Crnoglavac
Haplogrupa: R1a opšti klaster
Poreklo: Aleksandrovac, Srbija
Krsna slava:
Kontakt:
_________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]
Poštovani,
pozivamo vas na saradnju.
Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).
Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.
Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
1. decembar 2019. u 20:21
PV
Crnoglavci su poreklom iz sela Crna Glava na Kopaoniku (iznad Josanicke Banje) . Njihov se predak odselio pre 1804(nisam pronasao bas tacno kada jos uvek) na miraz u Mitrovo Polje i tamo su ga mestani prozvali ‘Crnoglavac’ ,pa je tako i upisano u knjige kao njegovo prezime i prezime njegove dece kad je pravljen prvi popis tih godina. Slave istu slavu Arandjelovdan i Svetu Anu i imaju istu haplogrupu kao i svi ostali Crnoglavci (stanovnici sela Crna glava) R1a>R-YP 4278 bez obzira na prezime . O selu Crna Glava čitajte na portalu porekla .
15. februar 2020. u 14:56
Crnoglavac
Poreklo prezimena Crnoglavac
Crna Glava, koja se nalazi iznad Jošaničke Banje na Kopaoniku, podarila je prezime Crnoglavac kao pojedinačno i Crnoglavci kao opšte, za mnoge familije koje se iz nje, od kraja 18. Veka, poput voda iz moćnih planinskih izvora razlivaju širom Srbije, a od druge polovine 20. i po inostranstvu.
Crnoglavci, odnosno porodice i familije koje vode poreklo iz kopaoničke Crne Glave danas imaju sledeća prezimenima – Crnoglavac, Azdejković, Aleksić, Veličković, Vukadinović, Vukosavljević, Vučković, Grujić, Dišić, Đorđević, Jakovljević, Josijević, Lazarević, Maksimović, Marković, Matić, Milenković, Milojević, Milosavljević, Nedeljković, Petrović, Radičević, Ristić, Rogavac, Todorović, Trifunović, Simionović i Filimonović. Među njima, najmnogoljudniji su sa prezimenima Trifunović i Crnoglavac.
Crnoglavci (sa prezimenom Crnoglavac ili drugim) danas žive u mnogim mestima. Najvše ih je u Aleksandrovcu (Mitrovo Polje, Mrmoš, Rudenica, Pleš), Beogradu, Blacu (Barbatovac, Međuhana, Šiljomana, Prebreza, Sibnica), Bresničiću kod Prokuplja, Brusu (Bogiše, Brđani, Drenova, Kobilje, Lepenac, Stroinci), Vrnjačkoj Banji (Vrnjci, Lipova, Novo Selo, Ruđinci, Štulac), Donjem Milanovcu, Kragujevcu, Kraljevu (Beranovac, Gokčanica, Žiča, Konarevo, Kovači, Ribnica), Kruševcu (Modrica, Trmčari, Čitluk), Nišu i Trsteniku (Osaonica, Počekovina). Ima ih i u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, SAD-u, Švajcarskoj …
Navedeni nizovi prezimena i mesta stanovanja nisu konačni.
Crnoglavci slave Sv. Arhangela Mihaila (Aranđelovdan, 21. novembar), veliku slavu i Sv. Joakima i Anu (22. septembar) malu slavu – preslavu. Mnogi na Malu sv. Anu – Uspenije Svete Ane (7. avgust) seku kolač ili se sećaju da su ga sekli na ovaj praznik. I kod njih ima primera da su uzeli slavu imanja ili da su se braća i bliski rođaci dogovorili da jedni slave Aranđelovdan a drugi Jaćima kako bi jedni kod drugih bili u poseti na praznik.
Stanovnici Crne Glave aktivno su učestvovali u Prvom srpskom ustanku te je i sama Crna Glava bila u sastavu Karađorđeve Srbije. Zbog propasti ustanka, 1813. godine krenuli su u bežanje „preko Morave“, u Milutovac i Drenovu. Posle ovog pomeranja „za vreme Karađorđeva stradanija“ neki od njih nisu se vratili u Crnu Glavu.
Rogavčina, okolina Brusa (Bogiše, Drenova/Drtevci, Brđani, Lepenac, Stroinci) i Trmčare (kod Kruševca) naseljeni su iz Crne Glave pre 1833. godine.
