Порекло презимена Шкорић Reviewed by Momizat on . Презиме Шкорић пореклом је из Лике, а присутни су и у Далмацији и Босанској крајини. О распрострањености Шкорића вредан прилог послао је наш сарадник Александар Презиме Шкорић пореклом је из Лике, а присутни су и у Далмацији и Босанској крајини. О распрострањености Шкорића вредан прилог послао је наш сарадник Александар Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Шкорић

Порекло презимена Шкорић

Презиме Шкорић пореклом је из Лике, а присутни су и у Далмацији и Босанској крајини. О распрострањености Шкорића вредан прилог послао је наш сарадник Александар Маринковић. Његов текст објављујемо у целини.

РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ПРЕЗИМЕНА ШКОРИЋ

Према “Племенском рјечнику личко-крбавске жупаније“ Радослава Грујића, на основу службених података с краја 1915.године, Шкорића је у Лици било:

Укупно 71 кућа

–      БЈЕЛОПОЉЕ (Кореница) – 2
–      ФРКАШИЋ (Врховине) – 16
–      ГРАБУШИЋ (Кореница) – 12
–      КЛАШЊИЦА (Кореница) – 1
–      КОРЕНИЦА – 1
–      МАЗИН – 12
–      МЕЛИНОВАЦ (Заваље) – 1
–      НЕБЉУСИ (Лапац) – 11
–      ПАЛАНКА (Зрмања) – 6
–      ВЕДАШИЋ (Кореница) – 1
–      ВЛАШКО ПОЉЕ (Брлог) – 7
–      ЗАКЛОПАЦ (Срб) – 1

На жалост, овде нису наведе славе ових породица.

У књизи Александра Бачка “Презимена Срба у Далмацији“, наведени су следећи подаци за Шкориће:

Шкорић (?) – Биљане Горње. У попису Биљана Горњих 1749.г. помиње се православац Марко “Scovigh“. Нема их више у овом месту.

ШКОРИЋ – Биљане Доње. Ово је један од најбројнијих огранака овог рода. Доњобиљански Шкорићи су вероватно сродни већени далматниских Шкорића и Скорића, или свима њима.

ШКОРИЋ – Биовичино Село. Видети Скорић.

ШКОРИЋ – Карин Горњи.

ШКОРИЋ – Кула Атлагића.

ШКОРИЋ – Медвиђа. Видети Скорић

ШКОРИЋ – Морполача. Св. Игњатије. У првој половини 20.века је један огранак ових Шкорића преошао у Надводу (Жегар). Морполачки Шкорићи су сродни и са Скорићима (Шкорићима) у Биовичину Селу, који славе исту крсну славу.

ШКОРИЋ – Надвода. Лазарева субота. Пореклом су из Морполаче, од тамошњих Шкорића. Предак им се из тог места доселио у првој половини 20.века и призетио у род Швоња. Раније су Шкорићи славили Св. Игњатија, али су по доласку у Жегар од Швоња прихватили крсну славу Лазареву суботу. У сродству су и са Скорићима у Биовичином Селу.

ШКОРИЋ – Радошиновац.

СКОРИЋ – Медвиђа. Највероватније су досељени из Лике. Лички Шкорићи припадају групи разних родова који се називају Усорчани јер воде порекло од реке Усоре у северној Босни. Сматра се да су се ови Шкорићи раније презивали Војводић, а потом и Бокан. Скорића има у шибенском крају (Дубравице, Примоштен и сам град Шибеник) и вероватно су католичке.

 

У Бјелајском пољу недалеко Бос. Петровца, живе Шкорићи који славе Св. Николу. Преци су им дошли из Лике на прелазу из 19. у 20.век.

Шкорића има 28 домаћинстава у Бадњевића Врањској код Босанске Крупе, одакле су се расељавали и по неким од суседних места. У Врањску су им преци дошли из Лике, у првој половини 18.века.

Занимљиво, далматински Шкорићи славе Игњатију (1 огранак Лазареву суботу), али зато СКОРИЋИ из Медвиђе, досељени из Лике, очигледно имају везе са Шкорићима Никољштацима. Уочљиво је да се становништво често селило у правцу Босна – Лика и назад, зависно од политичке ситуације између Аустрије и Венеције, с једне,  и Турске с друге стране. У наставку текста биће више речи о повезаности презимена Шкорић / Скорић са презименима Војводић и Бокан.

 

У делу Ђорђа Јањатовића “Презимена Срба у Босни“ наведени су следећи подаци за Шкориће:

Слава Св. Архиђакон Стефан

–      Брестово и Осиња (презвит. тешањски)
–      Маховљани (презвит. бањалучки)

Слава Ђурђевдан

–      Бихаћ и Хргар (презвит. бихаћки)
–      Божићи (дубички)
–      Босански Брод
–      Дубица
–      Машићи и Романовци (градишки)

Слава Св. Игњатија

–      Дабар (Сански Мост)

Слава Св. Јован Крститељ

–      Бочац (бањалучки)
–      Поповац (бањалучки)

Слава Св. Никола

–      Бањалука
–      Бедовица (дубички)
–      Врело (крупски)
–      Глиница (крупски)
–      Гудавац (крупски)
–      Добрлин (дубички)
–      Дубовик Алибегов (крупски)
–      Ивањска (крупски)
–      Крупа
–      Лакташи
–      Машићи и Романовци (градишки)
–      Рујница (бихаћки)

Више аутора, с детаљним описима, наводе да је старије порекло Шкорића од Војводића и Бокана, а ових, пак, од Штрбаца, који су се доселили из Херцеговине.

