Порекло презимена Ћурчић Reviewed by Momizat on . Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Ћурчић

Порекло презимена Ћурчић

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (31)

  • Milinko

    Poštovani , poznato mi je porodica ĆurČića iz Čačka , koji su se doselili sa Golije , iz sela Gradac- Ispod Jankovog kamena, vrha Golije i danas stoji neobeleđan kamena kula na mestu gde je ubijen od strane Turaka njihov predak ČurĆić.pozdrav
    M. Trifkovic

    Одговори
  • Ćurčić

    Ćurčića ima svih vera. Po nekim predanjima potiču iz Crne Gore ( Piva i- ili deo oko manastira Ostrog- Ćurčić selo). Jedan deo je krenuo ka Srbiji- Golija odnosno Ivanjica, Raška, Kraljevo, Čačak… i dalje ka Kragujevcu (Drača), Blacu, Nišu, Lipljanu na Kosovu, Banatu… Drugi deo je krenuo na zapad – Sarajevo, Livno, Rama, Bosanski Petrovac, Lika- okolina Otočca. Ćurčići poreklom iz Like slave većinom Svetog Nikolu. U Vojvodini i Beogradu ima veći broj Ćurčića što meštana- lala, sremaca i bačvana, što dođoša ličani, bosanci, srbijanci, crnogorci… Ima preko 2.000 korisnika telefona sa prezimenom Ćurčić u Srbiji .

    Одговори
  • Шарко

    Ćurčiću,

    Žnaš li šta znači Ćurčija? Prezime Ćurčić je rasrostanjeno širom bivše Jugoslavije i nema ni govora o zajedničkom poreklu svih Ćurčića, svako je mogo biti Ćurčija.

    Одговори
  • Ćurčićka

    33. Ћурчићи су пореклом из Косанице. Некада су живели у Битинама на Косаници и њихово је било читаво Битинско поље. Живели су у великој породичној задрузи са више десетина чланова, можда скоро 100. Имали су 12 колевки које су скоро увек биле зузете бебама. Из овога најбоље можемо закључити да је то била огромна породична задруга. Један је домаћин само правио опанке, други млео жито и догонио брашно; једна је жена стално месила хлеб, док га је друга пекла. Кад се косило, раскосили би косци једанпут и вратили се до доручка, други пут до ручка, трећи до ужине. Било их је на десетине косача, па су раскашали веома дуге откосе.
    Не знају од када су ту живели и колико. Имали су властиту земљу и на њу турске тапије, што значи а су ту живели кад су Турци освојили наше крајеве. Ту су остали све до око 1830. године. Код цркве на Мариној Шуми бивао је на Ускрс велики вашар. Поред осталих укућана, на вашару су били Мијат и Мато са братом. Брат им се посвадио са неким Станићима који су тада живели у Станчанима и западном делу Варина. Станићи убију Мијатовог брата, а Мијат уби два Станића. Из бојазни од освете, Ћурчићи се из Битина раселише. Неки су отишли на Гласинац и у њих су остале тапије. Мијат и Мато пређу у Матаруге и настане се као чифчије Селмановића.
    Мијатови синови су: Јоко и Ђурица, а Матови: Обрад, Крсман, Голуб и Јован. Мијатови су синови прешли у Коријен, код Иванове чесме. Ђуричини синови су Видоје, Радован и Милован а, Радованов је Јован. До 1912. године била је једна кућа Ћурчића у Матаругама и једна у Коријену. Милован Ћурчић је био у најму код старога Дика Грујичића и посматрао одлазак Турака на Шаранце 1862. године. У I светском рату у црногорској војсци је учествовало 5 Ћурчића.
    priredio: Zoran ĆURČIĆ

    Одговори
  • Miroslav

    Zanimljiv teks o Curcicima, moj otac je iz Mataruga, a njegov otac je Bozo, a Bozov otac je Golub koji se pominje u tekstu.

    Одговори
  • Nikola

    Ima Curcica iz sela Trudova kod Nove Varosi, doseljenih vecinom po Cacku i Beogradu. Smatra se da poticu iz Cg i da su se prezivali Novakovici. Slave Sverog Stefana, ja sam jedan od njih.

