Saveti iskusnog istraživača: Miroslav Niškanović Reviewed by Momizat on . Istraživanje porodičnog stabla izazovan je, dug i nimalo jednostavan posao. Osim što podrazumeva da se čovek u njega upusti srcem i željom da sastavi što potpuniji Istraživanje porodičnog stabla izazovan je, dug i nimalo jednostavan posao. Osim što podrazumeva da se čovek u njega upusti srcem i željom da sastavi što potpuniji Rating:
You Are Here: Home » Info » Intervju » Saveti iskusnog istraživača: Miroslav Niškanović

Saveti iskusnog istraživača: Miroslav Niškanović

Istraživanje porodičnog stabla izazovan je, dug i nimalo jednostavan posao. Osim što podrazumeva da se čovek u njega upusti srcem i željom da sastavi što potpuniji rodoslov, neophodno je da ima i znanje kako to najbolje i najjednostavnije da učini.

Etnolog Miroslav Niškanović, istraživač saradnik Etnografskog instituta SANU i autor knjiga „Porodični korijeni“, „Srpska prezimena – poreklo, značenje, rasprostranjenost“, daje vam savet odakle je najbolje da krenete u svom istraživanju, kao i gde sve možete da nađete verodostojne podatke o vašim precima.

Na početku, Niškanović daje nekoliko važnih napomena kad su u pitanju srpska prezimena, koja su široko rasprostranjena na prostoru bivše SFRJ:

Prezimena, kakva danas postoje u Srbiji, u najvećem broju slučajeva su ustanovljena tek u drugoj polovini 19. veka, kad je uvedeno pravilo da prezimena budu stalna i kad počinju da se upisuju u matične i zemljišne knjige. Do tada ona su se mogla menjati tako da se sin preziva po imenu oca, a njegov sin ne po imenu dede već opet po imenu svog oca pa tako iz kolena u koleno. To, usvari, nisu bila prezimena već patronimi. Patronim je postao prezime tek kad je i unuk uzeo prezime patronim koji je koristio njegov otac.

U zapadnim delovima bivše SFRJ bilo je nešto drugačije. Tamo su prezimena ranije upisana u knjige (krajem 17. početkom 18. veka) i više se, uglavnom, nisu menjala. Pre svega iz razloga što bi u slučaju promene bilo teže dokazati vojnički status i vlasništvo nad zemljom, koja je pod nekim prezimenom upisana u katastar. Dešavalo se, doduše, da su u tim knjigama neka prezimena upisana pogrešno, jer su ih evidentirali stranci, ali je to već pitanje transkripcije.

 Gde se nalaze pisani tragovi

Na prostorima bivše SFRJ vođene su različite vrste evidencije.

Srbija počinje da pravi svoju evidenciju od 1815. kad se obavljaju popisi stoke gde su navođena imena i prezimena domaćina i od tad mogu da se nađu podaci koji nas približavaju turskim izvorima. Nešto sistematičnije počinje da se radi od 1835. godine, kad počinju da se vode i matične knjige, pri čemu treba imati na umu da je to prostor tadašnje kneževine, a ne cele teritorije današnje Srbije. Dakle, od tog perioda mogu da se nađu dosta dobri podaci o precima.

Pored toga, vezano za teritoriju Srbije, važan izvor su i turski tefteri, vođeni od 15. do 18. veka. Problem je jedino što su tefteri na turskom jeziku i arapskom pismu, u njima su navedena uglavnom samo lična imena sa imenom oca, ali i patronim i prezimena, rodovskih i bratstveničkih imena. Tek se očekuje da budu prevedni oni koji su najinteresantniji, iz 17. pa i 18. veka.

Kad je reč o teritoriji van nekadašnjeg Osmanskog carstva, postoji nekoliko sistema evidencije. Jedan je bio u Habsburškoj monarhiji, drugi u Mletačkoj republici, a treći u Ugarskoj. Svima njima je zajedničko to što je obavezni popis uveden posle Tridentskog koncila, od polovine 16. veka. Od tog momenta bilo je obavezno vođenje knjiga za katolike, ali pošto je u tim državama bilo i pravoslavnih, to je onda važilo i za njih.

Srpska imena i prezimena se najranije pojavljuju u crkvenim knjigama iz okoline Zadra i u Šibeniku, krajem 17. veka. Od polovine 18. veka upisivanje u crkvene knjige, kako katoličke, tako i pravoslavne, postaje redovno i o tome danas postoji solidna arhivska građa. Nešto od toga, međutim, nije sačuvano. Stradalo je u ratovima, naročito je to slučaj u Bosni.

 Pisano latinskim, ali i na staroj ćirilici

Poteškoća na koju može da se naiđe prilikom čitanja knjiga iz tog ranog perioda je što su, kad je u pitanju katoličko stanovništvo, pisane na latinskom jeziku, latiničnim pismom. Često se dešava da nije moguće transkribovati sva imena i prezimena. Sa druge strane, u pravoslavnim matičnim knjigama je sve pisano ćirilicom. Interesantno je da u Bosni, u 18. veku, čak i u katoličkim crkvama mogu da se nađu matične knjige ispisane ćirilicom. Tek od 19. veka oni su uveli obaveznu latinicu.

Ćirilica kojom je pisano na prvi pogled ne može da se čita i razume, ali uz povećanu pažnju i malo duži angažman to se prevaziđe. Postoji tabela kako su slova izgledala od 15. do 19. veka – bile su razne varijante, nije se svako pismo pisalo isto, tako da to olakšava čitanje i razumevanje.

Osim za knjige, to važi i za nadgrobne spomenike iz tog vremena. Recimo, godine su često napisane slovnim znacima, i zbog toga morate imati tačnu šemu da razumete koja je to godina. Te godine su se računale od stvaranja sveta. Tako je u Bosni bilo do druge polovine 19. veka.

 Zemljišne knjige kao izvor podataka

Gruntovne i zemljišne knjige su jako važne u potrazi za precima. U tursko doba to su bili pomenuti tefteri, a u Austrougarskoj i u Mletačkoj republici – katastar.

Turski tefteri:

Kako koji sultan je dolazio na vlast, tako je tražio da vidi gde i od koga uzima harač (porez). I, to je sve vođeno u tefterima odnosno zemljišnim knjigama, gde je tačno opisivano ko je gde bio, na kojoj parceli. Upisivano je ime vlasnika parcele i ime njegovog oca. Ponegde bi se javljalo i neko rodovsko ime.

Nešto od tih teftera iz 15.,16. i 17. veka je prevedeno. Recimo, prevedeni su bosanski tefteri iz 1468. i 1604. godine, hercegovački iz 1477., popisi požeškog sandžaka i kliškog sandžaka iz 16. veka. Trenutno se u organizaciji Srpskog genealoškog centra i Centra za osmanske studije prevodi tefter smederevskog sandžaka iz prve polovine 16. veka.

Kod nas ima malo te turske građe, pošto je njihova administracija, kada je odlazila sa ovih terena, ponela tu dokumentaciju, i danas se tefteri i druga relevantna građa nalaze u arhivama u Ankari i Istanbulu. Rad na toj građi tek predstoji. Tek kad budemo imali prevedene te materijale u kontinuitetu moći će se više znati o lokalnim povesnicama u to vreme.

Austrijski katastar:

U zapadnim krajevima postoji brojna građa koja se u poslednje vreme sve intenzivnije obrađuje i objavljuje i toga će biti sve više, posebno iz 18. i 19. veka, što je naročito interesantno. Za područje Vojne krajine naročito je važan arhiv u Gracu, tamo je te građe najviše. Iz tog arhiva je značajan dokument ‘Popis Like i Krbave iz 1712. godine’  jer daje prikaz stanja posle proterivanja Turaka, nakon Karlovačkog mira iz 1699. godine, kada počinje naseljavanje tih prostora. Tu je popis imanja, nazivi lokaliteta, i imena i prezimena svih muških koji su spremni za vojsku.

Na tom terenu dosta dugo nije bilo pomeranja stanovništva, sve do ukidanja Vojne krajine, kad su Ličani počeli više da se iseljavaju. Išli su u Slavoniju, Bosnu. Branko Ćopić je pisao da su njegovi došli u Bosnu iz Like. Pored toga, za ovaj segment veoma su značjani arhivi na prostorima bivše Jugoslavije, danas Hrvatske i Slovenije.

Pravci seoba

Prvo su ljudi selili iz stare Srbije i Crne Gore: jedan krak je išao u Dalmaciju, Liku i dalje, a drugi krak je išao Drinom, u zapadnu Srbiju, Vojvodinu, Ugarsku, Slavoniju, Bosnu. Isto tako su iz Makedonije išli dolinom Morave, i to sve ide do kraja 17. veka i u 18. veku. U 19. veku se stvara nova država, pa ljudi dolaze u Srbiju. Isterani su Turci, stvoren je ogroman prostor po selima i gradovima, i to se naseljava.

Sve to dolazi i sad treba videti ko kad i gde, a to nije tako jednostavno.

 Hronike sela su veoma važne

Seoskih hronika ima dosta, i dobrih i loših. Često sam u kontaktu sa ljudima koji ih pišu, koji najveći problem imaju sa pristupom i nepoznavanjem metodologije. Najčešće misle da se sve može naći u SANU, što je pogrešan pristup, naročito kad su u pitanju zapadni krajevi. Mora najpre da se traži u porodicama iz određenog sela, a literatura ide na kraju, to je najlakše pronaći.

 Arhivi u regionu

Dubrovački arhiv je najznačajniji arhiv, važan za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, jer su tuda prolazili putevi. Za direktno pravljenje rodoslova na osnovu tog arhiva, naročito je koristan onima koji su iz Hercegovine i tih krajeva.

Dubrovačka građa je uglavnom obrađivana za srednji vek, dok za 18. i 19. vek nije toliko rađeno, tek bi trebalo da se radi.

Za Dalmaciju su glavni arhivi u Splitu i Zadru, koji je bio glavni grad.

Za Liku su to arhivi u Karlovcu, Rijeci, Zagrebu, Beču i Gracu.

Važan je i Vencijanski arhiv.

Za Crnu Goru najvažniji je Kotorski arhiv, a dosta toga ima i u arhivu u Herceg Novom i Dubrovniku.

Neobična prezimena

Imamo puno takvih prezimena u Hercegovini, Dalmaciji i Lici.

To nema veze sa onim što naši ljudi misle da se neko sprdao pa davao takva prezimena, kad su došli Austrijanci. Ta prezimena su starija od ovih, Jovanović, Petrović. Ona su rano zapisana i više nisu mogla da se menjaju.

Imate, recimo, prezime Budalić, a po njemu se onda nazvala Budalina njiva. I, ako je tako upisana ona je njegova, a ako menja prezime onda je pitanje kako da dokaže da je to njegova njiva.

Ta prezimena su davana po osobinama.

Sa našeg današnjeg stanovišta neka prezimena zvuče pežorativno, ali to nije uvek bilo tako. Recimo, Međed je nekad predstavljao jakog, krupnog čoveka, što je u ratničkom svetu mnogo značilo. Ili prezime Zlikovac, to je ratničko ime. Tog prezimena ima kod Sarajeva.

Krsne slave kao trag

Krsne slave su pomoćno sredstvo za utvrđivanje porekla. Ako slavimo istu slavu i imamo isto prezime postoji mogućnost da smo rođaci. Posebno kad su u pitanju retke slave i kad prezime nije tako često, a nalazi se na pet različitih mesta, onda je velika mogućnost da je poreklo isto. Sve može da bude tako, ali i ne mora.

Slave su se i menjale, na razne načine. Recimo, kad se neko oženi, dođe ’domazet’ u kuću. To je posebno bio slučaj kad neko pogine, a žena ostane sama i ne može da drži imanje. Onda se ona uda i dođu domazeti.

A koja će tu slava da bude, njegova ili domaćinova, to se često odlučivalo u odnosu snaga. Ako je taj koji dođe dovoljno jak da to nametne, on će nametnuti. Slava bi generalno trebalo da bude stvar kuće, a ne porodice. Osim toga, nije redak slučaj da je domazet menjao prezime.

Do kog kolena se pouzdano može naći poreklo

Normalno je sedam-osam kolena, može ponešto i malo dalje, a da bude zasnovano na dokumentima. Sve to ide za ove krajeve iz 18. veka. Da imamo neki kontinuitet.

Usmena predanja o precima

Što se tiče rodoslova i familijarnih izvora, usmena predanja su najbolji izvori i morate prvo krenuti od tih izvora i dalje raditi. To se čuva onoliko koliko je potrebno. Ako ti je potrebno da znaš 10 kolena, ti znaš 10 kolena, ali ako ti je potrebno tri ti pamtiš toliko.

