Чокорило

23. март 2012.

коментара: 1

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    ЧОКОРИЛО (п), у Мирушама (Билећа), Пирагићима и Џиновој Махали (Невесиње), Мостару и још неким мјестима билећког и гатачког краја У Мируше су доселили око 1820. године из Врановића у Бањанима. У Пирагиће су дошли из Мируша. Славе Никољдан. Чокорили у Џиновој Махали славе Лазареву Суботу. У ово село давно су дошли из Грахова у Црној Гори, а има их још доста у гатачком и билећком котару (59:156,214,217). Чокорили су позната мостарска породица 19. вијека. Њен запажени представник је Прокопије Чокорило, писац Херцеговачког љетописа и прича из херцеговачког живота. У своје вријеме био је међу најпознатијим личностима Херцеговине. За њега се интересовао и познати руски путописац и дипломата Александар Гиљфердинг. Сматра се да је најпотпунију биографију овог херцеговачког калуђера и писца дао Владимир Ћоровић у биљешкама уз Дневник Прокопија Чокорила, Ћоровић указује на маркантне црте његовог карактера: “Шзедљив, пун пожртвовања и преданости… Путовао је пјешке, да што више уштеди и донесе у Мостар, а кад је морао да се вози (по мору и Дунавом), он је брижљиво сакупљао све признанице плаћања, да може што чистије и савјесније положити рачун”. Био је “мален, сув, слаб човјек, како га називају наши људи…” (53:89).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.