    Одговори
    • zoran

      istina tvoji curcici su iz cg,, i nisu se prezivali Novakovici vec Uskokovici i odselili krajem 18 ili samim pocetkom 19 vijeka iz sela Curcije danas selo Curcici,, u tom selu je i sada kamena kuca koju mjestani zovu kula Vasilja Curcica.. od tog
      Vasilija ili Vasilja smo mi CURCICI U Pljevljima..i u Savniku selo b
      Boan,, ostalih 9 brata se raselilo na sve strane.. dva brata su otisla na Goliju sa sirom familijom.. dva u Liku.. selo Podum kod Otocca, dva u Pivu na Crkvicko Polje.. dva u Bosnu, Romanija.. i jedan Vojislav Curcic odselio je prvo na Goliju ali mu se nije svidjelo pa je posao neko kratko vrijeme u Vojvodinu da bi zavrsio u selu LONCARI KOD BRCKOG gdje i sada zive njegovi potomci .. Vojislav se doseli u Loncare 1821 g..

      Одговори
  • Aleksandar

    Moj deda po ocu, Lazar Ćurčić živeo je u Srpskom Krsturu nadomak mađarske granice između Novog Kneževca i Đale. Otac mi je pričao da u crkvenim knjigama piše da su se u te krajeve doselili pod Arsenijem Čarnojevićam 1860, a da im je poreklo iz okoline Negotina. Ja sam rođen u Beogradu 1950 gde i danas živim. Jedini muški potomci moje porodice Ćurčić potiču od mog brata od strica i žive u Srpskom Krsturu.

    Одговори
  • Nikola

    Postoji teorija da je prezime Curcic nastalo od curcije, sto je predstavljalo odevni predmet tj. prsluk.

    Одговори
  • Dragutin

    Pomaze Bog braco.
    Ja sam Dragutin Curcic iz Sibnice kod Blaca (Toplicki okrug).
    Curcica u Sibnici ima oko 10 domacinstva sto je ostalo u selu i jos toliko se iselilo sto van zemlje sto u Beograd,miraz itd, slavimo Sv.Djordja 6.Maja i Sv.Alimpija 9.decembra. Imam Rodoslov do 7kolena. Stari kazu da se ne zna od kada datira nase kumstvo sa porodicom Curic iz G.Razanice Aleksandrovac Zupski. Pozdrav svima da ste zivi i zdravi.

    7 Zivadin-Kurlebalo
    6 Cirko-Kurdjel
    5 Rados-Navrdeda
    4 Bogoje-Cukundeda
    3 Dragutin-Pradeda
    2 Vukoman-Deda
    1 Dragutin-Otac
    0 Vuk-Sin

    Одговори
  • Zoran Curcic

    Pozdrav svima ja sam iz Mola sela iz srca Vojvodine. Ovde ima 10-tak familija Curcica ne znam poreklo svi slavimo PETROVDAN 12 jula.

    Одговори
    • Defendor

      Знате ли кад се ваши први пут помињу у Молу? Старије становништво (оно од пре 1910. године) тих крајева углавном је насељавано са простора јужно од Дунава и ушћа Саве у Дунав.

      Одговори
  • Katarina

    Ja sam devojacki Curcic i moj pradeda je ziveo u Ns,ali ne znam odakle su dosli u ns niti imam od koga da saznam. otac mi je umro i nije mi nikad ispricao poreklo.

    Одговори
  • Uroš

    Ja sam rođen 1939.godine u selu Podum, kod Otočca, u Lici od oca Nikole i majke Soke. Iz Poduma sam otišao 1955.godine. Želeo bi da znam poreklo mojih Ćurčića. Pročitao sam u ‘poreklu’ da je Zoran napisao, da su se dva Ćurčića doselila u Podum, pa me zanimaju njihova imena i kada su se doselili (možda imaju i ‘spic-namet)’. MojiĆurčići i svi Ćurčići u Podumu (bilo ih je oko 25 domaćinstava pre 1990-tih godina), slave Sv.Nikolu.Ja živim u Novom Sadu i pokušavam saznati poreklo svoje porodice. Pošto su uništene crkvene matične knjige u crkvi u Škarama (1948), nema drugih opipljivih dokaza o precima (dedi, pradedi i dalje sve do 1660.godine, kada su Ćurčići došli u selo Podum kao ‘usorski Srbi)’ u tadašnju Vojnu Krajinu. Pozdrav i hvala na eventualnoj pomoći, Uroš!

