Poreklo prezimena Tepša

17. mart 2012.

komentara: 9

Prezimena

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (9)

Odgovorite

9 komentara

  1. 15. januar 2015. u 09:01

    Marko Tepša

    Prezime Tepša potiče iz Raštevića, ali odakle su došli nemamo podataka, jedino znamo da je jedan od ljudi od poverenja despotu Stefanu Lazareviću bio naš daleki rođak Dragac Tepša. Sve Tepše na planeti slave slavu sv.Kozma i Damjan.

    Poslednji poznati aktgospođe Jevgenije iz septembra 1405, zajedno sa jednim pismom despota Stefana, odneo je u Dubrovnik i zvesni Dragac Tepša.
    ( K. Jireček, Spomenicisrpski, 50 – doktorska disertacija VLASTELA DRŽAVE SRPSKIH DESPOTA )

    Reply

  2. 29. januar 2020. u 23:29

    Milos

    Tepse u Rastevic su dosli iz Zelengrada ,po pricanju mojih predaka bila su tri brata od kojih jedan bio bez noge taj je ostao u Zelengradu a osrala dva su otisli za Rastevic.

    Reply

    • 1. jul 2020. u 12:20

      Tepša

      Da li znaš možda kako su se zvali i kada su se doselili u Raštević? Isto me zanima ako je taj rođen bez nogu ili je izgubio možda u nekom ratu?

