Poreklo prezimena Tepša

7 komentara

1. 15. januar 2015. u 09:01

   Marko Tepša

   Prezime Tepša potiče iz Raštevića, ali odakle su došli nemamo podataka, jedino znamo da je jedan od ljudi od poverenja despotu Stefanu Lazareviću bio naš daleki rođak Dragac Tepša. Sve Tepše na planeti slave slavu sv.Kozma i Damjan.

   Poslednji poznati aktgospođe Jevgenije iz septembra 1405, zajedno sa jednim pismom despota Stefana, odneo je u Dubrovnik i zvesni Dragac Tepša.
   ( K. Jireček, Spomenicisrpski, 50 – doktorska disertacija VLASTELA DRŽAVE SRPSKIH DESPOTA )

   Odgovori

2. 29. januar 2020. u 23:29

   Milos

   Tepse u Rastevic su dosli iz Zelengrada ,po pricanju mojih predaka bila su tri brata od kojih jedan bio bez noge taj je ostao u Zelengradu a osrala dva su otisli za Rastevic.

   Odgovori

   • 1. jul 2020. u 12:20

     Tepša

     Da li znaš možda kako su se zvali i kada su se doselili u Raštević? Isto me zanima ako je taj rođen bez nogu ili je izgubio možda u nekom ratu?