Usmena predanja su naročito očuvana kod Crnogoraca, a to je opet vezano za plemsko društvo koje se tamo najduže očuvalo. Jedna je stvar bila da se zna da se ne bi uzimalo u srodstvu, da se tu nešto ne bi poremetilo. Bio je običaj da se međusobno ne žene do devetog kolena, a sad imate pravilo da se mogu uzimati od četvrtog kolena.

Druga stvar je vezana za krvnu osvetu. Bilo je važno znati ko ti duguje krv. I moraš da imaš ta znanja da bi mogao da ih upražnjavaš na pravi način. Takođe, tu je i pitanje zemlje.

Zbog toga se u tim krajevima Crne Gore to dugo sačuvala usmena predaja.

Toponimi mesta identični prezimenima

Toponimi sa istim nazivom kao prezimena su svakako neki trag.

Jedna stvar je činjenica, a druga stvar objašnjenje. Naravno da može biti da su doneli to ime na određeni prostor, ali to mora da se utvrdi i da se vidi od kad se spominje naziv tog mesta. Imate, recimo, mesto Kosovo u Dalmaciji, a sad treba da se vidi koje se prvo pominje. Može da se desi da ono kod Knina pominje ranije nego ovo ovde.

Najveći broj naselja, skoro sva, su nazvana po nekome i naravno da to predstavlja trag. Mora da se utvrdi šta to znači, koje mu je stvarno značenje, i koje mu je preneseno značenje. I to je kako gde. I to su istraživanja koja traže i poznavanje jezika i istorije.

Grbovi

Plemićka titula se davala na ličnost, a ne na čitav rod. Taj i taj je dobio titulu za zasluge u ratu i onda je njegova familija plemićka. Dakle, kad se to istražuje mora da se ide precizno. Ne može se plemićka titula vezati za sve familije jednog roda ili bratstva.

Nije ništa sporno da se danas napravi grb porodice. To je kao neki zaštitni znak. Ali, druga je stvar kad hoćemo da budemo ono što nismo. Ima ih raznih koji prave takve priče i uzimaju narodu pare.

Saveti za istraživanje porekla

Većina ljudi želi odmah ’najdeblju’ starinu, ali prethodno ipak treba ispitati sledeće:

– Prvo krenemo od značenja reči po kojoj je dato prezime. Pa onda vidimo kad se ta reč prvi put spominje. Pa gde se to spominje i da li se spominje tamo gde je to prezime. Zatim treba da vidimo ko je taj rodonačelnik, šta znamo o njemu.

Druga stvar je da vidimo gde sve ima pripadnika roda ili bratstva, nosilaca prezimena koje se istražuje. Gde ih ima danas, a gde ih je bilo pre. To nam već može dati trag gde da ih tražimo. Moramo da vidimo sve te ljude, sve te grupacije. Čest je slučaj da neko uzme da skuplja za sve i postoji mogućnost da napravi i nešto za vas. Važno je doći to tih prenosilaca tradicije.

Veoma je važno i da se znaju istorijski konteksti, kako bi se proverila predanja i priče. Nešto u predanjima može imati veze, ali je često hronološki netačno navedeno. U predanjima se mešaju stvari iz različitih perioda, jer ljudi nemaju predstavu kad je šta bilo. Pričaju za nešto što je navodno bilo u 15. veku, a kasnije se ispostavi da je to bilo u 19. veku. Mora da se proverava, zato postoji metodologija, ne može to svako da radi.

Imamo ljude koji nisu vični, pa još ako to loše napišu, to je velika šteta.

Evo, ukratko, koje korake treba preduzeti prilikom sastavljanja porodičnog stabla:

* Početi od razgovora u porodici, posebno sa onima koji su više zainteresovani. U svakoj familiji postoji neko ko to prati i vodi i takve ljude treba iskoristiti;

* Pronaći stari izvod iz matične knjige rođenih i krenuti dalje. Stare matične knjige nalaze se u mreži državnih i regionalnih arhiva. U arhivama u Hrvatskoj je besplatno korišćenje, osim ako tražite pomoć arhivara. Naravno, plaća se i kopiranje;

* Pronaći čitulje, u porodici ili u crkvi. Te čitulje su se zapisivale kad su zadušnice. Tad se sveštenici mole za vaše pretke. Crkve to dosta čuvaju. Ima tih primera iz 18. veka u crkvama u Crnoj Gori. Oni su upisani redom umiranja, ali je samo navedeno ime.

* Treba dosta da se traži po knjigama, lagano da se isčitava. Uvek se nešto nađe;

* Tražiti na internetu. Na primer, postoji sajt www.familysearch.org. To je baza podataka koju su sačinili mormoni i nalazi se u bunkerima u Solt Lejk Sitiju. Tu su skenirane ili mikrofilmovane gotovo sve matične knjige iz Hrvatske kao i širom sveta. Ne može da se vidi svaki izvod, ali može da se sazna koje matične knjige imaju.

Ko je Miroslav Niškanović

Rođen u Kninu 1951. godine. Diplomirao i magistrirao na Odeljenju za entologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Radio u Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu, kao etnolog za poreklo stanovništva i etnogenezu (od 1976. do 1992). Bio urednik Glasnika Zemaljskog muzeja u Sarajevu, sveska za etnologiju, od br. 101.

Radi u Etnografskom institutu SANU kao istraživač saradnik.

Preko trideset godina bavi se genealoškim istraživanjima. Rezultate istraživanja prezentovao na stručnim i naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Objavio više radova u domaćim i stranim časopisima i preko 150 naučno-popularnih tekstova u novinama i knjige: Porodični korijeni (2001) i Srpska prezimena (2004).

 


Komentari (80)

  • Mećava

    Poštovani,
    Molio bih vas da mi pomognete oko rasvjetljavanja prezimena Mećava!
    Unapred zahvalan

    Odgovori
  • Branko Sikimić

    Poštovani
    Mene zanima gdje se mogu naći turski tefteri i na koji način se mogu dobiti podaci.
    Takođe, nisam imao pristup starim turskim zemljišnjim knjigama, ali sam ipak došao do relevntnih podataka od 1580 godine, nisam se služio legendama i hvalospjevima što je po meni nedopustivo u ovako važnom poslu.
    Znači, imam upisane sve bratstvenike sa osnovnim podacima, obuhvaćena je populacija žena, ali bi pokušao pronaći još starije podatke ako ima bilo kakve šanse.

    Pozdrav!

    Odgovori
  • antonije laketic

    Antonije Laketic
    23.12.2012.

    Postovani,
    Gde mogu naci turske deftere za Hercegovinu i kako ih mogu pregledati.

    Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    Lemići u selu Jelićka (opš.Prijedor) slave Nikoljdan i u ovom selu su više od 200 godina.
    Lemići se spomnju po popisu 1714 godine u mjestu Petina-Lika (Radoslav, Radovan i Jovan).Prema popisu 1712 godine Lemići su nastanjeni u Lici u mjestima Barlete i Lički Osik, kao i u mj.Donji Kosinj (15 kuća) i Kvarte-Perušić (3 kuće). Takođe 1768 god. spominje se Teodor Lemić, mj Živaje-Hr. Dubica; (knj. „Građa za istoriju Banske krajine“ aut. Slavko Gavrilović
    Lemići su zabilježeni 1731 godine u mj.Kaćmaru (Mađarska), kao i u Hercegovini 1867 god. Po popisu iz 1948 Lemići se spominju u okolini Karlovca, Perušića,Benkovac i Glina, zapadno od BiH.
    U Slavoniji Lemići u parohiji Vel. Zdenci i Stupovača slave Đurđevdan; u parohiji Lipovača slave Lučindan (Epar.pakračka-1898)
    Dušan Kašić u svojoj knj.“Srpska naselja i crkve u sjv. Hrvatskoj“ napisao je…“Ponešto porodica vode porjeklo iz Albanije kao npr LEMIĆI, Lekići, Magoši, Peleši,Binđići, Dobrići…“

    Odgovori
  • Vesna Pilipovic

    Gde mogu da saznam nesto o svom porijeklu? Rodjena sam u Kozarskoj Dubici,tadasnjoj Bosanskoj Dubici. Interesuju me moji preci, ko su bili, cula sam mnoge price ali mislim da nisu istinite.

    Odgovori
  • david

    Porijeklo prezimena Preveden iz Vojvodine (Sremska Kamenica).

    Odgovori
  • Slavko Gruber

    Pre nekog vremena pročitao sam savete gospodina Niškanovića i posetio sam sajt http://www.familysearch.org. u kom sam pronašao matičnu knjigu rođenih pravoslavne Crkve svetog Petra i Pavla u Pakoj, opština Požega, Republika Hrvatska, sa podacima o rođenju moga dede Blagoja Grubera, koji je rođen 12.07.1885. godine u selu Migalovcima, kao i petero? njegove braće. Takođe sam iz iste saznao za ime moje prababe Milice, kao i za pravo ime moga pradede Đurađa. Moj deda Blagoja poginuo je kao Austrougarski vojnik 1914. godine u Rusiji.
    Ovim putem zahvaljujem se gospodinu Niškanoviću.

    Odgovori
  • ALEKSANDAR EDI MEDOSEVIC

    Interesuje me poreklo prezimena Medosevic.

    Odgovori
  • Stevo Dumedas

    Poštovani,

    Zovem se Stevo Dumedaš i voleo bih da saznam nešto više o svom poreklu.
    Sve što znam o svom poreklu je da su mi preci bili iz Dalmacije okoline Obrovca / Hrvatska.
    Moji već 4 – 5, generacija žive u selu Obrovac kod Bačke palanke.
    Moj otac se zvao Milenko, a deda Miloje, a pradeda Petar.
    Krsnu slavu slavimo Sv. Jovana Krstitelja.

    S poštovanjem,

    Odgovori
  • Daniel Jakica

    Interesuje me prezime Jakića, poreklo prezimena, moji su rodom iz sela Gerzovo,opstina Mrkonjic grad.

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Danijel, da si ćirilicom napisao ili slavu spomenuo, možda bi pitanje bilo malo jasnije, a ovako mogu samo da nagađam.
      Prezime Jakić se spominje u ŠEMATIZMU dabrobosanskom za 1882 godine u parohiji:
      -Visočnik (Srebrenica) slave Alimpije
      -Podgradci (Gradiška) slave Vel. Gospojinu
      -Kravica (Srebrenica) slave Laz. Subotu
      -Dobrljin,Maglaj i Sarajevsko Polje slave Nikoljdan

      Prezime JAKICA spominje se samo u parohiji Gerzovo i nigdje više, slave Jovana Krstitelja.

      P.S. Nije ćirilica ko ošišana latinica, da je svako češlja po ćeifu svome.

      Odgovori
  • Daniel Jakica

    izvinjavam se zbog latinice,u pitanju je prezime Jakica…da slavimo slavu sveti Jovan,i poreklom sam iz Gerzova,zanimalo me je nešto više o prezimenu i poreklu Jakica

    Odgovori
  • Branko

    Molim vas ako mi možete pomoči oko prezimena PAĐAN. Navodno je moj djed bio iz Užica ali je u ww2 nestao kao i moja baka. Pokušavam napraviti porodično stablo ali sam zapeo jer o njima nemam podataka. Puno Pozdrava Branko

    Odgovori
  • Lidija Palurovic

    Trenutno istrazujem poreklo sa oceve strane, pa bih Vas molila ako mi mozete pomoci oko porekla familije Palurovic. Po tvrdnjama mog profesora istorije, vodimo poreklo iz Grcke, iz sela Paliuri. Kako je svetac zastitnik tog sela Sveti Djordje, a moja familija slavi Djurdjevdan, verujem da bi tvdnja o grckom poreklu mogla biti istinita. Inace, svi Palurovici u Srbiji i Evropi poticu iz zaseoka Paluri sela Dobroljupci u Zupi aleksandrovackoj, pa ce mi to, verovatno, olaksati posao.
    Ja cu svakako u narednim danima konsultovati izvore koje preporucujete, ali Vas molim da mi ukoliko ste u prilici kazete nesto vise o migracijama grckog stanovnistva prema nasim prostorima (ako ih je zaista bilo) u toku 18. veka ili ranije.
    Pozdrav,
    Lidija

    Odgovori
  • vojin ignjatijević

    RADOVAĆU SE SVAKOJ VESTI O POREKLU MOG PREZIMENA : I G NJ A T I J E V I Ć – hvala Vojin – Krsna slava Sv. Nikola

    Odgovori
  • Goran TODOROVIĆ

    Molim Vas da mi pomognete ako ste u mogućnosti. Interesuje me ko je otac Boguna Nemanjića, rodonačelnika BOGUNOVIĆA. Ja sam iz Doboja i slava mi je Sv.Jovan Krstitelj.