      Reply

      • 2. jul 2020. u 06:59

        Dušan

        Našao nekoliko podataka o prezimenu Tepša. Pre svega postoji naselje u oštini Saraj (zapadno Skoplje Makedonija) nazvano ‘Tepša brdo’ što je veoma zanimljivo jer može dokazati odakle potičemo. Jevto Dedijer spominje u svojoj knjizi ‘Hercegovina i Hercegovci’ neko selo nazvano ‘Tepša’, ali nemogu se setiti tačno gde. To bi moglo značiti da smo se možda iz Makedonije doselili preko Hercegovine u Dalmaciju? Isto je zanimljivo napomenuti da postoji neka reka u Rusiji (Tjumenskaja Oblast) nazvana Tepša, takođe i u Kirgiziji postoji neka reka nazvana Tepša. Što se tiče značaja prezimena Tepša najverovatnije dolazi od Srbskog reč ‘Tepati’ (onaj koji Tepa) što ima mnogo značaja. Može značiti biti ili tuči nešto, može značiti izgovarati reči nepravilno slično detetu ili može značiti ‘tepati’ nekome. Isto postoji teorija da dolazi od reči ‘Tepčija’. Što se tiče sufiks ‘ša’ teško je znati. ‘ša’ može označavati specilizacije reči. Po tumačenju našega sručnjaka za srbski jezik Slavišu K. Miljkoviću ‘ša’ označava vodu u starom srbskom jeziku, što ima dosta logike kad pogledamo reči sa sufiksom ‘ša’ npr: Čaša, Tuša, Kiša, Žabaruša, Krompiruša itd. Ovo tumačenje dovodi do sumnju šta bi moglo Tepša značiti, možda onaj koji Tepa vodi?😀 Sad da počnemo o našim precima. Prvi put se Tepša spominje kao prezime u Septembru 1405 godine kad je naš predak Dragac Tepša poslao pismo od kneginje Milice upućeno vlastima u Dubrovniku, što je obeleženo u knjizi ‘ Vlastela i moć moravske Srbije’- K.Jireček. U knjizi ‘konj u srednjovekovnoj Bosnu’ piše sledeće ‘ U tri navrata 18, 20 i 24 Oktobra 1422 godine upućen mu je devet pisama a putem tri grupe od po dva kurira (Tvrdislav Gojković i Stojsav Tepša; Miladin Pribisavljević i Radovac Milošević; Vukić Rusinović i Pribil Kegunić). Po ovome može videti da su i Dragac Tepša i Stojsav Tepša bili srednjovekovni poslanici i najverevatnije otac i sin. Tepše se prvi put spominju u Dalmaciji 1646 .g. u Podgori. Kada se krsti Nikola Đura Tepša. Godine 1674. Đuro Nikolin alias Tepša svo svoje imanje ostavlja zetu Nikoli Pavlovu u Mravince. Ako Nikola ode iz kuće, ima pravo samo na ‘dotu’ svoje žene Mande. Godine 1679. Đuro se piše Tepšić.Tepšići su možda iz Majkova. Ovo je iz knjige slanskog primorja. Risto Milićević spominje u svojoj knjizi ‘Hercegovačka prezimena’ sledeće ‘TEPŠIĆ (k). u Prijevoru (Bileća). Predak im je došao “za vrijeme okupacije” iz Župe kod Dubrovnika, “kao mehandžija”. Bio je “jedini katolik” u tadašnjoj seoskoj opštini Zaušje.’ Tepšići takođe ima kod Šipova u Bosni. Međutim naša direktna linija se doselila u Lici jer dan danas postoji neki region nazvano Tepšić. Naima 29 Januara 1686 .g. je u Zadru Stojan Janković je preuzeo jamstvo za Ostoju Gagića, Ličkog Morlaka nastanjen u Biljanima. Ostoja je bio utamničen zbog izvesnog dugovanju Radetu Tepšiću, ličkom morlaku nastanjenom u Zadru. Svakako su Rade i drugi pripadnici ove porodice bili doseljeni u seobi predvođenoj Stojanom Jankovićem u Julu 1685 .g. kada je iz Tepšinića, Rebca, Ribnika, Medaka, Lovinca, Mikrića i Udbine doseljeno 316 porodica sa ukupno 700 ratnika u Dalmaciju. Deoselili su pretežno u Obrovačkom i Bribirskom kraju. Ovo spominje Aleksandar Bačko u svojoj knjizi ‘Prezimena Dalmatinski Srba’. On navodi sledeće ‘ Tepša Benkovac- ova familija nesumnjivo prestavlja organak Tepši iz Raštevića. Tepša Biljane Gornje- U popisu Biljana Gornjih iz 1749 .g. pominju se pravoslavci Trifun i Luka Tepša. Godine 1756 u Biljanama Donjim su popisani isti domaćini. Nema ih više. Nesumnjivo su bili u srodstvu sa svojim prezimenjacima u Rašteviću. Tepša Raštević- u popisu Raštevića 1756 .g. spominju se sledeći domaćini: Vido Tepša, Petar Tepša i njegov bratanac, Simat Tepša pokojnog Ivana i Sime Tepša sa svojom braćom. Vid Tepša, Kapetan Raštevića i Nikola Tepša paroh Kule Atlagića i Raštevića. Spominju se među potpisnicima jednog dokumenta koji su pravoslavni dalmattinci uputili 1759 .g. Mletačkom senatu.’ Po pričanju mog dede između prvog i drugog svetskog rata jedan katolički sveštenik je nudio Tepšima u Rašteviću nekoliko kolograma maslinovo ulje ako bi se pakotličili. Jedan organak porodice je prihvatio ponudu pa se krstili u Katoličkoj crkvi u Benkovcu i danas se iznjašavaju kao Hrvati. Petar Tepša se takođe spominje u knjizi ‘Almanah Srbi i pravoslavlje u Dalmaciji’. Piše da je 1712 .g. zagradio crkvu sv. Apostola Petra i Pavla u Zelengradu ako se ne varam jer nemogu tačno da se setim. Spominje se i neki Jovan Tepša paroh u karinu, neznam iz kog izvora niti mogu da se setim koje godine (mislim negde u 19 veku). Iz popisa stanovništvo Raštevića od kraja 17. do kraja 19 stoljeća objabljeno u Zadru od Gozdana Franov- Živkovića spominju se sledeći domaćini: Mijo Tepšić (1709) Božica Tepšić (10.1.1856) od Špire Tepšića. Mile Tepša (17.5.1856). Gevrim Tepša (?). Đuro Tepša (?) Anka Tepša (?) Ilija Tepša (10.7.1859). Jakov Tepša (?). Stevanija Tepšić (1864). Teodora Tepša (5/17.1.1870). Stevana Tepša (?). Jovan Tepša (18.1.1870). Jovana Tepša (?). Petar Tepša (?). Damian Tepša (1.11.1882). Trnina Tepša (?) Damiana Tepša (22.10.1884). Trifun Tepša (23.4.?) Stevana Tepša (10.9.1892). Šimo Tepša (?). Ana i Aćim Tepša (Blizanci) (7/19.9.1858). Aćim Tepša; Trifun Tepša i Trnjina Tepša (1/13.2.1861). Aćim Tepša, Krste i Pera Tepšić (9/14.1.1870) i Krste Tepšić (?). To bi bilo to što se tiče naših predaka. Ali što se tiče naše ‘potencijalne haplogrupe’ moguće je da smo istog roda plemena Kovačana iz Kovačice, Kosovo. Oni svi slavu sv. Vrači i starinom su iz Hercegovine pa su se doselili preko Crne Gore u Kovačicu, Kosovo. Oni međutim nisu homogenan rod jer su haplogrupe izmešane (I2a, R1a, E1b) su pronađene među pripadnicima ovoga plemena. Međutim haplogrupa I2a severna dinarska prevlađuje ostale haplogrupe preko 40% testirani pripadaju ovoj hsplogrupi ako se ne varam, a svi testirani rodovi iz Krajine koji slave sv. Vrači pripadaju ovoj haplogrupi osim Tintora. Po istraživanju Srbskog istoričara Radomira Rakića mi smo navodno bili poreklom Cincari jer je on našao dokument u Hrvatskoj gde se spominjemo kao Cincari. Ja sumnjam ovu teoriju jer Hrvatski dokumenti stalno nas nazivaju Cincarima, Vlasima i Morlacima da bi nas ponizili i pored toga Radomir Rakić uopšte nije objavio taj dokument. (Najčešća haplogrupa među Cincarima je R1b što su najverovatnije primili od rimskih doseljenika jer su Cincari romanizovani starosedeoci balkana, kao i Vlasi što znači da su Srbi!). Tepše danas su vlasnici preko 1.000 zemljišta u Hrvatskoj što je potvrdilo terraadriatica.hr uglavnom su pokatoličeni i iznjašavaju se kao Hrvati. Poznati Tepša je Danijel Tepša (kapetan kuglašku ekipu Srbije). Ako dođem do još nekih informacija objaviću ovde.