     Odgovori

     • 2. jul 2020. u 06:59

       Dušan

       Našao nekoliko podataka o prezimenu Tepša. Pre svega postoji naselje u oštini Saraj (zapadno Skoplje Makedonija) nazvano ‘Tepša brdo’ što je veoma zanimljivo jer može dokazati odakle potičemo. Jevto Dedijer spominje u svojoj knjizi ‘Hercegovina i Hercegovci’ neko selo nazvano ‘Tepša’, ali nemogu se setiti tačno gde. To bi moglo značiti da smo se možda iz Makedonije doselili preko Hercegovine u Dalmaciju? Isto je zanimljivo napomenuti da postoji neka reka u Rusiji (Tjumenskaja Oblast) nazvana Tepša, takođe i u Kirgiziji postoji neka reka nazvana Tepša. Što se tiče značaja prezimena Tepša najverovatnije dolazi od Srbskog reč ‘Tepati’ (onaj koji Tepa) što ima mnogo značaja. Može značiti biti ili tuči nešto, može značiti izgovarati reči nepravilno slično detetu ili može značiti ‘tepati’ nekome. Isto postoji teorija da dolazi od reči ‘Tepčija’. Što se tiče sufiks ‘ša’ teško je znati. ‘ša’ može označavati specilizacije reči. Po tumačenju našega sručnjaka za srbski jezik Slavišu K. Miljkoviću ‘ša’ označava vodu u starom srbskom jeziku, što ima dosta logike kad pogledamo reči sa sufiksom ‘ša’ npr: Čaša, Tuša, Kiša, Žabaruša, Krompiruša itd. Ovo tumačenje dovodi do sumnju šta bi moglo Tepša značiti, možda onaj koji Tepa vodi?😀 Sad da počnemo o našim precima. Prvi put se Tepša spominje kao prezime u Septembru 1405 godine kad je naš predak Dragac Tepša poslao pismo od kneginje Milice upućeno vlastima u Dubrovniku, što je obeleženo u knjizi ‘ Vlastela i moć moravske Srbije’- K.Jireček. U knjizi ‘konj u srednjovekovnoj Bosnu’ piše sledeće ‘ U tri navrata 18, 20 i 24 Oktobra 1422 godine upućen mu je devet pisama a putem tri grupe od po dva kurira (Tvrdislav Gojković i Stojsav Tepša; Miladin Pribisavljević i Radovac Milošević; Vukić Rusinović i Pribil Kegunić). Po ovome može videti da su i Dragac Tepša i Stojsav Tepša bili srednjovekovni poslanici i najverevatnije otac i sin. Tepše se prvi put spominju u Dalmaciji 1646 .g. u Podgori. Kada se krsti Nikola Đura Tepša. Godine 1674. Đuro Nikolin alias Tepša svo svoje imanje ostavlja zetu Nikoli Pavlovu u Mravince. Ako Nikola ode iz kuće, ima pravo samo na ‘dotu’ svoje žene Mande. Godine 1679. Đuro se piše Tepšić.Tepšići su možda iz Majkova. Ovo je iz knjige slanskog primorja. Risto Milićević spominje u svojoj knjizi ‘Hercegovačka prezimena’ sledeće ‘TEPŠIĆ (k). u Prijevoru (Bileća). Predak im je došao “za vrijeme okupacije” iz Župe kod Dubrovnika, “kao mehandžija”. Bio je “jedini katolik” u tadašnjoj seoskoj opštini Zaušje.’ Tepšići takođe ima kod Šipova u Bosni. Međutim naša direktna linija se doselila u Lici jer dan danas postoji neki region nazvano Tepšić. Naima 29 Januara 1686 .g. je u Zadru Stojan Janković je preuzeo jamstvo za Ostoju Gagića, Ličkog Morlaka nastanjen u Biljanima. Ostoja je bio utamničen zbog izvesnog dugovanju Radetu Tepšiću, ličkom morlaku nastanjenom u Zadru. Svakako su Rade i drugi pripadnici ove porodice bili doseljeni u seobi predvođenoj Stojanom Jankovićem u Julu 1685 .g. kada je iz Tepšinića, Rebca, Ribnika, Medaka, Lovinca, Mikrića i Udbine doseljeno 316 porodica sa ukupno 700 ratnika u Dalmaciju. Deoselili su pretežno u Obrovačkom i Bribirskom kraju. Ovo spominje Aleksandar Bačko u svojoj knjizi ‘Prezimena Dalmatinski Srba’. On navodi sledeće ‘ Tepša Benkovac- ova familija nesumnjivo prestavlja organak Tepši iz Raštevića. Tepša Biljane Gornje- U popisu Biljana Gornjih iz 1749 .g. pominju se pravoslavci Trifun i Luka Tepša. Godine 1756 u Biljanama Donjim su popisani isti domaćini. Nema ih više. Nesumnjivo su bili u srodstvu sa svojim prezimenjacima u Rašteviću. Tepša Raštević- u popisu Raštevića 1756 .g. spominju se sledeći domaćini: Vido Tepša, Petar Tepša i njegov bratanac, Simat Tepša pokojnog Ivana i Sime Tepša sa svojom braćom. Vid Tepša, Kapetan Raštevića i Nikola Tepša paroh Kule Atlagića i Raštevića. Spominju se među potpisnicima jednog dokumenta koji su pravoslavni dalmattinci uputili 1759 .g. Mletačkom senatu.’ Po pričanju mog dede između prvog i drugog svetskog rata jedan katolički sveštenik je nudio Tepšima u Rašteviću nekoliko kolograma maslinovo ulje ako bi se pakotličili. Jedan organak porodice je prihvatio ponudu pa se krstili u Katoličkoj crkvi u Benkovcu i danas se iznjašavaju kao Hrvati. Petar Tepša se takođe spominje u knjizi ‘Almanah Srbi i pravoslavlje u Dalmaciji’. Piše da je 1712 .g. zagradio crkvu sv. Apostola Petra i Pavla u Zelengradu ako se ne varam jer nemogu tačno da se setim. Spominje se i neki Jovan Tepša paroh u karinu, neznam iz kog izvora niti mogu da se setim koje godine (mislim negde u 19 veku). Iz popisa stanovništvo Raštevića od kraja 17. do kraja 19 stoljeća objabljeno u Zadru od Gozdana Franov- Živkovića spominju se sledeći domaćini: Mijo Tepšić (1709) Božica Tepšić (10.1.1856) od Špire Tepšića. Mile Tepša (17.5.1856). Gevrim Tepša (?). Đuro Tepša (?) Anka Tepša (?) Ilija Tepša (10.7.1859). Jakov Tepša (?). Stevanija Tepšić (1864). Teodora Tepša (5/17.1.1870). Stevana Tepša (?). Jovan Tepša (18.1.1870). Jovana Tepša (?). Petar Tepša (?). Damian Tepša (1.11.1882). Trnina Tepša (?) Damiana Tepša (22.10.1884). Trifun Tepša (23.4.?) Stevana Tepša (10.9.1892). Šimo Tepša (?). Ana i Aćim Tepša (Blizanci) (7/19.9.1858). Aćim Tepša; Trifun Tepša i Trnjina Tepša (1/13.2.1861). Aćim Tepša, Krste i Pera Tepšić (9/14.1.1870) i Krste Tepšić (?). To bi bilo to što se tiče naših predaka. Ali što se tiče naše ‘potencijalne haplogrupe’ moguće je da smo istog roda plemena Kovačana iz Kovačice, Kosovo. Oni svi slavu sv. Vrači i starinom su iz Hercegovine pa su se doselili preko Crne Gore u Kovačicu, Kosovo. Oni međutim nisu homogenan rod jer su haplogrupe izmešane (I2a, R1a, E1b) su pronađene među pripadnicima ovoga plemena. Međutim haplogrupa I2a severna dinarska prevlađuje ostale haplogrupe preko 40% testirani pripadaju ovoj hsplogrupi ako se ne varam, a svi testirani rodovi iz Krajine koji slave sv. Vrači pripadaju ovoj haplogrupi osim Tintora. Po istraživanju Srbskog istoričara Radomira Rakića mi smo navodno bili poreklom Cincari jer je on našao dokument u Hrvatskoj gde se spominjemo kao Cincari. Ja sumnjam ovu teoriju jer Hrvatski dokumenti stalno nas nazivaju Cincarima, Vlasima i Morlacima da bi nas ponizili i pored toga Radomir Rakić uopšte nije objavio taj dokument. (Najčešća haplogrupa među Cincarima je R1b što su najverovatnije primili od rimskih doseljenika jer su Cincari romanizovani starosedeoci balkana, kao i Vlasi što znači da su Srbi!). Tepše danas su vlasnici preko 1.000 zemljišta u Hrvatskoj što je potvrdilo terraadriatica.hr uglavnom su pokatoličeni i iznjašavaju se kao Hrvati. Poznati Tepša je Danijel Tepša (kapetan kuglašku ekipu Srbije). Ako dođem do još nekih informacija objaviću ovde.

