Порекло презимена Тепша

17. марта 2012.

коментара: 5

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Марко Тепша

    Презиме Тепша потиче из Раштевића, али одакле су дошли немамо података, једино знамо да је један од људи од поверења деспоту Стефану Лазаревићу био наш далеки рођак Драгац Тепша. Све Тепше на планети славе славу св.Козма и Дамјан.

    Последњи познати актгоспође Јевгеније из септембра 1405, заједно са једним писмом деспота Стефана, однео је у Дубровник и звесни Драгац Тепша.
    ( К. Јиречек, Споменицисрпски, 50 – докторска дисертација ВЛАСТЕЛА ДРЖАВЕ СРПСКИХ ДЕСПОТА )

  2. Milos

    Tepse u Rastevic su dosli iz Zelengrada ,po pricanju mojih predaka bila su tri brata od kojih jedan bio bez noge taj je ostao u Zelengradu a osrala dva su otisli za Rastevic.

    • Тепша

      Да ли знаш можда како су се звали и када су се доселили у Раштевић? Исто ме занима ако је тај рођен без ногу или је изгубио можда у неком рату?

      • Душан

        Нашао неколико података о презимену Тепша. Пре свега постоји насеље у оштини Сарај (западно Скопље Македонија) названо ‘Тепша брдо’ што је веома занимљиво јер може доказати одакле потичемо. Јевто Дедијер спомиње у својој књизи ‘Херцеговина и Херцеговци’ неко село названо ‘Тепша’, али немогу се сетити тачно где. То би могло значити да смо се можда из Македоније доселили преко Херцеговине у Далмацију? Исто је занимљиво напоменути да постоји нека река у Русији (Тјуменскаја Област) названа Тепша, такође и у Киргизији постоји нека река названа Тепша. Што се тиче значаја презимена Тепша највероватније долази од Србског реч ‘Тепати’ (онај који Тепа) што има много значаја. Може значити бити или тучи нешто, може значити изговарати речи неправилно слично детету или може значити ‘тепати’ некоме. Исто постоји теорија да долази од речи ‘Тепчија’. Што се тиче суфикс ‘ша’ тешко је знати. ‘ша’ може означавати специлизације речи. По тумачењу нашега сручњака за србски језик Славишу К. Миљковићу ‘ша’ означава воду у старом србском језику, што има доста логике кад погледамо речи са суфиксом ‘ша’ нпр: Чаша, Туша, Киша, Жабаруша, Кромпируша итд. Ово тумачење доводи до сумњу шта би могло Тепша значити, можда онај који Тепа води?😀 Сад да почнемо о нашим прецима. Први пут се Тепша спомиње као презиме у Септембру 1405 године кад је наш предак Драгац Тепша послао писмо од кнегиње Милице упућено властима у Дубровнику, што је обележено у књизи ‘ Властела и моћ моравске Србије’- К.Јиречек. У књизи ‘коњ у средњовековној Босну’ пише следеће ‘ У три наврата 18, 20 и 24 Октобра 1422 године упућен му је девет писама а путем три групе од по два курира (Тврдислав Гојковић и Стојсав Тепша; Миладин Прибисављевић и Радовац Милошевић; Вукић Русиновић и Прибил Кегунић). По овоме може видети да су и Драгац Тепша и Стојсав Тепша били средњовековни посланици и највереватније отац и син. Тепше се први пут спомињу у Далмацији 1646 .г. у Подгори. Када се крсти Никола Ђура Тепша. Године 1674. Ђуро Николин алиас Тепша сво своје имање оставља зету Николи Павлову у Мравинце. Ако Никола оде из куће, има право само на ‘доту’ своје жене Манде. Године 1679. Ђуро се пише Тепшић.Тепшићи су можда из Мајкова. Ово је из књиге сланског приморја. Ристо Милићевић спомиње у својој књизи ‘Херцеговачка презимена’ следеће ‘ТЕПШИЋ (к). у Пријевору (Билећа). Предак им је дошао “за вријеме окупације” из Жупе код Дубровника, “као механџија”. Био је “једини католик” у тадашњој сеоској општини Заушје.’ Тепшићи такође има код Шипова у Босни. Међутим наша директна линија се доселила у Лици јер дан данас постоји неки регион названо Тепшић. Наима 29 Јануара 1686 .г. је у Задру Стојан Јанковић је преузео јамство за Остоју Гагића, Личког Морлака настањен у Биљанима. Остоја је био утамничен због извесног дуговању Радету Тепшићу, личком морлаку настањеном у Задру. Свакако су Раде и други припадници ове породице били досељени у сеоби предвођеној Стојаном Јанковићем у Јулу 1685 .