        Reply

        • 2. jul 2020. u 10:48

          Dušan

          Našao izvor za paroha Jovanu Tepšu iz knjige ‘Istorija kotarskih uskoka 1684- 1749’- Boško Desnica, piše sledeće ‘5 Januara 1826 .g. rodi se Petar Dubroja, od majke Simeune, rođene Jokić u Popovićima, i oca Alekse Dubroje iz Karina (vjenčani 20 Oktobra 1813 u Parohiji Karinskoj), a kumovi mu bješe Jovan i Stevanija Tepša iz Raštevića, nastanjeni u Karinu. Ovaj Jovan Tepša je bio u to vreme, najvjerovatnije sveštenik u ovoj Parohiji’.

          Reply

          • 4. septembar 2022. u 10:02

            Dušan

            Samo da ispravim jednu grešku, Jevto Dedijer ne spominje nikakvo selo Tepša u svom djelu ‘Hercegovina i hercegovci’. Selo Tepša se spominje u knjizi ‘Mešovita Građa, knj. XXXVIII str. 7-25’ pod naslovom ‘Karavandžije Nahije Petruš iz Levča 1502 .G.’ Naime u trećoj stranici piše sledeće ‘Milša, Sin Bogdana iz sela Bujsilovce (Busilovac) i, verovatno njegov zamenik, Jovan, sin popa iz danas iščezlog sela Tepša.’ Takođe sam napravio grešku za pomenutog Petra Tepša. On nije zagradio crkvu sv. Apostola Petra i Pavla u Zelengradu, već je patosao crkvu sv. Đorđa u Islam Grčkom. ‘Islam Grčki, v. Jankovići; Mag. 1865, 157; crkvu patosao Petar Tepša 1712 .g.’- Almanah Srbi i Pravoslavlje u Dalmaciji i Dubrovniku. Izvinjavam se na greškama

            Reply

  3. 27. mart 2024. u 15:56

    Vladislav Popov

    Blagodarю Vas. Pročёl s velikim vnimaniem o proishoždenii familii Tepša. Delo v tom, čto devičья familiя moeй materina Tepšina, i naš rod Tepšinыh idёt iz Peterburga.

