Poreklo prezimena Ćojbašić

18. mart 2012.

komentara: 7

Prezimena

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (7)

Odgovorite

7 komentara

  1. 29. mart 2013. u 00:55

    mihailo

    Priča o Ćojbašićima
    Rodoslov seoskih starešina
    U doba koje je prethodilo nastanku prezimena ljudi su živeli u retko naseljenim mestima i prepoznavali se samo po ličnom imenu. Po motivima nastanka prezimena mogu da odražavaju: krvno srodstvo (veza roditelj-deca, to jest po imenu oca, dede, ređe majke); vezu sa licima poznatim po svojim ličnim osobinama i nadimcima, društveno priznanje nekog od predaka: Knežević, Kara-Petrović, Adžemović, ili Ćojbaše – što je tursko obeležje u to vreme za seoskog starešinu, otuda i prezime Ćojbašić – napominje Mirko Ćojbašić autor rodoslova

    Koreni života ponekad prodiru toliko duboko u prošlost da je svaki pokušaj da se raspozna i rastumači poreklo naše porodice veoma teško i nedokučivo. Porodična stabla se neprekidno granaju, neretko i gase, ali najčešće i jedna i druga bivaju zaboravljena pod pritiskom novog vremena, budućih generacija. Ipak, u takvom rodoslovnom višeglasju ponekad se pojavi izuzetak, poput dr Mirka Ćojbašića koji je posle višegodišnjeg istraživanja sačinio jedinstveni rodoslov Ćojbašića, u kojem je detaljno obrađena svaka porodica sa biografijom, slikama i porodičnim stablom. Iako rasuti po celoj Srbiji uz pomoć ogranka porodice Ćojbašić koja živi u Kruševcu uspeli smo da uspostavimo kontakt sa autorom knjige.

    * Otkuda ideja da uradite jedan ovako interesantan i kompletan rodoslov?
    – Ideja da se pristupi izradi porodičnog stabla Joksimovog do naših dana spontano je nastala u razgovoru kod Radomira Veljkovog, početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Po sećanju starijih ljudi Joksim se sa svojom porodicom doselio u toplički kraj iz sela Vučak ispod planine Javor, na reci Moravici. Radomir je tih godina posetio moravički kraj i sastao se sa porodicama Ćojbašića koje još tamo žive. U razgovoru sa njim tada, ali i u kasnijim susretima, često je ova tema pokretana. Tomislav, Radomirov sin, u to vreme je sačinio skicu sa imenima Joksimovog porodičnog stabla. Od tada je proteklo dosta vremena. Seoba porodica koje započinju novi život na novom prostoru bio je pogodan trenutak da se istraži i detaljnije obradi ovaj ogranak familije Ćojbašića. Novi impuls aktivnijem pristupu izradi rodoslova dao je Milorad Miroslavljev. Budući da je bio aktivan sportski radnik i odbojkaški sudija često je putovao. Tako se jednom prilikom, krajem prošlog veka, sastao u Ivanjici sa potomcima Ćojbašića koji su u tom kraju ostali da žive, i saznao za knjigu D. Radivojevića „Moravičani u prvom potpunom popisu (1863. godine) posle oslobođenja od Turaka“. Podaci iz popisa obrađeni u toj knjizi bili su dobra polazna osnova za aktivniji pristup ostvarivanju ideje izrade porodičnog stabla. No, u međuvremenu su se stekli i drugi povoljni uslovi, koji su omogućili širu obuhvatnost, bržu i efikasniju obradu i sistematizaciju podataka i, uopšte, savremeniji i kompleksniji pristup formiranju koncepcije i sadržine rodoslova.

    * Knjiga počinje osvrtom na praiskonska vremena, poreklom Srba i njihovim dolaskom na Balkan. Zašto tako duboko zadirete u prošlost da bi ste uradili jedno porodično stablo?
    – Ne mora svaki potomak izučavati brojne istorijske izvore da bi došao do osnovnih saznanja o svojim praiskonskim korenima. Ovaj kratak istorijski pregled od duboke prošlosti našeg naroda do savremenog doba ima za cilj da nam jednostavnom i lako razumljivom pričom stvori jasniju sliku o našem poreklu i dalekim precima i da u najkraćim crtama prikaže kuda su se kroz vekove i ratne vihore u traganju za boljim životom po ovoj kugli zemaljskoj oni kretali da bi se nastanili tu gde danas žive. Jer, kako se obično kaže: ko ne poznaje svoju prošlost neće imati ni budućnost.