    P.S. Izvinjavam se zbog latinice.

    Pozdrav

    Odgovori
  • stanislav nikolic

    Postovani,
    Molim vas ako mozete da mi pomognete sa prezimenom mog cukun-dede(Petar-Cocic-Nikolic), koji je rodjen 1832 I sahranjen u Leskovcu.Naime njegov otac rodjen oko 1800 se zvao Nikola Cocic I nigde ne mogu da nadjem poreklo tog prezimena Cocic.
    Unapred zahvalan na odgovoru
    Stanislav Nikolic

    Odgovori
  • saša brkić

    zanima me poreklo prezimena BRKIĆ.Deda kao i preci su mi je iz sela Crnča kod LJUBOVIJE.Unapred zahvalan SAŠA BRKIĆ

    Odgovori
  • Sanja Bogdanovic

    Rodjena sam u Novom Sadu, moj tata isto, a deda nam je rodjen u Ljubinju, Hercegovina. Slavimo Sv. Georgija. Da li ima jos neko od Bogdanovica iz Hercegovine?

    Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    Sanja, malo je nejasna vaša poslednja rečenica, ne znamo na koji prostor mislite, jer ovo staro prezime je dosta zastupljeno, kao i slava Đurđevdan, na širem prostoru kraljeve i komunistčke Jugoslavije.

    Bogdanovići nastanjeni u ljubinskom kraju potiču od Vujadinovića iz Malog Grahovca u Crnoj Gori. Prema narodnom predanju, otuda su došla šestorica braće i nastanili se u Bančićima. Jednom od njih bilo je ime Bogdan i od njega su Bogdanovići u ovome kraju. U Dubočicu su došli „s Varduše“ oko 1830. godine. U Vlahoviće i Koteze su doselili iz Uboska, a u Ubosko iz Rankovaca kod Ljubinja oko 1855. godine. Slave Đurđevdan.

    Prepis:
    Risto Milićević, Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005. str. 244.

    Odgovori
  • Mirjana

    Poreklo Popovića iz Like,selo Ploče,krsna slava Sv. Jovan,pročitala sam da smo iz plemena Bogunovića….

    Odgovori
  • Sanja Bogdanovic

    Postovani Milorade, hvala Vam mnogo, i hvala za literaturu. Mislila sam na Ljubinje, Gacko, jer tamo imamo dosta rodbine. Moj otac zna dosta o svojim precima, ali je mene zanimalo prezime. Bila sam u Ljubinju kada sam imala 13 godina i volela bih ponovo da odem, jer je lepo znati nesto vise o svojim korenima. Hvala Vam jos jednom.

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Hvala Sanja, ali, moja dragost je još veća kada osjetim žensku ljubav prema potomcima i korijenima svojim.

      Preporučio bih da posjetite i Bogdanovića stranicu – Prezimena, ako već niste, i upoznate i druge naše prezimenjake, bez obzira na razlčitost slave i mjesta.

      Kao i svakom našem posjetiocu , latiničaru, dajem na poklon http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0 , jer korjeni naši se prepoznaju po tome.

      Svako dobro. Pozdrav iz Potkozarja gdje Bogdanovići vjekovima Srđevdan slave.

      Odgovori
  • Mirjana

    Molim vas,kako mogu saznati vise o poreklu svog prezimena-Vujanovic? Znam samo da od davnina svi Vujanovici slave Sv. Jovana Milostivog. Moj otac inace vodi poreklo iz R.Srpske,iz Srbca.

    Odgovori
  • Eržebet Rakočević

    Poštovani ,

    ja sam Eržebet Rakočević rođena Bartok. Po struci sam diplomirani inžinjer arhitekture i od pre četiri godine sam u penziji.
    Kao i svako ko ima mogućnosti da istraži svoje poreklo, tako sam i ja počela da tragam za svojim precima.
    Po ocu pripadam porodici Bartok , iz koje potiče i veliki mađarski kompozitor Bartok Bela, koji je sa mojim dedom Bartok Palom brat od strica u drugom kolenu. Zahvaljujući toj činjenici, uspela sam da saznam za svoje pretke čak unazad do 895. godine, odnosno do vremena kada su mađarska plemena došla u Panonsku niziju pod vođstvom velikog vezira Arpada.

    Međutim , sa majčine strane istraživanja su mnogo teža, jer je porodica moje majke poreklom iz Crne Gore, tačnije iz Cuca. Majka mi je Ružica Cucić, njen otac je Ognjen Cucić i deda joj je Ignjatije Cucić. Tu se gubi trag, jer moj čukundeda, odnosno Ignjatijev otac je promenio svoje staro porodično prezime u Cucić, sa željom da dolazeći naraštaji ne zaborave da su poreklom iz Cuca, međutim sa tim činom je izgubljena veza sa starom postojbinom i sa starom porodicom.
    Istražujući veze sa starom porodicom kontaktirala sam Istorijski arhiv u Kotoru, Istorijski arhiv u Cetinju, zatim pogrebno preduzeće “Lisje “ u Novom Sadu, arhiv Matice Srpske u Novom Sadu, matični ured u Novom Sadu, proučila svu pristupačnu literaturu od Erdeljana do drugih autora koje su mi preporučili, ali nigde nisam mogla da nađem podatak o ličnostima iz vremena kada su se dešavali događaji u kojima su učestvovali moji preci. Kontaktirala sam i gosp. Dragoljuba Đuričića, budući da je on jedan od viđenijih Cuca, putovala sam u Trešnjevo i razgovarala sam sa gospodinom Majom Simovićem, posetila sam crkvu Svetog Nikole i groblje u Trešnjevu. Takođe sam pokušala da nađem neki trag pomoću Udruženja crnogoraca iz Lovćenca “Krstaš”.
    Međutim nisam uspela ništa dalje da saznam osim podatak koje ću Vam navesti.
    Ono sa čime ja trenutno raspolažem jesu sledeći podaci:
    moj čukundeda je zasigurno iz Cuca, 1848. godine je kao crnogorski vojvoda učestvovao u bitci za Srbobran, tadašnji Szenttamás. U borbama koje su se tada vodile, cela porodica mu je istrebljena i on tada odlučuje da promeni prezime. Nakon toga se vraća u Crnu Goru i ponovo se ženi, te dobija sina jedinca kome daje ime Ignjatije
    moj pradeda Ignjatije Cucić je rođen 1851. godine u Cucama. Nakon izvesnog vremena ga otac dovodi u Vojvodinu , u Srbobran gde izučava krznarski zanat. Ono što je interesantno jeste činjenica da je moj pradeda Ignjatije izuzetno dobro znao da uzgaja voće i povrće. Znao je da kalemi voćke tako da je na jednom stablu rađalo više vrsta voća. Takođe je i povrtnjak koji je gajio bio za primer u mestu gde su starosedeoci sve te poslove radili daleko duže od njega. Taj svoj hobi je verovatno stekao još u staroj postojbini. Izučavajući geografske datosti Cuca, došla sam do zaključka da je u Cucama u mestu Trešnjevo jedino postojala mogućnost da moj pradeda nauči sve o voćarstvu, budući da je to jedini voćarski kraj. Kada je završio zanat i postao majstor krznar, oženio se kćerkom novosadskog prote Jovana Popovića, Angelinom Popović. Prota Popović je službovao u Nikolajevskoj crkvi u Novom Sadu i sa svojom suprugom Katarinom-Katom imao osamnaestoro dece od kojih je svega troje doživelo odraslo doba. Jedno od te dece je i moja prabaka Angelina.
    Ignjatije i Angelina Cucić su imali šestoro dece i moj deda Ognjen je najmlađi. Deca Ignjatija Cucića su : Vera, Miloš, Ignjatije, bliznakinje Anđelka i Danka i moj deda Ognjen.
    moj deda Ognjen Cucić je rođen u Srbobranu 1896. godine. Sa devetnaest godina 1915. godine je pozvan u Veliki rat, gde je učestvovao u formiranju Prve srpske divizije u Odesi. Nakon toga je ranjen i živ sahranjen, odakle se izbavio i nakon dugog oporavka u Odesi, vratio se kući 1918. godine. Dobio je status srpskog dobrovoljca i imao sve dobrovoljačke privilegije do smrti. Moj deda je imao dvoje dece od kojih je moj ujak Ignjatije rođen 1927. i moja majka koja je rođena 1930. godine. Supruga mog dede Ognjena, odnosno moja baka po majci je Joža Rozalija rodom iz Feketića. O tome sam napisala feljton u časopisu “Dobrovoljački glasnik” br.42.

    Sve ovo Vam navodim kako bi moglo da se vidi koja su imena česta u porodici i iz kojih izvlačim mogućnost da se moj čukundeda , cucki vojvoda zvao Miloš ili Ignjatije.
    Moja molba se sastoji u tome da Vas molim da mi , ukoliko je to moguće, pomognete pronaći krštenicu Ignjatija Cucića rođenog 1851. godine u Cucama. Verujem da je u crkvenim knjigama upisano staro prezime mog čukundede, kao i ime majke Ignjatija, odnosno moje čukunbake.
    U svojim istraživanjima sam došla i do mogućnosti da je cucki vojvoda Miloš Krivokapić moj čukundeda, ali za to nemam čvrst dokaz. Naime, dosta podataka se poklapa sa mojim saznanjima, a upoređujući fotografije mog dede i moje majke sa fotografijom vojvoda Miloša Krivokapića ustanovila sam neosporne sličnosti.

    Ukoliko imate neke sugestije u vezi moje dileme, molim Vas da me kontaktirate.

    Sa poštovanjem: dipl.ing.arh. Eržebet Rakočević

    tel: 00381 691 843 580
    00381 63 513 697
    e-mail: mikanerzi@gmail.com

    Odgovori
    • Nebojša

      Eržebet, najpre čestitke za istrajnost! Cucići su po svemu sudeći ogranak Krivokapića.

      U Bjelopavlićima postoji prezime Večković. Petar Šobajić (Bjelopavlići i Pješivci) kaže da je ova familija poreklom od Krivokapića iz Cuca. Pre 190 godina, zbog dužne krvi, „digla“ su se iz plemena tri brata.

      Jedan od njih, Miloš, dođe u Bjelopavlića, a dva odu u Skadar. Od njih su tamo muslimani Ajdar-Cucići.

      Naziv „Cuce“ mesto Cucići ili Cucovići i sl. spada u one dosta česte primere, koje nalazimo kod dinarskih Srba, gde se upotrebljavaju skraćeni oblici za prezimena, kao npr.: Bjelice mesto Bjeličići, Bajice mesto Bajičići, Bjeloši, mesto Bjeloševići, Njeguši, mesto Njeguševići itd.

      Odgovori
    • Aleksandar I1

      Gospođo Eržebet,
      u bazi podataka FTDNA postoji izvesni Bartok koji je kao najstarijeg poznatog pretka naveo Belu Bartoka iz Nove Crnje u Banatu (Magyarcsernye). Pripada haplogrupi I1 L22+. Da li ovi banatski Bartoci imaju neke veze sa vama?
      Pozdrav!

      Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Poštovana gospođo Eržebet,
    Šaljem Vam mejlom brošuru „Hronologija gradova“, koja je izdata u Temišvaru, a gde imate na 33. strani o Beli Bartoku i mestu Veliki Senmikloš.
    Sve najbolje!

    Odgovori
  • Eržebet Rakočević

    Poštovani gospodine Nebojša,
    zahvaljujem Vam se na poslatoj poruci i veoma me raduje što se moje pretpostavke pokazuju kao istine, ali bih Vas molila da mi dozančite na koji način ste došli do podataka koje ste mi poslali, pošto ja nikako nisam uspela da pronađem potvrdu da zaista potičem iz bratstva Krivokapića, mada dosta detalja upućuje na to da je to zaista tako.

    Takođe se zahvaljujem gospodinu Ananiću za poslatu brošuru koja će mi sigurno koristiti.