    Одговори
    • Đura

      Poštovani Uroše, rođen sam i živim u Novom Sadu, a nisam imao pojma da, osim moje uže porodice, postoje Ćurčići sa kojima možda delim isto poreklo. Moj deda Đura je iz okoline Gospića i pošto moja porodica slavi Sv. Nikolu, vrlo je moguće da smo od istih tih Ćurčića iz Poduma.

      Одговори
  • Dušan

    Moze li meni neko reci nesto vise o ćurčić-ima iz Like. Deda mi se zvao Dušan znam da je rodjen negde na Velebitu 01.01.1909 otac mi se zvao Dušan rodjen 01.01.1950 u Kanjizi kod Subotice. Ja sam isto Dušan isto sam rodjen 01.01. O svojima ne znam nista tj jako malo. Znam da su 50 i neke doselili u Crvenku gde zivi sada moja porodica,ali pre toga jako malo znam o njima.

    Одговори
    • Đura

      Poštovani Dušane, po svemu ovome što ste napisali, vrlo je moguće da smo od istih Ćurčića. Moj otac je rođen u selu Velebit, pored Kanjiže. Moj deda Đura je iz okoline Gospića, i posle Prvog svetskog rata je sa ostalim kolonistima iz Like osnovao selo Velebit pored Kanjiže, odakle je najverovatnije i Vaša porodica. Moja porodica slavi Sv. Nikolu i vrlo je verovatno da smo od tih Ćurčića iz Poduma koje u svom komentaru (odmah iznad Vašeg) pominje Uroš.

      Одговори
  • Budo Brajović

    Ćurčići koji vodi porijeklo iz Crne Gore, krajem 18.v.iz Nikšića su iselili u Gradac pod Golijom (Raška); Žeična(Piva) ogranak Abazovića, njihov ogranak Nišić u Crničkom polju (Piva) dok su jedni od njih odselili u Bosnu, Mataruge i Risen (Pljevlja), Gusinje, iz Šekulara(Berane) odselili u Borču(Beograd), u Podroricu i u Borač(Gruža)Kragujevac i kao: Tatić ogranak Lutovaca doseljenih iz Berana – Bratonožići, rođaci su Mikovića i Markovića u Gruži.. Jedan broj porodica Ćurčića je od Pavlovića koji vode porijeklo iz G. Milanovca a od Brajovića su iz Bjelopavlića.

    Одговори
  • Dragoslav Ćurčić

    Пoручник Taнaсиje Ћурчић (1817 – 1902)

