Порекло презимена Шаровић

25. марта 2012.

коментара: 3

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ШАРОВИЋИ

(живе у Комарници, Вирку и М. Гају)

Шаровићи су огранак Добриловића, од којих су се давно одвојили. Не знају како су добили садашње презиме, нити када је то било. Доселили су се са осталим Новљанима из Бањана из Ублова Милића и настанили се у Комарници. Бавили су се трговином и били главни снабдјевачи Дробњака робом, коју су набављали у Котору и Дубровнику.

Сви данашњи Шаровићи у Комарници, Вирку и Мотичком Гају потичу од Василија-Васка и Милутина. Васко је имао синове: Сима, Милована и Трипка, а Милутин Срдана и Новицу. Симо има Сава, а Саво Вукосава, Ђорђија и Милисава; Вукосав Јова, Милисав Радојицу, а Ђорђије Видоја, Живка, Милинка, Илију и Милету. Милета Ђорђијев је био познати правник и судија Среског суда. Затваран је због својих напредних идеја. Од Милете није остало потомство.

Милован Васков је имао Крста-Муја, Милоша и Јована. Крстови су: Раде, Божо, Миро, Којадин, Радосав и Миладин. Радосав Крстов се налазио на раду у Америци, одакле се као добровољац вратио да би учествовао у Првом свјетском рату у коме је и погинуо.

Крсто-Мујо Милованов се са синовима Божом и Миром одселио 1924. године у село Граб у Вранешку котлину. Божова ћерка Даница је била активни борац НОР-а 1941-1945. године.

Од Трипка Васкова је Милосав, а од Милосава Милан и Трижо, од Милана су Неђељко, Мушо, Драгомир, Владислав и Василије, који је погинуо 1944. године на Вардишту као борац Четврте црногорске пролетерске бригаде.

Новица Милутинов има Мићу, Ћетка и Мирка. Мићини синови су: Јоле, Кићо, Лазар, Новица, Љубо и Митар. Кићо Мићин је био комита у Комитском покрету 1916-1918. године.

Од Срдана Милутинова су Јоко, од Јока Раде, Сава, Милић и Вељко, који је као учесник НОП-а тешко рањен и пребачен у Бари у Италију, гдје је подлегао 1944. године.

Вукосав Савов је био официр црногорске војске, а припадао је Клубу праваша, због чега је деградиран.

Божидар Тодоров је као борац Седме омладинске бригаде погинуо на Пештеру 1944, а Михајило Ћетков из Комарнице је погинуо 1945. године као припаднж НОВ-а; Никола Радов из Мотичког Гаја погинуо је на Сремском фронту 1944. године. У НОР-у 1941-1945. године као припадници НОП-а и борци НОР-а били су Мушо Миланов, Митар Мићин, Мрдеља-Сејдо и Војин Видојеви, а из рата су изашли као старјешине ЈНА.

Шаровићи су се рано почели исељавати у Херцеговину у село Пржно код Гацка, околину Калиновика и Гласинац, а већа група населила се у Петрово Село код Кладова у источној Србији. Шаровићи у селу Прага у никшићком крају су из Комарнице.

До почетка 20. вијека Шаровићи су становали у Комарници, одакле су се почели исељавати на своје катуне у Вирку и Мотичком Гају.

Постоји траг у селима Малинску и Дубровску, који указује на то да су у овим селима живјели Шаровићи, али се не зна куда су одселили. У Дубровску је остао назив „Шаровића корита“, који подсјећа на ово братство или неко друго које је носило исто презиме.

Послије Другог свјетског рата из Комарнице, Вирка и Мотичког Гаја велики дио се одселио што породица, што појединаца и данас живе у Кули, Врбасу, Бачком Добром Пољу, Сивцу, Београду, Смедереву, Бања Луци, Ужицу, Сокобањи, Загребу и другим мјестима.

Податке које сам изнио о овој породици добио сам од Илије Шаровића из Вирка и Милорада-Миња Шаровића, инж. геодезије, који живи у Сокобањи.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Видоје Шаровић

    Морам да напоменем грешке које су направљене приликом писања посебно у књиги Дробњак породице у дробњаку и њихово порекло од Стојана Караџића и Вука Шибалића. Прва грешка је рано исељавање у село Пржно код Гацка није Пржно него Пржине. Пржно је место код Милочера на мору.Друга грешка у написаној поменутој књиги је да Шаровићи славе Ђурђевдан, да славе га али пре су славили Светог Николу а прислава је била Ђурђевдан. Тек после 1930 године почињу да славе Ћурћевдан као славу а да прислављају Св. Николу. то се непомиње у дотичној књиги. Св, Никола је био и заштитник трговаца, а то су стари Шаровићи и били.Они су снадбевали робом Дробњаке. Трећа грешка је код поменутих Видојевих Мрдеље-Сејдо и Војина да су као учесници НОР-а изашли као старешине ЈНА. Нису Мрдеља и Војин, већ Мрдеља и Павле Видојеви. Војин није учествовао у рату. Он је много касније уписао Војну Академију и постао подофицир. Службу је служио у Македонији.Податке које су дали у тој књиги су били Илија Видојев и Милорад-Миња Шаровић, инж. геодезије, који живи у Сокобањи. Наведени Мрдеља, Војин и Павле су рођена браћа мог оца Петра.Они су као ратна сирочад колонизовани у Војводину у место Кула.Отац је за живота указивао на те грешке које су написане у књиги. Моје је да испуним очеву жељу да се то исправи за будућа поколења која долазе. са поштовањем унук Видојев, Видоје Петра Шаровић рођен 16.04.1975. У Новом саду, Србија.

  2. Војислав Ананић

    ШАРОВИЋ (п), у Пржинама и Церници (Гацко). Било их је и у Осатном, засеоку Трешњевице (Борач). Према Дедијеру, поријеклом су из Риђана у Црној Гори. Живјели су у Грахову “као братство Вујачићи”, па су одатле “због тјескобе” преселили у Пржине. У Церницу су неке породице доселиле из Грахова, а неке из Пржина. У Осатно су Шаровићи доселили у другој половини 19. вијека из Пиве. Неко вријеме су боравили у Гацку, одакле су прешли у Трешњевицу. Из Тешњевице их “Говедарице населише на Осатно”. Славе Никољдан (59:199, 200,319). О поријеклу ове породице и њиховом досељавању на подручје Гацка писало је више аутора чији се подаци разликују. Неки извори указују да су у Пржине доселили из Чарађа, да су једно вријеме живејли у Самобору “одакле су потиснути”. Симо и Томо Шаровић помињу се 1766. године као учесници “некакаквог споразума у Самобору”. Има мишљења да потичу од Друговића из Никшића. У неким документима се наводи да су огранак Добриловића, “а за Добриловиће знамо да су Добрили из 14. вијека из Гацка”. Шаровићи се помињу и као становници Дубровског у Црној Гори, гдје су “оставили траг” у топониму “Шаровића Корита”. Занимљив запис о њима налази се у раду Јова Накићеновића Портјекло Зимоњића породице (167:19) по коме Шаровићи потичу од Кнежевића од којих су и гатачки Зимоњићи и да су их “Турци изненада на Божић поклали” (147:602).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.