    Zahvalna: Eržebet Rakočević

    Odgovori
  • Eržebet Rakočević

    Popštovani gospodine Aleksandre,
    zahvaljujem Vam na dopisu i odgovor je: da , i ja pripadam toj grani porodice Bartok i Bartok Bela stariji je bio brat od rođenog strica sa mojim pradedom Bartok Janošem koji je bio učitelj u Molu i u Novom Miloševu. U bazi podataka je verovatno moj rođak Bartok Karolj iz Hetina, pošto i on traga za precima i povodom toga smo se i pronašli.
    Srdačan pozdrav: Eržebet Rakočević

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Eržebet,
      u tom slučaju, vaši Bartoci nesumnjivo pripadaju nordijskim Germanima, vrlo raširenim na severu i zapadu Evrope. Mogu se čak nazvati i pravim Vikinzima (za konkretne odgovore potrebno je saznati kojoj tačno podgrani pripada). Našao sam podatak da je dalje poreklo banatskih Bartoka (tačnije kompozitora Bele), oblast Boršod na severoistoku Mađarske i da su bili niže ugarsko plemstvo. Kako I1 L22+ baš i nije osobena za germanska plemena istočne Evrope, moguće je da se daleki predak Bartoka u Boršod doselio u nekoj srednjevekovnoj ekspanziji Germana na te prostore.
      U svakom slučaju, mala je verovatnoća da imate ikakve veze sa dolaskom Mađara u Panoniju, a pogotovo sa samim mađarskim plemenom.

      Odgovori
  • Eržebet Rakočević

    Poštovani gospodine Nebojša,
    Krivokapići koje ste mi naveli, ne bi mogli biti moji izravni rođaci, pošto moji Cucići slave Svetog Nikolu (zimskog). U svakom slučaju Vam hvala za trud i želju da mi pomognete.
    Srdačan pozdrav: Eržebet Rakočević

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Gospođo Eržebet,
    Slažem se sa kolegom Aleksandrom da su Bartoci nemačkog porekla. U brošuri koju sam Vam poslao, navedeno je da je Bela Bartok rođen u Senmiklošu. U ono vreme, sve je to bilo u Austrougarskoj, a danas je Senmikloš u Rumunskom Banatu, ali, tu na granici i sa Mađarskom i sa Srbijom. U brošuri je lepo navedeno da su postojala tri talasa kolonizacije Nemaca u Senmikloš i to: 1.talas 1752. godine (40 nemačkih porodica), kad je osnovan Nemački Senmikloš; 2. talas 1763. do 1765. godine i 3. talas naseljavanja Nemaca u Senmikloš 1766. do 1774. godine. Kasnije su, kao i mnogi drugi, asimilovani u Mađare. Isto kao što je otac najvećeg mađarskog lirskog pesnika Petefi Šandora (Aleksandar Petrović), bio Srbin, a majka Slovakinja. Treba pogledati genetsku strukturu Mađara danas i uvideti da mnogi od njih po poreklu nisu čistokrvni Mađari.
    Pozdrav!

    Odgovori
  • Eržebet Rakočević

    Poštovani gospodine Aleksandre i
    gospodine Ananić,
    mađarsko poreklo svog oca i njegove porodice sam istražila i sigurna sam da je porodica Bartok mađarskog porekla. Paloci, kojoj grupi naroda pripadaju moji mađarski preci, su po Anonimusu stigli u Panonsku niziju zajedno sa ostalim mađarskim plemenima u vreme kada se dešavalo useljavanje pod vođstvom Arpada. Paloci su u vreme dolaska u poslednje prebivalište pre selidbe mađarskih plemena „Etelköz“ stigli sa severoistoka i pretpostavlja se da su ih ruska plemena zvali „polovec“, te da su zbog toga dobili naziv „palóc“.
    Lajoš Arpad u svom radu koji je napisao 1955. godine, a objavljenom 1979. u izdanju „Herman Otto“ muzeja takođe je raspravio da su Paloci došli u vreme doseljavanja mađarskih plemena pod vođstvom jednog od sedam vezira koji se zvao „Örs“ , a po drugima „Ond“ i naselili su se u dolini reke Šajo na severu današnje Mađarske. Lajos Arpad takođe spominje da su porodice Paloca bile organizovane kao „armije“ prema porodičnom imenu, a između ostalog nabraja i porodično ime (prezime) Bartok.
    Takođe i Kiselj Ištvan u svom delu “ Stara istorija mađarskog naroda“ kaže da su se Paloci doselili sa ostalim mađarskim plemenima u Panonsku niziju 895. godine.
    Seder Fabijan u svojoj raspravi tvrdi da su Paloci mađarskog porekla, dok Kalapiš Zoltan u svom feljtonu “ Banatska veza porodice Bartok“ tvrdi da je naš predak Bartok Janoš stariji u Nagyszentmiklós stigao iz Borsodsiraka, gde su mu sahranjeni roditelji Bartok Gergelj i Gondoš Marija. Takođe se u mestu Šajomerče na severu Mađarske i danas nalazi više porodica Bartok koji se izjašnjavaju kao mađari katoličke veroispovesti, a i kao pripadnici Palocima.
    Bartok Bela stariji, otac kompozitora se potpisivao kao „Szuhafői Bartók Béla“ što znači da se pozivao na plemićku titulu u vezi sela Suhafo na severu Mađarske, gde takođe i danas žive pripadnici porodice Bartok.
    A ono što je najvažnije, fenotip kojem pripadam potvrđuje sličnost osnovnom tipu pripadnika Paloca.
    Toliko o ovoj temi, ali bi bilo zaista interesantno da se sve to potvrdi i DNK analizom.
    Ono što je u ovom momentu bitno i na šta sam fokusirana, jeste da istražim svoju crnogorsku stranu. Očekujem da dobijem obaveštenje posle uvida u crkvene knjige, mada imam saznanje da su podaci dostupni samo do 1878. godine.
    Zahvaljujem se na dopisima koje ste mi uputili i nadam se da ću uskoro dobiti zvanične podatke .
    Srdačan pozdrav: Eržebet Rakočević

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Gospođo Eržebet,
      pripadnost porodice Bartok mađarskoj nacionalnosti i katoličkoj crkvi nije nikada dovedena u pitanje. Međutim, ako je testirani Bartok iz Nove Crnje vaš rođak tj. od vaših Bartoka, onda je bilo kakva veza sa srednjeazijskim plemenima pa ni Polovcima (Kumanima), vrlo klimava. Polovci se svrstavaju u turska plemena premda ih opisuju kao plavokose i plavooke. Na osnovu toga možemo pretpostaviti da su većinom bili nosioci neke od azijske grane R1a ili R1b haplogrupe. Smatra se da je dinastija Besaraba pripadala Polovcima. U svakom slučaju, I1 L22 kojoj pripada testirani Bartok (a za kojeg tvrdite da jeste vaš rođak) je tipična Norse / Ultra Norse grana. Uporedio sam njegove haplotipove sa ostalima iz njegove skupine i mogu reći da ima izuzetno dobra poklapanja sa ljudima iz Švedske, Norveške, Vel. Britanije i Belgije. To je sasvim prirodno za njegovu I1 L22, a tamo Polovci Lajoša Arpada nikada nisu kročili. Primetio sam izvesnu sličnost sa haplotipovima Mađara Baloga iz Nađkanjiže kod tromeđe Mađarske, Hrvatske i Slovenije. Ukoliko dokažete da su Polovci bili nordijskog porekla, mnogi će biti iznenađeni, ali ja nemam ništa protiv 🙂 . Ako bi morao da odredim kako je vaš predak postao plemić u srednjem veku, rekao bi da je u pitanju krstaški vitez germanskog porekla koji se stavio u službu ugarskog kralja. Eventualno, da se neki Nordijac u 12/13. veku obreo u kumanskoj enklavi na teritoriji Ugarske i tako postao Paloci…
      Bojim se da su povezivanja plemića Bartoka za rani srednji vek i Arpada, ipak plod romantičarskih želja. Uostalom, čak i da se održalo prezime više od 1.000 godina, ne znači da se za taj milenijum nije mogao pojaviti još neko s istim prezimenom, a različitim poreklom. Možda vam je predak uzeo ženino prezime, npr. Nemojte se uzdati ni u fenotip…on se lako menja. I u Srbiji ima “uvaženih stručnjaka“ koji će mi bez problema naći srodstvo sa srednjevekovnim plemstvom Srbije…dovoljno je prezivati se Lazarević i odmah se naslednik kneza Lazara.
      Moj iskreni savet jeste da se već testirani rođak obrati administratorima na FTDNA i da ga upute šta mu je dalje činiti, na koje SNP treba da se testira. Tako će smanjiti broj ogranaka i tačnije odrediti svoj položaj na filogenetskom stablu I1 L22. Pokušajte motivisati i udaljenije rođake Bartoke da se testiraju. Samo tako ćete potvrditi ili demantovati nečija pisanija.
      Pozdrav i srećno u istraživanju!

      Odgovori
  • Marko Bakić

    Poštovanje,

    Zanima ako bi mi mogli reći odakle točno potjeće prezime Vučkovac, pročitao sam da ih ima u selima oko Timoka. Možete li mi reći odakle su došli u Opovo oko 1765g zajedno sa Vorgićima itd. Da li su došli možda iz Pomorišja. Bio bih Vam jako zahvalan.

    Unaprijed zahvaljujem,

    Svako dobro.

    Odgovori
  • Rosa

    I am researching the most complex ancestry of the SPEGAR’S who originated from Slovakia, migrated south through Austro Hungary hopped around to Drnis to Gorni and Dolnji Unac to Drvar and Glamoc and final resting place Kolunic Bosnia, arriving in 1870.
    Along the way, for some very odd reason they changed their name from SPEGAR TO SRDIC either in Crna Gora or in GLAMOC, then when they arrived in Kolunic, they went back to SPEGAR.
    The Spegar lineage was created from 5 Spegar’s one of which was my great-grandfather, Cvijo Spegar, born in 1847, where????? I only have the 5 names and their birth and death dates, all died in Kolunic and nearby villages.
    Can anyone give me some insight as to how I can find more information on the SPEGAR/SRDIC name, I can’t even find data as to where these 5 were born. There is one hint that I came upon recently and that is a PETAR SRDIC(nickname SPEGO) supposingly related to these 5 people.
    Thank you in advance for any information,
    Rosa Spegar Savic

    Odgovori
  • Dragan Rajić

    Poštovani g.ine Niškanović,

    Zamolio bih vas za eventualni sastanak ili predlog kako da otkrijem potencijalni trag daljeg rodoslova moje familije.

    Moje ime je Dragan Rajić.
    Rajići su poreklom iz sela Kaluzovići / Vrhovina na tromeđi današnjih opština Sokolac, Ilijaš i Pale u Republici Srpskoj.

    Pisani tragovi o našem poreklu postoje dokumentovani u više dela.
    U prvom delu Glasinac, izdanje 1950, autora etnologa g.ina Filipovića, na st. 128 piše citiram:
    „Na zapadu od Glasinca je planinski predeo Sarajevska Vrhovina. U toj Vrhovini samo je jedan pravoslavni rod koji tvrdi i za koji ostali veruju da su starinci. To su Rajići. Opširna predanja o poreklu s genealogijom za šest generacija zabeležili su pok. G. Gašić i Sl. Trninić u Letopisu Nišićke parohije, koji se čuvao u arhivi te parohije… “

    Drugo delo je Sarajevska okolina, istog autora g.ina Filipovića gde na st. 105 piše citiram:
    “ … Stari Risto Raić priča da je njihova porodica najstarija u okolini sarajevskoj. Kada su, vele, Turci osvojili Bosnu, njihovi se stari nijesu htjeli poturčiti, nego su pustili da im Turci i zemlju otmu i da budu raja… “
    Ovde je zanimljivo da je reć o istoj familiji, gde se prezime Rajić navodi bez slova j, a u pitanju je isti autor prvog i drugog dela.

