Црноглавац
Хаплогрупа: R1a општи кластер
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
1. децембар 2019. у 20:21
PV
Crnoglavci su poreklom iz sela Crna Glava na Kopaoniku (iznad Josanicke Banje) . Njihov se predak odselio pre 1804(nisam pronasao bas tacno kada jos uvek) na miraz u Mitrovo Polje i tamo su ga mestani prozvali ‘Crnoglavac’ ,pa je tako i upisano u knjige kao njegovo prezime i prezime njegove dece kad je pravljen prvi popis tih godina. Slave istu slavu Arandjelovdan i Svetu Anu i imaju istu haplogrupu kao i svi ostali Crnoglavci (stanovnici sela Crna glava) R1a>R-YP 4278 bez obzira na prezime . O selu Crna Glava čitajte na portalu porekla .
15. фебруар 2020. у 14:56
Црноглавац
Порекло презимена Црноглавац
Црна Глава, која се налази изнад Јошаничке Бање на Копаонику, подарила је презиме Црноглавац као појединачно и Црноглавци као опште, за многе фамилије које се из ње, од краја 18. Века, попут вода из моћних планинских извора разливају широм Србије, а од друге половине 20. и по иностранству.
Црноглавци, односно породице и фамилије које воде порекло из копаоничке Црне Главе данас имају следећа презименима – Црноглавац, Аздејковић, Алексић, Величковић, Вукадиновић, Вукосављевић, Вучковић, Грујић, Дишић, Ђорђевић, Јаковљевић, Јосијевић, Лазаревић, Максимовић, Марковић, Матић, Миленковић, Милојевић, Милосављевић, Недељковић, Петровић, Радичевић, Ристић, Рогавац, Тодоровић, Трифуновић, Симионовић и Филимоновић. Међу њима, најмногољуднији су са презименима Трифуновић и Црноглавац.
Црноглавци (са презименом Црноглавац или другим) данас живе у многим местима. Највше их је у Александровцу (Митрово Поље, Мрмош, Руденица, Плеш), Београду, Блацу (Барбатовац, Међухана, Шиљомана, Пребреза, Сибница), Бресничићу код Прокупља, Брусу (Богише, Брђани, Дренова, Кобиље, Лепенац, Строинци), Врњачкој Бањи (Врњци, Липова, Ново Село, Руђинци, Штулац), Доњем Милановцу, Крагујевцу, Краљеву (Берановац, Гокчаница, Жича, Конарево, Ковачи, Рибница), Крушевцу (Модрица, Трмчари, Читлук), Нишу и Трстенику (Осаоница, Почековина). Има их и у Великој Британији, Немачкој, САД-у, Швајцарској …
Наведени низови презимена и места становања нису коначни.
Црноглавци славе Св. Архангела Михаила (Аранђеловдан, 21. новембар), велику славу и Св. Јоакима и Ану (22. септембар) малу славу – преславу. Многи на Малу св. Ану – Успеније Свете Ане (7. август) секу колач или се сећају да су га секли на овај празник. И код њих има примера да су узели славу имања или да су се браћа и блиски рођаци договорили да једни славе Аранђеловдан а други Јаћима како би једни код других били у посети на празник.
Становници Црне Главе активно су учествовали у Првом српском устанку те је и сама Црна Глава била у саставу Карађорђеве Србије. Због пропасти устанка, 1813. године кренули су у бежање „преко Мораве“, у Милутовац и Дренову. После овог померања „за време Карађорђева страданија“ неки од њих нису се вратили у Црну Главу.
Рогавчина, околина Бруса (Богише, Дренова/Дртевци, Брђани, Лепенац, Строинци) и Трмчаре (код Крушевца) насељени су из Црне Главе пре 1833. године.
Око половине 19. века Црноглавци из Рогавчине насељавају Мрмош. Данас су тамо са презименима Црноглавац, Петровић и Рогавац. До данашњих дана траје интензивно исељавање из Рогавчине у Александровац, Врњачку Бању, Крушевац, Трстеник и њихове околине.
Црноглавци као бројна фамилија у Строинцима пред, за време и после Првог светског рата званично су преузели нова презимена – Вукадиновић и Ристић. Цела Трифунова грана је задржала презиме Црноглавац. После Првог светског рата део Црноглаваца из пренасељених Строинаца премешта се у околину Подујева и сада их тамо нема. Исељени су у Крушевац, Београд, Крагујевац, Краљево и Велику Британију.
Данас у Црној Глави живе Трифуновићи, Јосијевићи, Вукосављевићи, Матићи, Максимовићи, Дишићи и Јаковљевићи у засеоку Долови. Као млађи одсељеници под овим презименима су у Краљеву, жупском Александровцу, око Рашке, Грабовцу у Гружи, Крагујевцу, око Велике Плане, у Београду, по Војводини и Швајцарској.
Као старији одсељеници (после ослобођења Топлице 1878), из Црне Главе су Милојевићи у Међухани, Величковићи у Шиљомани, Алексићи, Миленковићи и Томићи у Бресничићу. Преко Доброљубаца Црноглавци из Рогавчине стижу, после 1880. године, у Сибницу код Блаца. Једна њихова породица, са презименом Тодоровић, иде даље, у Барбатовац да би преко Блаца стигла у Ниш.
Марковићи су се одселили из Црне Главе у Мали Звечан 1913. године.
