ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло
“Скренуо ми је пажњу Владислав Скарић на распрострањеност топографских назива од “Штрб” . У близини су испитане области Велики и Мали Штрпци више Унца и Горњи и Доњи Штрпци ниже Кулен Вакуфа, који граничи са овом области.
Помињао је да су Штрпци са две славе.
Св. Ђурђа славе Штрпци, 79 кућа у 14 насеља и од њих:
1) Радићи, 31 кућа у 11 насеља;
2) Стричевићи, 1 кућа;
3) Тодићи, 14 кућа у 4 насеља;
4) Замаклари, 1 кућа;
5) Кужети, 8 кућа.
Св. Николу славе Штрпци, 17 кућа у 3 насеља и од њих:
1) Репије, 9 кућа у 4 насеља;
2) Малиновићи, 1 кућа.
– Љубомир Пеђо у помињаном раду о Јању навео је, да 19 презимена са 20% свих кућа спадају роду Штрбаца, а међу њима и Војводићи. Како је род Војводића разгранат у Лици са истом славом, а од њих воде порекло Бокани и Шкорићи, то су и они Штрпци. Има их:
1) Војводића, 6 кућа у 5 насеља;
2) Бокана, 24 куће у 7 насеља;
3) Шкорића, 62 куће у 10 насеља;
4) Мишковића, 2 кућа.
Свега је Штрбаца у испитаној области 251 кућа са 13 презимена од којих се неки могу уврстити у засебне родове, јер су посебног презимена у више насеља.
– Ниже Босанског Новог је у Прекосању породица Кукавица, који су, веле, Штрпци, и старином су од Боке или јужне Херцеговине. У току је трагање о пореклу тог интересантног рода. Сва је прилика да је властеоска породица, а није искључено ни то да је пореклом од разгранатог властеоског рода Јабланића са огранцима Рађеновић и Павловић, што их спомиње Владислав Скарић.
– Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за Штрпце да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малога Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих Штрбаца ове области који славе Св. Ђурђа.
– Кнез из Гудавца, Никола Штрбац, вели да су из Далмације. Ту их је толико било у једној куци да је по 13 “колевки” са децом при сиси излазило на њиве кад жене морају да раде и често доје децу. Потомци Раде Штрпца, који се прозову Радићи, толико “озгоде” под гомилом, да је ишло по 9 диван-кабаница из једне куће на збор цркви и да су имали и по 50 самих мачака.
– Огранак штрбацких родова, што славе Никољдан, разгранали су се по селима ове области из Штрбаца више Унца. Шкорића се предак населио из Лике где се звао Бокан. Како је населио лети, покрио на брзу руку липовим корама куцу, и те се брзо на сунцу “скориле”; прозову их Шкорић.”
Литература:
Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, Београд, 1925. / Насеља и порекло становништва (књига XX) – СЕЗ (књига XXXV)
7. септембар 2012. у 12:47
vojislav Ananić
Породица Штрбац се 1335.године помиње у Дечанској Хрисовуљи. Потичу са простора Херцеговине из села Штрбци које се налази на Бањанима између Билеће и Никшића. Под притиском Турака, раселили су се на све стране по Босни, Србији и Далмацији. Славе више различитих слава, има их и покатоличених.И Петар Кочић и његов главни лик Давид Штрбац су старином поријеклом из Херцеговине. Петрови Кочићи су из племена Малешевића, слава Игњатдан, мада има Кочића на Змијању и Бањалуци који славе Ђурђевдан.
7. септембар 2012. у 16:05
vojislav Ananić
Штрпци су се разгранали у више огранака. Има их под првобитним презименом Штрбац, под презименом Николашевић,Радановић,Савић,Мектеровић,Шпирић,Глијаковић и Гајић.