    Treće delo, koje nisam našao na sajtu digitalne biblioteke, već je imam kao kopiju istog autora g.ina Filipovića, naziva se Beleške o poreklu stanovništva u Sarajevskoj Vrhovini (na naslovnoj strani kopije piše da je Iz glasnika etnografskog instituta Srpske akademije nauka I/ 1-2, u Beogradu 1952.). Najvažniji citati:
    “ …Središte za pravoslavno stanovništvo tog kraja bilo je do 1941 u selu Nišićima, gde su pravoslavna crkva i sedište parohije. God. 1928 dolazio sam u to mesto. Tada sam imao prilike da razgledam započeti Letopis Nišićke parohije, što ga je 1902 bio počeo da piše pok. Gavro Gašić, tadašnji paroh, a posle Prvog svetskog rata bio produžio Slavko Trninić, kog sam zatekao kao paroha u Nišićima 1928. To i nije pravi letopis. Bila je to oveća knjiga u kojoj su pomeniti sveštenici unosili podatke o starinama u pojedinim naseljima i podatke o poreklu pojedinih, nažalost ne svih pravoslavnih rodova. Poslednji podaci imali su da posluže u prvom redu čisto praktičnim potrebama: proveravanju da li bračni kandidati nisu među sobom u srodstvu. Radi toga su kod nekih rodova bile dodane i genealoške tablice.
    …Kako sam obavešten, Letopis je propao 1941…
    …Najzanimljiviji su podaci što su ih Gašić i Trninić prikupili o rodu Rajićima u selu Kalauzovićima i dr. Porodica ova od feta Bosne (od turskog osvajanja Bosne 1463) stanuje u Vrhovini…
    …Tradicijom je porodici Rajića očuvano ime nekog vojvode Uglješe, koji je stanovao u Dolovima. I sada narod to mesto zove Uglješini Dolovi. Ti su Dolovi sada obrasli šumom. To su Dolovi blizu Vrhovine. Sem toga, kažu da se ova porodica ranije zvala Mrnjavčevići. Posle turske najezde, vele da je vojvoda Uglješa otišao preko Save. S njim su otišli mnogi glavari narodni, ali je ipak dosta naroda ostalo u Bosni…
    …Predanja o Rajićima su vrlo zanimljiva…Ograničiću se samo na ono što je glavno u tim predanjima: da su Rajići starinci u srednjoj Bosni…
    …Naposletku, u podgorini severnobosanskog Ozrena, oko 130 km prema severu od srednjebosanskog Ozrena, slušao sam od Srba seljaka kako se u Bosni među pravoslavnim smatraju starincima samo ti Rajići u Vrhovini…

    Pitanja za g.ina Niškanovića,
    1. Da li smatrate da postoji ikakva mogućnost da gore spomenuti Letopis Nišićke parohije nije trajno propao i da postoji njegov duplikat (npr. u nadređenoj parohiji, biblioteki Patrijašije ili sl.)
    2. Gde bi po vama se mogli tražiti eventalni tragovi rodoslova prezimena Rajića u starim dokumentima, s obzirmom na specifičnosti položaja Sarajevske Vrhovine, koja je bila u relativnom kratkom vremenskom periodu i pod vlašću Turske, Ugarske i Krljevine SHS.
    3. Da li smatrate činjenicu, kao etnološkim bitnom da u delima autora M. Filipovića, prezime Rajić se nekad navodi i bez slova j (delo Sarajevska okolina). U prilog tome postoji još i fizički trag na mesnom groblju na kojem se vidi da je kod jednog našeg predka na kamen koji obilježava grobno mesto, upisano prezime bez slova j, kao Raić.
    4. Da li bi se danas moglo za naučnu svrhu putem DNK analize dokazati pretpostavka predanja da prezime Rajić vodi od potomaka Mrnjavčevića koja su bili srednjovekovni despoti na teritoriji današnje Makedonije. Ako postoje rado bih logističkih pomogao taj poduhvat, a pretpostavljam i veći deo familije Rajić, koji se nalaze i danas u mestima Kalauzovićima, Vrhovini, Sarajevskom Ozrenu, Vučijoj Luki, Vrani, Šićima i Zgonima.

    S poštovanjem
    Dragan Rajić

    Odgovori
  • Stjepan Mićić

    G.ine Rajiću,
    Ja sam Stjepan Mićić sa Zgona i trenutno živim u Bijeljini. Odakle si ti i kako ti se zove otac. Gdje sada živiš. I ja prikupljam podatke za rodoslov Mićića. Interesuje me ima li nešto o Mićićima u tim dokumentima koje spominješ i na koji način mi to možeš poslati, ako nije problem. Bilo bi korisno da pročitam taj dio (kopiju) što imaš od g.ina Filipovića. Je li ti g.in Niškanović odgovorio na postavljena pitanja. Bilo bi dobro doći i do tih zabilješki koje je pisao sveštenik Trninić. On je bio u jako dobrim odnosima sa mojim đedom Krstom i Đurom Rajićem sa Ozrena (njegova djeca su živjela na Sokocu i nije mi poznato ima li neko od njegove porodice još živ). Daj mi neki savjet u prikupljanju tih podataka jer pretpostavljam da duže vremena radiš na tome. Pozdrav i sve najbolje u daljem radu.

    Odgovori
  • Živko Madžarević

    Interesuje me poreklo prezimena madzarević.Ja sam iz Gojne Gore kod Gornjeg Milanovca.

    Odgovori
  • Ljubomir Novitović

    Poštovani Gospodine Miroslave!
    Obraćam Vam se sa molbom, ako je ikako moguće da stupim u kontakt sa Vama.Biće Mi drago, ako pomognete u vezi porekla prezimena Novitovića. Koliko Mi je poznato, a iz popisnih knjiga godina 1857 i 1863, svi Novitovići potiču iz sela Dobrače iznad manastira Klisura (Dobrače)Takođe Imam testament(kopiju) od pradede iz 1911god. Uradio Sam rodoslove za sve Novitoviće 1857 i 1863 god.kao i Moj.
    Voleo Bih dami se javite i eventualno uputite dali su Vam potrebni podatci u vezi oko rodoslova i sl.

    Ljubomir Novitović
    11500 Obrenovac
    ul. Ace Simovića 12/33
    Tel.011 7723468 M.tel. 064 2306671
    Mejl: pitac@open.telekom.rs
    Pozdrav Vama i Gospodinu Krtiniću!.

    LJ

    Odgovori
  • Berdizza

    Poštovani,

    molim za pomoč u traženju porekla prezimena porodice Berdizza (Berdica) iz Bijeljine. Naime zadnju informaciju koju imam je, da je moj pradeda Angelo Berdizza bio trgovac i imao trgovačku radnju u centru Bijeljine (sadašnja biblioteka).

    Molim za pomoč, jer sve što sam pokušavala da potražim ili nema tragova ili ne postoje zapisi.

    Sa poštovanjem,

    Tanja Berdizza.

    Odgovori
    • Violeta

      Postovana Tanja,

      Ja imam sliku porodice Bedica (Berdizza) iz 1910 na čijoj pozadini je moja baka upisala imena osoba. Jedno ime je i Angelo Berdica, pretpostavljam da je on neki rod mojoj baki, možda rođak (sigurno nije brat). Na žalost, nemam više informacija, a nema više ni živih osoba koje bih mogla da pitam. I moj pradjeda, Đoko Berdica je bio trgovac i imao je trgovinu mješovitom robom u centru Bijeljine. Đoko i Angelo su sigurno u rodu, Đoko mu je možda bio stric, a porodično stablo Đoke (Giovanni, Ivan) Berdica možeš naći na internetu.

      Srdačan pozdrav,
      Violeta

      Odgovori
      • Tanja

        Poštovana Violeta,

        zahvaljujem se vam na poslanim informacijama. Mnogo ste me obradovali. Ime Giovanni sam pretraživala na internetu, ali nisam uspjela pristupiti dodatnim informacijama. A imam i jednu molbu, u koliko bi mi izasli u susret. Molim bih vas, ako budete imali vremena, da mi se javite na e-mail (tanja.berdizza@gmail.com).

        Srdačan Pozdrav,

        Tanja

        Odgovori
  • Diana Radic

    Postovani gopspodine Niskanovic,
    interesuje me poreklo srpskog prezimena Radic.
    Moj deda Gojko Radic rodjen 1900.g. u Livnu, najmladje dete Petra i Milke. Imao je sestru Vinku, udatu Topic (u Bugojnu) i bracu Branka (najstariji), Iliju i Rajka.
    Branko je bio trgovac, ziveo je i radio na prostorima Austro-Ugarske monarhije (u Becu i Trstu), umro u starackom domu u Travniku negde posle 1960. U to vreme je umrla i Vinka. Rajko je bio obucar. Iliju su ubile ustase negde 1941. Najmladji Gojko se skolovao u Beogradu, radio kao komercijalista u Markarnici, pa u Borskom rudniku gde je na kraju postao finansijski direktor. Umro u Beogradu 1976.
    Imali su rodjake, koji su ziveli u velikoj zadruzi od oko 40 dusa u zaledju Livna. Krsna slava
    Sv. Toma. Iz te porodice potice nasa poznata operska pevacica Divna Radic Djokovic (1915-2005), njeni su takodje slavili Sv. Tomu.

    Srdacan pozdrav

    Diana Radic
    rusalka@liwest.at

    Odgovori
  • Natasa

    Poštovani,
    Da li mi neko može pomoći da nadjem pretke moje bake Andjelije Kalajić , rodjene 1872. Po priči moje majke rodjena je u Beogradu i Kalajići su bili stara beogradska porodica.
    U matičnim knjigama Beograda nisam je pronašla.Takodje me zanima da pronadjem pretke mog pradede, koji se zvao Dordje Katanič, mesto rodjenja mi je nepoznato . Bio je učitelji i rodjen je 1869.

    S poštovanjem
    Nataša

    Odgovori
  • mladen

    prezivam se pepinović. ovog prezimena ima samo nadomak banjaluke tacnije u piskavici. ovo prezime slavi sv. oca Nikolu. interesuje me porijeklo prezimena obzirom da nigdje nisam nasao ovo prezime osim onih koji su potekli iz ovog mesta.
    unapred se zahvaljujem.

    Odgovori
  • Jelena Obrenović Damnjanović

    Poštovani,

    Istražujem poreklo po majčinoj liniji, jer mi se čini da o njima ima najviše traga. Na vašem sajtu sam i pronašla veliki deo toga. Naime, to je porodica Ignjatović koji su se prve polovine 18 veka doselili iz Starog Vlaha,u Goločelo, opština Koceljeva, slave Đurđic. Na osnovu slave i prezimena povezala sam ko su mi sve dalji rođaci i kod svih se pominje da potiču od ,,one stare, porodice iz Starog Vlaha. Ono što me zanima koja je to stara porodica iz Starog Vlaha, i da li uopšte daljim korenima mogu da uđem u trag.

    Odgovori
  • božo

    Poštovani G-dine Niškanoviću, igrom slučaja, potičem kao i Vi sa prostora bivše Republike Srpske Krajine iz sela Gornje Biljane, opština Benkovac. Kao što vam je poznato, kod nas se slabo ili bolje reći nikako, nije vodilo računa o porodičnim korenima, a još manje o porodičnom stablu.Danas, kada smo od neljudi, isterani sa svojih rodnih ognjišta i rasuti po svih 6 kontinenata, javila se potreba i ogromna želja za pronalaženjem svojih korena i svog porekla. U vezi s tim, obraćam Vam se, koliko je u Vašoj moći da dodjem do relevantnih podataka, o mojim korenima i poreklu. Odmah da kažem ja sm „ušao“ u digitalni arhiv grada Zadra i utvrdio da moj predak „Kurdjel“ Momo Repaja potiče iz sela Korlata, kao i njegova supruga Sava Brekić.Medjutim, nisam mogao pronaći njihovu godinu rodjenja i smrti. Pronašao sam takodje da su oni imali sina Aleksu, rodjen 1790-1846. godine, sina Jovana, rodjenog 1834. godine,(godinu smrti nisam pronašao) te blizance Todora i Todoru, koji su rodjeni 1836, a umrli 1837. godine.Aleksa je 1812. gpodine iz Korlata, došao u Gornje Biljane i venčao se sa Vasilijom Plačić (nisam pronašao godinu rodjenja , kao i smrti).Oni su izrodili sina Vasilja 1831. godine (nisam pronašao godinu smrti), koji se venčao sa nakom Žeželj, rodjenom 1819.godine (godinu smrti nisam pronašao), te ćerku Anđeliju, rodjenu 1855. godine (godinu smrti takodje nisam pronašao). Vasilije i Naka su dobili sina NIKOLAJA, rodjenog 1853. godine (nisam pronašao njegovu godinu smrti, kao ni ime njegove supruge i njenu godinu rodjenja i smrti.Razlog zbog kojih nisam pronašao navedene podatke je taj što se u tom arhivu za hrvate vodi evidencija od 1516-1994. godine, dok za pravoslavni živalj (kad ukucam Pravoslavna crkva i izbaci Gornje Biljane, mogu se naći samo podaci za rođene 1826,1830,i 1826-1857, za umrle 1826-1858. i za venčane od 1826-1857. god.Pok. Nikolaj i njegova supruga izrodili su 2 kćeri Joku i Todoru i 3 sina i to Dušana, Božu i Špiru, za koje takodje nisam mogao pronaći, godine rodjenja i smrti, kao i godine rodjenja i smrti njihovih supružnika, odnosno supruga. Napomibnjem da nam je krsna slava Sveti Georgije (Đurdjev dan), kao i pok. Jovanu rodjenom 1834. godine za kojeg sam po predanju čuo da se odselio u SMOKOVIĆ, ali da nije imao muških potomaka. Naglasio bih takodje, da sam skoro imao zahtev za prijateljstvo od Branke Repaje iz Slunja u Lici, koja je na moje pitanje ko su joj roditelji odgovorila da joj se tata zove Mirko, a mama Luca, te da joj se deda zove Dušan. Interesuju me godine rodjenja i smrti mojih predaka u ushodnoj liniji, koje nisam mogao da pronadjem, kao i činjenica, dali sam u krvnom srodstvu sa Repajama iz Slunja, zatim dalji koreni u ushodnoj liniji od Mome Repaje, odakle su došli i odakle vode njihovi koreni. Rekao bih i to, ako vam na neki način olakšavam posao da sam od dr. Gorana Komara čitao knjigu o selu KUTI kod Herceg Novog, gde se pominje i reka Repaja, a čitajući o najstarijim spomenicima u tom selu pronašao sam ime ROSE TAUZOVIĆ REPAJA, koja je umrla 1826. god. 02.septembra (na 2 ure noči) u svojoj kuči. U nadi da će te mi pomoći, da pronadjem svoje korene, a uzdajući se u vaše znanje i iskustvo, unapred se zahvaljujem. Božo Repaja ul.PP Odred bb. 12000 Požarevac.

