Порекло презимена Ћургуз

18. марта 2012.

коментара: 8

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. MilosC

    Ćurguzi vode svoje porijeklo kao kao i skoro sve krajiške familije sa Hercegovine. Posle dolaska Turaka na današnje prostore Raške, Hercegovine i Bosne, su nastale velike migracije naroda u pravcu sjevera i tada su mnoge porodice (neke su bježale ispred Turaka, neke su išle uz Turke kao pomoćne jedinice i kao vojnici, a neke su Turci naseljavali na novoosvojenim krajevima da im budu radna snaga) se naselile na opustjela područja Like, Dalmacije i Bosanske krajine. Neke porodice su se naseljavali direktno u te krajeve, a neke su se kretale etapno tako da su se zadržavali usputno u nekim krajevima. Sve do Bečkog rata 1683 godine i poraza Turaka od hriišćanske vojske taj pravac migracija se odvijao u jednom smjeru – prema sjeveru i sjeverozapadu. Posle poraza Turaka ovaj pravac se okreće tako da se naseljava stanovništvo u opustjela područja Like i Bosanske krajine odakle u protjerani muslimani. Isto tako je i u ostalim područjima kao što je Banija, Kordun i Slavonija.
    Srednje Pounje se naročito naseljava iza Svištovskog mira 1791 godine kada je došlo mnogo porodica iz Like i Dalmacije u Bosansku Krajinu, zatim je mnogo doselilo iza 1850 godine u vreme Omer paše te iza okupacije Bosne od Austrougarske 1878 godine. Na ovom putu je im jedna od tranzitnih oblasti bilo Bjelajsko Polje.

    I upravo tamo su se, najvjerovatnije iza Svištovsko mira 1791 godine, a prije 1800 godine doselilla jedna familija Ćurguza. Zapisano je da je tada, oko 1800 godine, u selu Vođenica u Bjelajskom Polju kod Bosanskog Petrovca postojala jedna hrišćanska kuća Ćurguza između sedam begovskih i devet hrišćanskih koliko ih je tada to selo imalo. Doselili su se iz sjeverne Dalmacije od manastira Krke.Slave Nikoljdan. Tamo su se zvali Vladisavljevići, a smatraju da im je porijeklo sa Hercegovine i tamo su se prezivali Vasojevići. Taj što je doselio ovamo je bio pop i nosio je ćurak pa su ga Turci prozvali Ćurguz, pa se i po njemu tako prozovu i njegovi potomci.

    Godine 1925 je tamo bilo sedam kuća Ćurguza u Gornjoj Vođenici i jedna na Jelića Glavici.

    Sa Bjelajskog Polja su se Ćurguzi raseljavali dalje uglavnom u srednje Pounje i to:
    1. selo Zalin gdje se 1925 godine nalazilo 4 kuće Ćurguza, slave Nikoljdan. Iz Zalina se naselila jedna porodica u Krupu i prezvala se Todorović i isto slavi Nikoljdan. Također je odselio jedan ogranak Ćurguza iz Zalina u selo Pučenik i tamo ih je 1925 godine bila jedna kuća.
    2. u selo Vrtoče se iz Bjelajskog Polja oko 1910 godine naseli jedna porodica. Slave Nikoljdan.
    3. u selu Donji Bušević oko 1925 godine je bilo dve kuće Ćurguza, slave Nikoljdan, i tamo su doselili iz Bjelajskog Polja prije okupacije Bosne, odnosno prije 1878. godine.
    4. godine 1925 je u selu Hašanima bilo 4 kuće Ćurguza koji su se naselili sa Bjelajskog Polja prije okupacije Bosne 1878.i slave Nikoljdan.

    Dakle, svi Ćurguzi vuku porijeklo od jedne kuće i svi su rod, Hercegovci, koji su živjeli kod manastira Krke u sjevernoj Dalmaciji. Svi slave istu slavu i to Nikoljdan.

  2. Милорад Богдановић

    У ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину , као и у књизи Ђорђа Јањатовића ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ (све је овдје доступно онима који желе да се више информишу) спомиње се презиме:
    ЋУРГУЗ у парохији Вођеница (Петровац);Јеловац (Приједор); Међеђа (Дубица); Хадровци (Сански Мост)
    ЋУРГУЗОВИЋИ у парохији Брекиња (Дубица)
    ЋУРГУС у парохији Ашани, Дубовик, Крупа (Крупа); Јапра Мајкић, Оштра Лука, Паланка (Сански Мост)
    ЂУРГУС у парохији Умци (Сански Мост)

  3. Milan Curguz

    Propusteno je da se kaze da su Curguzi ziveli do 1995 god. i u zaseoku Potkraj opstina Sanski Most z.p. Lusci Palanka.

  4. Curguzi su uglavnom bili vojnici ili popovi.Poznatiji je bio kapetan prve klase Slobodan Curguz

  5. Drzen Curguz

    U selu Bosnjaci,Lusci Palanka je bilo Curguza.Sa nekim sam u kontaktu,sad zive u Prijedoru.Moj djed je koloniziran 46. u selo Cestereg kod Zrenjanina.Imao je dva brata u partizanima,Milos i Trivo koji se posle rata kao oficiri dobili sluzbu u Beogradu i Vranju.Sve ostalo od sestara su sa djedom i majkom im su dosli u Cestereg gde su se i upokojili.Sad ove ima jedna porodica,moj otac Trivo i ja sa majkom.Djedov otac se zvao Ilija i sahranjen je u Bosnjacima.

  6. Војислав Ананић

    ЋУРГУЗ, поријеклом су из Далмације, од манастира Крке. Тамо су се звали Владисављевићи. Домаћин досељеничке породице био је поп и носио ћурак. По њему се његови потомци прозову Ђургузи (12, 187). Од Јајца и Кључа су дошли у Кнешпоље. Славе Никољдан.

    Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.