Раширили су се преко више села: у В.Штрпце,Преодац,Црни Врх,Прекају и друга. Славе Св.Николу.Кажу да су прозвани овим новијим именима по својим прецима:Николи,Радану,Сави,Мектеру (Виду),Шпири,Глиши (Глијак) и Гаји.Ови њихови преци могли су живјети по прилици прије 220 година.По свим предањима која се чујуо Штрпцима они су доселили овамо из Херцеговине.Што се тиче времена када су се населили о томе су предања неодређена и сувише опћенита.
Илија Савић из Црног Врха казивао је о томе овако:”Кад је цар Лазар изгубио на Косову, утекну овамо два брата Штрпца.Закуће се најприје на Брдима.Једном од њих бег хтио да силује жену. Он убије бега и побјегне у Кистање (Далмација)”.Ово је предање у погледу времена досељења врло мутно.Оно узима да су с косовском битком сви наши крајеви потпали под Турке и да су убрзо потом и овдје били бези.
Предање које је поп Марко Савић из Прекаје слушао од Стевана Штрпца-Племића каже:”Кад је Херцеговина освојена, утекну Штрпци отуда овамо, гдје још нијесу били завладали Турци. Овдје добију баштину. С кућом су се премјештали много пута тамо и овамо:Сад у Жупу, сад на Козјак,на Брда итд”.
Пантелија Гајић казивао је да су Штрпци утекли из Херцеговине од зулума Турског.Некакви Турци,звани “Лубице”,толико им дојадили били да су најзад морали да бјеже.Ово задње предање о времену досељења Штрбаца најодређеније је па и најближе истини.Види се да Штрпци нису кренули из Херцеговине одмах чим су Турци ову освојили него да су живјели тамо и под Турцима,па тек касније доселилиму УнацИз свих предања о Штрпцима, и оних што се чују од њих самих, а и од осталих породица добија се утисак да су они знатно старији од свију других најстаријих породица.Само се не може ништа поближе докучити на колико су се времена овдје населили пријец 1700.године,када су се по прилици, населиле овамо остале најстарије породице.Предања Штрбачка знају доста о њиховој даљој судбини послије доласка овамо.Добили су били тапије на земљу.Турци негдје послије хтједоше да им отму те тапије. Штрпци тад утекну у Кистање да спасу тапије.Уврте их у штап и метну на таван. Жене им касније, нашавши на тавану сув штап, а не слутећи да може бити ишта у њему,наложе га на ватру и тако им тапије изгоре. Сад се ови Штрпци више не хтједоше ни враћати овамо него остану у Кистањима.Од свих својих предака Штрпви причају највише о Мијаги и Лауду. Мијага је живио прије 180-220 година. Био барјактар пред “сејменима”. Би и јако “мугућан”.Владика кад би излазио овамо,сваке треће годиненоћивао увијек код Мијаге. Лауд (Давид) био силан и “згодан”.Турци му дали да кнезује.Теглио увијек на њихову страну и помагао им да побеглуче остале Штрпце, а они њему ишли на руку и пуштали му да избира кућишта.Стога је он често пресељавао.Био је неко вријеме у Љесковици.Из породице Штрбаца било је много свештеника.Почели су врло давно да попују па тако све и до новијих дана.Расељавали су се Штрпци на много страна.
3. март 2015. у 12:41
Војислав Ананић
На интернету, код презимена у Црној Гори, под словом Ш, пише: Штрбац (Штрпац), Бањани (Никшић) 1428.год.
А код српских презимена пореклом из Далмације пише: Штрбац – Запужане, Кистање, Брибирске Мостине, Раштевић, Бенковац, Биљане Доње, Жажвић – Св. Козма и Дамјан, Св. Георгије, Св. Никола.
Затим,код Штрбаца католика: Штрпци су вјероватно дошли из Читлука код Травника, јер их тамо има највише.
Први упис у матицу винчаних је давне 1802. године, ди кумује Јаков Штрбац из Поточана. У раздобљу од 1802 – 1855. у матици умрлих су заведени само: 1833, Градина, Јуре Штрбац, син Гргин, 18 мјесеци; 1834. Градина15. 12. Ана Штрбац, жена Крижана Пењака, 69 година; 1837. Градина, 20. 9. 1837. Грго Штрбац, 60 година.