За сада, најуверљивији одговор о пореклу Црноглаваца је следећи – из Херцеговине у Морачу, затим у Црну Главу на Копаонику, из Црне Главе у Рогавчину, Дренову, Брђане, Стројинце, Трмчаре итд, итд. Ово у више навода тврди Радослав Љ. Павловић, како у својим објављеним радовима тако и у рукописима. Треба напоменути да он ово тврди на основу прегледа архивске грађе и литературе а нарочито на основу теренских истраживања из 1935. године, када је забележио казивања људи који су јако добро познавали породичну усмену традицију. У прилог овој тврдњи је и значајан аргумент – славе. По Цвијићу, западну страну Копаоника којој припада и Црна Глава, населила је „динарска струја“, што потврђују богата усмена традиција, имена, презимена, обичаји, „куће на ћелици“ и друго.
Детаљније податке о Црноглавцима можемо сазнати из пописа харача (1833), пореских књига, затим, из матичних књига крштених, венчаних и умрлих (воде се од 1837), бројних докумената и литературе који су похрањени у архивима и библиотекама, првенствено у Архиву Србије у Београду и архивима у Краљеву и Крушевцу.
Заједничко порекло Црноглавца из Митровог Поља и Максимовића из Црне Главе, попут докумената, сећања и литературе, потврдиле су и две ДНК анализе објављене у научној литератури и на порталу Порекло. У питању је хаплогрупа R1a-Z280-YP278, са подударношћу свих 16 маркера.
30. јануар 2025. у 21:57
Радиша Јовановић
Што се тиче Црноглаваца у селу Рогавчина подно Жељина, воде порекло из села Црна Глава на Копаонику од породице Дишић. Наиме почетком 19.века у селу Црна Глава у једној породици Дишић живело је неколико браће у заједничком домаћинству. Један од њих се звао Савва. Једне јесени дошло је до несугласице између браће и исти су се поделили међу собом. Сву имовину су поделили. У току зиме једном од њих Савви је нестајало сена за стоку па је планирао да са породицом и нешто стоке што је имао, да крене да се сели према Морави. Причало се у народу да си зиме крај Мораве много топлије и да има врло мало снега и да то погодује за његове овце. Одређеног дана је спаковао оно мало ствари што има и утоварио у саонице, укошкао краве и са стадом оваца које је имао кренуо полако. Пут га је водио преко суседног села Бачеваца, па према превоју Караула, затим према Гочу и да сиђе до Мораве. Првог дана је стигао до села Рогавчина. Од самог поласка пратило га је топло време а снега је било врло мало па је грабио да стигне што даље. На домаку Рогавчине, овце је ставио под једну јелу и оградио их од грана које је насекао са јеле. Деца и супруга су спавали у саоницама ушушкани са оно мало покривача што су имали. Савва је целе ноћи био будан, ложио је ватру али је у појединим моментима и дремао поред ватре на јеловом грању. У рано јутро Савва је већ разгледао околину и видео да има доста пашњака на којима је снег већ био окопнио. Пустио је овце и краве на ливаду, а оне су одмах кренула да пасу оно мало траве што је имало, и да једу зелене гране са јела и смрча. Сунце је полако излазило. У једном моменту је видео неколико људи који су туда пролазили са натовареним коњима. Попричао је са њима и они су му рекли да су они ту у близини и да су кренули према Морави да однесу неки товар родбини и сутра се враћају. Кад су чули да и Савва иде према Морави, рекли су му да је тамо преко зиме топлије али да преко су преко лета велике врућине и да тамо овце преко лета тешко издржавају и да је боље да остане ту где јесте, јер има земље колико хоће. Има хране за стоку а и све рођева што се посади. Савва одлучи да остане ту још један дан како би му се краве одмориле а сутрадан да настави даље. Дан су провели око припреме хране за стоку и за себе. Деца су се играла по окопнелим ливадама. недалеко од бивака био је издашни извор са водом. Савва је цео дан размишљао уз све обавезе које је имао. Размишљао је како да обезбеди сено за овце и краве када су поред Мораве све њиве, а и како да се снаже да купи земљу, а овде је има у изобиљу и што је најважније да је џабе. Увече је рекао супузу да је одлучио да остану овде, а сутра почиње да прави колибу. Тако је Савва остао у Рогавчини. После пар дана наишли су они људи који су га видели првог дана и један му се обратио: ,,Помаже Бог Црноглавац,, Савва је одговорио са Бог ти помого. Јер првог дана кад су се видели Савва им је рекао да је из села Црна Глава, и зато му се овај обратио са ,,Црноглавац. Савва кад је долазио из Црне Главе, прошао је преко превоја Караула, где је била граница између Тадашње Турске и Србије. Црна Глава као и сва околне села су били под Турском управом све до 1833.године када је гранаица померена иза Рашке. Та чињеница да више није под турском управом Савву је чинила срећним. Савва је наставио да живи у Рогавчини и шири своју породицу. Обзиром да су га сви звали Црноглавац по селу одакле је дошао, тај надимак узео за презиме када су уведене матичне књиге. Наставио је да слави славе које славио у Црној Глави Аранђелов дан и Светог Јоакима и Ану.
Ову причу сам проверио преко неколико извора. Неколико мештана Црне главе су ми ову причу испричали независно једни од других, што значи да је истинита. Разговарао сам и са неколико Црноглаваца из Рогавчине и они су ми потврдили да су пореклом из црне главе. Што се тиче саме Рогавчине и тог дела између Жељина и Гоча, има доста фамилија које су пореклом из села око Ибра и Јошанице.
У мом истраживању везано за порекло мојих Раковчана, наилазим и на податке везане за Црну главу.
Ако некога занима истраживање нека ми се јави.