Oko polovine 19. veka Crnoglavci iz Rogavčine naseljavaju Mrmoš. Danas su tamo sa prezimenima Crnoglavac, Petrović i Rogavac. Do današnjih dana traje intenzivno iseljavanje iz Rogavčine u Aleksandrovac, Vrnjačku Banju, Kruševac, Trstenik i njihove okoline.
Crnoglavci kao brojna familija u Stroincima pred, za vreme i posle Prvog svetskog rata zvanično su preuzeli nova prezimena – Vukadinović i Ristić. Cela Trifunova grana je zadržala prezime Crnoglavac. Posle Prvog svetskog rata deo Crnoglavaca iz prenaseljenih Stroinaca premešta se u okolinu Podujeva i sada ih tamo nema. Iseljeni su u Kruševac, Beograd, Kragujevac, Kraljevo i Veliku Britaniju.
Danas u Crnoj Glavi žive Trifunovići, Josijevići, Vukosavljevići, Matići, Maksimovići, Dišići i Jakovljevići u zaseoku Dolovi. Kao mlađi odseljenici pod ovim prezimenima su u Kraljevu, župskom Aleksandrovcu, oko Raške, Grabovcu u Gruži, Kragujevcu, oko Velike Plane, u Beogradu, po Vojvodini i Švajcarskoj.
Kao stariji odseljenici (posle oslobođenja Toplice 1878), iz Crne Glave su Milojevići u Međuhani, Veličkovići u Šiljomani, Aleksići, Milenkovići i Tomići u Bresničiću. Preko Dobroljubaca Crnoglavci iz Rogavčine stižu, posle 1880. godine, u Sibnicu kod Blaca. Jedna njihova porodica, sa prezimenom Todorović, ide dalje, u Barbatovac da bi preko Blaca stigla u Niš.
Markovići su se odselili iz Crne Glave u Mali Zvečan 1913. godine.
Za sada, najuverljiviji odgovor o poreklu Crnoglavaca je sledeći – iz Hercegovine u Moraču, zatim u Crnu Glavu na Kopaoniku, iz Crne Glave u Rogavčinu, Drenovu, Brđane, Strojince, Trmčare itd, itd. Ovo u više navoda tvrdi Radoslav LJ. Pavlović, kako u svojim objavljenim radovima tako i u rukopisima. Treba napomenuti da on ovo tvrdi na osnovu pregleda arhivske građe i literature a naročito na osnovu terenskih istraživanja iz 1935. godine, kada je zabeležio kazivanja ljudi koji su jako dobro poznavali porodičnu usmenu tradiciju. U prilog ovoj tvrdnji je i značajan argument – slave. Po Cvijiću, zapadnu stranu Kopaonika kojoj pripada i Crna Glava, naselila je „dinarska struja“, što potvrđuju bogata usmena tradicija, imena, prezimena, običaji, „kuće na ćelici“ i drugo.
Detaljnije podatke o Crnoglavcima možemo saznati iz popisa harača (1833), poreskih knjiga, zatim, iz matičnih knjiga krštenih, venčanih i umrlih (vode se od 1837), brojnih dokumenata i literature koji su pohranjeni u arhivima i bibliotekama, prvenstveno u Arhivu Srbije u Beogradu i arhivima u Kraljevu i Kruševcu.
Zajedničko poreklo Crnoglavca iz Mitrovog Polja i Maksimovića iz Crne Glave, poput dokumenata, sećanja i literature, potvrdile su i dve DNK analize objavljene u naučnoj literaturi i na portalu Poreklo. U pitanju je haplogrupa R1a-Z280-YP278, sa podudarnošću svih 16 markera.