Каблићи, 20. 5. 1851. женик Иван Штрбац из Каблића, син Грге и Катарине Крезо из Прилуке…
4. март 2015. у 09:01
Војислав Ананић
Још са интернета о ШТРПЦИМА:
Шкорићи припадају роду Војводића, који опет припадају роду ШТРБАЦА. У предању им се помињу и Јабланићи, властела изсредњег века.
Љубомир Пецо је навео да 19 презименаса 20% свих кућћа спадају роду ШТРБАЦА, а међу њима и Војводићи. Како је род Војводића разгранат у Лици са истом славом, а од њих воде порекло Бокани и Шкорић, то су и они ШТРПЦИ. Има их Војводића 6 к. у 5 н., Бокана 24 к. у 7 н.; Шкорића 62 к. у 10 н. и Мишковића 2 к. Свега је ШТРБАЦА у испитаној области 251 к. са 13 презимена од којих се неки могу уврстити у засебне родове, јер су посебног презимена у више насеља. Ниже Босанског Новог (Новог Града) је у Прекосању породица Кукавица, који су, веле, ШТРПЦИ, и старином суод Боке или јужне Херцеговине. У току је трагање о пореклу тог интересантног рода. Сва је прилика да је властеоска породица, а није искључено ни то да је пореклом од разгранатог властеоског рода Јабланића са огранцима Рађеновић и Павловић, што их спомиње Вл. Скарић. Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за ШТРПЦЕ да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малога Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих ШТРБАЦА ове области који славе Св. Ђорђа.
Огранак штрбачких родова, што славе Никиољдан, разгранали су се по селима ове области из Штрбаца више Унца. Шкорића се предак населио из Лике где се звао Бокан.
Те породице у уначкој области, доселиле су се пре нешто више од три века, најпре преко Грахова, а потом избегле у Далмацију и, после је доста њих прешло у Поуње.
Они из Кистања су можда, што је тврдио и Вл. Скарић, најдаљом старином из Штрбаца у Сиринићкој Жупи, на Шарпланини.
Треба напоменути да је некада давно, постојало и име Штрбац, по којем су или ШТРПЦИ или Штрбине можда и добили и име.
О ШТРПЦИМА су познате и две књиге: 1. Књига о Штрпцима – Миленко С. Филиповић и 2. Хрватска католичка презимена – Томислав Перковић.
4. март 2015. у 10:29
Војислав Ананић
Још мало о ШТРПЦИМА са интернета:
Прича о пореклу је карактеристична за већину српских породица у западној Босни, Лици, Далмацији, Банији (некада Војној Крајини). Највише ШТРБАЦА се сусреће у Западној Босни па онда у наведеним крајевима. Два велика племена су дошла у Босну и ту остала, а једно племе је отишло у Северну Далмацију. Најпре су живели у околини Никшића 1445. година (сеоба православаца), а у Никшић су дошли из околине Пећи (манастир Дечани – чувени документ “Дечанска Хрисовуља” из 1330. године, сведочи о томе.
Штрпце у Сиринићкој Жупи се помиње са бројем српских кућа још у турском попису 1455. године.
И у Бачкој је код Бездана 1720. године постојало село Штрбац. Више га нема, ишчезло је.
11. август 2016. у 21:54
sava strbac
Štrbci u selu Bistrica,opština Banja Luka,slave svetog Nikolu. Poreklom su iz doline Unca,sada opština Drvar,pre je to bio Glamočki srez.Naši stari su uvek govorili da smo došli iz Glamoča. Vreme i okolnosti dolaska mojih predaka mi nisu najjasnije ali mislim da je to bilo negde uz Pecijinu bunu, izmedju 1875-1878.U Bistrici žive i Savići,slave sv.Nikolu,potomci Save Štrbca,njihova loza se odvojila davno,još u dolini Unca,zajedno smo naselili Bistricu kao i mnoga druga prezimena u okolini Banja Luke,većina nas je iz visoke Krajine.Krčili smo ove pitomije a puste predele.