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Božo,
      prema Mletačkom katastru iz 1709. godine:
      – u Erveniku je živeo Maksim Brekić (Brechich) pok. Kuje
      – prezime Repaja se ne pominje, bar ne u tom obliku, ali je u Nadinu kao vlasnik zemljišta, popisan Rade Ripaz (Rade Ripač ?) iz Korlata. Verovatno ista osoba je upisana i u samom Korlatu kao “Rado o Radotta Ripza“ sa ukupno 4 duše u domaćinstvu.
      Repaje iz Biljana Gornjih imaju nadimak Žeželji. Istovremeno, Žeželji dalmaitnski slave Đurđevdan kao i pomenute Repaje.
      Sve navedeno upućuje da su vaše Repaje u stvari ogranak većeg roda Žeželja (Dalmacija, Lika, Velebitsko Podgorje), a ako vam je dalje poreklo iz Korlata, pomenuti Rado / Radota Ripač / Ripča bi mogao označavati nekog od Žeželja koji je došao iz Ripča (nedaleko Bihaća). Otud mu i taj nadimak.

      Odgovori
  • božo

    Poštovani gospodine Niškanoviću, hvala vam na ekspeditivnosti i brzom odgovoru.
    Tačno je da Repaje iz Gornjih Biljana imaju nadimak Žeželji, ali taj nadimak je usledio, tek pošto se pok. Vasilj Repaja oženio sa Nakom Žeželj, ćerkom pok. Pavla Žeželja, za kojeg sam u Zadarskom arhivu pronašao da je imao zemlju u Biljanima Gornjim (uzgred budi rečeno ta njegova ćerka Naka se udavala 3 puta i to prvo za Majstoroviča, zatim Lakića i na kraju za Vasilija Repaju od kojeg je bila starija 12 godina), tako da svi mi iz ovih porodica nosimo nadimak Žeželji, a kao što vidite loza Repaja potiču ranije tj. od Mome Repaje preko njegovog sina Alekse rodjenog 1790-1846. godine.Sa druge strane niste mi odgovorili na niz pitanja koje sam naveo u pismu tj. godine rodjenja i smrti, mojih predaka i pojedina imena, a što bi mi bilo vrlo dragoceno, radi sastavljanja porodičnog stabla, bar od mog pretka (kurđela) pok. Mome Repaje i njegove supruge Save Brekić. U nadi da će te mi odgovoriti i na ta pitanja unapred se zahvaljujem. Božo Repaja, ul.pp. odred bb. 12000 Požarevac.

    Odgovori
  • božo

    Oprostite g-dine Aleksandre I1, ja sam se obratio g-dinu Niškanović, obzirom da sam se 04. februara obratio njemu, sa željom da mi pomogne, koliko je u njegovoj moći, da dodjem do traženih podataka, ne razmišljajući o tome da ste mi upravo Vi u 21,20 sat joši istog dana, odgovorili na moja pitanja. Stoga bih vas zamolio, ako je ikako moguće i ako vam ne predstavla posebnu teškoću, da mi odgovorite na pitanja, koja sam postavio u prošlom pismu. Uz još jedno iskreno i ljudsko izvinjenje, zbog moje nespretnosti, unapred se zahvaljujem.

    Odgovori
  • milica

    Poštovai,
    Želim da upozorim sve posetioca sajta da ne nasednu na pondu Radovana Kovaćevića iz Indije, da im izradi rodoslov , koji ima sajt Kovacevic antikviteti i rodoslovi, jer je čovek prevarant.
    Dotični je uzeo novac za izradu rodoslova, a rodoslov NIKADA nije izradio

    Odgovori
  • Milošev Ivan

    molim pomoć oko sela Kostroševci (nalazi se na tri kilometra od manastira Palja) opština Surdulica, na Vlasini, pozdrav

    Odgovori
  • vojislav ananić

    Pošto i naš uvaženi etnočpg M. Niškanović ovde govori o neobičnim prezimenima, prenosim objavljen tekst o takvima u današnjoj ONLIN štampi.

    Nedelja 23.10.2016.

    Vestionline
    Ovo su najčudnija prezimena u Srbiji
    Nemaju svi obična prezimena. Neki se svog stide, dok drugi ponosno izgovaraju da su Kurići, Zvijeri, Kenjala ili Kobile. S kojim ste se vi neobičnim prezimenima susretali?
    sr.wikipedia.org
    U Srbiji najčešće vam se može desiti da upoznate nekoga ko se preziva Jovanović, Stojanović, Petrović i Đorđević… Međutim, ima i onih koji nose malo manje uobičajena prezimena, kao što su Nedoklan, Smrzlić, Studen i Krešoje, ali i Strenka, Havran i Šaganović.
    Prezimena u našim krajevima se tek od 1842. godine, naredbom kneza Aleksandra Karađorđevića, uvode kao obavezan vid identifikacije. Ranije prezimena nije ni bilo, već su umesto njega Srbi i narodi sa Balkana dodavali naziv plemena iz kojeg potiču, pišu beogradski portali.
    Neobična su i prezimena poreklom iz Hercegovine, a koja se mogu čuti i u Srbiji. Takva su na primer: Agbaba, Guzina i Guzičić, Istinić, Prdić, ali i Zaklan i Prdavica.
    Tu je i prezime Habenšus, Avram, Tupeša, ali i Jakuš, Šipka, Kartal, Bencuz i Drakul. Može zvučati smešno i kada se nekome predstavite, pa uz svoje ime glasno izgovorite prezIme Zvijer, Osoba, Četnik, Kuga, Dronjak ili pak Bu.
    Međutim, ona su ranije imala drugačije značenje. Gaće su ranije bile naziv za pantalone, a ne za donji veš, pa je prezime Karagaća značilo da je u pitanju neko ko nosi crne pantalone. Takođe, Kur je praslovenska reč za petla, pa odatle potiče i to prezime.

    Odgovori
  • radoslav ćorluka

    Moj otac Jovo Ćorluka rodjen je u Kozicama,Trujebanj,Hercegovina.Istraživao je porodično stablo moj rodjak Slavko,njjegova teorija kaže da potičemo iz Crne Core.Ja predpostavljam da potičemo iz Dalmacije?Sve Ćorluke koli žive na desnoj obali Neretve,su katoličke veroispovjesti ,a mi ne lijevoj obaali ,Pjesci i Kozice du pravoslavne vere.Jedan moj kolega,pričao mi je da je služio vojsku u Zadru i da je na Udbini gledai spomenik sa dosta prezimena Ćorluka.Pre 20 g. jedan ugostitelj u Pančevu mi je rekao da u njegovom mjestu ,negde Lika ima kraj koji se zove ĆORLUKE.
    Sve ovo me navodi da istražim poreklo moje porodice ali vrlo malo nalazim informacija o prezimenu Ćorluka i u Hrvatskoj,Biću zahvalan svima ko može da mi pruži neku informaciju,
    Hvala,

    Odgovori
  • Saša Grublješić

    Poštovani,
    Potičem iz Kostajnice, Republika Sprska, interesuje me imate li kakava saznanja o porijeklu mog prezimena Grublješić, slavimo Sv. Nikolu.

    Odgovori
  • mladen matejic

    Postovani,
    Meni je potreban savet ili neko resenje.Moj predak je dosao negde iz jugoistocne Srbije u selo Sepsin(danas opstina Mladenovac) negde oko 1858, zvao se Djordje od oca Vucka i tu kao siromasan sluzio, bio pastir.Ozenio se udovicom Zivanom,koja je prethodno bila udata za pokojnog Mateju od oca Prodana,a ovaj poreklom od Janosevica od Sjenice,koji su se tu doselili.Djordje sa Zivanom dobija sina Marka,a odneguju i dva Zivanina sina iz braka sa pokojnim Matejom.Tako Marko odrasta sa dva polubrata i sa njima uzima prezime po Mateji/Matejic i njihovu slavu Arandjelovdan(to je slava Janosevica i kuce Matejine,a dobija deo zemlje).Znaci,Marko ne uzima prezime po ocu Djordju ili dedi Vucku,vec po Mateji cija je bila kuca i prihvata slavu te kuce!Taj moj predak Marko kasnije biva nosilac Albanske spomenice i raznih odlikovanja…Kako je moguce da saznam odakle je dosao predak Djordje oko 1858. i koju je slavu do tada slavio?Znam samo da je dosao negde iz juzne ili jugoistocne Srbije (koja je bila pod Turcima a Sepsin je bio u oslobodjenoj Srbiji),da mu se otac zvao Vucko i da su ga pogrdno zvali „bugaras“ kao i sve doseljene iz slicnih krajeva.Da li mi vi mozete pomoci ili kojim putem da krenem i koje pisane izvore da koristim? Unapred zahvalan, Mladen Matejic iz Zemuna.

    Odgovori
    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      „BRAT NA BRATA“:
      Treba se sećati svih rana iz vremena bratoubilačko-ideološkog rata iz vremena Drugog svetskog rata.
      Te rane su negde još ne zalečene, kada se zbog ideologija:“partizana“ i „četnika“ jurišalo oružjem:- „brat na brata“-SRBIN NA SRBINA.
      Sećanja današnjih Dobropoljaca još nas podsećaju na to davno teško prošlo vreme za nas Srbe u Srbiji.
      Tako negde usred ljute ofanzive 1944.godine između četnika i partizana, među Dobropoljcima je sa puškama „udario-brat na brata“-SRBIN NA SRBINA.
      To se dogodilo među braćom iz roda Mitić iz selo Dobro Polje.
      Svi su se tada unezverili da ne „padne bratska krv“.
      Tu se brzo između puuščanih cevi odmah snašao njihov komšija-Dobropoljac Jovan Nedeljković(1926.).
      Tada iskusni partiznaski borac i rukovodilac, veoma pribrano je stao „između njih“-između puščanih cevi uperene jdnu prema drugom.
      Jovan ih pogledom prekorio rečima:“Okrenuli ste puške brat na brata. Da li bi sada pucali na mene“?
      Oba brata- jedan partizan a drugi četnnik odgovorili su u glas:“Ne bi!“.
      Jovan im naredi da spušte oružje i krenu svako svojim putem. Učinjeno.
      Tako je sprečeno bratsko krvoporoliće.
      Ali zato zbog takvog stava i kasnijeg odnosa prema tradiciji, običajima i ulaska u crkvu na krštenje kao kuma-Jovan Nedeljković (1926) je plaćao veliku cenu do kraja svoga života.
      Tako 1950. godine u vreme INFMBIROA kada je kao kum rodu Matejić (Lukin Del-G.Gare) pošao prema ulazu crkve u selo Dobro Polje, po partisko-skojevskom zadatku Ivan Ljubenović (1927.g.), mu je zabranjivao u ulazak u crkvu.
      Kada je Jovan to odbio, Ivan mu je tada po partiskom zadatku oduzeo sva Jovina ratna odlikovanja.
      Pokušano je zabranom ulaska u crkvu- da kao kum venča mladence.
      Jovan je Ivanu na zabranu ulaska u crkvu ovako odgovorio:
      „Rat sam preživeo i sada u mirno doba mogu da uđem u sopstvenu crkvu“.
      Naravno da je Jovan Nedeljković izvršio svoj crkveni obred kumstva u dobropoljskoj crkvi.
      Kasnije su mu vraćena sva ratna odlikovanja, ali je tada narod bio preplašen da ulazi u crkvu.
      Zbog takvog odnosa prema tradiciji i veri, samo 4-5 domaćinstva u selo Dobro Polje su krišom slavili krsne slave .
      Krsnu slavu su slavili skrivajući se: “Stavljajući čerge na prozorima“-da komunisti u selo ne vide da domaćinstvo slavi slavu.
      Ovu priču sam zabeležio od jednog od potomaka iz roda Nedeljković, što i meni kao detetu iz partizanske porodice daje opomenu da svaka zabluda bilo koje vrste iz prošlosti treba da se nikada više ne ponovi.
      Ova priča je kao pouka za buduća pokolenja, da se nikada oružjem-bilo vatrenim ili „retoričkim“ oružjem nikada ne udari brat na brata-SRBIN NA SRBINA.
      Zapis 2014.g. Vlasotince, Republika Srbija
      Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije
      http://www.poreklo.rs/2014/02/22/poreklo-prezimena-selo-dobro-polje-crna-trava/

