Порекло презимена Црноглавац

19. март 2012.

коментара: 2

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЦРНОГЛАВАЦ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Црноглавац

Хаплогрупа: R1a општи кластер

Порекло: Александровац, Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. PV

    Crnoglavci su poreklom iz sela Crna Glava na Kopaoniku (iznad Josanicke Banje) . Njihov se predak odselio pre 1804(nisam pronasao bas tacno kada jos uvek) na miraz u Mitrovo Polje i tamo su ga mestani prozvali ‘Crnoglavac’ ,pa je tako i upisano u knjige kao njegovo prezime i prezime njegove dece kad je pravljen prvi popis tih godina. Slave istu slavu Arandjelovdan i Svetu Anu i imaju istu haplogrupu kao i svi ostali Crnoglavci (stanovnici sela Crna glava) R1a>R-YP 4278 bez obzira na prezime . O selu Crna Glava čitajte na portalu porekla .

  2. Црноглавац

    Порекло презимена Црноглавац

    Црна Глава, која се налази изнад Јошаничке Бање на Копаонику, подарила је презиме Црноглавац као појединачно и Црноглавци као опште, за многе фамилије које се из ње, од краја 18. Века, попут вода из моћних планинских извора разливају широм Србије, а од друге половине 20. и по иностранству.
    Црноглавци, односно породице и фамилије које воде порекло из копаоничке Црне Главе данас имају следећа презименима – Црноглавац, Аздејковић, Алексић, Величковић, Вукадиновић, Вукосављевић, Вучковић, Грујић, Дишић, Ђорђевић, Јаковљевић, Јосијевић, Лазаревић, Максимовић, Марковић, Матић, Миленковић, Милојевић, Милосављевић, Недељковић, Петровић, Радичевић, Ристић, Рогавац, Тодоровић, Трифуновић, Симионовић и Филимоновић. Међу њима, најмногољуднији су са презименима Трифуновић и Црноглавац.
    Црноглавци (са презименом Црноглавац или другим) данас живе у многим местима. Највше их је у Александровцу (Митрово Поље, Мрмош, Руденица, Плеш), Београду, Блацу (Барбатовац, Међухана, Шиљомана, Пребреза, Сибница), Бресничићу код Прокупља, Брусу (Богише, Брђани, Дренова, Кобиље, Лепенац, Строинци), Врњачкој Бањи (Врњци, Липова, Ново Село, Руђинци, Штулац), Доњем Милановцу, Крагујевцу, Краљеву (Берановац, Гокчаница, Жича, Конарево, Ковачи, Рибница), Крушевцу (Модрица, Трмчари, Читлук), Нишу и Трстенику (Осаоница, Почековина). Има их и у Великој Британији, Немачкој, САД-у, Швајцарској …
    Наведени низови презимена и места становања нису коначни.
    Црноглавци славе Св. Архангела Михаила (Аранђеловдан, 21. новембар), велику славу и Св. Јоакима и Ану (22. септембар) малу славу – преславу. Многи на Малу св. Ану – Успеније Свете Ане (7. август) секу колач или се сећају да су га секли на овај празник. И код њих има примера да су узели славу имања или да су се браћа и блиски рођаци договорили да једни славе Аранђеловдан а други Јаћима како би једни код других били у посети на празник.
    Становници Црне Главе активно су учествовали у Првом српском устанку те је и сама Црна Глава била у саставу Карађорђеве Србије. Због пропасти устанка, 1813. године кренули су у бежање „преко Мораве“, у Милутовац и Дренову. После овог померања „за време Карађорђева страданија“ неки од њих нису се вратили у Црну Главу.
    Рогавчина, околина Бруса (Богише, Дренова/Дртевци, Брђани, Лепенац, Строинци) и Трмчаре (код Крушевца) насељени су из Црне Главе пре 1833. године.
    Око половине 19. века Црноглавци из Рогавчине насељавају Мрмош. Данас су тамо са презименима Црноглавац, Петровић и Рогавац. До данашњих дана траје интензивно исељавање из Рогавчине у Александровац, Врњачку Бању, Крушевац, Трстеник и њихове околине.
    Црноглавци као бројна фамилија у Строинцима пред, за време и после Првог светског рата званично су преузели нова презимена – Вукадиновић и Ристић. Цела Трифунова грана је задржала презиме Црноглавац. После Првог светског рата део Црноглаваца из пренасељених Строинаца премешта се у околину Подујева и сада их тамо нема. Исељени су у Крушевац, Београд, Крагујевац, Краљево и Велику Британију.
    Данас у Црној Глави живе Трифуновићи, Јосијевићи, Вукосављевићи, Матићи, Максимовићи, Дишићи и Јаковљевићи у засеоку Долови. Као млађи одсељеници под овим презименима су у Краљеву, жупском Александровцу, око Рашке, Грабовцу у Гружи, Крагујевцу, око Велике Плане, у Београду, по Војводини и Швајцарској.
    Као старији одсељеници (после ослобођења Топлице 1878), из Црне Главе су Милојевићи у Међухани, Величковићи у Шиљомани, Алексићи, Миленковићи и Томићи у Бресничићу. Преко Доброљубаца Црноглавци из Рогавчине стижу, после 1880. године, у Сибницу код Блаца. Једна њихова породица, са презименом Тодоровић, иде даље, у Барбатовац да би преко Блаца стигла у Ниш.
    Марковићи су се одселили из Црне Главе у Мали Звечан 1913. године.
    За сада, најуверљивији одговор о пореклу Црноглаваца је следећи – из Херцеговине у Морачу, затим у Црну Главу на Копаонику, из Црне Главе у Рогавчину, Дренову, Брђане, Стројинце, Трмчаре итд, итд. Ово у више навода тврди Радослав Љ. Павловић, како у својим објављеним радовима тако и у рукописима. Треба напоменути да он ово тврди на основу прегледа архивске грађе и литературе а нарочито на основу теренских истраживања из 1935. године, када је забележио казивања људи који су јако добро познавали породичну усмену традицију. У прилог овој тврдњи је и значајан аргумент – славе. По Цвијићу, западну страну Копаоника којој припада и Црна Глава, населила је „динарска струја“, што потврђују богата усмена традиција, имена, презимена, обичаји, „куће на ћелици“ и друго.
    Детаљније податке о Црноглавцима можемо сазнати из пописа харача (1833), пореских књига, затим, из матичних књига крштених, венчаних и умрлих (воде се од 1837), бројних докумената и литературе који су похрањени у архивима и библиотекама, првенствено у Архиву Србије у Београду и архивима у Краљеву и Крушевцу.
    Заједничко порекло Црноглавца из Митровог Поља и Максимовића из Црне Главе, попут докумената, сећања и литературе, потврдиле су и две ДНК анализе објављене у научној литератури и на порталу Порекло. У питању је хаплогрупа R1a-Z280-YP278, са подударношћу свих 16 маркера.