30. januar 2025. u 21:57
Radiša Jovanović
Što se tiče Crnoglavaca u selu Rogavčina podno Željina, vode poreklo iz sela Crna Glava na Kopaoniku od porodice Dišić. Naime početkom 19.veka u selu Crna Glava u jednoj porodici Dišić živelo je nekoliko braće u zajedničkom domaćinstvu. Jedan od njih se zvao Savva. Jedne jeseni došlo je do nesuglasice između braće i isti su se podelili među sobom. Svu imovinu su podelili. U toku zime jednom od njih Savvi je nestajalo sena za stoku pa je planirao da sa porodicom i nešto stoke što je imao, da krene da se seli prema Moravi. Pričalo se u narodu da si zime kraj Morave mnogo toplije i da ima vrlo malo snega i da to pogoduje za njegove ovce. Određenog dana je spakovao ono malo stvari što ima i utovario u saonice, ukoškao krave i sa stadom ovaca koje je imao krenuo polako. Put ga je vodio preko susednog sela Bačevaca, pa prema prevoju Karaula, zatim prema Goču i da siđe do Morave. Prvog dana je stigao do sela Rogavčina. Od samog polaska pratilo ga je toplo vreme a snega je bilo vrlo malo pa je grabio da stigne što dalje. Na domaku Rogavčine, ovce je stavio pod jednu jelu i ogradio ih od grana koje je nasekao sa jele. Deca i supruga su spavali u saonicama ušuškani sa ono malo pokrivača što su imali. Savva je cele noći bio budan, ložio je vatru ali je u pojedinim momentima i dremao pored vatre na jelovom granju. U rano jutro Savva je već razgledao okolinu i video da ima dosta pašnjaka na kojima je sneg već bio okopnio. Pustio je ovce i krave na livadu, a one su odmah krenula da pasu ono malo trave što je imalo, i da jedu zelene grane sa jela i smrča. Sunce je polako izlazilo. U jednom momentu je video nekoliko ljudi koji su tuda prolazili sa natovarenim konjima. Popričao je sa njima i oni su mu rekli da su oni tu u blizini i da su krenuli prema Moravi da odnesu neki tovar rodbini i sutra se vraćaju. Kad su čuli da i Savva ide prema Moravi, rekli su mu da je tamo preko zime toplije ali da preko su preko leta velike vrućine i da tamo ovce preko leta teško izdržavaju i da je bolje da ostane tu gde jeste, jer ima zemlje koliko hoće. Ima hrane za stoku a i sve rođeva što se posadi. Savva odluči da ostane tu još jedan dan kako bi mu se krave odmorile a sutradan da nastavi dalje. Dan su proveli oko pripreme hrane za stoku i za sebe. Deca su se igrala po okopnelim livadama. nedaleko od bivaka bio je izdašni izvor sa vodom. Savva je ceo dan razmišljao uz sve obaveze koje je imao. Razmišljao je kako da obezbedi seno za ovce i krave kada su pored Morave sve njive, a i kako da se snaže da kupi zemlju, a ovde je ima u izobilju i što je najvažnije da je džabe. Uveče je rekao supuzu da je odlučio da ostanu ovde, a sutra počinje da pravi kolibu. Tako je Savva ostao u Rogavčini. Posle par dana naišli su oni ljudi koji su ga videli prvog dana i jedan mu se obratio: ,,Pomaže Bog Crnoglavac,, Savva je odgovorio sa Bog ti pomogo. Jer prvog dana kad su se videli Savva im je rekao da je iz sela Crna Glava, i zato mu se ovaj obratio sa ,,Crnoglavac. Savva kad je dolazio iz Crne Glave, prošao je preko prevoja Karaula, gde je bila granica između Tadašnje Turske i Srbije. Crna Glava kao i sva okolne sela su bili pod Turskom upravom sve do 1833.godine kada je granaica pomerena iza Raške. Ta činjenica da više nije pod turskom upravom Savvu je činila srećnim. Savva je nastavio da živi u Rogavčini i širi svoju porodicu. Obzirom da su ga svi zvali Crnoglavac po selu odakle je došao, taj nadimak uzeo za prezime kada su uvedene matične knjige. Nastavio je da slavi slave koje slavio u Crnoj Glavi Aranđelov dan i Svetog Joakima i Anu.
Ovu priču sam proverio preko nekoliko izvora. Nekoliko meštana Crne glave su mi ovu priču ispričali nezavisno jedni od drugih, što znači da je istinita. Razgovarao sam i sa nekoliko Crnoglavaca iz Rogavčine i oni su mi potvrdili da su poreklom iz crne glave. Što se tiče same Rogavčine i tog dela između Željina i Goča, ima dosta familija koje su poreklom iz sela oko Ibra i Jošanice.
U mom istraživanju vezano za poreklo mojih Rakovčana, nailazim i na podatke vezane za Crnu glavu.
Ako nekoga zanima istraživanje neka mi se javi.