      Odgovori
    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      DOPUNA:
      “…Tako 1950. godine u vreme INFMBIROA kada je kao kum rodu Matejić (Lukin Del-G.Gare) pošao prema ulazu crkve u selo Dobro Polje, po partisko-skojevskom zadatku Ivan Ljubenović (1927.g.), mu je zabranjivao u ulazak u crkvu….”.
      http://www.poreklo.rs/2014/02/22/poreklo-prezimena-selo-dobro-polje-crna-trava/
      *
      -Rod (mahala) Lukin-Del (10 k) je poznat po mestu gde je uspevao luk.(selo Gornje Gare).
      Dakle, POREKLO RODA MATEJIĆ je iz sela GORNJE GARE. Moraju se nastavljati dalja istraživanja od starijih istraživača početkom 20.veka.(Podvukao:M.M 2017.g. Vlasotince)
      http://www.poreklo.rs/2014/02/09/poreklo-prezimena-selo-gornje-gare-crna-trava/

      Odgovori
  • Joksim

    Mladene, da li ste razmišljali o DNK testu po muškoj liniji.

    Odgovori
  • Joksim

    Mladene, jedino će te preko DNK testa saznati sa kojim rodom ste srodni. Više o tome na ovom portalu i srpskom DNK projektu.

    Odgovori
  • Ilija

    Pozdrav
    Verovatno niste culi za prezime Ulamovic i ja slabo znam o mom prezimenu zanima me dosta ako bi mi bar malo pomogli odakle je sta je hvala vam puno

    pozdav

    Odgovori
  • Vladimir

    Postovani,

    Zanima me poreklo moje porodice Zivkovic. Najstariji predak je moj cukundeda Hristifor iz Jagodine, slava je Sveti Andrej Prvozvani. Hvala vam!

    Odgovori
  • vojislav ananić

    KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA

    „Pošto je umro onaj arhont Srbin koji je prebegao caru Irakliju po nasledstvu zavlada njegov sin a potom unuk i tako redom arhonti iz njegovog roda… Rodi se od njih Višeslav i od njega Radoslav i od njega Prisigoj i od njega Vlastimir“, ovako počinje prvi srpski rodoslov koji je ispisao vizantijski car Konstantin Porfirogenit oko 950. godine. Rodonačelnik se zvao Aladin. Ime je došlo s istoka, ali preko Germana-Sasa koji su se po Srbiji i Bosni bavili rudarskim poslovima. Tada je bilo pomodno davati imena koja imaju veze sa oslobađanjem Svetog groba. Jedno od tih imena je Saladin, moguće u vezi s Aladin. Prezime su dobili po rodonačelniku koji se zvao Viganj (iz kovačke terminologije). Ovo lično ime je posvedočeno u dokumentima od 15. veka u Konavlima, Bosni, Hercegovini. Vignjevića danas ima mnogo u Sloveniji, gde se takođe pominju dosta rano – još 1551. godine. Ime Andreja i prezime Andrejević rašireno je u istočnoj, južnoj i jugoistočnoj Srbiji, a samo izuzetno i na dinarskom prostoru. U pitanju su područja na kojima se u većoj meri nalaze starobalkanski i vizantijski kulturni uticaji. Po Vojvodini se na ovo ime i prezime nailazi kod doseljenika iz pomenutih krajeva. Postoje muslimanska imenamena Šukrija, Šućrija, a značenje bi se moglo protumačiti kao zahvalni bogu. Kod hrišćana postojalo je veoma retko ime Šućo(a) posvedočeno još u 15. veku. Najrasprostranjenije je u srednjoj Bosni gde su se u većoj meri nego drugde raširili orijentalni kulturni uticaji. Rodoslovi Nemanjića (druga polovina 12. veka – 1371) imali su za cilj da Nemanjiće predstave kao najstariju i najmoćniju vladarsku porodicu na Balkanu, ali da prikažu njihovu svetorodnost. Najpoznatiji su danas unački Bosnići, a zabeleženo je predanje da su „od Bosne vode došla dva brata. Jedan rođen u zbijegu kod Bosne, drugi u pećini i od njega Pećanci“. Matica današnjim Bosnićima trebalo bi da bude u Uncu, odakle su raseljavani na druga područja, po pravilu uvek negde na granici ili u blizini nje. Matica im je u Lici, gde se pominju od početka 16. veka. Svima je slava Sv. Stevan i trebalo bi da su svi istog porekla. Ime rodonačelnika Budisav ili Budislav bilo je još u 14. veku rašireno na području Stare Srbije, a na njihove nosioce ostala je uspomena u imenu Budisavci – sela kod Peći. Posvedočeni su još u srednjem veku, izgleda da su bili dosta rasprostranjeni, a prezime je u najvećoj meri zadržano na prostorima srednje Bosne. Slave Đurđevdan. Danas ih ima i u okolini Dubrovnika i Vukovara, ima ih i muslimana i katolika. Bujak je muško ime i prezime, u osnovi je reč buj – divlji, okretan, lud. Vreme turske vladavine bilo je i vreme lažnih rodoslova kojima su njihovi sastavljači pokušavali da na osnovu krivotvorenih podataka sebi pripišu pravo nasledstva srpskog porekla.
    Prezimena kakva danas postoje u Srbiji u najvećem broju slučajeva ustanovljena su u drugoj polovini 19. veka. Dok nisu zapisana i fiksirana u državnim aktima, prezimena, kao i rodovska i bratstvenička imena, bila su podložna promenama iz mnogih razloga.
    – U Vojvodini su se prezimena fiksirala kroz različite vojne, crkvene i druge evidencije, posebno poreske knjige i matične knjige koje su uvođene kao i drugde u Habzburškoj monarhiji, naročito u vezi sa tridentinskim koncilima iz druge polovine 16. veka u okviru kojih se reguliše vođenje matičnih knjiga (krštenih, venčanih i umrlih). Od 1614. uvodi se vođenje stanja duša, a patentom cara Jozefa II od 20. februara 1784. uvode se državne matične knjige za stanovništvo. Tim patentom dati su detaljni propisi, i svaka zakonom priznata verska zajednica vodi matične knjige za svoje pripadnike, a vodi ih službenik te konfesije za svoju teritoriju – kaže Miroslav Niškanović, istraživač-saradnik Etnografskog instituta SANU.
    Zvanično uvođenje prezimena kod Srba desilo se kasnije nego u drugim evropskim zemljama. Najpre je to urađeno u srpskim zemljama koje su bile pod vlašću Mletačke Republike i Austro-Ugarske monarhije, jer je 1780. jozefinskim patentom uvedena obavezna evidencija građana dvoimenom formulom. Tek će po stvaranju jugoslovenske države 1918. biti ustanovljen jedinstven sistem vođenja administracije za najveći deo srpskog naroda na Balkanskom poluostrvu.
    – Srbija počinje da pravi svoju evidenciju od 1815. kad se obavljaju popisi stoke gde su navođena imena i prezimena domaćina i od tad mogu da se nađu podaci koji nas približavaju turskim izvorima. Nešto sistematičnije počinje da se radi od 1835. godine, kad počinju da se vode i matične knjige u tadašnjoj kneževini – ističe Niškanović.
    Za nas su važan izvor turski tefteri, vođeni od 15. do 18. veka. Bile su to zemljišne knjige jer je sultan koji bi došao na vlast zahtevao da se zna ko je na kojoj parceli i od koga se uzima harač.
    – Problem je što su tefteri na turskom jeziku i arapskim pismom, u njima su navedena uglavnom samo lična imena s imenom oca, ali i patronim i prezimena, rodovskih i bratstveničkih imena. Tek se očekuje da budu prevedeni oni koji su najinteresantniji, iz 17. pa i 18. veka – dodaje sagovornik.
    Niškanović ističe i da je kult predaka bio inspirisan bazičnim društvenim i egzistencijalnim razlozima – izbegavanje rođački bliskih brakova, uređivanje imovinskih odnosa ili krvne osvete, a da je istraživanje porodičnog stabla najdublja ljudska potreba da se sopstveni život postavi kao karika u lancu smisla.

    Odgovori
  • vojislav ananić

    Kako su nastajala srpska prezimena (1): Ovo je Jovanov mali

    Iako mnogi smatraju da se prava srpska prezimena prepoznaju po završetku na „ić“, to nije tačno.
    Brojne ličnosti u srpskoj istoriji, iz porodica rodom iz Srbije, nemaju prezimena na „ić“: Milutin Garašanin, Milojko Liješanin, Milivoje Blaznavac… Jer, prezimena u srpskom narodu su brojna i raznovrsna. Stvarana su u različitim, uglavnom teškim političkim, društvenim i ekonomskim uslovima, i to prema različitim načelima i običajima. Posebnu grupu sačinjavaju ona koja su stvorena pomoću nastavaka -ović, -ević ili -ić, koja se dodaju na prezimensku osnovu.
    Skraćeni postupak
    Kada je reč o matronimima, prezimenima nastalim po ženskom pretku, „skraćena procedura“ je bila pravilo. Na žensko lično ime dodaje se samo deminutivni dodatak -ić i prezime je gotovo. Tako su od nekih slovenskih imena izvedena prezimena Zorić, Višnjić, Nadeždić, a kasnije, u hrišćanstvu, kada su se pojavili i kalendari, imena Sarić, Marić, Femić.
    Najčešće je to bilo lično ime rodonačelnika porodice. Obično dede, oca ili nekog drugog značajnog muškog pretka u direktnoj liniji srodstva. Pobočna linija srodstva za nosioca prezimena javljala se samo u izuzetnim slučajevima. Osim toga, „osnivač prezimena“ nije morao uvek da bude krvni srodnik.
    Ponekad su to mogli da budu usvojitelj, staratelj ili drugi dobročinitelj kojem štićenik želi da se zahvali uzimajući njegovo ime za svoje porodično prezime. Jedno od tipičnih i najčešćih prezimena ove grupe jeste patronim Jovanović, nastalo, naravno, od pretka Jovana. Pridodani prisvojni nastavak -ov i deminutivni nastavak -ić, što znači maleni, mladi, zajedno su pokazivali da je Jovanović „Jovanov mladenac, mali, sin, potomak“.
    Osim nastavka -ov, kao u Jovanović, primenjuje se i prisvojni dodatak -ev, koji ima isto značenje. Koji će nastavak biti primenjen zavisi od ličnog imena od koga se formira prezime. U slučaju da se rodonačelnik određene familije zvao, na primer Radič, primeniće se prisvojni nastavak -ev, a potom i deminutivni dodatak -ić. Tako je nastalo prezime Radičević.
    Osim ličnog imena, na prezimensku osnovu utiču i drugi činioci. Obično su to zanimanja rodonačelnika određene familije: kovač, kolar, njegove lične osobine: ćosa, brka, etnička pripadnost: Bugarin, Ciganin, vojno zvanje: kaplar, kapetan, crkvena jerarhija: pop, klisar, mesto odakle je doseljen: Erdelj, Srem… I u ovim slučajevima prezimena se izvode po istom principu, kao i kada je u pitanju lično ime. Stoga se javljaju prezimena: Kovačević i Kolarević, Ćosović i Brković, Bugarinović i Ciganović, Kaplarević i Kapetanović, Popović i Klisarević, Erdeljanović i Sremčević.
    Ponekad su prezimena bila formirana po „skraćenom postupku“. U tom slučaju se izostavljao prisvojni pridev -ov ili -ev i odmah dodavao deminutivni dodatak -ić. Tako su nastala prezimena Jovanić, Stamenić, Bojanić… Skraćena prezimena su u jednom momentu razvoja postala skoro pravilo, kada se izvode iz imena od milja, hipokoristika, i to u onim sredinama gde se ona završavaju na -a: Đura, Pera, Jova. Tada se javljaju prezimena Đurić, Perić, Jović. U srpskim sredinama, takozvanim erskim krajevima, gde se hipokoristična imena završavaju na -o: Đuro, Pero, Jovo, u prezimenima su sadržani svi elementi tvorbe, pa su se tako javila prezimena Đurović, Perović, Jovović.

