Порекло презимена Ћорић

18. марта 2012.

коментара: 36

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЋОРИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ћорић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Широки Бријег, Херцеговина

Крсна слава: католик

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Ћорић среће се у Босанској Крајини. Према Ђ. Јањатовићу, “Српска презимена у Босни”, православне породице Ћорић забележене су крајем 19. века у парохијама Гомионици и Маховљанима (код Баналуке), у Козарцима (код Приједора) и у Црном Лугу (код Грахова) – слава Јовањдан, код манастира Моштанице (Дубица) – Никољдан, а Ђурђевдан само у парохији Оштра Лука, код Санског Моста.

У сељењима током векова, од околине Берана до Санског Моста, Јовановићи, потом Ћорићи, променили су, дакле, силом прилика, презиме, а вероватно – због веће погодности спремања и гошћења – и датум прослављања светитеља породичног заштитника: уместо у јесен – у пролеће.

Неке породице, као споменуте код Грахова, у Црном Лугу, промениле су и светитеља, опредељујући се за Св. Јована!

КРСНА СЛАВА: Св. Никола, Св. Јован, Св. Георгије

_________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЋОРИЋИ

(на Жабљаку)

Јерко Ћорић је дошао од Мостара тридесетих година 20. вијека у Жабљак, гдје је радио као врстан мајстор. Оженио се 1941. године од Новосела. Имао је два сина Драга-Ћика и Станка- Буда. Јерко се 1952. године са породицом преселио у Никшић. Његови синови сада живе и раде у Београду.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (36)

Одговорите

36 коментара

  1. Vana

    Da li neko zna nešto više o Ćorićima koji žive u okolini Sarajeva, tačnije Vrelo Bosne? Slava je Sveti Nikola. Pozdrav!

  2. Стеван

    Зна ли неко за Ћориће из Пирота (19. век)? Не знам кад су се ту доселили, а и нисам сигуран да ли је Ћорић или слично презиме, јер имам само документ из 19. века на енглеском језику, у којем су лоше написали презиме?

  3. Vesna

    Poruka za Zeljka Corica
    Corici od kojih ti potices su potomci Zejaka.Zbog krvne osvete su se krili i promenili prezime u Coric.Mnogi Corici su rasuti svugde po svetu a uglavnom su iz Zari.Mojkovca i Bijelog Polja.Slava im je Djurdjevdan kao i mog oca zto je bila

    • Draško Ćorić

      Pozdrav za Vesnu!
      Tačno je da su Ćorići iz Mojkovca i okoline od Zejaka, na manje bratstvo, a na više od Dedejića, sa Čeva. Samo nije tačno da su zbog krvne osvete promijenili prezime. Potičemo od Spasoja Zejaka, (po rodoslovu) a njegova dva sina su Ćorići. Tačno je da su rasuti svuda po svijetu, ali pored Žari porijeklom su i iz Podbišća. Naša loza (od Zejaka) slavi svetog Đorđija.

  4. Milan Coric

    Porijeklo mi je od Corica iz sela Bijelnik,opcina Petrinja.
    Djed se zvao Milos,prandjed Misko..

  5. Milan Coric

    Slava nam je djurdjevda ..

  6. Jasmin

    Pozdrav Ćorićima,moji su isto iz Bijelog Polja kod Mostara.Tu smo jos od prije kuge koja je harala oko 1815 god.Selo Livač, a uvijek se spominjalo da smo dosli od nekud iz Crne Gore.Doduše našao sam i naše prezime medju mnogima koja su izšla iz Herceg Novog za Hercegovinu nakon povlačenja Turskr iz Boke.

  7. Војислав Ананић

    ЋОРИЋ (п.к.м). породице настањене у многим мјестима Херцеговине. Ћорићи (п) су у Лакту и Руштима (Невесиње) и у Дријењанима (Попово). У Руштима су “уз кугу купили земљу и прешли из Лакта овамо” (59:232). У Дријењанима су старосједиоци и једно су братство са Глухаићима, Гњатима, Спасојевићима и Ћаћићима. Славе Аранђеловдан (59:271; 84:172). Има их и у Мостару. Ћорићи (к), у Витини (Љубушки), Ходбини и Буни (Мостар), Селиштима, Љутом Доцу, Биограцима и Татама (Широки Бријег). У Витину је Ћорић дошао “с Доброг Села у Броћну. Удао се за Берберушу”. У Ходбину су доселили “с Малог Блата због сиромаштва”. За Ћорића у Буни кажу да је “Лацман из Лацманске”. Побјегао је из аустријске војске, живио у Бијелом Пољу код Мостара. а одатле дошао у Буну. У Селишта су доселили из Тихаљине, гдје су се звали Буљани. Славили су Ђурђевдан. Има их и у Драчеву (Чапљина), Бучићима и Бијелом Пољу (Мостар), Кљенку у Храсном и Завали (Попово). У Завалу су дошли из Клобука (Љубушки). Раније су се звали Милошевићи, а Ћорићима су прозвани по неком Илији Милошевићу који је прије “130 година у лову изгубио једно око” (59:243.271,317,342.344.345,346; 84:152). Ћорићи, према наводима М. Петрића. живе и у другим мјестима општине Широки Бријег: Јарама, Узарићима, Кнешпољу, Доњем Градцу, Доњим Добрковићима, Горњем Црнчу, Ладини. У Јаре су дошли из Биограца. У Узариће и Кнешпоље су се доселили из Јара, а у Горњи Црнач из Ограђеника у Броћну. Кажу, да су се за „Аустрије“ звали Бељо, а од „старе Југославије су се почели звати Ћорић“. У Доње Добрковиће и Ладину су дошли из Горњег Црнча (84:35,40,44,55,62,72). Ћорићи (м) у Добрчу (Подвележје) и у Мостару. У Добрчу су старином из Броћанца, од католичке породице Башића. У Добрчу их је, у доба Канаетових истраживања, било 12 домаћинстава (115:155). Некад их је било и у Братачу (Невесиње), Заушју код Билеће и Билећи (97:144,174). Према Шобајићу, Ћорићи из Заушја потичу од Вујовића из Симијова, који су приликом преласка на ислам узели ово презиме (248:29).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.