Banjac, Bursać, Vaganac, Došen, Đukić, Kecman, Kovačević, Solomun, Srdić, Trninić, Cojić
Celo selo Bravski Vaganac leži na severnom položaju, pribijeno uz pleća Srnetice, nasuprot Grmeču. Srnetica sa svojim kosama Lisinom i Crjemušaricom, pa onda. Banjački Vrh, Krstati Vrh, i Kukerda prave selu zaleće do juga i jugo-zapada. Na sve druge strane selo je otvoreno. Bravski Vaganac je visokog položaja, uzdignut mnogo iznad ravnog polja pa ipak nemoćan da dosegne vrhunce Srnetice. Smestio se tamo, gde su padine Srnetice u svom rušenju prema ravnici Bravska napravile stepenastu pregib. Selo je podeljeno na tri kraja: Pod Srneticom, Vaganac, Lerkovac. Prva dva su neposredno ispod planine. Treći je malo niže i isturen malo podalje na padine pokrajnih brda. Krajevi su vidno razdaljeni međusobno. Osobito je to primetno kod kraja Pod Srneticom, koji je za četvrt sata udaljen od Vaganca. Kuće su uglavnom razbacane. No kuće istog porodičnog imena često su okupljene u dosta zbijenim grupama.
Privreda i saobraćaj. Oranice: Lisina, Vaganac, Javoruša, Jeretina, Čardačina, Krivaja, Rašlja Mukinja. Livadeg Polje, Brežine. Dve kuće imaju u Polju kolibe i naslone. Jedna kuća ima kolibu u ključkom Bravsku. Pašnjaci: Plećina, Kodžin Kraj, Banjački Vrh, Krstati Vrh, Kukerda, Smrčevita. Dolina. Drva se dobavljaju iz Crjemušarice, Uvala i Kukerde.
Vode. Ovo je u oblasti najbezvodnije selo. Nema nijednog ni najmanjeg žizog izvora. Bunar Bukovik pod Srneticom nalije se iz zemlje samo za vreme jakih kiša. Ali vrlo brzo zasuši. Zidani bunar i lokva u srednjem Vagancu nalivaju se kišnicom s Plećina. Isto tako i bunar i lokva kod kuća Solomunskih. No preko leta nigde tu nema vode ni za ljude ni za stoku. Tada se voda dogoni tovarima s Ovčare u Janjilima i s kapljuvskih izvora. Stoka se odgoni na jezero Bukovik u Ključkom Bravsku. Melje se u Petrovcu i Manastiru.
Selo nije baš mnogo udaljeno od druma Ključ – Petrovac. Ovaj drum služi selu za izlaz na pijace i mlinove. Silazak iz sela na drum je dosta strm i nezgodan. Kroz selo vodi seoski put kao veza meću krajevima i kućama. U planinu se penje nekoliko puteva. Preko Previje prelazi put u Drinić, a preko Kukerde u Bukovaču.
U selu su tri groblja, po jedno u svakom kraju.
Poreklo i jakost porodica.
Pod Srneticom:
Cojić — Kecman — deset kuća. Slave Sv. Vartolomeja. Kuće su im u duguljastoj rpi. Doselili iz Bukovače oko 1860. godine.
Trninić — tri kuće. Slave Sv. Stevana (27. dec.). Doselili oko 1870. g. iz Kapljuva.
Banjac — četiri kuće. Slave Jovanjdan. Doselili oko 1860 g.
Vaganac:
Kovačević — trinaest kuća u dve rpe. Slave Nikoljdan. Preselili ovamo pre 140 — 150 godina iz Bukovače. Zvali se nekada Bijelići. Od nekog kovača u svojoj porodici prozvani Kovačevići. Ne znaju oklen su došli u Bukovaču.
Srdić — deset kuća. Slave Nikoljdan. Dedovi im doselili pre 150 godina iz Unca. Oni su najstarija porodica u Vagancu. Ubrzo iza njih doselili Kovačevići.
Bursać — jedna kuća. Slavi Đurđevdan. Rodom iz Kolunića. Bio po najmu, pa se iza okupacije (1878. g.) ovde okućio.
Došen — pet kuća. Slave Jovanjdan. Prešli ovamo iz Bukovače pre 65 godina. Bili isprva begovske čardaklije.
Đukić(Švabić) — jedna kuća. Slave Sv. Stevana (27. dec.). Privela ga mati u kuću Radulovića, ia ostao na njihovu kućištu.
Cojić-Kecman — deset kuća u gustoj rpi. Slave Sv. Vartolomeja. Doselili malo posle Srdića iz Šipovljana u Uncu.
Solomun — sedam kuća u jednoj rpi. Doselili pre 100 godina ispod Isjeka u Grahovu. Tamo ih ima i sada. Zvali se Bursać. Jedan od njihovih starih dogonio so iz Dalmacije i prodavao je u selu. Zbog toga ga prozvaše Solo, a potomke mu Solomun. Kad su se doselili u ovu oblast, bili su iznajpre najamnici kod muslimanske težačke porodice Krikića u Petrovcu. Potom iziću ovamo u Zdeni Do, koji je bio sav obrastao lisnatom šumom i gdekojom smrči. Odmah se dadu na krčenje te iskrče celo kućište. Oko 1860 g. odseli odavlen jedan njihov ogranak u Jasenovac, a 1873 premesti se otuda u Janjila.
Bursać — tri kuće. Slave Đurđevdan. Naselili su i oni iz Grahova, ali daleko posle Solomuna.
IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV, www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/bravski-vaganac
Komentari (0)