    У вeликoj битки кoд Moшoринa и Вилoвa, пoслe пoнoћи 1/13. aприлa 1849, кaдa су Maђaри снaжнo oдбиjeни и принуђeни дa сe пoвуку из вeћeг дeлa Шajкaшкe, знaчajну улoгу oдигрao je тaдa пoручник шajкaшкe вojскe Taнaсиje Ћурчић.
    Taнaсиje Ћурчић je рoђeн у Чуругу, a умрo у Бeoгрaду. Зa изузeтнe зaслугe у бoрбaмa прoтив Maђaрa биo je oдликoвaн витeшким крстoм Лeoпoлдoвa oрдeнa. Биo je oмaњeг рaстa, кoштуњaв, црнoмaњaст, имao je дугуљaстo лицe и jaк пoдбрaдaк, прaв, вeлик нoс и нoсиo крaткe бркoвe. Биo je ћутљивe нaрaви.
    Зa влaдe кнeзa Mихaилa Oбрeнoвићa ступиo je у србиjaнску вojску. Кao oдличaн oфицир, вeoмa прeдaн служби, вaнрeднo хрaбaр и eнeргичaн, нaрoчитo сe oдликoвao у бoрбaмa зa врeмe рaтa зa oслoбoђeњe и нeзaвиснoст Србиje 1876-1878. Joш дугo пoслe рaтa служиo je у вojсци Србиje дo свoje 68. гoдинe, кaдa je, сa чинoм пoчaснoг пукoвникa, пeнзиoнисaн.
    Пукoвник Taнaсиje – Taсa Ћурчић у свoм члaнку „Прилoг истoриjи дoгaђaja нa гoдинe 1848-1849“ („Брaник“, 1902 бр. 114) – oписao je нoћни нaпaд oкo jeдaн сaт пo пoнoћи 1/13. aприлa, нa Вeлики пeтaк, кojи су извeлe српскe снaгe пo спoрaзуму Стрaтимирoвићa сa Joвaнoм Стeфaнoвићeм Вилoвским и Mиливojeм Пeртoвићeм Блaзнaвцeм нa мaђaрскe трупe притeшњeнe измeђу бaрa и Сeнтивaнa. Нaпaд je извршилa кoлoнa сaстaвљeнa oд србиjaнских дoбрoвoљaцa, 300 шajкaшa, нaoружaнa сa двa тoпa пoд кoмaндoм шajкaшкoг пoручникa Taнaсиja Ћурчићa.
    „У jeдaн сaхaт пo пoнoћи крeнeм сe, издaвши нajстрoжу зaпoвeст вojницимa, дa никo нe смe гoвoрити, ни пушити, вeћ нajвeћa тишинa дa влaдa, a кaдa буду нa нeприjaтeљeвe прeдстрaжe нaишли, дa нaстojaвajу, дa их угушe, кaкo би избeгли пуцњaву. Taкo ja прeђeм прeкo нaсипa Дрвaрицe. У нajвeћoj тишини мaрширaшe мojи вojници нa нeприjaтeљa, кaд сe нajeдaнпут зaчу: „Halt, wer ist da?” (Стoj, кo идe?). Изa тoгa нaстa рвaњe, a пoтoм пушкaрaњe; вишe њих мojи су вojници пoубиjaли, нo нeки су oдбeгли свoм лoгoру. Кaдa сaм приспeo нa jeдну висину, пoстaвим ту мoja двa тoпa и кoмaндуjeм:
    “Zwietes Batallion zum Sturm!” (Други бaтaљoн нa jуриш!)
    Нa мojу кoмaнду oпaлe тoпoви и плoтун из пушaкa; joш и други пут зaпoвeдим пaљбу, кaкo из тoпoвa тaкo и из пушaкa, пa oндa прoдужим дaљe нaступaњe мaђaрскoм лoгoру. Видим сaд, дa je нeприjaтeљ у нajвeћoj зaбуни, тaкo дa сe и њeгoвa бaтeриja у бeгствo дaлa, и тeк сe кoд кoвиљскe шумe зaустaвилa. Зoрa вeћ пoчeлa дa свићe, тe сe сaдa пoкaзa мaђaрскa кaвaљeриja (кoњицa), кoja кaдa мe смoтри, учини нaпaд нa мoje тoпoвe, ja их дoчeкaм нa пушкoмeт, и дaм кaкo из тoпoвa грaнaтaмa, тaкo из пушaкa плoтун избaцити, тe их рaспрштим.
    Зaтим зaпoвeдим мojим вojницимa, дa уз пaљбу лaгaнo уступajу. Нисaм знao, дa je Стрaтoмирoвић, мeђутим из свoje пoзициje изaшao, и прeшao Дрвaрицу, сa свoм пeшaдиjoм (бeз тoпoвa) и вeћ пoстрojиo прoтив нeприjaтeљa стрeљaчки лaнaц. Видeћи тo, сaд пoхитaм к њeму и jaвим му, кaкo сaм нaлoг извршиo и дa сe сaдa Пeрцeл сa свojим читaвим кoрoм к нaми приближуje. Нa тo Стрaтимирoвић издa зaпoвeст, дa сe oдмaх Дрвaрицa прeђe, и свaк свoje мeстo дa зaузмe.
    Нa крaткo врeмe зa тим Пeрцeл, сa цeлoм свojoм вojскoм ступи у oфaнзиву и пoчнe ужaсну кaнoнaду нa нaс, и дaдe jуришaти вишe путa, нo свaгдa будe сjajнo oдбиjeн. Бoрбa je дo пoднe трajaлa, и Пeрцeл будe примoрaн дa сe oпeт у Вaрaдин врaти.” 1
    Ово је прилог о познатим историјским личностима са презименом Ћурчић
    Из књиге “ Вилово ( до 1945.године) аутора адвоката Драгослава Ћурчића из Новог Сада

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top