    * U knjizi piše da su Ćojbašići poreklom iz Hercegovine. Ko su bili vaši preci i otkuda tako neobično prezime – Ćojbašić?
    – U tom šarolikom mozaiku velikih i malih seoba i kretanja naroda kroz vreme i prostor, negde na zapadu Balkanskog poluostrva, našli su se i naši neposredni preci od kojih potiču porodice Ćojbašića. Znatno kasnije od drugih krajeva oslobođen je i moravički kraj. Odmah po oslobađanju od Turaka, 1833., u vreme kneza Miloša, ovde se iz Crne Gore i Hercegovine naseljava i veći broj srpskih porodica. Sa njima dolazi i više porodica Ćojbašića. Šest porodica Ćojbašić-Jezdimirović naselili su se u selu Medovine, a porodice Joksimovog oca i njegove braće u selu Vučak.
    Interesantna je priča o prezimenima. U doba koje je prethodilo nastanku prezimena ljudi su živeli u retko naseljenim mestima i prepoznavali se samo po ličnom imenu. Po motivima nastanka prezimena mogu da odražavaju: krvno srodstvo (veza roditelj-deca, tj. po imenu oca, dede, ređe majke); vezu sa licima poznatim po svojim ličnim osobinama i nadimcima; društveno priznanje nekog od predaka: Knežević, Kara-Petrović, Adžemović, Ćojbaše – što je tursko obeležje u to vreme za seoskog starešinu, otuda i prezime Ćojbašić); nacionalnu pripadnost (Bosnić, Bugarski…); krajeve ili mesta odakle potiču (Varjača, Maxarev…); zanimanje (Kovačević, Ćurčić, Kolarević, Kalaitović, Mutavdžić, Puškar).

    * Ćojbašići su danas vrlo brojna i razuđena familija prisutna u svim krajevima Srbije. Da li to vidite kao uspeh njihovih potomaka ili kao Božji blagoslov?
    – To samo ukazuje da su umni, vredni, hrabri i odlučni i da uz Božji blagoslov mogu biti veoma uspešni. No, na žalost, čitavo srpstvo, pa tako i ove familije nije poštedela tzv.“bela kuga“. Zasluga za brojnost i razuđenost više pripada starijim generacijama. Mlađe porodice pred kraj 20. veka gube tempo nataliteta.

    * S obzirom da su u knjizi osim familijarnog stabla i porodičnih grana prisutne i slike sa kompletnim biografijama, koliko ste vremena proveli istražujući „Rodoslov Ćojbašića“ koji će ostati jedinstven po metodu kojim je urađen?
    – Mnogo, zaista mnogo vremena i rada. I ne samo moga vremena. Cela moja porodica je na izradi rodoslova aktivno učestvovala. Sa puno ponosa mogu reći da su na izradi rodoslova učestvovali brojni i muški i ženski potomci iz skoro svih porodica i ne samo Ćojbašića već i iz porodica u koje su naše devojke udate. Cirkulisali su i anketni upitnici koje su popunjavali živi članovi porodičnog stabla za sebe i ze svoje pretke u neposrednoj liniji. Telefonskim kontaktima i razmenjenim pismima ni broja se ne zna. Izrada rodoslova u obliku koji je predat u štampu trajala je skoro sedam godina.
    N.Nicović

    Odgovori

  2. 4. septembar 2019. u 20:58

    MarkoCojbasic

    Da li se u toj knjizi pominju i porodica Cojbasic iz Gornje Konjuse kod Prokuplja? Da li mogu nekako da dodjem do te knjige? Inace, mi slavimo krsnu slavu Sv. Jovan Krstitelj, a negde sam nacuo da je to familijarna slava jos od vremena. Molim vas da me kontaktirate putem emaila [email protected] cisto radi dalje diskusije. Hvala.

    Odgovori