г. када је из Тепшинића, Ребца, Рибника, Медака, Ловинца, Микрића и Удбине досељено 316 породица са укупно 700 ратника у Далмацију. Деоселили су претежно у Обровачком и Брибирском крају. Ово спомиње Александар Бачко у својој књизи ‘Презимена Далматински Срба’. Он наводи следеће ‘ Тепша Бенковац- ова фамилија несумњиво преставља органак Тепши из Раштевића. Тепша Биљане Горње- У попису Биљана Горњих из 1749 .г. помињу се православци Трифун и Лука Тепша. Године 1756 у Биљанама Доњим су пописани исти домаћини. Нема их више. Несумњиво су били у сродству са својим презимењацима у Раштевићу. Тепша Раштевић- у попису Раштевића 1756 .г. спомињу се следећи домаћини: Видо Тепша, Петар Тепша и његов братанац, Симат Тепша покојног Ивана и Симе Тепша са својом браћом. Вид Тепша, Капетан Раштевића и Никола Тепша парох Куле Атлагића и Раштевића. Спомињу се међу потписницима једног документа који су православни далматтинци упутили 1759 .г. Млетачком сенату.’ По причању мог деде између првог и другог светског рата један католички свештеник је нудио Тепшима у Раштевићу неколико колограма маслиново уље ако би се пакотличили. Један органак породице је прихватио понуду па се крстили у Католичкој цркви у Бенковцу и данас се изњашавају као Хрвати. Петар Тепша се такође спомиње у књизи ‘Алманах Срби и православље у Далмацији’. Пише да је 1712 .г. заградио цркву св. Апостола Петра и Павла у Зеленграду ако се не варам јер немогу тачно да се сетим. Спомиње се и неки Јован Тепша парох у карину, незнам из ког извора нити могу да се сетим које године (мислим негде у 19 веку). Из пописа становништво Раштевића од краја 17. до краја 19 стољећа објабљено у Задру од Гоздана Франов- Живковића спомињу се следећи домаћини: Мијо Тепшић (1709) Божица Тепшић (10.1.1856) од Шпире Тепшића. Миле Тепша (17.5.1856). Геврим Тепша (?). Ђуро Тепша (?) Анка Тепша (?) Илија Тепша (10.7.1859). Јаков Тепша (?). Стеванија Тепшић (1864). Теодора Тепша (5/17.1.1870). Стевана Тепша (?). Јован Тепша (18.1.1870). Јована Тепша (?). Петар Тепша (?). Дамиан Тепша (1.11.1882). Трнина Тепша (?) Дамиана Тепша (22.10.1884). Трифун Тепша (23.4.?) Стевана Тепша (10.9.1892). Шимо Тепша (?). Ана и Аћим Тепша (Близанци) (7/19.9.1858). Аћим Тепша; Трифун Тепша и Трњина Тепша (1/13.2.1861). Аћим Тепша, Крсте и Пера Тепшић (9/14.1.1870) и Крсте Тепшић (?). То би било то што се тиче наших предака. Али што се тиче наше ‘потенцијалне хаплогрупе’ могуће је да смо истог рода племена Ковачана из Ковачице, Косово. Они сви славу св. Врачи и старином су из Херцеговине па су се доселили преко Црне Горе у Ковачицу, Косово. Они међутим нису хомогенан род јер су хаплогрупе измешане (И2а, Р1а, Е1б) су пронађене међу припадницима овога племена. Међутим хаплогрупа И2а северна динарска превлађује остале хаплогрупе преко 40% тестирани припадају овој хсплогрупи ако се не варам, а сви тестирани родови из Крајине који славе св. Врачи припадају овој хаплогрупи осим Тинтора. По истраживању Србског историчара Радомира Ракића ми смо наводно били пореклом Цинцари јер је он нашао документ у Хрватској где се спомињемо као Цинцари. Ја сумњам ову теорију јер Хрватски документи стално нас називају Цинцарима, Власима и Морлацима да би нас понизили и поред тога Радомир Ракић уопште није објавио тај документ. (Најчешћа хаплогрупа међу Цинцарима је Р1б што су највероватније примили од римских досељеника јер су Цинцари романизовани староседеоци балкана, као и Власи што значи да су Срби!). Тепше данас су власници преко 1.000 земљишта у Хрватској што је потврдило terraadriatica.hr углавном су покатоличени и изњашавају се као Хрвати. Познати Тепша је Данијел Тепша (капетан куглашку екипу Србије). Ако дођем до још неких информација објавићу овде.

        • Душан

          Нашао извор за пароха Јовану Тепшу из књиге ‘Историја котарских ускока 1684- 1749’- Бошко Десница, пише следеће ‘5 Јануара 1826 .г. роди се Петар Дуброја, од мајке Симеуне, рођене Јокић у Поповићима, и оца Алексе Дуброје из Карина (вјенчани 20 Октобра 1813 у Парохији Каринској), а кумови му бјеше Јован и Стеванија Тепша из Раштевића, настањени у Карину. Овај Јован Тепша је био у то време, највјероватније свештеник у овој Парохији’.