirane indekse matičnih knjiga od druge polovice XVII stoljeća.
    Dakle,tvrdnja da su Balaževići u Subotici od 1759. je apsolutno netočna.
    Petar Balažević

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top