Велики род Штрбац славио је две славе: Св. Ђурђа и Св. Николу (нпр. породице Репија, Малиновић…). Претпоставља се да су Штрпци из јужне Херцеговине или Боке и да су некад били властела. Постоји могућност да су од племићког рода Јабланића с огранцима Рађеновић и Павловић.

Они родови Штрбаца који су славили Никољдан, потичу из околине Унца у Босни и одатле су се раширили по читавој области. Конкретно, предак Шкорића је дошао из Лике и презивао се Бокан. Презиме је добио јер је током лета кад се доселио, прекрио кућни кров липовим корама које су се “скориле“ на сунцу. Од тада су ови Бокани прозвани Шкорићи. Такође, има и Шкорића који славе Св. Ђурђа, другу славу Штрбаца, и вероватно имају заједничко порекло.

ПРЕЗИМЕ БОКАН

Сви Бокани у Босни, без изузетка, славе Св. Николу. Насељавају крајеве око Дубице, Крупе, Унца, Бихаћа и Приједора што се такође поклапа и са Шкорићима Никољштацима.

Међутим, Радека у “Карловачком владичанству“ налази Бокане који, осим Никољдана славе и Лазаревдан.

М. Карановић у делу “Поуње у Босанској Крајини“ наводи да су Бокани једна фамилија од Штрбаца и да су им најближи род Војводићи и Шкорићи. Бокани су у Унац дошли из Далмације.

Петар Рађеновић сматра да су Бокани на границу Лике и Босне, у село Осредци, дошли давно пре Калајског рата тј. пре 1791.године и да су по неком предању, пореклом из Црне Горе.

Владислав Скарић сматра да Бокани, као Никољштаци, потичу или од Братоножића или од Куча, док Ј. Ердељановић је у делу “Стара Црна Гора“ навео да у Црмници, у области племена Глухи До, постоји локалитет Боканов Бријест.

Ипак, највероватније је да су се Бокани у Црној Гори презивали Војводићи и да су то презиме задржали све до насељавања у Лику. Ту су неки остали “лички“ Војводићи, а неки су се прозвали Бокани.

Дакле, Шкорићи као “млађи“ род Бокана и Штрбаца имају даље порекло у Црној Гори односно Херцеговини. Овде би напоменуо нешто јако важно, нешто што се данас губи из вида. Стара Херцеговина је много шири појам од данашње и простирала се до Никшића и Пиве, тако да се одредница “из Херцеговине“ мора узети у том, старијем, смислу. Међутим, ако Штрпци и јесу дошли из Херцеговине, преци Бокана (код неких и постоји предање о томе) су дошли из Црне Горе, највероватније из Црмнице. Доласком на Тромеђу и учесталим и повратним миграцијама у том малом простору (Босна, Лика, Далмација), дошло је до мешања Штрбаца и Бокана. Као последица тога, настао је и род Шкорића.


Коментари (8)

  • milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА ШКОРИЋ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

    1.- ШКОРИЋ, Никољдан, ШТРБАЦ
    ………………………..
    2.- ШКОРИЋ, Никољдан, ВОЈВОДИЋ
    ………………………….
    3.- ШКОРИЋ, Часне вериге, ЈЕРКОВИЋ
    ……………………………..
    4.- ШКОРИЋ, Игњатијевдан, МАЛЕШЕВАЦ (МАЛЕШЕВИЋ)
    ………………………………………..
    5.- ШКОРИЋ, Јовањдан, ТРКУЉА
    ………………………..
    6.- ШКОРИЋ, Никољдан, ШТРБАЦ
    ………………………..

    7.- ШТРБАЦ, Ђурђевдан, МРЊАВЧЕВИЋ и
    ………………………………
    8.- ТРКУЉА, Јовањдан, БОГУНОВИЋ
    …………………………..

    ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
    А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису

    Одговори
  • Marko Skoric

    Moje prezime je Škorić (60ih godina bilo Skorić) krsna slava Sv. Ignjatije. deda dosao iz dalmacije sada živim u Surčinu. Da li ima informacija koje prezime je bilo pre Skorica i da li je bio direktan prelazak iz Malešević ? ako neko ima nekih informacija molio bih za odgovor !

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ШКОРИЋ (п), у Убоску, Банчићима и Капавици (Љубиње) и у Љубињу. У Убоско, Капавицу и Љубиње дошли су из Банчича. На Банчиће су доселили „с Рајчица из Дубрава“, а у Рајчице из Слипчића код Мостара. Славе Јовањдан (59:277,289; 155:587). Према предању, Шкорићи су поријеклом из Лике. Предак им је дошао у Бекију (западна Херцеговина) и звао се Шкоро. Из Бекије се преселио у Слипчиће, одакле су се раселили у села код Љубиња. Доласком у Банчиће, у заселак Ждријело, „од презимена Шкоро поста Шкорић“ (155:624). Шкорића има настањених и у Требињу.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Skoric slobodan Loznica

    SKORIC —,bez kukice na slovu S — dosli pre 250 godina lz Dalmaclje, mesta Skoromani u oblast Radjevinu selo Mojkovic kod Krupnja. Ima nas u Mojkovicu ,Krupnju, Loznici, Lesnici, Beogradu i svi smo iz te familije Skorica koja se doselila pre 250god. isvi se znaju ili su culi jedni za druge.

    Одговори
  • Skoric slobodan

    SKORIC —,bez kukice na slovu S — dosli pre 250 godina lz Dalmaclje, mesta Skoromani u oblast Radjevinu selo Mojkovic kod Krupnja. Ima nas u Mojkovicu ,Krupnju, Loznici, Lesnici, Beogradu i svi smo iz te familije Skorica koja se doselila pre 250god. isvi se znaju ili su culi jedni za druge.

    Одговори
  • Skoric slobodan

    Samo jos da kauem da slavimo Svetog STEFANA 9 januar

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top