    Reply

  4. 23. oktobar 2024. u 15:24

    Ilija

    U HVII veku Tepše su živele kraj Gračaca. Sada su tamo Tepšin do i Tepšin gaj (i sl.) kao toponimi. Radi lakše orijentacije ako se traži lokacija preko „Google Maps“ to je okolina Deringaja i Tomingaja severno od Gračaca.Tepše su zajedno sa mnogim familijama doseljene (najveće seobe su bile u periodu od 1685 do 1690. godine i pretežno su se naseljavali Kotari i obrovački kraj) iz Like preko Velebita odmah nakon rata sa Turcima 1685. godine u velikoj seobi ustaničkih familija i dobili su bivša turska imanja na više lokacija. U Biljanima je doselio Rade Tepša, lički Morlak i jedan od vođa ustanka. Sa njim je i Vuko Tepša u Biljanima, s tim što je Rade dobio imanja u Kruševu i Lišanima. U Raštević je doselio Mijo Tepša koji je zemlju imao i u Šopotu i Nadinu. I Radosav Tepšić je naseljen u Kulu Atlagića. Tako da su Tepše u Rašteviću verovatno potomci Mije Tepše.
    Moj pradeda Ilija Tepša (1926-2014) bio je u braku sa Katom Brkljača (1929-2005) imali su 12 dece. Živeli su u Rašteviću (Popove jare), deo sela prema Nadinu.
    Ilijin otac Dušan Tepša (1905-1944) u braku je bio sa Božicom Vrcelj (1903-1989) imali su pet ćerki i tri sina.
    Otac Dušana Tepše je bio Đuro Tepša rođen 15/27.03.1871 koji je bio u braku sa Martom Alavanja i imali su Anđeliju, Vidu i sina gore pomenutog Dušana.
    Đurin otac je Aćim, a majka Đuka Lakić iz Trljuga. Aćim je rođen u Rašteviću oko 1835. godine. Aćim i Đuka imali su još i najstarije blizance, Aćima i Anu, rođeni 07/19.12.1858. godine koji su oboje umrli ubrzo nakon krštenja, zatim sina Nikolu, rođenog 08/20.11.1859. godine koji je isto umro ubrzo, te kći Smiljanu rođenu 02/14.06.1869. godine.
    Aćim je imao brata Trivuna za koga nema podataka da je imao familiju, ali je živeo i umro u Rašteviću i ima podataka da je kumovao 1873. godine na krštenju Ćire Tepše, sina Vase. Međutim, predanje kaže da se Aćimov brat Trivun nešto kasnije oženio Stanom Ljutić i imao samo sina Vasilja koji se venčao 01.11.1875. godine sa Simeunom Radmanović iz Biljani i imali su sinove: Maksima (1881-1953), Nikolu (05.12.1885-_____), Vasilja (10.03.1890-1940) i Špiru (20.12.1892-09.02.1964). Maksim je imao Slavka (192_-194_), Savu (1927-1974) i Danicu. Od njih troje samo je Sava imao potomke i to: Milica, Anica, Desanka, Tihomir, Sava i Đoko. Vasilj je ima tri ćerke: Anđu, Mariju i Dragicu i sina Miloša (1931-1997) koji se oženio sa Dušankom Uzelac i dobili su Mirjanu, Dragana, Marka i Bojanu. Špiro je oženio Mariju Kapitanović, rimokatolkinju, venčali su se 07.11.1926. godine, a zvanično razvenčani presudom suda u Zadru 02.03.1948. godine. Špiro i Marija su imali Milenu i Branka (1929-2018) koji je otišao u Ameriku i imao četiri sina (Gordan, Džimi, Brajan i Sidni).
    U razgovoru sa familijom znam da je otac Aćimov Špiro. Nisam došao do podataka koji bi povezali rodoslov od Mijata (Mije) Tepše koji je rođen verovatno u drugoj polovini XVII veka do Špire koji je verovatno rođen početkom XIX veka što je prekid u rodoslovu za pet ili šest kolena (oko 120 godina).

    Reply

  5. 7. januar 2026. u 12:52

    milos

    Ovdje ne vidim da se spominje Zelengrad odaklen sam ja rodom Po pricanju mojih predaka u Zelengrad su dosla tri brata jedan je bio invalid od kojeg nosim ja porijeklo a dvojica su otisla u ravne kotare . Rastevic i Benkovac ovi sto se pominju u Biogradu i Splitu su moji bliski rodaci i ja ih sve poznam ove Tepse sto su u Zadru su rodom iz Rastevica ima ih koji su primili katolicku vijeru.Svi slavimo Svetog Kuzmana i Damjana.

    Reply