17. јун 2017. у 13:38
Sava
Помоз Бог браћо и сестре.Колико сам могао да закључим,Штрбци од давнина славе Светог Николаја Мирликијског чудотворца 6/19.децембар а има их и који су стицајем околности промјенили славу и славе Светог Георгија.Од Штрбаца који славе Никољдан настали су следећа презимена:
Николашевић
Радановић
Савић
Мектеровић
Шпирић
Глијаковић
Гајић
Репија
Малиновић
Војводић
Бокан
Шкорић
Мишковић
Од Штрбаца што славе Светог Георгија су презимена:
Радић
Стричевић
Тодић
Замаклар
Кужет
Кукавица
Можда сам негдје погријешио па ако неко зна боље нека ме исправи.Било би занимљиво направити днк анализу па да видимо да ли је предање истинито.Прочитао сам о Штрбцима да смо можда поријеклом Власи.Од тестираних на днк пројекту има један Савић из Бенковца,чуо сам да они славе Св.Николу.Ти Савићи би требали бити поријеклом из Црног Врха,дакле потомци Саве Штрбца.Днк резултат је R1a z280,карпатско далматински кластер.Поздрав за сав род Штрбачки.
28. април 2018. у 06:33
Savić
Savo,
Savići u Benkovcu su prema prvom dostupnom popisu sa početka 18. veka na svojoj zemlji u Bukoviću-Benkovac, tako da ne vode poreklo od Štrbaca u 19. veku. .
Slava Savića iz Benkovca je Sveti Nikola, a DNK marker Y hromozoma jeste R1a z280.
Ukoliko su Savići i Štrpci istog porekla po muškoj liniji morali bi imati isti nalaz na Y hromozomu.
Savić
.
11. мај 2018. у 18:39
S
Haplogrupa Strbaca iz Knina je N1. Znaci da je predanje izmisljeno i netacno.
11. октобар 2023. у 15:56
Hrvacevic
Хрвачевићи из околине Високог (Горње/Доње Зимче, Радовље), си од тога рода.
Постоји гроб неког Симе Рваћевић-Војодића из 19ог вијека у тој околини.
Слава Никољдан, по генеалошком истраживању потичу од Војводића који су од рода Штрбаца (данашњи Г. и Д. Штрбци, Крајина). Поздрав.
17. јун 2017. у 14:57
Милорад Богдановић
Бог помого и теби Sava
Хвала Вам што сте нас упознали о Штр(б)пцима, мада их има још који славе и Аранђеловдан, Јовањдан, Петровдан и Томиндан.
Мене више интересује тестирање твојих сродника.
Јеси ли ти тестирани Савић са Бенковца, карпатско-далматинска грана, који се налази у нашем српском ДНК пројекту, или си Штрбац, кога тамо нема. Ако си Савић, Р1а (R1a), онда би било добро да се у табели упише и слава коју славе ови Савићи.
И ја сам Р1а, карпатско-далматинска грана, у групи са Савићима.
17. јун 2017. у 16:42
Сава
Брате Милораде,једначење по звучности намјерно нисам користио и мислим да треба да се пише и говори Штрбци,исто као и Србски јер мијења се суштина.Волио бих да се јаве Штрбци који славе неку славу мимо Никољдана и Ђурђевдана,па да се зна тачно гдје су.Ја сам Савић из Бистрице БЛ,поријекло из Црног Врха(Мотике).О Савићима из Бенковца који славе Никољдан сам чуо од једног Бенковчанина који сад живи у БЛ и који је кум са њима.Савићи у Бенковцу и Буковици су истог рода и у том крају има и Штрбаца,славе Св.Николая. За тестираног Савића Р1а сам сазнао читајући на вашем сајту,видио сам да није уписана слава па сам се сјетио приче о тим Савићима.
