Poreklo prezimena Šolaja

26. mart 2012.

komentara: 18

Prezimena

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (18)

Odgovorite

18 komentara

  1. 24. decembar 2013. u 23:32

    Lazar Solaja

    Zanima me poreklo prezimena Solaja?

    Odgovori

  2. 6. decembar 2015. u 19:28

    hadži Radenko Šolaja

    poštovani, da li je moguće saznati porijeklo prezimena Šolaja? Krsna slava je sv.Jovan Krstitelj. Hvala lijepo.

    Odgovori

  3. 6. januar 2017. u 11:06

    Marko Šolaja

    Sv. Đorđe je slava Šolaja,veze vi nemate

    Odgovori

  4. 30. septembar 2017. u 20:25

    Nikola Šolaja

    Šolaje slave Svetog Jovana Krstitelja. Poreklom su iz Hercegovine, iz roda Kovačevića. Mnogi su prešli u Liku, a neki na sever Crne Gore. Šta etimološki znači naše prezime, voleo bih da neko objasni.

    Odgovori

  5. 9. oktobar 2017. u 08:59

    Milorad Šolaja

    Moja loza Šolaja slavi s.Tomu i svi smo porijeklom iz Gacka.

    Odgovori

  6. 11. novembar 2017. u 19:32

    Marko

    Moja loza slavi Tomin dan, tj. Svetog apostola Tomu. Porijeklom sam iz Gacka. U Gacku jos ima Solaja i svi slave Svetog Tomu. U Foci takodje znam da ima Solaja i da slave istu slavu. Takodje i prezime Kosarac iz Sarajevo je bratsko prezime, tj, Kosarci su porijeklom od Solaja. I oni slave Svetog Tomu. Znam da ima Solaja koji slave Sv. Jovana, upoznao sam jednog, ali oni su porijeklom iz Like…

    Odgovori

  7. 19. februar 2018. u 19:25

    Novica Šolaja

    Šolaje su porijeklom iz Šipova,tj.iz sela Pljeve.Tu su još od 17.vijeka.Krsna slava im je sv.Georgije.Tokom 2.svjetskog rata u Šipovu u selu Pljeva,prvu bunu protiv Ustaša i Njemaca podigao je narodni heroj Simela Šolaja (1906-1942),koji je poginuo osvajajući grad Kupres.

    Odgovori

    • 25. februar 2023. u 21:13

      Željko Marković

      Tako je rođo!!!Ja sam od Markovića, moj otac i Zora su daljnji brat i sestra. Moj đed Trivun Marković a stričevi Stevo, Dušan, Riste Gojko Veselko Vlado i Slavko. Tetka Dušica je umrla ko dete. Iz Brđana smo. Moji stričevi Stevo Dušan i Riste su ratovali sa Simelom. Naša Slava je Sveti Vasilije veliki

      Odgovori

  8. 5. novembar 2018. u 07:39

    Vojislav Ananić

    ŠOLAJA (p), u Nadanićima, Gračanici i Vrbici (Gacko). Porijeklom su “od Starog Vlaha”, a na području Gacka su doselili iz Nove Varoši. Šolaje se pominju i u Lazarićima krajem 19. i početkom 20. vijeka. Lazarići su vrlo staro gatačko selo i “u njemu starinci Šolaje, stare kneževske, pod fermanom porodice” (59:201: 147:604). Slave Tomindan.

    Izvor: Risto Milićević – Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.

    Odgovori

  9. 30. jun 2021. u 11:10

    Radmila Šolaja

    Poštovani, zanima me poreklo Šolaja
    Moj suprug je rodjen u Novom Sadu
    Slavimo slavu sv Jovan Krstitelj 20.01.
    Neka prica i Porodicna veza nas je odvela u Bosnu u mesto Vojevac…
    Moze dalje i blize o porodici Šolaja

