Презиме Славић потиче из Величана (Попово). Како пише у књизи “Херцеговачка презимена” Риста Милићевића, Славићи су старином Божићи из Грмљана, а даљим пореклом из Куча у Црној Гори.
Године 1690. у Величанима се помиње Вук Славић. Прича се да је Славић најстарије презиме у Величанима, а предање каже да се у Славића кући налази једна лучева греда из доба косовског боја. Било је, кажу, шест таквих греда, али су Млечани пет употребили за лађу, а једну оставили за успомену.
У Величанима се и једна стара чатрња (бунар) по њима назива Славићуша.
Славића има насељених у Добвричу и Жватићу (Широки Бријег), где су доселили из Величана.
КРСНА СЛАВА: Васиљевдан (1. јануар)
ПОЗНАТИ:
Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
3. новембар 2018. у 11:39
Војислав Ананић
СЛАВИЋ (п), у Величанима (Попово). Старином су Божићи из Грмљана, а даљим поријеклом из Куча у Црној Гори. Године 1690. у Величанима се помиње Вук Славић. Прича се да је Славић најстарије презиме у Величанима, а предање каже да се у Славића кући налази једна лучева греда из доба косовског боја. Било је, кажу, шест таквих греда, али су Млечани пет употријебили за лађу, а једну оставили за успомену. У Величанима се и једна стара чатрња по њима назива Славићуша. Славе Васиљевдан (84:175,176,177). Славића има насељених у Добричу и Жватићу (Широки Бријег), гдје су доселили из Величана (189:42,49).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.