       Odgovori

       • 2. jul 2020. u 10:48

         Dušan

         Našao izvor za paroha Jovanu Tepšu iz knjige ‘Istorija kotarskih uskoka 1684- 1749’- Boško Desnica, piše sledeće ‘5 Januara 1826 .g. rodi se Petar Dubroja, od majke Simeune, rođene Jokić u Popovićima, i oca Alekse Dubroje iz Karina (vjenčani 20 Oktobra 1813 u Parohiji Karinskoj), a kumovi mu bješe Jovan i Stevanija Tepša iz Raštevića, nastanjeni u Karinu. Ovaj Jovan Tepša je bio u to vreme, najvjerovatnije sveštenik u ovoj Parohiji’.

         Odgovori

         • 4. septembar 2022. u 10:02

           Dušan

           Samo da ispravim jednu grešku, Jevto Dedijer ne spominje nikakvo selo Tepša u svom djelu ‘Hercegovina i hercegovci’. Selo Tepša se spominje u knjizi ‘Mešovita Građa, knj. XXXVIII str. 7-25’ pod naslovom ‘Karavandžije Nahije Petruš iz Levča 1502 .G.’ Naime u trećoj stranici piše sledeće ‘Milša, Sin Bogdana iz sela Bujsilovce (Busilovac) i, verovatno njegov zamenik, Jovan, sin popa iz danas iščezlog sela Tepša.’ Takođe sam napravio grešku za pomenutog Petra Tepša. On nije zagradio crkvu sv. Apostola Petra i Pavla u Zelengradu, već je patosao crkvu sv. Đorđa u Islam Grčkom. ‘Islam Grčki, v. Jankovići; Mag. 1865, 157; crkvu patosao Petar Tepša 1712 .g.’- Almanah Srbi i Pravoslavlje u Dalmaciji i Dubrovniku. Izvinjavam se na greškama

           Odgovori

3. 27. mart 2024. u 15:56

   Vladislav Popov

   Blagodarю Vas. Pročёl s velikim vnimaniem o proishoždenii familii Tepša. Delo v tom, čto devičья familiя moeй materina Tepšina, i naš rod Tepšinыh idёt iz Peterburga.

   Odgovori