    Pozz za sve

    Odgovori

  10. 17. jul 2021. u 17:31

    Dimitrije Šolaja

    Šolaje poreklo i prezime
    Šolaja su poreklom od Slovenskog plemena koje je došlo na Balkan u šestom ili početkom sedmog veka kad i ostala Slovenska plemena. Naše pleme se ustalilo na području Nove Varoši, južni deo Zlatibora u Srbiji. Naše pleme uzelo je prezime Pajević kad i ostale plemićke porodice tog vremena. Hrišćanstvo smo primili na Tomin dan pa nam je sveti Toma- apostol Toma bio krsna slava. Šolaja su pravoslavci. Godine 1325. na Đurđev dan smo se razbratimili sa Pajevićima i uzeli krsnu slavu Đurđev dan i prezime Šolaja. Prezime smo uzeli po mestu Šolać u kome smo većinom živeli i iz kog smo i krenuli, te iste godine prema zapadu. Mesto Šolać i sada postoji u Dragačevu u Srbiji. Zapad je u to vreme bio nenaseljen.
    Prema zapadu smo krenuli kao veliko bratstvo, sa novim prezimenom ŠOLAJA,
    krsnom slavom Đurđev dan i plemićkom titulom. Svi smo išli zajedno do Trebinja. Iz Trebinja jedna grupa kreće prema severu prema oblasti koja se zvala Gacko-Hercegovina. Zaposeli smo severnu obalu gatačkog jezera od Vrbice na istoku do Nadanića na zapadu, a drugi su produžili na zapad i naselili se na prostor Dalmacije od Knina do Drniša i između njih, zaleđe Zadra. Kasnije odatle u severozapadnu Bosnu i Liku. Oni i danas slave krsnu slavu Đurđev dan. Šolaje u oblasti Gacka vratile su se krsnoj slavi Tomin dan verovatno zbog toga što su u toj oblasti živela braća Pajevići. Odatle su se naseljavali na Foču i Romaniju i oni slave Tomin dan. Od Šolaja su Košarići na Romaniji i Skarići u Sarajevu, slave Tomin dan.
    Neki od Šolaja koji je živeo na Romaniji zbog terorisanja od strane Turaka ubio je Turčina i pobegao u drugi kraj i promenio slavu, slave Jovan dan. U to vreme, a neki i sada iz neznanja smatraju da nemate zajedničke pretke ako ne slavite istu slavu.
    Šolaje iz Dalmacije naseljavaju severozapadnu Bosnu i Liku, a odatle naročito iz Prijedora i okoline u Hrvatsku.
    Prilikom popisa stanovništva, stanova i poljoprivrednih gazdinstava 1991. godine u Srbiji je bilo 486 Šolaja, a u Bosni i Hercegovini 489. U Hrvatskoj su Šolaje prisutne gotovo u svim županijama, u ukupno 71 opštini i 104 naselja, pretežno u urbanim sredinama (64%). Danas ih najviše živi u Zagrebu (90), Sisku (40), Petrinja (25), Rijeci (20) i u Bjelovaru (20). U Hrvatskoj danas žive oko 500 Šolaja. Glavni imigracijski pravci Šolaja zabeleženi su za zadnjih 150 godina iz Prijedora (BiH), u Sisak, Petrinju, Zagreb i okolinu. Šolaje u Hrvatskoj su sada većinom katolici. U katoličku veru su u manjem broju prešli dobrovoljno, a većim delom na silu, naročito zadnjih 150 godina. Oni su naša braća i kao Hrvati. Želimo im da čuvaju svoje Srpsko ime i prezime i da poštuju i vole svoje komšije, da ostanu i da budu i dalje dobri ljudi i ponosni na svoje prezime. Vreme ne bi smelo da učini svoje, da se zaborave životni putevi bratstva Šolaja.
    Kaže se: “Što nije zabeleženo, nije ni postojalo, ode u zaborav.”
    Treba da se zna odakle smo, ko smo i mi možemo da se ponosimo time što smo.

    Odgovori

    • 10. oktobar 2021. u 22:05

      Igor Solaja

      Hvala za tako iscrpne detalje. Meni su uvijek govorili da su Solaje porijeklom Iliri i da nisu slavenskoga porijekla. Zanima me cime podrkrjepljujete svoje tvrdnje? Imate li neke artifakte to jest pisane podatke da su Slavensko pleme i da su dosli na Balkan u 6 ili 7 vjeku? Pretpostavljam da su po vasem misljenju dosli iza Karpata?

      Odgovori

    • 26. avgust 2022. u 15:47

      Marinko

      Ovo je veoma blizu mog saznanja stim sto ja imam podatak da smo posle rszbratimljenja od Pajevica uzeli prezime ŠOLAJA ( sola opancar-obucar sa dodatkom ja) i da smo se naselili zapadno
      id Peci prema čakoru a posle kosovskog boja preko crne gore u hercegovinu blize
      gacku a po 1453 poske pada konstantinopolja jedni ka kninu *padjene ”
      I zadatsko zaledje dtugi pravac prijedor i pljeva šipovo.

      Odgovori
1 2