    Kako su nastajala srpska prezimena (2): „Ić“ na crnoj listi

    U srpskom imenoslovu postoji mnoštvo različitih obrazaca prema kojima su se stvarala prezimena, a onaj najčešći, stavljanjem „ić“ na kraj ličnog imena rodonačelnika familije, koriste i drugi slovenski narodi. Ova vrsta prezimena česta je i kod Hrvata jer su ona gotovo identična sa srpskim, s tim što se kod njih češće sreću skraćeni oblici prezimena – Ivanić, Radić, Pavletić.
    Kod slovenačkih prezimena javlja se na kraju prezimena – č, s obzirom da Slovenci nemaju glas „ć“: Filipčič, Kovačič, Kocijančič. Rusi na ovaj način grade svoje srednje prezime. Ono se javlja između ličnog imena i prezimena i izvodi se od očevog imena. Na primer, Anton Pavlovič Čehov.
    Bez obzira na to što ovu vrstu prezimena imaju i ostali slovenski narodi, ona su u srpskom narodu najčešća i najbrojnija. Zbog toga ona uveliko asociraju na „Srbe i srpstvo“, a neki ih doživljavaju i kao sastavni deo srpskog nacionalnog identiteta. To je bio razlog što je tuđinska vlast koja je imala i Srbe pod svojom upravom nastojala da kod ovih podanika eliminiše, ili bar smanji, ovu vrstu prezimena „koja su odisala na srpstvo i slovenstvo“.
    Uvredljivi nadimci
    Činovnici tuđinske vlasti, bilo turske ili austrijske, često su kao službena prezimena Srba upisivali njihove lične ili porodične nadimke. Pritom su kao prezimena beležili i one nadimke koji su imali pogrdno i uvredljivo značenje za svoje nosioce. Tako su nastala prezimena: Nakarada, Klipa, Ušljebrka, Nepergaća, Poplašen.
    Pri tome su korišćene razne metode. Prilikom vođenja službene administracije, npr. matičnih knjiga i drugih zvaničnih dokumenata, prezimena na – ić su izbegavana i potiskivana na razne načine. Jačanje mađarskog uticaja može se lako pratiti na imenima i prezimenima komoranskih Srba. Srbi u Komoranu počinju da se zovu i pišu Antal Janoš, Lasko, Mikloš, Peter, Sigismond, Hitok, Demeter. Srbi su se obično potpisivali, pa i ćirilicom, na mađarski način, najpre prezimenom pa imenom, npr. Pešti Tomaš.
    Ponekad su tuđinske vlasti izričito, i to čak i zakonima, zabranjivale karakteristične vrste srpskih prezimena. Tako je Beč 1817. godine izdao naređenje, prema kojem Srbi u Austriji nisu smeli da nose prezimena sa završetkom na -ić, što je na području Ugarske posebno strogo sprovođeno.
    Ovom naredbom je jednostavno odstranjen deminutivni prezimenski dodatak – ić. Njegovim izostavljanjem je tako uz prezimensku osnovu ostajao samo prisvojni dodatak – ov ili – ev, pa se tako često i danas završavaju prezimena u Vojvodini.
    Sada se umesto uobičajenih prezimena Jovanović, Radičević, Kovačević, Kolarević, javljaju oblici Jovanov, Radičev, Kovačev, Kolarev, itd. Kod prezimena gde je deminutivni dodatak – ić direktno pridodat na prezimensku osnovu, izostavljanjem prisvojnog nastavka -ov ili – ev, zabranjeni prezimenski dodatak – ić zamenjivan je nastavkom – in. Ovom prilikom se umesto prezimena Jović, Glišić, Lazić, javljaju prezimena Jovin, Glišin, Lazin, itd.
    Prezimena koja se nisu završavala na – ić nisu menjana, a bilo je i takvih, kao i u ostalim srpskim sredinama. Tako se tumače razlike između prezimena Srba u užoj Srbiji sa prezimenima Srba van nje. Tuđinska vlast vodila je svoju administraciju, u okviru koje je u službena dokumenta upisivala i prezimena Srba, ali u skladu sa svojim interesima i tendencijama. S druge strane, prezimena Srba u Srbiji ustrojila je srpska vlast u svojoj državi. Ona je to učinila u skladu sa srpskom narodnom tradicijom i nacionalnim interesom.

    Kako su nastajala srpska prezimena (3): Savet vojvode Stepe

    U Austrougarskoj carevini odnos vlasti prema srpskim prezimenima nije bio svuda isti. Na snazi je bila zabrana srpskih prezimena na – ić, ali se od nje ponegde i odstupalo. Jer, da je zabrana dosledno primenjena, u potonjoj Vojvodini ne bi bilo srpskih prezimena sa završetkom na – ić.
    Odredba, zapravo zabrana o srpskim prezimenima najdoslednije je poštovana u Banatu, s obzirom da su prezimena na na -ić u ovom području svedena na najmanju moguću meru – skoro da ne postoje ili su izuzetno retka.
    Uprkos pokušaju vlasti da eliminiše prezimena na – ić, Srbi se nisu tako lako odvajali od svojih tradicionalnih prezimena. Ona su u matične knjige i druga državna dokumenta upisivana bez – ić, ali su u crkvenim knjigama i međusobnim odnosima Srba korišćena u svom izvornom obliku sa – ić.
    O tome svedoče i razni zapisi i dokumenta: „Moji preci u Zlaticu kod Bele Crkve u Banatu, nisu došli sa Erama četrdesetih godina osamnaestog veka, nego nešto kasnije, iz okoline Kučeva, gde su, kako mi je deda Gile pričao, njih trojica braće ubili jednog Turčina i pobegli preko Dunava i u Zlatici se nastanili. U vojne i zemljišne knjige nemačke vlasti su ih upisale sa prezimenom Adam, dok su se u crkvenim matičnim knjigama dugo vodili kao Adamović“, stoji u jednom zapisu.
    Posle ujedinjenja i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, dolazi do promena u srpskim prezimenima. Neke familije svom prezimenu dodaju karakterističan prezimenski nastavak – ić ako im se dotadašnje prezime nije završavalo na ovaj način. Ova pojava bila je prisutna na čitavom srpskom etničkom prostoru.
    Prezime na – ović imao je i Jovan Erdeljanović, naš poznati naučnik, prvi etnolog na Balkanu. Njegovo prvobitno prezime u rodnom Pančevu, bilo je Erdeljan. Kao što je bio običaj u Banatu kod Srba, posebno u novije vreme, prezimenu Erdeljan vremenom je dodat nastavak – ović.
    Duškovi su stara varoška porodica iz nadlačkog kvarta u Kikindi. Miloš Duškov je za vreme Prvog svetskog rata bio dobrovoljac u srpskoj vojsci. Borio se u vojnim jedinicama kojima je komandovao vojvoda Stepa Stepanović. Posle završetka rata svoje prvobitno prezime Duškov promenio je u Dušković. Učinio je to po savetu slavnog vojskovođe, čiji je vojnik bio. Njegovi potomci žive u Pančevu i Beogradu i prezivaju se Dušković.
    Lički Kamenko
    Familija Kamenko potiče iz Like, Jošan kod Korenice i Škre kod Otočca, a ima je i na Kordunu, Bović kod Vrgin Mosta. Dvadeset godina neki njeni članovi kolonizovani su u Makedoniju, u okolinu Skoplja. Tada su svom prezimenu dodali nastavak – ović i tako postali Kamenković. Posle proterivanja iz Makedonije 1941. godine nastanili su se u Jagodini i Beogradu gde i danas žive kao Kamenkovići. Ovo su samo neki od brojnih primera posrbljavanja prezimena.

    Kako su nastajala srpska prezimena (4): Nemci prelazili u Srbe

    Posebnu grupu srpskih prezimena na -ić čine ona prezimena u čijoj se osnovi nalaze prezimena ili imena stranog porekla. Ona su prilagođena srpskoj sredini i na njihovu osnovu su pridodati karakteristični prezimenski dodaci -ović, -ević ili -ić.
    Nastajala su u različitim istorijskim uslovima. Tako su nastala i prezimena nekih poznatih naučnika koji su živeli i radili među Srbima. Razlozi njihovog nastanka su brojni i raznovrsni.
    Poistovećenje sa sredinom u kojoj su živeli bio je jedan od bitnih razloga što su stranci posrbljivali svoja prezimena. Pre svega, bračnim vezama dolazilo je do asimilacije stranaca sa Srbima.
    Dodavanjem prezimenskih nastavaka svojim prezimenima neki su tako ispoljavali svoju odanost prema srpskom narodu sa kojim su živeli. I, to nisu bili jedini razlozi.
    Kosta Šreplović je bio poznati srpski arhitekta 19. veka, a Mihailo Valtrović, koji je živeo na prelazu iz 19. u 20. vek, bio je profesor Velike škole, potonjeg Beogradskog univerziteta, upravnik Narodnog muzeja i osnivač Srpskog arheološkog društva u Beogradu.
    Oni su svojim delima zadužili srpsku nauku i srpski narod. Njihova prezimena su germanskog porekla i u izvornom obliku glase Šrepl i Valter. Sličnih primera ima još u Srbiji: Ostermanović, Braunović, Kaclerović, Orajnerović, Šternić u Beogradu, Šmelcerović u Leskovcu, Veberović na Ubu… Osim u gradovima, ova vrsta prezimena javlja se i u pojedinim selima u Srbiji: Pruderović u Majuru u Mačvi, Šacerović u Ušću kod Obrenovca, Laudanović u okolini Gornjeg Milanovca.
    Albahari je staro i relativno često jevrejsko prezime. Koriste ga i Sefardi i Aškenazi. Sreće se i u našoj sredini. U Beogradu postoji i nekoliko porodica sa prezimenom Albaharević. U prezimenima nastalim na ovaj način sreću se i hungarizmi, mađarske reči. Sabo je mađarska reč koja označava krojača. Od nje je napravljeno srpsko prezime Sabovljević. Širom Srbije postoji više familija sa ovim prezimenom, koje međusobno nisu u srodstvu.
    Više starih porodica koje u Beogradu žive još od 19. veka prezivaju se Sabovljević. Od mađarskih reči različitog značenja izvedeno je još ovakvih prezimena: Kočijašević, Sekerušević, Gombarević, Vargić. U prezimenima iz ove grupe javljaju se i albanske reči. Sreću se najviše u prezimenima u Crnoj Gori: Kastratović, Zogović, Ljumović, Pljakić, Burmazović.
    S druge strane, među prezimenima drugih naroda postoje srpska, odnosno slovenska prezimena koja se završavaju na -ić. Razlozi za njihovu pojavu u nesrpskim sredinama su slični onima koji su uslovili nastanak stranih prezimena sa -ić među Srbima. Ovaj tip prezimena najčešći je kod onih naroda koji žive izmešano ili u susedstvu sa Srbima, a to su Mađari i Rumuni.
    Mađarskih prezimena koja se završavaju na -ović ima u više vojvođanskih sela i gradova. U Adorjanu ili Nadrljanu, selu između Kanjiže i Sente, javlja se prezime Milutinović. Iz ove porodice potiče i poznata teniserka Monika Seleš. U Horgošu kod Kanjiže javlja se prezime Radić, Dević u Gornjem Bregu kod Sente, Radaković i Petković u Subotici, Pavlović u Zrenjaninu.
    Bez obzira na to što su prezimena na -ović, -ević i -ić najfrekventnija kod Srba i što ih mnogi doživljavaju i kao sastavni deo srpskog nacionalnog bića, pogrešno je smatrati „da su samo ona srpska prezimena“ ili da su ona „srpskija“ od ostalih prezimena Srba formiranih po drugim osnovama.
    Rumunski Jovanovići
    Među Rumunima koji žive u Banatu često je prezime Popović, a kod njih postoji i jedno od najčešćih srpskih prezimena, Jovanović. Među Rumunima se javljaju i prezimena Dimitrijević i Danilović, Gavrilović i Davidović, zatim Todorović i Trailović.

    IZVOR: Vesti online/Riznica

    Odgovori
  • MILOVAN STUDOVIC Kako da utvrdim poreklo prezimena STUDOVIC, o 1960 u okolini Kraljeva u Srbiji

    Kako da dodjem ddo informacije o poreklu prezimena STUDOVIC, od 1860 nastanjeni u okolini grada KRALJEVO, u Srbiji

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top