17. јун 2017. у 23:36
Милорад Богдановић
У праву су Саво, али вукотворење и ругло из којег се изњедрила наша срамота толико се добро ушушкала да невидим у скоријој будућности да ће се наћи неко ко ће скинути ову нашу срамоту.Има нас неколико који покушавамо у Пореклу да скренемо пажњу на ову нашу несрећу, али није вајде од тога нема. Вукоманија је много јача и бројнија.
У Шематизму дабробосанском за 1882. годину спомињу се Штрбци по парохијама као слављеници: Аранђеловдан (Брдо-Гламоч), Јовањдан (Јунузовци-Градишка), Петровдан (Оштра Лука-С.Мост), Томиндан (Збориште-Крупа).
Покушај ступити у контакт са особом која се тестирала (Савић-Р1а), или да се нама јави да се упише коју славу слави.
Имамо и једног Поповића из Бистрице бањалучке, (твој комшија) који се тестирао и припада хаплогрупи И2 ДН (I2 DN), сл. Јовањдан.
И ја сам твој комшија, рођен у Јелићки.
Свако добро ти желим, и остани и даље са нама, и наравно, тестирај се, можда и од истог рода потичемо, као и Савић из Далмације.
5. јун 2023. у 11:06
Nemanja Štrbac
Pozdrav.
Htio bih samo da se osvrnem na Vašu sugestiju oko glasovnih promjena i pisanja. Ne vidim da upotreba zvaničnog pravopisa na bilo koji način mjenja suštinu, ništa manje od promjene bazične riječi kroz padeže.
To je bogatstvo srpskog jezika, i potvrda da je korjenski i glavni jezik svih narode ovde, i tim proizvoljnim skrnavljenjem i naknadnim interpretacijama samo se spuštamo na nivo ovih savremenih “novokomponovanih” naroda i jezika.
Prelazak B u P nije nikakva samovoljna novotarija, to je nastalo iz duha jezika, jer prati sam izgovor u narodu. Svi svjetski lingvisti baš zato navode naš jezik kao specifičan i bogat. Da se mjenja suština kao što kažete, mogli bismo onda kopirati engleski jezik i izbaciti sve padeže, i da bude ko, Štrbac, od koga, od Štrbac, kome, čemu, Štrbac, s kim, s Štrbac… Eto, onda se možda na taj način ne bi promjenila suština.
Uglavnom, izvinjavam se na upadici, poštujem ako različito mislimo, ali eto, čisto da se javim.
Inače, Nemanja Štrbac, selo Podić, opština Drvar (bivša opština Preodac), slava Sveti Nikola.
Pozdrav svim prezimenjacima, saplemenicma i zemljacima.
18. јун 2017. у 08:36
Сава
Милораде,Савићи и Поповићи у Бистрици су прве комшије и наравно и родбина.Што се тиче Штрбаца(Брда,Гламоч) они не славе Аранђеловдан него Никољдан.То сам чуо баш од једног Штрбца са Брда. Ови остали што славе различите славе су у малом броју и мислим да су мијењали славу.Мислим да је Никољдан прва слава Штрбачка,затим неки узимају Ђурђевдан, затим појединци узимају и ове остале славе из неких својих разлога.
Што се тиче вукотворења у праву си,не знам шта треба да се догоди па да се у језик и писмо уведе мало логике.Тако је и са историјом,држимо се неких “правила и истина” а не питамо се зашто и све прихватамо олако.
Са Савићима из Бенковца ћу покушати ступити у везу преко ФБ па ћу се распитати о њима и да,можда сам и ја Р1а,па смо истог рода Милораде.Било би добро кад би Штрбци из свих крајева и сви ми који имамо предање да смо коријена Штрбачког урадили тестирање,па да знамо да смо један велики род и племе.
Свако добро у Господу ти желим Милораде,у Јелићку сам долазио давно као дијете на збор код цркве.Живо здраво брате.